42. Ранкић, Ђурђевдан, Батковић, Бијељина, J2b-M241
Подаци о пореклу Ранкића:
Ранкић, Ђурђевдан, Батковић, Бијељина – Радмила Кајмаковић у монографији „Семберија“ не помиње ни Ранкиће Ђурђевштаке, али ни Ранкиће Никољштаке (истог поријекла са тестираним Марјановићем), тако да се, у одгонетању њиховог поријекла морамо ослонити на доступне писане изворе. Црквене књиге парохије батковићке као најстаријег претка Ранкића Ђурђевштака наводе Ђоку Ранкића, чукундеду тестираног Ранкића, рођеног, по црквеним књигама 1825. године. Ранкићи су крајем 19. и почетком 20. вијека насељени у засеоку Гајићи, у чијем јужном дијелу и постоји једина значајна концентрација Ђурђевштака у Батковићу, али, по свему судећи не дијеле мушког претка ни са једним од њих (ту су већ тестирани Бирчаковићи и Јосиповићи и једни и други Ђурице, али Ђурђевштаци, као и Рончевићи, изворни Ђурђевштаци). Ово упућује на могућност да Ранкићима Ђурђевдан није изворна слава (појава са којом смо се у Батковићу већ сусретали), те да је можда баш Ђокина супруга Бојана поријеклом из неке од поменутих породица Ђурђевштака. Ђокин унук ће и сам бити домазет у засеоку Липовица, што ће довести до географског проширења ове породице и на тај засеок, а затим, изумирањем гране породице која је остала у Гајићима и до тога да Ранкића данас има само у Липовици.
Ранкић има најближа поклапања са породицама из Батковића, слава Стевањдан. Потпуно поклапање на 25 маркера са Јовићима и Мићићима из Батковића и Благојевићима (Алимпијевдан) из Велике Обарске.