Крсне славе и презимена код Срба у Републици Српској и БиХ

[vojislav.ananic]

Крсне славе и презимена Срба у Републици Српској и БиХ


У БиХ има скоро шест хиљада српских презимена која се везују за 72 славе. Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава не сумњиво је да се ради о једном племену (роду). О презименима Срба у БиХ не постоје систематизована научна истраживања тако да се о њима једино нешто више може сазнати из црквених пописа или такозваних шематизама.
Од  сачуваних  шематизама  по  обиму  и  разноврсности  података  посебно се издва ја Шематизам Православне митрополије и архидијецезе Дабробосанске за годину 1882. објављен те исте године у Сарајеву.
По многим ономастичарима то је најбољи и најдетаљнији шематизам који је до данас урађен и објављен у читавој административно-територијалној управи Српске православне цркве. Обухвата готово цело подручје данашње БиХ. Истина, недостају поједини подаци за неке парохије у Зворничко- тузланској (Семберија) и Захумско-херцеговачкој епархији, али то не умањује његов значај. Према овом шематизму и првом попису становништва који је извршен (1879) , у БиХ је крајем деветнаестог века било 5.590 српских презимена за која се везују 72 различите славе.
Као што је познато, највећи број презимена код Срба настао је у 16. и 17. веку. Презимена су настајала по разним основама. Најчешће је то било по личном имену оца или неког другог претка (Богдан - Богдановић, Тодор-Тодоровић, Симо-Симић), мајке (Смиља-Смиљић, Мара-Марић, Цвијета-Цвијетић), по занату: Кујунџић, Сарач, Ковач, Качар, по надимку: Ждеро, Прдић, Питар... Десет најраспрострањенијих српских презимена у БиХ су: Ковачевић, Савић, Поповић, Јовановић, Петровић, Ђурић, Бабић, Лукић, Кнежевић и Марковић. Ковачевић је најраширеније српско презиме у БиХ. За ово презиме везано је чак двадесет различитих слава. Распрострањени су од Бихаћа,  Крупе  и  Петровца,  преко  Бање  Луке,  Теслића  и  Сарајева, до Вишеграда и Власенице. Презимена Кнежевић и Мандић најраспрострањенија  су  у Крајини, док су у источној Босни она веома ретка. Слично је и са презименима Ђукић, Марић и Панић. И она су најраширенија овде у Крајини. Презимена Јовановић, Марковић, Илић, Симић, Николић, Митрић, Лазић, Гаврић и Мичић више су распрострањена у источној и средњој Босни, а мање у Крајини. Има случајева да се због различитог изговора, или различитог административног евидентирања, код припадника једног племена бележе два различита презимена. То је случај када се, на пример, у презимену јавља слово “ј” или га нема: Бајић-Баић, Вујић-Вуић, Грујић-Груић, Гајић-Гаић, Пејић-Пеић... Понекад су код припадника једног племена забележена два презимена и због тога што је дошло до замене једног од слова другим: То имамо када се, на пример, “дз” замиени са “ч”: Баруџија-Баручија, Екмеџија-Екмечија. Или када се “џ” замиени са “ћ”: Инђић-Инћић; када се “т” замиени са “д”: Вукобрат-Вукобрад, када се “у” замени са “о”: Шкундрић-Шкондрић... Срби имају народно-црквено славље које је непознато код других Хришћанских народа. То је крсна слава или крсно име. О њој постоје многа предања. По једном крсно име је успомена на дан када су многобожачки преци појединих породица прешли на Хришћанску веру. Отуда и назив крсно име од “крстити се”. По другом, у време док су Срби живели у племенима једно по једно племе се крштавало изабравши за тај чин дан једног од светитеља или мученика. Тај дан се отад сматрао духовним рођенданом породице. Породице истог племена имају исту крсну славу, а исти презимењаци са различитим славама нису од истог племена. Раширено је и гледиште које се може назвати анимистичким, а које полази од тога да је крсна слава само један Христијанизовани пагански култ - култ мртвих, култ предака. Ово гледиште као најважније уз слављење крсног имена наводи: кољиво, паљење свећа, сечење колача. Све су то елементи жртвених обичаја за покојне претке. По црквено-православном гледишту крсна слава је настала свесном акцијом Српске Православне цркве, а раширила се по свим српским крајевима током 13, 14 и 15. века њеном мисионарском делатношћу. То је био један вид борбе против многобоштва и паганизма. Значи, не ради се о Христијанизованом паганском култу, већ је то по својој суштини Хришћански и Православни супститут за пагански култ који се изгубио у периоду од почетка Христијанизације. Светосавском реформом из једне црквене, опште или појединачне, заветне институције створена је једна српска свечаност која је у себи обухватила опште Православне и посебне српске елементе. Најчешће славе Срба у БиХ су: Ђурђевдан, Никољдан, Св.Јован Крститељ, Архиђакон Стефан, Арханђел Михаило, Симеон Богопримац, Св.Пантелејмон, Св.Василије, Михољдан, Петровдан, Крстовдан, Свети Илија... Доста ретке српске славе у БиХ су: Св.Прокопије, Покров Пресвете Богородице, Константин Велики, Јован Богослов, Зачеће Јована Крститеља, Ваведеније, Архиђакон Гаврил...

[vojislav.ananic]

Веома су занимљиви подаци о територијалном распореду крсних слава у Дабробосанској митрополији.Тако се, на пример, Свети Вартоломеј слави само у Крајини. Слави га род Кецман, Тубин, Селак, Драгић, Бјелајац, Јошић, Мијатовић и Никић. Зачеће Св.Јована Крститеља славе само Драгићи у Сарајеву, док Ивањдан (рођење Св. Јована Крститеља) славе неке српске породице у маглајском и вишеградском крају. Св.Јевтимија слави род Мисиљевића из Бугојна, док славу Св.Јована Лествичника слави део рода Врховац у градишкој и ламиначкој парохији. Света Петка је слава Спасојевића (Сребреница, Власеница) Милошевића (Пазарић, Пофалићи, Блажуј) и Димића (Дубица, Приједор). Сабор Св. дванаест апостола славе само Миљановићи у парохијама Машићи и Романовци, а Св.Харалампија само Башићи у Доњој Пецки. Цвети се славе само у сарајевском и власеничком крају. У Сарајеву их славе Мићићи, Остојићи, Живковићи и Бакалићи, а на Палама Каравдићи. Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену (роду). То су презимена: Агбаба, Агић, Барош, Белензада, Бероња, Бокан, Братић, Вишекруна, Вјештица, Џепина, Копања, Котур, Каракаш, Мазалица, Мацура, Праштало, Рибић, Тегелтија, Толимир, Фуртула, Ченић, Чорокало, Шоја, Шербула... Код презимена код којих носиоци једног презимена имају једну крсну славу, а у неким местима је код њих забележена друга слава, дошло је до промене првобитне славе. До промене крсне славе долазило је ретко и то су најчешће појединачни случајеви (кад сиромашни младожења прихвати славу своје богате невесте или кад младожења прихвати невестину славу јер у њеној породици нема мушких потомака који би је даље славили). Такви случајеви забележени су код презимена: Амиџић, Арежина, Берић, Балабан, Басара, Билбија, Бркљач, Бундало, Бурсаћ, Гаћеша, Грубор, Дрљача, Дубајић, Јунгић, Кецман, Кочић, Миљуш, Момић, Обућина, Опачић, Сабљић, Ступар, Тинтор, Травар, Ћулум, Хрваћанин, Чађо, Чеко, Шакота, Шаренац, Шолаја... Постоје и презимена код којих је забележено више слава. У том случају се ради о више различитих родова. То су: Аврамовић, Антоић, Бабић, Бајић, Божић, Вукашиновић, Вуковић, Гајић, Глигорић, Граховац, Давидовић, Дакић, Ђокић, Дукић, Јакшић, Јањић, Јовановић, Јокић, Калабић, Кос, Кузмановић, Марић, Мијатовић, Новаковић, Павловић, Петровић, Ристић, Симић, Тадић, Томић... У 1882. години евидентирана су поједина српска презимена и њихове крсне славе. Тако је забележено да Авлијаша има на Сарајевском пољу и Блажују и да славе Јована Крститеља, Баштинаца у Машићима и Романовцима и да им је крсна слава Св. Лука, Ајдуковића у Власеници и да славе Арх. Михаила, у Дубовику им је слава Јован Крститељ, у Крупској Глиници Никољдан. Белензаде су евидентиране у Бањој Луци, Бугојну, Доњем Вакуфу, Камену код Гламоча и славе Јована Крститеља. Записи казују да су тада Басаре живеле у Крупи, Кулен Вакуфу, Лушци Паланци и Петровцу и да су славили Ђурђевдан. Воћкићи су из Стражице код Кључа и славе Св.Николу, Лолићи из Драгеља код Градишке, Поповца код Бање Луке и слава им је Јован Крститељ, а Лолићима из Бистрице код Бање Луке Никољдан. Кутлије су из Руишке и њихова слава је Тома апостол. Презиме Тегелтија евидентирано је у Мркоњић Граду, Травнику, Медној и Слатини код Рибника и прослављају Ђурђевдан. Пезери су из Блашког код Бање Луке слава им је Јован Крститељ, Гњато из Бугојна славе Арх. Михаила, а Моро из Пофалића славе Ђурђевдан...

ИЗВОР: http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.