Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2480378 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6700 послато: Фебруар 20, 2019, 05:25:27 поподне »
Гарчић, Никољдан, Манастириште, Власотинце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнах вредности има ретку вредност 13-15 на DYS385, као и високе вредности 32 на DYS389II и 18 на DYS458. Самим тим нема ближих поклапања. Због маркера DYS385, исте славе, као и географске близине, може се можда рећи да му је најближи Николић, Горња Лопушња, Власотинце.

Најбројнији род у Манастиришту су Гарчићи, по Ј. Трифуноском пореклом су из Гара, села из средњег тока Власине.
Према казивању Новице Гарчића, пореклом су из Црне Горе, али су једно време живели у Гару.
У Црној Гори постоји предео Загарач (околина Даниловграда), са планином Гарчић, као презиме Гарчевић. Гарчићи су живели на левој страни Власине и вођени су као део Власотинца.
По казивању Бранка Јовичића, најстарији досељеници у Манастириште су из Црне Горе, Херцеговине и са Косова.

Гледајући да нађем везу за Пајкановића, увидео сам везу Гарчића са Одовићем из Заграда код Никшића. Имају свега три разлике на 23 упоредива маркера, а деле карактеристичне вредности 385=13-15, 458=18, 570=19, као и исту крсну славу. Ово би могло да потврди предање Гарчића о Црној Гори као матици.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6701 послато: Фебруар 20, 2019, 06:39:53 поподне »
Мислим да се нисмо разумели. У Босанској Крајини (прецизније у околини Мркоњић Града) је матица братстава која славе Часне Вериге, а не целог рода. Јасно је најстарија матица овог рода коме припадају Бобани и Васојевићи, као и братства која славе Часне Вериге, негде у Источној Херцеговини, управо из разлога које си навео. Где тачно тек остаје да се утврди. Резултат муслиманске породице који си споменуо указује на то да је овај род још од средњег века географски доста раширен по Херцеговини.

Оно што желим рећи да је заједнички предак свих тестираних слављеника ове славе живио негдје у данашњој источној Херцеговини, славио славу Часне вериге, и да су његови потомци ту славу раширили миграцијама од Лике и Баније, до Пожеге и Кикинде. Очигледно је да нисмо нашли појединце са овом славом у матици који би били с њима свима у роду, из разлога што се мушка лоза угасила, или прешла на ислам или католичанство.

Дакле, матица рода у табели E-V13>PH1246 са славом Часне вериге није никако у Босанској Крајини, већ у Херцеговини. Заједнички предак нпр. Павловића из Котор Вароша и нпр. Ђурђевића са Змијања је по свему судећи живио такође у Херцеговини, иако од Котор Вароша до Мањаче има сат вожње, али то становништво није флуктуирало у међувремену.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6702 послато: Фебруар 20, 2019, 06:48:24 поподне »
Дакле, матица рода у табели E-V13>PH1246 са славом Часне вериге није никако у Босанској Крајини, већ у Херцеговини. Заједнички предак нпр. Павловића из Котор Вароша и нпр. Ђурђевића са Змијања је по свему судећи живио такође у Херцеговини, иако од Котор Вароша до Мањаче има сат вожње, али то становништво није флуктуирало у међувремену.

Поновићу још једном пошто из неког разлога опет ниси прочитао шта сам написао:

Јасно је најстарија матица овог рода коме припадају Бобани и Васојевићи, као и братства која славе Часне Вериге, негде у Источној Херцеговини, управо из разлога које си навео.

Међутим, даље порекло из Херцеговине не мења чињеницу да се братства која славе Часне Вериге први пут спомињу у Мркоњић Граду.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6703 послато: Фебруар 20, 2019, 06:50:42 поподне »
Дакле, матица рода у табели E-V13>PH1246 са славом Часне вериге није никако у Босанској Крајини, већ у Херцеговини. Заједнички предак нпр. Павловића из Котор Вароша и нпр. Ђурђевића са Змијања је по свему судећи живио такође у Херцеговини, иако од Котор Вароша до Мањаче има сат вожње, али то становништво није флуктуирало у међувремену.

Порекло из Херцеговине не би требало да је спорно, међутим ипак делује логичније да се овај род ширио са Змијања на запад и на исток, а не то да је било више подручја одакле се ширио.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6704 послато: Фебруар 20, 2019, 09:46:27 поподне »
Суштина онога што желим рећи је да су преци тестираних крсну славу Часне вериге понијели из Херцеговине.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6705 послато: Фебруар 21, 2019, 03:29:51 поподне »
Радовић, Аранђеловдан, Врбица, Аранђеловац, J2a-M92>S8230

Тестирани се сасвим лепо уклапа у род Цуца-Пјешиваца. Једино одудара вредност 14 на маркеру 456. Модална вредност је 15. Радовиће са овом славом нисам пронашао у том месту, али има неколико родова који славе Аранђеловдан, па вероватно ту постоји нека веза.
https://www.poreklo.rs/2013/08/09/poreklo-prezimena-selo-vrbica-aran%C4%91elovac/

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6706 послато: Фебруар 21, 2019, 03:34:21 поподне »
Радовић, Аранђеловдан, Врбица, Аранђеловац, J2a-M92>S8230

Тестирани се сасвим лепо уклапа у род Цуца-Пјешиваца. Једино одудара вредност 14 на маркеру 456. Модална вредност је 15. Радовиће са овом славом нисам пронашао у том месту, али има неколико родова који славе Аранђеловдан, па вероватно ту постоји нека веза.
https://www.poreklo.rs/2013/08/09/poreklo-prezimena-selo-vrbica-aran%C4%91elovac/

Радовићи крсну славу унутар овог рода деле са једном необјављеном породицом из околине Гацка.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6707 послато: Фебруар 21, 2019, 03:50:34 поподне »
Мартиновић, Јевстатијевдан, Брусница, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи G2a-L497>L42>YSC33>Z39501>Y128028. Тестирани поседује модални хаплотип, изузев вредности DYS358b=15. Од тестираних са DYS385b најближи му је један необјављени резултат из Херцеговине (разлика на DYS392) као и Аврамијевштак Томић из Лоњина код Љубовије (разлика на DYS456).

У тексту о пореклу становништва Бруснице објављеном на порталу који је преузет из књиге Миленка Филиповића - ''Таково'' детаљно је обрађено ово презиме.

-Мартиновићи, славе Јевстатијевдан. Они су данас вероватно најстарији род у Доњем Крају. Старином су из Црне Горе, неки веле да су из „Ерске“, од Ужица а неки да су од Сјенице. По једном предању, прво су се у Доњем Крају населила три „брата“, од којих воде порекло садашњи Мартиновићи, Вујићи и Стругаревићи. Мартиновићима су се назвали по претку Мартину, који је у селу преболео кугу у време када се од куге бежало у шуму. Тај Мартин је кукачом, коју је добро везао за чарапе, извукао леш старог Тројанца. Као што је познато, кнез Милош, по оцу Теодоровић, назвао се Обреновићем по свом очуху Обрену Мартиновићу. Од Мартинове браће су Радовановићи и Средојевићи у Прњавору. Забележено је предање да су Обреновићи старином из Братоножића, али није јасно на кога би се могло то односити; на Мартиновиће-Обреновиће или Теодоровиће-Обреновиће.

-Јаковљевићи, славе Јевстатијевдан. Они су заједничког порекла са Мартиновићима; Јаков је био син Обрена Мартиновића и брат Милана Обреновића а полубрат кнеза Милоша, Јована и Јеврема Обреновића. Јаковљевићи су преузели кумство која је имао кнез Милош у околини. Можда је од овог рода био Петар Јаковљевић, који је сахрањен у Семедражи 1813. или 1817. године. Ових Јаковљевића има у Крушевцу и Горњем Милановцу. Милован Јаковаљевић вели да су старином из ужичког краја.


Од ових Мартиновића је руднички војвода Милан Обреновић (син Обрена Мартиновића), који је био полубрат по мајци кнеза Милоша Обреновића.

« Последња измена: Фебруар 21, 2019, 04:02:38 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6708 послато: Фебруар 21, 2019, 05:21:52 поподне »
Славковић, Ђурђиц, Мушниково, Призрен

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити 458=16, 570=19, 533=13. Има потпуно поклапање се једним рођаком тестираним у оквиру подухвата тестираних Срба са КиМ. Близак му је Бекић (Мратиндан) из околине Вргинмоста. Са њим има две разлике на 23 упоредива маркера. Близак му је и Вулићевић из Кијевчића (Мратиндан) код Лепосавића. Са њим има разлике на два маркера (на једном двострука разлика) на упоредивих 23. Зато бих Славковићу предложио да тестира СНП PH3310. Или да тестира маркер 561, па ако буде вредност 15, биће  извесно да су и Славковићи PH3310+.

Према предању, Славковићи су у Мушниково дошли из околине Скадра, крајем XV века. Стара слава им је била Никољдан.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6709 послато: Фебруар 21, 2019, 11:23:14 поподне »
Радовић, Аранђеловдан, Врбица, Аранђеловац, J2a-M92>S8230

Тестирани се сасвим лепо уклапа у род Цуца-Пјешиваца. Једино одудара вредност 14 на маркеру 456. Модална вредност је 15. Радовиће са овом славом нисам пронашао у том месту, али има неколико родова који славе Аранђеловдан, па вероватно ту постоји нека веза.
https://www.poreklo.rs/2013/08/09/poreklo-prezimena-selo-vrbica-aran%C4%91elovac/
Било би добро када би се тестирани јавио и написао нешто више о Радовићима. ;) :)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6710 послато: Фебруар 22, 2019, 09:57:44 пре подне »
Сљедећа два резултата припадају истом презимену, слави и мјесту поријекла, па ћемо их објавити заједно. Ове двије породице немају предање о заједничком поријеклу, иако имају исто презиме и крсну славу, те бих рекао да су у мјесто Црквени бок на Банији дошли у двије одвојене миграције. Очекивано, патрилинеарно су повезане, и са другим презимењацима са друге стране Уне који славе исту славу, али одређене разлике у маркерима иду у прилог наведеном предању да "нису род". Такође, том предању иде и прилог чињеница да се налазе на двије различите локације у селу, те ћемо њихове локације у селу ближе означити. Дакле,

Мазалица, Јовањдан, Црквени бок (Центар), Суња, Банија. Припада хаплогрупи I2-PH908. У односу на друге припаднике овог презимена са славом Јовањдан издваја се вриједношћу DYS391=10 (остали имају модалну вриједност 11).

Мазалица, Јовањдан, Црквени бок (Велики сокак), Суња, Банија. Припада хаплогрупи I2-PH908. У односу на друге припаднике овог презимена са славом Јовањдан издваја се вриједношћу DYS458=17 (остали имају вриједност 18).

Напомена: Мазалица из Суваје, Босанска Крупа, се издваја са DYS385=15-15 (остали имају модалну комбинацију 14-15) и са DYS392=12 (остали имају модалну вриједност 11). Мазалица из Чађавице, Нови Град се издваја са DYS570=19, а Мазалица из Великог Дворишта, Козарска Дубица са DYS570=17, дочим Мазалице из Црквеног бока и Суваје имају модалну вриједност 18.

Поставља се питање о које двије миграције се ради. Једна је дефинитивно она забиљежена од стране аустријских власти, у Црквеном боку, дана 9. септембра 1875. године, у којој се бјегунац са турске територије Глиго Мазалица пријавио властима, и населио у селу, по свему судећи на периферији (Велики сокак) јер је село тада већ увелико било формирано. Друга породица је живјела ближе центру села, код цркве, амбуланте, задруге и мјесне заједнице, и рекло би се да су у село дошли кад је оно тек било формирано, дакле раније. Могућа миграција и предак ове породице је пребјег из села Клековци код Дубице, а током Лаудоновог рата (1787. - 1791. године), Никола Мазалица. Није наведено у којем селу је завршио, али по свему судећи се ради о Црквеном боку. Да обје породице потичу од Глиге Мазалице, који је те 1875. године имао 60 година и 5 дјеце, предање о заједничком поријеклу би дефинитивно морало постојати, али и локације у селу од обје породице би биле ближе него што јесу.

Присуство Мазалица са славом Јовањдан у Поуњу је дефинитивно дуже него што се мислило и наведено у књизи "Поуње у Босанској Крајини" Милана Карановића, који је Мазалице сврставао у личке досељенике, са ранијим презименом Богуновић (што је генетика такође оборила), за шта опет није постојало предање код неких породица, конкретно код оних у Суваји (Босанска Крупа). По свему судећи Мазалице се у 18. и 19. вијеку расељавају из Бјелајског поља, једни вјероватно у Дубицу након аустро - турских ратова и разграничења (1716.—1718. и 1737.—1739.) заједно са породицама познатих петровачких презимена као што су Бањац, Балабан, Латиновић, Лукач, Шипка, итд... Поријекло Мазалица из Бјелајског поља наводе и неки свештеници, конкретно за Мазалице из Чађавице, Нови Град, који су се од Мазалица из Суваје, Босанска Крупа раздвојили у подгрмечком селу Залин, прије чега су дошли из Бјелајског поља, писано 1920.-1930. године да се то десило "прије 80-90 година", што одговара распону 1830.-1850. године, а што одговара и наводима и код Карановића за Мазалице из Суваје да су досељеници тамо од прије Дољанске буне 1858. године. У Залину није остало Мазалица, што наводи и Карановић.

Дакле, сценарио је сљедећи. Након аустро - турског рата и разграничења 1737.—1739. године предак Николе Мазалице и Мазалица из Црквеног бока (Центар) долази у Клековце код Дубице, гдје се породица кратко задржала, и већ 1791. године прешла на Банију, што и одговара чињеници да више нема Мазалица у Клековцима. Преостале Мазалице из Бјелајског поља се у првој половини 19. вијека насељавају у Подгрмеч (Залин) и на Козару (Двориште). Мазалице из Залина се расељавају у Сувају и Чађавицу. Једна грана Мазалица из Дворишта се 1875. године пресељава у Црквени бок (Велики сокак) на Банији (Глиго Мазалица). У Бјелајском пољу нема више Мазалица.

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6711 послато: Фебруар 22, 2019, 10:04:45 пре подне »
Секулић, Св. Врачи, Гунцати, Кнић

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, али има доста блиских хаплотипова. Рекао бих да му је најближи један тестирани из необјављеног истраживања, из суседне Бреснице. Разликују се на једном од 17 упоредивих маркера.

За Секулиће у Гунцатима Михаило Драгић је забележио следеће:
Цитат
Секулићи и Бранковићи. Дед им се доселио из Властељице у Горњем Драгачеву. Славе Св. Враче.

У Властељицама постоји фамилија Кнежевић која слави Св. Враче. Иако нико од њих није тестиран, на основу два тестирана одсељена огранка (Властелице из Липнице код Чачка и Драгачевци из Белог Поља код Обреновца) може се закључити да припадају хаплогрупи Е-V13, те да Секулићи нису пореклом од њих.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6712 послато: Фебруар 22, 2019, 10:15:01 пре подне »
Мазалица, Јовањдан, Црквени бок (Центар), Суња, Банија. Припада хаплогрупи I2-PH908. У односу на друге припаднике овог презимена са славом Јовањдан издваја се вриједношћу DYS391=10 (остали имају модалну вриједност 11).

Мазалица, Јовањдан, Црквени бок (Велики сокак), Суња, Банија. Припада хаплогрупи I2-PH908. У односу на друге припаднике овог презимена са славом Јовањдан издваја се вриједношћу DYS458=17 (остали имају вриједност 18).

Честитке, Серигус! Фина потврда. Посебно је то битно за Крајину, где често у овкиру неких родова/презимена, имамо више хаплогрупа.

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6713 послато: Фебруар 22, 2019, 10:25:48 пре подне »
Дакле, сценарио је сљедећи. Након аустро - турског рата и разграничења 1737.—1739. године предак Николе Мазалице и Мазалица из Црквеног бока (Центар) долази у Клековце код Дубице, гдје се породица кратко задржала, и већ 1791. године прешла на Банију, што и одговара чињеници да више нема Мазалица у Клековцима. Преостале Мазалице из Бјелајског поља се у првој половини 19. вијека насељавају у Подгрмеч (Залин) и на Козару (Двориште). Мазалице из Залина се расељавају у Сувају и Чађавицу. Једна грана Мазалица из Дворишта се 1875. године пресељава у Црквени бок (Велики сокак) на Банији (Глиго Мазалица). У Бјелајском пољу нема више Мазалица.

Честитам на резултатима и коначном заокруживању приче о роду Мазалица у Поуњу.

Остаје сада да се открије шта је било прије тог 18. вијека. Има ли вијести од Данте Лабса?

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6714 послато: Фебруар 22, 2019, 10:39:32 пре подне »
Честитам на резултатима и коначном заокруживању приче о роду Мазалица у Поуњу.

Остаје сада да се открије шта је било прије тог 18. вијека. Има ли вијести од Данте Лабса?

Хвала, Симо. Очекујем резултате Данте Лабса ускоро, јер су ме крајем прошлом мјесеца обавијестили да су завршили екстракцију ДНК и кренули са секвенцирањем. С обзиром на вриједност код једног од Мазалица из Црквеног бока 391=10, ако бих био позитиван на А493, онда би то могла бити старија вриједност, а повратна мутација код претка нас осталих. Изнио сам и тезе о миграцијама, по којој се предак Мазалице са 391=10 раније и раздвојио од остале екипе.

Постаје занимљиво.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6715 послато: Фебруар 22, 2019, 11:27:32 пре подне »
Сљедећа два резултата припадају истом презимену, слави и мјесту поријекла, па ћемо их објавити заједно. Ове двије породице немају предање о заједничком поријеклу, иако имају исто презиме и крсну славу, те бих рекао да су у мјесто Црквени бок на Банији дошли у двије одвојене миграције. Очекивано, патрилинеарно су повезане, и са другим презимењацима са друге стране Уне који славе исту славу, али одређене разлике у маркерима иду у прилог наведеном предању да "нису род". Такође, том предању иде и прилог чињеница да се налазе на двије различите локације у селу, те ћемо њихове локације у селу ближе означити. Дакле,

Мазалица, Јовањдан, Црквени бок (Центар), Суња, Банија. Припада хаплогрупи I2-PH908. У односу на друге припаднике овог презимена са славом Јовањдан издваја се вриједношћу DYS391=10 (остали имају модалну вриједност 11).

Мазалица, Јовањдан, Црквени бок (Велики сокак), Суња, Банија. Припада хаплогрупи I2-PH908. У односу на друге припаднике овог презимена са славом Јовањдан издваја се вриједношћу DYS458=17 (остали имају вриједност 18).

Напомена: Мазалица из Суваје, Босанска Крупа, се издваја са DYS385=15-15 (остали имају модалну комбинацију 14-15) и са DYS392=12 (остали имају модалну вриједност 11). Мазалица из Чађавице, Нови Град се издваја са DYS570=19, а Мазалица из Великог Дворишта, Козарска Дубица са DYS570=17, дочим Мазалице из Црквеног бока и Суваје имају модалну вриједност 18.

Поставља се питање о које двије миграције се ради. Једна је дефинитивно она забиљежена од стране аустријских власти, у Црквеном боку, дана 9. септембра 1875. године, у којој се бјегунац са турске територије Глиго Мазалица пријавио властима, и населио у селу, по свему судећи на периферији (Велики сокак) јер је село тада већ увелико било формирано. Друга породица је живјела ближе центру села, код цркве, амбуланте, задруге и мјесне заједнице, и рекло би се да су у село дошли кад је оно тек било формирано, дакле раније. Могућа миграција и предак ове породице је пребјег из села Клековци код Дубице, а током Лаудоновог рата (1787. - 1791. године), Никола Мазалица. Није наведено у којем селу је завршио, али по свему судећи се ради о Црквеном боку. Да обје породице потичу од Глиге Мазалице, који је те 1875. године имао 60 година и 5 дјеце, предање о заједничком поријеклу би дефинитивно морало постојати, али и локације у селу од обје породице би биле ближе него што јесу.

Присуство Мазалица са славом Јовањдан у Поуњу је дефинитивно дуже него што се мислило и наведено у књизи "Поуње у Босанској Крајини" Милана Карановића, који је Мазалице сврставао у личке досељенике, са ранијим презименом Богуновић (што је генетика такође оборила), за шта опет није постојало предање код неких породица, конкретно код оних у Суваји (Босанска Крупа). По свему судећи Мазалице се у 18. и 19. вијеку расељавају из Бјелајског поља, једни вјероватно у Дубицу након аустро - турских ратова и разграничења (1716.—1718. и 1737.—1739.) заједно са породицама познатих петровачких презимена као што су Бањац, Балабан, Латиновић, Лукач, Шипка, итд... Поријекло Мазалица из Бјелајског поља наводе и неки свештеници, конкретно за Мазалице из Чађавице, Нови Град, који су се од Мазалица из Суваје, Босанска Крупа раздвојили у подгрмечком селу Залин, прије чега су дошли из Бјелајског поља, писано 1920.-1930. године да се то десило "прије 80-90 година", што одговара распону 1830.-1850. године, а што одговара и наводима и код Карановића за Мазалице из Суваје да су досељеници тамо од прије Дољанске буне 1858. године. У Залину није остало Мазалица, што наводи и Карановић.

Дакле, сценарио је сљедећи. Након аустро - турског рата и разграничења 1737.—1739. године предак Николе Мазалице и Мазалица из Црквеног бока (Центар) долази у Клековце код Дубице, гдје се породица кратко задржала, и већ 1791. године прешла на Банију, што и одговара чињеници да више нема Мазалица у Клековцима. Преостале Мазалице из Бјелајског поља се у првој половини 19. вијека насељавају у Подгрмеч (Залин) и на Козару (Двориште). Мазалице из Залина се расељавају у Сувају и Чађавицу. Једна грана Мазалица из Дворишта се 1875. године пресељава у Црквени бок (Велики сокак) на Банији (Глиго Мазалица). У Бјелајском пољу нема више Мазалица.

Честитке и од мене!

Црквени Бок као село настаје након рата 1788-1791. године, па ћу видјети, чим будем имао времена, да претресем крајишке извјештаје Друге банске крајишке регименте из 1790-их година. Мазалице нису пописане на централним и на додатним списковима крајишника Црквеног Бока из 1807. и 1819. године, а нема их ни у доступним црквеним књигама парохије Црквени Бок из 1830-их година.

Не знам имате ли у плану тестирање Мазалица из Војишнице (Војнић, Кордун)? Њиховим резултатом би се заокружиле Мазалице из Горње крајине.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6716 послато: Фебруар 22, 2019, 12:10:02 поподне »
Не знам имате ли у плану тестирање Мазалица из Војишнице (Војнић, Кордун)? Њиховим резултатом би се заокружиле Мазалице из Горње крајине.

Имам у плану њих да тестирам, и позив на достављање узорка (уз моје финансије) је отворен. Али они славе Аранђеловдан, и могуће је да нису повезани с нама који славимо Јовањдан. Без обзира на то, уз постојање релативне географске блискости, имам намјеру да их тестирам, јер никад се не зна.

Цитат
Мазалице нису пописане на централним и на додатним списковима крајишника Црквеног Бока из 1807. и 1819. године, а нема их ни у доступним црквеним књигама парохије Црквени Бок из 1830-их година.

Ово је за мене нова информација. Прво, имамо Николу Мазалицу из Лаудоновог рата из села Клековци, који је вјероватно негдје завршио. Пошто постоје и Мазалице из околине Пакраца, које славе Ђурђевдан, можда су они од њега. Друго, положај у селу Мазалица са 391=10 говори нам нешто, а то је вјероватно да се њихов долазак у село десио приликом првог настањивања, тј. након самог настанка села, за које кажеш да је настало након Лаудоновог рата. Треће, да Мазалице са двије различите локације у селу потичу од два различита сина Глиге Мазалице из 1875. године, који су тада могли имати 30-ак година (јер им је отац имао 60), код њихових потомака је морало бити предања о заједничком поријеклу. Нпр. код наших у Суваји се знало да је моја лоза, са заједничким претком мојим чукунђедом који је рођен око 1850.-1860. (јер је мој прађед рођен 1882. године), родбински повезана са другим Мазалицама у селу, а који су и живјели близу наших Мазалица у кругу од 100-200 метара. Четвро, двојица Мазалица из Црквеног бока су удаљена 2/23, и то не баш спора маркера.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6717 послато: Фебруар 22, 2019, 12:47:03 поподне »
Имам у плану њих да тестирам, и позив на достављање узорка (уз моје финансије) је отворен. Али они славе Аранђеловдан, и могуће је да нису повезани с нама који славимо Јовањдан. Без обзира на то, уз постојање релативне географске блискости, имам намјеру да их тестирам, јер никад се не зна.

Ово је за мене нова информација. Прво, имамо Николу Мазалицу из Лаудоновог рата из села Клековци, који је вјероватно негдје завршио. Пошто постоје и Мазалице из околине Пакраца, које славе Ђурђевдан, можда су они од њега. Друго, положај у селу Мазалица са 391=10 говори нам нешто, а то је вјероватно да се њихов долазак у село десио приликом првог настањивања, тј. након самог настанка села, за које кажеш да је настало након Лаудоновог рата. Треће, да Мазалице са двије различите локације у селу потичу од два различита сина Глиге Мазалице из 1875. године, који су тада могли имати 30-ак година (јер им је отац имао 60), код њихових потомака је морало бити предања о заједничком поријеклу. Нпр. код наших у Суваји се знало да је моја лоза, са заједничким претком мојим чукунђедом који је рођен око 1850.-1860. (јер је мој прађед рођен 1882. године), родбински повезана са другим Мазалицама у селу, а који су и живјели близу наших Мазалица у кругу од 100-200 метара. Четвро, двојица Мазалица из Црквеног бока су удаљена 2/23, и то не баш спора маркера.

Уколико будете тражили Мазалице из Војишнице, најбоље би било то урадити преко фејсбук групе "Кордунашка читанка". Истраживао сам прије извјесног времена Новаковиће из Војишнице, па сам наишао и на тамошње Мазалице, чини ми се у војним списковима Слуњске крајишке регименте са почетка XIX вијека.

То што Мазалица нема у поменутим списковима и у поменутим црквеним књигама, то не значи да их тада није било у селу (пуно је докумената, па то све треба пажљиво прећи). Највећи задружни број који се помиње у поменутим списковима крајишника из Црквеног Бока је број 35, али нпр. са бројева 2, 4, 5, 7, 9, 11, 13, 14, 16, 17, 18, 20, 21, 23, 25, 26, 29, 33, 34 нико није пописан 1807. и 1819. године. Помињу се презимена Беч, Бижић, Димић, Ђуричић, Иванишевић, Каран, Коњевић, Кукавица, Нешић, Пралица, Секулић, Тодоровић, Тољага, Торбица, Цикота и Чакшираш. То што Мазалице из Црквеног Бока живе у различитим дијеловима села не мора значити пуно, имам примјер из свог рода гдје је једна кућа из матичног засеока прешла у средиште села након што је купила земљу од војних власти (наравно, постоји и пуно примјера гдје су се људи из неког рода приженили у други и задржали матичну крсну славу). Свијест о заједничком поријеклу је различита од породице до породице, неки памте са којим огранком су били иста задруга прије 200 година, док неки не памте даље од ђеда или пранђеда. Можда треба размотрити и могућност да се Никола Мазалица из Клековаца није задржао на Банији (наравно, ту је и низ других могућности - да је погинуо, да није оставио потомство и слично).

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6718 послато: Фебруар 22, 2019, 06:46:05 поподне »
Мишковић, Св. Срђ, Борач, Кнић

Припада хаплогрупи R1b, грани L51-P312, а тешко је одредити дубље гранање јер тестирани поседује више вредности које одударају од модалног хаплотипа. Свакако ће бити од користи ако се буде одлучио да се тестира на неки од оријентационих панела како би се установило којој грани припада и коме је од тестираних српских родова евентуално сродан.

Постоји предање да су Мишковићи, Јеленићи, Марковићи и Татићи из села Борча један род, који потиче од Лутова у Црној Гори, a из племена Васојевића. Доселили су се у време Кочине крајине. Такво предање имају и Трифуновићи из Луњевице код Г. Милановца с тим што они имају детаљније предање које иде чак до Конавала.

https://www.poreklo.rs/2015/01/24/poreklo-prezimena-selo-borac-knic/

Међутим, један необјављени резултат из истраживања САНУ говори да изгледа све породице из тог дела Шумадије које сматрају да су сродне ипак то нису....а још је мања вероватноћа да заиста потичу из крајева који се помињу у предању.



Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6719 послато: Фебруар 22, 2019, 07:19:41 поподне »
Вукићевић, Аранђеловдан, Опланићи, Краљево.

Припада хаплогрупи R1b, грани L51-P312-U152-Z36-Z67*, роду Морачана Богићеваца.

Вукићевићи су у Опланиће сишли из оближњег Трговишта на Котленику. У Трговишту их Драгољуб Корићанац бележи као староседеоце, и да им је друго презиме Кизовци.

Родоначелник би требало да им је Вукић Вујисић, забележен у тефтеру чибука из 1825. године за Сирчу (чији је део Трговиште било). Иако породично предање Вукићевића каже да им је порекло од Васојевића, село Дапсићи, свакако су пореклом Морачани. 

На 23 маркера имају идентичан хаплотип са Радовићима из Мораче, а забележено презиме родоначелника Вујисић говори да је ово вероватно и хаплотип Вујисића из Мораче.