Једна од добрих ствари које је одрадила ФБ страница "Историја Срба" је разобличавање једног фалсификата који је последњих година ухватио корена у српском медијском простору, а то је наводно писмо Живојина Мишића краљу Александру 1919. године где му предочава да не треба да улази у заједништво са Хрватима. Ево читавог текста о томе:
"Историја Срба је додао/ла нову фотографију у албум: XX век - прва половина.
17. новембар 2017. ·
ИЗВЕШТАЈ ЖИВОЈИНА МИШИЋА КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ O ХРВАТИМА ЈЕ ФАЛСИФИКАТ
Соколови, с обзиром да је тим Историја Срба пре неколико недеља био на удару "патриотских" страница због објављивања да је извештај Живојина Мишића фалсификат, одлучили смо да у кратким цртама, а опет поткрепљено чињеницима, једном заувек запушимо уста људима који су нас називали издајницима и страним плаћеницима. Сведоци смо да се већ неколико година на интернету појављују цитати из извештаја ког је Војвода Живојин Мишић тобоже написао Краљу Александру I, по повратку из Сплита, марта 1919. године. Према тим наводима, Мишић је, као начелник Штаба Српске врховне команде, на предлог регента Александра, отишао у Хрватску како би се лично обавестио о тамошњој политичкој ситуацији. Тамо је, како се наводи, разговарао са хрватским политичарима, књижевницима, новинарима, свештеницима, учитељима и обичним људима и након пар седмица схватио да "је настао час да Хрватска добије своју самосталност". Такође се наводи да је, по повратку из Сплита, Мишић одржао двочасовни разговор са регентом Александром, а ток тог састанка је препричао свом ратном секретару и ађутанту Милораду Павловићу Крпи који је све записао.
Читав извештај Милорада Крпе Павловића састоји се у следећем:
—Југословенство није народност, него идеологија;
—Југословенство не може да послужи као темељ за изградњу једне реалне државне целине;
—Сви Хрвати једнако мисле и да је то свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш ствар је пропала;
—Хрвати су најодвратнија фукара на свету, која се не може зајазити ничим што би јој се понудило;
—Хрвати су као људи, сви одреда, прозирни као чаша, незајажљиви, и у таквој мери лажни и дволични;
—Он је дубоко уверен да се ми са њима нећемо усрећити;
—Он сумња да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи;
—Да им треба дати државу независну и самоуправу или дати Италијанима па нека они ломе главу како знају;
—Да Краљ никако не заборави Мишићеве речи, поручивши му да, уколико не поступи по Мишићевим инструкцијама, сигурно ће се се љуто кајати, итд.
Међутим, истине ради, тим уредника странице Историја Срба, има обавезу да јавно саопшти да је овај извештај, ког је Мишић тобоже изнео Александру, фалсификат његовог ађутанта Милорада Павловића Крпе. Мисија је странице Историја Срба је да научно провереним методом осветљавамо и на популаран начин презентујемо поједине личности и догађаје из прошлости нашег народа. Зато смо дужни да се у свом раду држимо истине и само истине.
Зашто тврдимо да је Мишићев извештај фалсификат?
1) ВОЈВОДА МИШИЋ НИКАД (ОСИМ ЈЕДНОМ ВРЛО КРАТКО) НИЈЕ БИО У ХРВАТСКОЈ. То је лако проверљиво јер постоје његови ратни и војни дневници и књиге наредби који тачно показују где је Војвода био и шта је радио од практично почетка Првог светског рата до његове смрти 20. јануара 1921. године. Боље речено, војвода је само једном био у Загребу и то 30. априла 1919. године у загребачкој катедрали на пројугословенској манифестацији преноса посмртних остатака хрватских великаша Петра Зринског и Франа Крсте Франкопана који су се борили против Хабзбуршког апсолутизма у 17. веку. У Загребу је тог 30. априла боравио само једно поподне. У Сплиту, међутим, никада није био, иако се наводи да је извештај писан након Мишићевог боравка у Сплиту.
2) МИШИЋ ЈЕ ОД КРАЈА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА БИО У ЛОШИМ ОДНОСИМА СА АЛЕКСАНДРОМ. Однос војводе Мишића и регента Александра почетком 1919. године су били веома лоши, тако ни теоретски није могуће да је Александар послао Мишића у Сплит и Хрватску са једном таквом мисијом. Услед таквих односа, Александару би далеко било лакше да тај задатак изврши неко ко му је лојалнији. Формалан крај рата и демобилизацију Војвода Мишић је дочекао на челу војске новонастале државе, као Начелник главног генералштаба војске и морнарице Краљевине СХС. Иако лошег здравља, војвода се прихватио тог задатка на ком се кратко задржао. Регент Александар га је сменио након само неколико месеци проведених на тој функцији.
3) МИШИЋ ЈЕ ИМАО ВЕЛИКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ПРОБЛЕМЕ и умро је за непуне три године након краја рата. Услед слабог здравља, Мишић се није радо одазивао на путовања и избегавао је дугачке боравке ван Београда, Прокупља и Струганика. Тешко је претпоставити да би човек са изразитим здравственим проблемима ишао у мисију каква му се приписује.
Извештај Милорада Павловића Крпе је пронађен у његовим личним документима и вероватно је написан негде 30-тих година у јеку политичке борбе са хрватским националистима. Имајући у виду изразито негативно искуство Срба у заједничком животу са Хрватима, сасвим је разумљиво да писмо овакве садржине ужива огромну популарност. На жалост, у доба стварања југословенске заједнице нико од српских политичких, верских, војних и академских елита није био против стварања такве заједнице, што укључује и војводу Живојина Мишића."
https://www.facebook.com/309460306627/posts/%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D1%83-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%83-o-%D1%85%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D1%84%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%81-%D0%BE%D0%B1%D0%B7/10155607552741628/