Порекло становништва > Хрватска - Република Српска Крајина

Поријекло Обрадовића из Лике

<< < (3/3)

Zarko Obradovic64:
Обрадовићи из Лике су веома раширени широм старе Југославије. Није спорно да су лички Обрадовићи махом припадници хапло групе Р1а и да славе Јовањдан. Јасно је и да су почели да се шире Ликом из Дивосела (верујем већ у другој половини 16. века) па око 1690. г. из Дивосела прелазе у Брувно а одатле, 100 година касније насељавају лево Поуње да би крајем 19. века почели прелазити и настањивати и Босанску Крајину. Битна је непознаница у свемо претходно реченом - одакле су Обрадовићи стигли у Лику или још важније, одакле смо кренули и када. У мојој интерној пшотрази за траговима Обрадовића у прошлости дошао сам до три важне локације постојања Обрадовића у средњем веку. Први се Обрадовић у дубровачким списима спомиње још 1285. г. у Курилима код Дубровника (данас можда Петрово Село код Дубровника). Он се звао Велисио (или можда тако звучи ромејска верзија словенског имена као нпр. Велиша) и био је ротник (сведок) суда на Лесној Плочи. После њега следи већи број Обрадовића које су евидентирали прецизни дубровачки писари. За данас ћу навести оне Обрадовиће који су у средњем веку били грађани или су гравитирали Дубровнику, с годином јављања:

ДУБРОВНИК - ОБРАДОВИЋИ:

ВЕЛИСИО, поротник, 1285, Курило
ПРИПКО, каменар, 1339. радио у Бару
ПРИПКО, 1347.-1400.
ДОБРЕЦИН из Босне родом, 1348.
ПРИБИЛ, 1365. и ћерка му Станица
СТЕПОЈЕ, родом из Котора, 1365.
ОБРАДОВИЋИ се 1373. г помињу као становници Омбле (Ријеке Дубровачке).
ПРИБИЛ, ковач, 1376.
БОГОЈЕ, ковач, 1379. прима на занат Радошина Петковића из Загорја.
ПРИПКО, 1382.
ПРИБИЛ, 1382.-1389.
НОВАК, 1390.
РАДМАН, од 1390. до 1400. био кмет код Јована Буће у Ријеци Дубровачкој.
РАТКО, 1397.
РАТКО, 1398. и 1397.
ТОМКО, трговац, 1407.
РАДОСЛАВ, трговац, 1407. и 1408.
РАДОЈЕ, 1412.
БОГДАН, 1414. и 1421
ЂУРАЂ (ЈУРАЈ), 1419.
АНТО, узео паре на зајам 1420. г. од Добривоја Прибиловића.
ПРВИЈЕНАЦ, 1420. и 1423.
РАДОСАВ, 1422.
РАДАШИН, 1424.
РАДЕТА, трговац у Зворнику, 1425.-1429.
РАДОСЛАВ, дебитор, 1426.
РАДОЈКО, 1428.
ЈОВАН (ИВАН), 1435. и 1442. кредитор
ПАСКОЈЕ, 1435.
МИЛУТИН, 1441. кредитор.
РАДИЧ, родом из Фоче, 1443.
ГОЈКО, 1444. поротник
ТОМАШ (ТОМО), 1447. дужник.
РАДИЧ, зидар, јавља се 1453. и 1485. г. у Сребреници где ради цркву Св. Марије
РАДОВАН, 1460. рибар, дужник.
ЉУБОЈЕ из из Жупе Дубровачке, 1469. га отели власи Враговићи и продали Турцима.
ДРАГИЋ, звани ПРЕДОЈЕВИЋ, 1470. крамар (ситни трговац).
ЖИВАН, 1470.
ДОБРОСЛАВ, 1473.
ЦВЈЕТКО, 1477. и 1478. г. табернаријус (угоститељ).
РАДОЈЕ звани ДИСЦИПУЛО, 1487., 1494. и 1495., соколар
ДРАГИЋ, 1490. и 1492.
РАДАЦ, зидар, 1499. у Грахову код Котора гардио цркву св. Николе. Његов је рођак био Радивоје О., такође зидар.
ДРАГИЋ,  1503.
МАТЕЈ (МАТЕО), 1507. кредитор.

ИЗВОРИ: Есад Куртовић, Новак Мандић-Студо, Михаило Динић, Ђуро Тошић, Десанка Ковачевић-Којић и др.

Zarko Obradovic64:
ТРЕБИЊЕ - Обрадовићи средњег века II

РАДЕ, 1325.
РАДОСЛАВ, 1343.
РАДОШ, 1372.
ОБРАД КРАЈКОВИЋ из Луга и синови:
ИВКО, 1380.
ВУКАЦ, ПРИБИЛ, ВУКОСАВ и ЂОРЂЕ, 1469.
РАДОСЛАВ, звани ВЛАШИЋ, трговац стоком, 1406. – 1441.
ЂУРАЂ (ЈУРАГ), 1419
РАДЕТА, трговац стоком, 1421.
БРАЈКО, 1436.
ВУКМИР, 1436.
РАДЕ, 1441.
ДОБЕРКО, 1441.
РАДОЊА, син Ивка Обрадовића, 1442.
ИВКО, син Радоње Обрадовића, 1442. долази на занат код сликара Радоја Драгосалића из Дубровника.
ДОБЕРКО, 1444.
РАДИЋ , 1444. и 1445. се помиње као дужник.
РАПИЋ, 1444. и 1445., 1447.
БОГАВАЦ, 1447.
ВУКОЈЕ Обрадовић -  КРАЈКОВИЋ из Луга, 1447. човек војводе Радоја Николића.
РАДОСАВ звани ПЕКТИНАТОР, 1449.
РАДОШ и ДОБРЕТКО, око 1450.г. Дужници.
ВУКАЦ Обрадовић - Крајковић из Луга, 1469. се помиње пред дубровачким судом.
ИВАН (ЈОВАН), 1521.
РАДУШ, београдски трговац Христофор Антуновић га 1578.г. узима за ученика у Дубровнику.

ИЗВОРИ: Есад Куртовић, Новак Мандић-Студо, Михаило Динић, Ђуро Тошић, Десанка Ковачевић-Којић и др.

obradovic i.:
Obradovic sam poreklom iz Like. Krsna slava Sv. Jovan Krstitelj.  Otac mi je iz Bruvna, zaseok Dolovi. Djed mi je Ilija, rodjen 1892 godine. Imali su nadimak Miljanovi Obradovici. Starinom se govorilo da smo poreklom iz Crne Gore. Ono shto sam uspeo u prethodnih par godina da otkrijem o nashem poreklu cu izneti u par crta. Po svemu sudeci, na osnovu informacija koje trenutno posedujem, nashi Obradovici su se doselili oko 1699 godine. Na podruchje Bruvna. Prethodno su oko 350 godina ziveli na teritoriji Dubrovachke republike. Tachnije, mesto Crna Gora, na Peljeshcu. U centru sela Crna Gora je postojala crkva Svetog Ivana ( Jovana ) krstitelja. Crkva je zapaljena od temelja u sukobu sa Osmanskim carstvom u XVII veku najverovatnije. Danas se to mesto zove Putnikovic. Na temeljima te stare crkve je sazidana rimokatolichka crkva  koja je i danas u upotrebi. Nije jasno da li su prezime Obradovic preci dobili neshto pre treceg Tursko-Mletachkog rata ili nakon zavrshetka. Ali je chinjenica da su se borili u Mletachkoj vojsci i da su kao pobednici u ratu dobili tapije i pravo da nasele tada potpuno pustu zemlju usled sukoba - Liku. Poshto se rod  u okviru Dubrovachke republike jako ljudski namnozio, jedan broj porodica se odluchio iseliti u Liku i naseliti zemlju dobijenu u ratu. U Liku su preneli obichaj vezano za krsnu slavu Svetog Jovana Krstitelja. Nisam uspeo pronaci podatak da li su bili katolici ili pravoslavni u okviru republike. Tada su josh uvek razlike izmedju ove dve crkve bile neprimetne tadashnjiem stanovnishtvu. Ono shto je jako zanimljivo je da su se sigurno u jednom momentu u okviru republike Obradovici smatrali Bogunovicima, shto je verovatno familija/rod/pleme odakle potichemo. U Dubrovachkom arhivu ima nekoliko dokumeanata sachuvanih za odredjene Bogunovice iz perioda XIV i XV veka koji su smatrani chestitom trgovachkom porodicom. Dokumenti su vezani za sudske postupke pred knezom protiv kupaca koji im nisu izmirili obaveze za prodate zivotinjske koze/so i uredno su u svakom postupku trazili da se u 2 primerka pored Latinskog jezika arhiva vodi i na srpskom. Istorichari iz Dubrovnika iz tog perioda vezuju  poreklo Bogunovica iz starog Rashkog carstva ( predeo u danashnjoj CG izmedju Pljevlje i Zabljaka ) i njihovo doseljavanje u Dubrovnik vezuju za period oko sredine XIV veka. Inache, najveci broj Obradovica iz Like koji slave slavu Svetog Jovana Krstitelja su od istog roda/plemena kao i Stojan Jankovic.  Pod njegovim vodjstvom su i doshli na te terene i proshli kroz ratove. Najveci broj pripadnika roda je pravoslavne veroispovesti 8/10 okvirno, razlika su rimokatolici. Nekoliko porodica je u XIX veku preshlo na islam i promenilo prezime ( mislim da su u pitanju Zurovici ). Pored Obradovica, istog porekla ( od plemena Bogunovica ) sa Obradovicima su Krajinovici, Miljushi, Adamovici, Bogunovici, Kovachevici, Josipovici, Cvijetichani i josh par rodova iz severne Dalmacije i Like. Svima je zajednichka ista krsna slava.

Zarko Obradovic64:

--- Цитат: obradovic i.  Новембар 04, 2019, 03:33:48 поподне ---Obradovic sam poreklom iz Like. Krsna slava Sv. Jovan Krstitelj.  Otac mi je iz Bruvna, zaseok Dolovi. Djed mi je Ilija, rodjen 1892 godine. Imali su nadimak Miljanovi Obradovici. Starinom se govorilo da smo poreklom iz Crne Gore. Ono shto sam uspeo u prethodnih par godina da otkrijem o nashem poreklu cu izneti u par crta. Po svemu sudeci, na osnovu informacija koje trenutno posedujem, nashi Obradovici su se doselili oko 1699 godine. Na podruchje Bruvna. Prethodno su oko 350 godina ziveli na teritoriji Dubrovachke republike. Tachnije, mesto Crna Gora, na Peljeshcu. U centru sela Crna Gora je postojala crkva Svetog Ivana ( Jovana ) krstitelja. Crkva je zapaljena od temelja u sukobu sa Osmanskim carstvom u XVII veku najverovatnije. Danas se to mesto zove Putnikovic. Na temeljima te stare crkve je sazidana rimokatolichka crkva  koja je i danas u upotrebi. Nije jasno da li su prezime Obradovic preci dobili neshto pre treceg Tursko-Mletachkog rata ili nakon zavrshetka. Ali je chinjenica da su se borili u Mletachkoj vojsci i da su kao pobednici u ratu dobili tapije i pravo da nasele tada potpuno pustu zemlju usled sukoba - Liku. Poshto se rod  u okviru Dubrovachke republike jako ljudski namnozio, jedan broj porodica se odluchio iseliti u Liku i naseliti zemlju dobijenu u ratu. U Liku su preneli obichaj vezano za krsnu slavu Svetog Jovana Krstitelja. Nisam uspeo pronaci podatak da li su bili katolici ili pravoslavni u okviru republike. Tada su josh uvek razlike izmedju ove dve crkve bile neprimetne tadashnjiem stanovnishtvu. Ono shto je jako zanimljivo je da su se sigurno u jednom momentu u okviru republike Obradovici smatrali Bogunovicima, shto je verovatno familija/rod/pleme odakle potichemo. U Dubrovachkom arhivu ima nekoliko dokumeanata sachuvanih za odredjene Bogunovice iz perioda XIV i XV veka koji su smatrani chestitom trgovachkom porodicom. Dokumenti su vezani za sudske postupke pred knezom protiv kupaca koji im nisu izmirili obaveze za prodate zivotinjske koze/so i uredno su u svakom postupku trazili da se u 2 primerka pored Latinskog jezika arhiva vodi i na srpskom. Istorichari iz Dubrovnika iz tog perioda vezuju  poreklo Bogunovica iz starog Rashkog carstva ( predeo u danashnjoj CG izmedju Pljevlje i Zabljaka ) i njihovo doseljavanje u Dubrovnik vezuju za period oko sredine XIV veka. Inache, najveci broj Obradovica iz Like koji slave slavu Svetog Jovana Krstitelja su od istog roda/plemena kao i Stojan Jankovic.  Pod njegovim vodjstvom su i doshli na te terene i proshli kroz ratove. Najveci broj pripadnika roda je pravoslavne veroispovesti 8/10 okvirno, razlika su rimokatolici. Nekoliko porodica je u XIX veku preshlo na islam i promenilo prezime ( mislim da su u pitanju Zurovici ). Pored Obradovica, istog porekla ( od plemena Bogunovica ) sa Obradovicima su Krajinovici, Miljushi, Adamovici, Bogunovici, Kovachevici, Josipovici, Cvijetichani i josh par rodova iz severne Dalmacije i Like. Svima je zajednichka ista krsna slava.

--- Крај цитата ---


Поштовани И (Илија , претпостављам), Ваша је прича о нашем пореклу интересантна, посебно у оном првом делу који се тиче подручја Дубровачке Републике. Мој је отац рођен 1930. г. у Доловима (шпиц намет Саветинини). Сродни су нам били Илерини из истог засеока док је поред Ваших Миљанових постојала и кућа Пепичиних (све Обрадовићи). Отац ми рече да је Ваш дјед Илија имао најстарију сестру Милицу и млађу браћу Радета, Данета и Јову. Што се тиче Вашег текста слажем се да смо старином од Дубровника (с ширим подручјем које је везано за пут зван "Дубровачки пут", који је од Дубровника водио преко Требиња, Цернице, Гацка, Чајнича, па до Фоче, Горажда, Калиновика, односно Горњег Подриња..). Наше се презиме помиње први пут управо код Дубровника где се 1285. г. спомиње Велисио Обрадовић из села Курила (5 км од Дубровника). Велисио је био судија ротног стола. Дубровчани су од краја 12. века почели водити књиге задужења где су записивали податке о трговини са људима из Босне, Херцеговине, Србије и других подручја. Тако се наше презиме у тим дубровачким исписима током 13., 14. и 15. века спомиње више од 200 пута, наравно уз одговарајуће име и место живљења предметног Обрадовића. Пошто је подручје које је окруживало Дубровник углавном било насељено Српским становништвом а Стон и Пељешац је, нпр. цар Душан Силни поклонио Дубровачкој Републици, у првој половини 14. века, за претпоставити је да је и околно становништво било православно.  Мене живо занима на основу чега сте наш род сместили баш на Пељешац? Током 15. века, како су Турци надирали на запад, преко источне Босне су почели православни (и други) народ потискивати према мору. Због ранијих заслуга босанских војвода Сандаља Хранића и Радослава Павловића (који су продали Конавле Дубровчанима Дубровачка Република је радо прихватала избеглице из Босне и Херцеговине. Дубровачким путем, са својих старих огњишта наши саплеменици су привремено насељени на подручје Дубровачке Републике. Ту су остали неко време док их Дубровачка влада није условила да морају да пређу у католичанство. Један је део прихватио и остао а други је Подинарјем кренуо на север, ушао у Лику код Новог и зауставио се код Дивосела.
Лички Обрадовићи су углавном носиоци хапло групе Р1а1, подгрупе М 458, за разлику од Богуновића који су носиоци хаплогрупе Ј па мислим да да је то довољан доказ да нисмо у ближем сродству. Нама су генетски сродни, нпр. Плећаши (с њима смо имали заједничког претка пре 550 година). С друге стране веруј ми да у дубровачким исписима задужења има неколико пута више записаних Обрадовића него Богуновића, током 14. и 15. века.
За сада толико. Велики поздрав

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна