Науке и научне дисциплине > Језикословље

Ретко име

<< < (2/97) > >>

vojislav.ananic:
                 АНАНИЈА(Е)

Да би се проучавала патронимија, наука о презименима, мора се најпре добро савладати ономастика, наука о именима и њиховом пореклу, кад и где су се појавила, код којих народа, јер свако презиме најчешће потиче од имена неког од предака. Наша данашња знања о презименима произилазе из чињенице да се с њима рађамо па су стога она нешто уобичајено, нешто о чему ни не размишљамо. Име нам редовно даје неко коме смо драги, мајка, отац, рођак, кум или неки породични пријатељ. Стога имена готово без изузетка исказују неку добру, пожељну карактеристику или исказују наду да ће његов носилац постићи циљ задан именом. С презименима је у доброј мери другачије: њих нам дају они удаљенији, равнодушни и мање добронамерни, па отуда понекад и ругалачка презимена. Презимена, у ствари, увек наслеђујемо од својих  предака.      У 13. и 14. веку, у многим крајевима,  није још било устаљено презиме као други члан именске формуле. У неким презименима, нити се чује а нити означава у писму интервокалско Ј:  Илић (према Илијић), АНАНИЋ (према Ананијевић)... И још нешто: наши АНТРОПОНИМИ из тих далеких времена, бележени су искључиво туђом графијом, с погрешкама које нису у духу гласовних вредности нашега језика. Западна Европа је ширила талас идентификације презименом као сталним и наследним чланом двочлане именске синтагме. Такође, не треба испустити из вида да се у Хрватској почињу уводити ПРЕЗИМЕНА од Тридентског концила (1545 – 1563. године) – када су се почеле као обавезне водити матичне књиге рођених, венчаних и умрлих, док се у Србији наредбом кнеза Александра Карађорђевића презимена уводе тек од 1842. године, а у Турској тек од 20. века. Генерално се може рећи да су се презимена у свом данашњем облику често прилично „одмакла“ од почетног облика због гласовних промена и владајућег језичког стандарда.                  
Многа су имена библијска, од првосвештеника и првог сликара Ананије, и религиозног су карактера: Атанасије, Мојсије, Софроније, Максим...А познато је по Библији да је Хеман имао 14 синова, међу њима и једног ХАНАН (хебрејски: милостив, а негде, видовњак), а грчки АНАН, а једног од њих 14 ХАНАНИЈА (хебрејски: смилуј ми се, а по другима, изданак) а грчки АНАНИЈА. Значи, кад се на корен речи дода наставак за српско презиме – ИЋ, добијају се презимена АНАН(ић) и АНАНИЈЕ(вић). Иначе, постојао је и код Македонаца митрополит Ананије, а и код Срба, падом Пећке патријаршије под Турке, грчки митрополит захумско – херцеговачки Ананије.
Прво писмено помињање Ананића је 1753. год. кад се у Манастиру Дивош помињу ОСТОЈА  АНАНИЋ из Костајнице и монах манастира Дивош САВА АНАНИЋ из Босне. Затим, 1754. Максим Ананић, село Папићи (Банија), каплар граничар у војсци АУ. Презиме  Ананић  настало  је од  имена  Ананије. Тако се помињу јеромонх АНАНИЈЕ из Манастира Свете Тројице 1592, Ананије митрополит новобрдски 1598-1612, архимандрит АНАНИЈЕ 1628. у Манастиру Папраћа код Шеховића), а 1640. у Манастиру Марча јавља се владика Ананије, АНАНИЈЕ 1770, па  МОЈСИЈЕ и АТАНАСИЈЕ. После њих се јављају од МОЈСИЈА прва српска световна имена Илија, Јован, Ђуро, а од АТАНАСИЈА Марко, Милош... По другој верзији, наши преци су, да би се одупрли унијаћењу и покатоличавању, узимали старохришћанска и библијска имена, како би се некако сачували у православљу (по хроници фрањевачког самостана).
Духовна имена Атанасије, Максим, Ананија, Мојсије... јављају се и у Славонији – Пакрац, Марча, Горњокарловачка епископија, Вараждински генералитет, а и наши први познати преци припадали су под њихову црквену или војну управу у та времена настанка Војне Крајине. А место пребивања и столовања црквених великодостојника је одређивала Патријаршија, док су места око границе (као што су  ПАПИЋИ на Банији, одакле потичем), одређивале војне власти.
На Банији је Ананије (јавља се и као Ананија, Аненије) било често мушко име. То се може видети и на списку жртава Другог светског рата.
Да нам је презиме библијско, казује и интернет, где видимо да онај корен АНАН налазимо и код Руса, Белоруса, Пољака, Словенаца (Ananec), па и Мађара Аnanity)... Касније, разним миграцијама, доспева и до САД, Канаде, Аустралије, Аљаске...                      
У пописима Баната презиме Ананија се јавља 1796, у Вршцу, где се помињу Ананија Лазар и Ананија Преда. (књига Душана Поповића „Пописи становништва Баната током 18. века“)








gillle:
Да ли је неко чуо за врло ретко мушко име или га има у свом родослову, ДОБРОНИЈЕ (Доброније)?

Просто се питам, да ли је икад постојала особа са таквим именом.

Селаковић:
Нисам никад чуо. Али сам се сретао са женским именом Добрија.

gillle:

--- Цитат: Селаковић  Јануар 20, 2017, 09:32:44 пре подне ---Нисам никад чуо. Али сам се сретао са женским именом Добрија.

--- Крај цитата ---


У свом родослову имам име Добрија али је мушко :)

Има још једно мушко име, такође ретко, САКИЈА (Сакија).

НиколаВук:
Да ли је неко можда чуо за мушко име Оломир? Тако се зове један мој познаник.  :) Пореклом је из околине Лебана.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију