Аутор Тема: Гуслари  (Прочитано 31646 пута)

На мрежи Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4194
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Гуслари
« послато: Септембар 01, 2013, 12:20:00 поподне »
<a href="http://www.youtube.com/v/pokPRVzGHSA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">http://www.youtube.com/v/pokPRVzGHSA</a>

<a href="http://www.youtube.com/v/u9nO6mzw6ps" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">http://www.youtube.com/v/u9nO6mzw6ps</a>
« Последња измена: Септембар 01, 2013, 12:24:01 поподне admin »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Гуслари
« Одговор #1 послато: Август 03, 2014, 03:03:09 поподне »
Колико су гусле биле значајне за српски народ, кроз историју су најбоље знали његови непријатељи. Приповеда се да су, у време подизања буне на дахије, муслиманима из Босне који су притекли дахијама у помоћ, старци муслимани овако саветовали: ''Синови, кад у Србију пођете, понајвећ'ма истребљујте оне који чокот окопавају и који гусле ударају, јер кад се Влах напије вина или ракије, па узме гусле и из њих се раздере спомињући какав је био Марко или Јанко, све ти оно друго око њега, на наше велике јаде, полуди и подивља!''

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Гуслари
« Одговор #2 послато: Септембар 02, 2014, 10:54:07 поподне »
Недавно сам на интернету наишао на један занимљив текст о гусларима у Херцеговини у коме се види да је било доста и гуслара мухамеданаца. Када видех овде ову тему, реших да га опет нађем и копирам у целини.

Stolački guslari u Parryjevoj zbirci [/color] 22. feb 2012. | Historija | Autor: Muamer Kodrić | Pogledano: 1179 puta   Malo je onih kojima je poznato da su od 1933. do 1935. godine profesori s Harvarda Milman Parry i Albert Lord, sakupljajući južnoslavensku narodnu epiku, dosta vremena proveli i u stolačkom kraju, gdje su, uz pomoć svog pratioca, dalmatinskog klesara Nikole Vujnovića, na papir i audio ploče zabilježili nekoliko stotina narodnih epskih pjesama te sreli trojicu onovremenih stolačkih guslara. Na Harvard University danas postoji impozantna zbirka svjetske usmene epike (Milman Parry Collection), u kojoj značajan dio materijala pripada upravo južnoslavenskoj narodnoj epici. Među ondje sačuvanim blagom narodne epike nalazi se i nekoliko stotina pjesama zabilježenih na širem području Stoca. Ovaj tekst, naravno, nema ambicija da bude ozbiljnija studija o radu Parryja i Lorda, pa čak niti o onom dijelu njihovog sakupljačkog rada vezanom za stolački kraj, već je prevashodno namijenjen u informativne svrhe i prilagođen uređivačkoj koncepciji Stolaclooka.
  Uglavnom, Milman Parry i Albert Lord pravili su svoje zapise i audio snimke usmene, epske tradicije na prostoru stolačkog kraja u periodu između 1933. i 1935. godine. Kasnije, 50-ih godina prošlog stoljeća, Lord je sa svojim asistentom Davidom Bynumom ponovo posjećivao širi prostor Stoca, i tom prilikom zabilježio i nešto u međuvremenu (u periodu Drugog svjetskog rata) nastalih narodnih pjesama. S obzirom da rad na sakupljanju epske tradicije na prostoru Stoca ove dvojice možda i najuglednijih svjetskih stručnjaka za epiku općenito zaslužuje zbilja obiman tekst i iscrpniju analizu, ovom prilikom ćemo samo navesti neke podatke koji oni donose u vezi s trojicom tadašnjih guslara iz stolačkog kraja (Ibrahim Bašić, Halil Bajgorić i Mujo Kukuruzović), te informacije koje bilježe o ostalim osobama iz stolačkog kraja od kojih su prikupljali narodne pjesme.
  Ibrahim Bašić, za koga Parry bilježi da je 1933. imao oko 70 godina, proveo je veći dio svog života u stolačkom kraju, iako je ustvari rođen u Vranjevićima. Sa četrnaest godina napustio je roditeljski dom i počeo raditi kao najamnik kod Ahmet-efendije Opijača u Dubravama, a potom je prešao u službu Salih-age Behmena. U dobi od 27 godina oženio je Đulu Džanko iz Ošanjića. Nakon ženidbe, Ibrahim se zaposlio kao poslužitelj u jednoj stolačkoj kafani. Đula se u međuvremenu razboljela, i nakon nekoliko godina bolovanja i umrla. Kao dobro poznat i omiljen guslar u stolačkom kraju, Ibrahim je Parryju ispričao da je prve pjesme naučio već kad mu je bilo deset godina, i to od svoga oca, za kojeg je tvrdio da je bio izuzetan guslar, "najbolji u tri nahije". Također, kao svoje učitelje naveo je Sulu Tabakovića, Ibru Ćorića, Osmana Marijića, te Selima Bašića i njegovog oca. Svakako, u svojim kazivanjima Parryju, Ibrahim Bašić naširoko pripovijeda i o Ishaku, čuvenom guslaru s Rotimlje, za kojeg tradicija prenosi da je bio omiljeni guslar hercegovačkog begovata. 
  Halil Bajgorić, drugi guslar od kojeg su Parry i Lord zabilježili značajan broj epskih pjesama i napravili zvučne snimke njegovog pjevanja, živio je u Dabrici, i u vrijeme kada je ovaj dvojac naučnika boravio u stolačkom kraju imao je svega 37 godina. O svojoj porodičnoj prošlosti nije ispičao previše, no insistirao je na tome kako je svojevremeno neki beg u Crnoj Gori njegovom djedu na prevaru uzeo velike zemljišne posjede, te se Halilov predak, silom prilika, naposljetku doselio u Dabricu. Svakako, ova priča ne mora imati previše veze s istinom i vrlo lahko bi mogla biti, ustvari, tipični izraz želje epskog pjesnika da vlastitoj porodičnoj prošlosti da herojsko-tragičan prizvuk. U svakom slučaju, Halil je guslanje od djetinstva učio uz svoga oca, nastupajući s vremenom po kafanama i na svadbama. I Bajgorić, također, pripovijeda o legendarnim guslarima iz prošlosti, naročito o izvjesnom Hasanu Ćosi, za kojeg tvrdi da je bio upravo iz Dabrice. U svom razgovoru s Parryjem, Halil Bajgorić čak neke lokalne toponime veže za čuvene epske junake (tako brdo Markovac u Dabrici veže za Marka Kraljevića), te s velikim ushićenjem pripovijeda o „zlatnom dobu", vremenu kada su živjeli Alijaga Stočević, Mustajbeg Lički i ostali junaci pjesama koje pjeva.
  Mujo Kukuruzović, treći guslar iz stolačkog kraja s kojim su se Parry i Lord sretali, ustvari je sa Gubavice, i u to vrijeme bilo mu je 43 godine. Poput Bašića i Bajgorića, bio je nepismen i bavio se zemljoradnjom. On, međutim, navodi da je pjesme koje gusla naučio od čak trideset i osam guslara, koje dijeli u dvije grupa: narodni i kafanski guslari. Zanimljivo je da Mujo navodi kako poznaje i brojne epske pjesme zabilježene u tada postojećim pjesmaricama, ali ih ne pjeva zato što „su to sve nevjerničke pjesme, a nema muslimanskih". U svom razgovoru s Parryjem i Lordom, vođenom posredstvom Nikole Vujnovića, Mujo Kukuruzović pruža dosta informacija o vlastitom viđenju i razumijevanju narodne epske poezije i guslarstva.
  Navest ćemo ovdje i ostale osobe od kojih su Parry i Lord zabilježili pjesme sakupljene u stolačkom kraju, uz napomenu da se ovdje ne radi o guslarima nego ljudima koji su ustvari kazivali, odnosno diktirali tekstove pjesama (uz svako ime donosimo i sve podatke koje Parry o njima bilježi):
  Petar Vidić (56) katolik sa Pilete, nepismen.
  Velija Šetka (30), musliman iz Cnića, pismen.
  Šćepan Prkačin (27), katolik iz Crnića, pismen, 1933, njegove pjesme uglavnom je bilježio Ilija Kutuzov, ruski emigrant, koji je uz pjesme često pravio i bilješke na francuskom jeziku. Od Prkačina se bilježi pedesetak pjesama.
  Martin Raguž (28), katolik iz Kruševa, za sebe kaže da je „samouk u pisanju", zemljoradnik.
  Mihail Brkić (58), pravoslavac s Hrguda, nepismen, mlinar.
  Vlaho Vujnović (59), katolik iz Burmaza, polupismen.
  Osman Mekić (50), musliman iz Stoca, nepismen, kovač. Pričao da je ratovao protiv Italije u Tirolu i protiv Srbije u Crnoj Gori.
  Danilo Ružić (24), pravoslavac iz Donjeg Poplata, pismen.
  Salko Morić iz Stoca, Omer Morić (15) i Alija Morić (13), sinovi zapisivali pjesmu, u zapisivanju odnosno transkribovanju nekih pjesama pomogao Ibro Beća.
  Ahmet Zubović (68), musliman iz Stoca, nepismen, neke pjesme čuo je od Osmana Duranovića iz Stoca.
  Mujo Kukuruzović (43), musliman iz Gubavice, nepismen.
  Osman Lizde (35), musliman iz Rečica, pismen. Kaže da je većinu pjesama zapamtio od svoga oca Selima Lizde. Također, ispričao kako u Opličićima živi Mitar Pahalo (65), koji, iako nepismen, zna napamet mnogo pjesama.
  Alija Šuko (86), iz Ošanića, nepismen, zemljoradnik.
  Đuro Kučinar (75), pravoslavac iz Burmaza, nepismen, zemljoradnik, od njega se bilježi tridesetak pjesama.
  Trifko Kučinar (71), pravoslavac iz Burmaza,nepismen, bilježi se dvadesetak pjesama.
  Vlaho Vujnović (60), katolik iz Burmaza, slabo pismen.
  Lazar Papac (64), katolik iz Burmaza, nepismen.
  Stojan Raguž, zapisao Jozo Raguž (34) iz Kruševa.
  Pero Raguž - Bilić, prenosi pjesmu za koju kaže da ju je čuo od Šćepana Bilića iz Gornjeg Hrasnog.
  Huso Vujinović (70), musliman in Prenja, nepismen.
  Lika Bošković (62), katolik iz Aladinića, nepismen.
  Danilo Ružić, prenosi pjesme iz pjesmarice Vuka Karadžića.
  Nikola Ružić (64), pravoslavac iz Donjeg Poplata, nepismen, slijep, pjesme zapisivao njegov sin Danilo.
  Alija Kasumović (28), musliman iz Stoca, prenosi par pjesama koje je čuo od svoga djeda.
  Džemal Zilić (30), prenosi tri pjesme za koje kaže da ih je zapamtio od svoga djeda.
  Mehmed Šarac (47), musliman iz Stoca, prenosi par pjesama za koje kaže da ih je čuo od Muharema Obradovića. Njegove pjesme zapisao je Mustafa Rizvanbegović.
  Nefa Morić (76), muslimanka iz Stoca, nepismena, udovica Mehe Morića, prenosi nekoliko pjesama koje je čula od muža.
  Ivan Prkačin (38), katolik iz Crnića, nepismen.
  Ilija Stanković (29), katolik iz Crnića.
  U svakom slučaju, nadati se da će čitaoci među navedenim kazivačima pjesama prepoznati i neke svoje pretke, te nas možda i obavijestiti o nekim zanimljivim podacima sačuvanim kroz porodičnu tradiciju. Takve informacije svakako bi bile od velike koristi za buduće, detaljnije i iscrpnije radove na ovu temu. 
  U našoj galeriji moći ćete pogledati i neke fotografije koje su Parry i Lord napravili tokom svog boravka u stolačkom kraju između 1933. i 1935. godine, preuzete iz zbirke koja se čuva na Univerzitetu u Harvardu. Napomenimo još da je naprosto nevjerovatno da pjesme iz Parryjeve zbirke, koja predstavlja najveću kolekciju naše narodne epike uopće, do danas nisu (pa čak niti u značajnijem dijelu) kod nas objavljene. Zanimljivo je da se među zabilježenim pjesmama nalaze i neke koje su svojom tematikom usko vezane za Stolac i u kojima se pjeva o legendarnim stolačkim epskim junacima poput Alijage Stočevića.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Гуслари
« Одговор #3 послато: Септембар 02, 2014, 11:00:48 поподне »
Иначе, поменути аутори су заслужни за много тога што је везано за гусле и епску традицију наших простора. Преко овог линка се може приступити њиховим радовима:

http://chs119.chs.harvard.edu/mpc/

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Гуслари
« Одговор #4 послато: Март 15, 2015, 04:32:33 поподне »
Кличе вила гулсара српскога из чувеног племена бањскога  ;)

<a href="https://www.youtube.com/v/TnX9n43wnO8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/TnX9n43wnO8</a>
Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Гуслари
« Одговор #5 послато: Март 15, 2015, 07:25:31 поподне »
ГУСЛАР БОЖИДАР ЂУКИЋ - ЗЛО ТИ ЈУТРО ЦРНА ГОРО

<a href="https://www.youtube.com/v/kYjpKB6QDaU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/kYjpKB6QDaU</a>
Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Гуслари
« Одговор #6 послато: Април 04, 2015, 05:57:19 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/0mrJUkwHaTo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/0mrJUkwHaTo</a>

Цитат
Глад и силна војска Омер Паше
црногорског Књаза примораше
да примирје са Турцима склопи,
ради општег мира у Европи.

Кад Књаз ово потписа и среди,
у нахије спреми и нареди
да кој неби пушку опалио,
и примирје ово покварио.

Сердар Шћепан није знао за то,
те прекрши наређење дато
оде с четом низ Херцеговину,
*те под тврду Голију планину
на вратима од дуге крваве*
двије турске посијече главе,
и по своме обичају старом
из Дуге се врати са шићаром
и у село стиже Марковину,
танкој кули низ Гарач планину.

Кад је за то Књаз Данило чуо,
као муња небеска плануо
не могаше бијес да савлада,
но дозива Ђукановић Рада,
"Узми Раде перјаника 7
или ми се не враћ'те ни један,
и у току данашњега дана
пронађи ми Сердара Шћепана,
због кршења уговора мира,
од два суда један нека бира.
Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Гуслари
« Одговор #7 послато: Април 11, 2015, 12:25:28 пре подне »
<a href="https://www.youtube.com/v/BCqaXU62WTQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/BCqaXU62WTQ</a>

Цитат
"Зло ти вино, драги господару!
"Пивница ти пуна јаничара,
"Папучама пију вино ладно,
"А за моје здравље намењују,
"А тебе ми жива сахрањују,

Онда скочи војвода Пријезда,
Те на граду отвори капију,
Па на Турке јуриш учинише,
Те се бише и секоше с Турци
Док погибе шездесет војвода,
Њи шездесет, иљаде Турака
Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10045
  • I2a S17250 A1328
Одг: Гуслари
« Одговор #8 послато: Април 15, 2015, 10:58:51 пре подне »
Кличе вила гулсара српскога из чувеног племена бањскога  ;)

Скидам капу за ову!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Вучина

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 94
Одг: Гуслари
« Одговор #9 послато: Април 22, 2015, 01:30:54 пре подне »
<a href="https://www.youtube.com/v/9nbIuSvbpNM" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/9nbIuSvbpNM</a>

„Који народ историје нема
Па ма каква и колика била
Тај је народ ка птица без крила“.
Ето тако српске гусле кажу,
Српске гусле не знаду да лажу,
Та је њина културна висина,
Прелазила са оца на сина.
Па зар данас да се роде људи
Да не слуша Србин кад загуди?

Ван мреже Вучина

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 94
Одг: Гуслари
« Одговор #10 послато: Октобар 11, 2015, 02:18:15 поподне »
Бојана Пековић - Мати и син (Цетиње 2015)

<a href="https://www.youtube.com/v/-J7Xoef87gQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/-J7Xoef87gQ</a>


На мрежи Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4194
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Гуслари
« Одговор #11 послато: Новембар 21, 2015, 06:36:15 поподне »
Поп Мило Петров Јововић (Марковина, Катунска нахија, 1824 — Никшић, 1877) је био православни поп, црногорски јунак и четовођа. Непрекидно је четовао од 1858. до 1877. године када је погинуо у опсади Никшића. Као петнаестогодишњак је дошао Цетињски манастир да учи за свештеника. Парох Марковине и околних села је постао по жељи владике Петра II Петровића Његоша. Четовао је од 1858. године, најчешће по Херцеговини. Учествовао је у свим већим борбама (са Пеком Павловићем) у Херцеговачком устанку, 1875. године: на касаби Невесињској, на Пољицу, Плани и Глувој смокви. Учествовао је у борбама на Вучјем долу, Дуги, Острогу и другим ратним поприштима, за вријеме црногорско-османског рата (1876-1878).

Опеван је у чувеној песми Смрт попа Мила Јововића.

<a href="https://www.youtube.com/v/Hmj1hYinQAo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Hmj1hYinQAo</a>

Смрт попа Мила Јововића

У данима кад на Никшић
Црногорци ударише,
Кад бијаху дошли дани
Да не буде турски више.
У логору црногорском,
Покрај куле Лековића,
Неко књазу оклевета
Попа Мила Јововића.
А књаз Мила дозиваше
У присуству свих војвода
Па му рече: „Попе Мило,
Нит'си вино, нит'си вода!“
Плану Мило као муња,
Полеће му сабљи рука,
А два ока ко стријеле
Сијевнуше у хајдука.
Војводе се уплашише
Од изгледа вука горског,
Да оружје не потегне
На владара црногорског.
Као да му оштрим мачем
Срце мушко расијече,
Па завика: „Господару!
Бог са тобом, шта то рече?
Зар признање то је твоје
Што учињех Црној Гори,
И зар има неко ко би
Мого Мила да прекори?“
Књаз не рече ништа више,
Већ у страну некуд гледа,
Док чувеном харамбаши
Срце пуца од иједа.
Па се с тешком љутњом бори,
Савлађује бијес у се
А на прси златне токе
Од иједа тресу му се.
Па љутито напуштио
Господара и војводе,
И под шатор свој свилени
Са мислима тешким оде.
Јекну као лав рањени,
Неправда га пече, боли;
Мисли како осветит' се
Господару – књаз Николи?
Па у љутњи гусле зграби
Одјекнуше танке струне
Кликну Мило као соко,
Па се мајком, Ћетном, куне.
Да ће поћи у град Никшић,
Сам, без иког истог дана,
И на мегдан позват силног
Мушовића капетана.
Баци гусле, узја вранца,
Преко Зете пређе воде,
И на хату помамноме
Преко поља граду оде.

Лети вранац низ Растоке,
Као да га носе крила,
Док с бедема турска стража
Опазила попа Мила.
Па излазе из шанаца
да чуднога госта виде,
А питају један другог:
„Ко је, куд ће, откуд иде?
То је неко полудио,
Или иде на предају,
Или иде да погине?!“
Турске страже нагађају.
А поп Мило све је ближе
До турака и шанаца,
Пред собом је заморио
Бијеснога свога вранца.
Као што му доликује
Бира турске породице;
На најтврђе иде шанце,
На најљуће градске злице.
Па ако би погинуо
Да погине од јунака,
Од чувених и признатих,
Феризових потомака.
Устави га турска стража
На капији од Никшића.
Каза им се, и нареди,
„Зовите ми Мушовића!“
Када чуше Турци ко је,
Отрчаше капетану;
Мало затим и Мушовић
На капију градску бану.
Па кад виђе попа Мила
На бијесном вранцу своме,
Доласку се изненадном
Обрадова његовоме.
„Откуд јутрос, Јововићу?“
Веселијем гласом рече,
„Зар од књаза црногорског
У мој тврди град утече?
Примамо те објеручке,
Све ћемо ти опростити,
Живoту ти, харамбашо,
Вјеруј, неће ништа бити!“
Плану Мило: „Доста више!
Не будали без потребе;
Ја сам доша, капетане,
Да на мегдан зовем тебе!
Да докажем господару,
Да нијесам што он каже,
И ономе што ме пањка
И о мени свашта лаже.
Но се среми и изиђи
Бирај мјесто за мегдана!“
Те ријечи као муња
Погодише капетана.
Преблијеђе пред хајдуком
Из јуначке Марковине,
Јер је знао да од сабље
Његове се лако гине.
Не смје мегдан да прихвати,
Препаде се својој глави,
А на славу и на прошлост
Куће своје заборави.
Нијесу му као и он,
Страшљивице били стари,
Но јуначки, три вијека,
Са Никшићем управљали.
Излазили на мегдане
Најбољијем јунацима,
Сјекли главе црногорске
По брдима и кланцима.
Данас сабља Мујагина
Наче славу куће ове;
Нема срца да позиву
Јуначком се одазове.
Већ у страху, кукавички,
Знак на кулу стражи даде;
Јекну плотун са главице,
Поп погођен с коња паде.
Вранац стрекну и побјеже
Натраг, преко воде Зете,
А на Мила са сабљама,
Низ главицу Турци лете.
Па се грабе ко ће прије
Махнут сабљом по соколу,
За чије је име чуо
И цар Хамид у Стамболу.
На мртвога попа стиже
Феризовић Хасан први;
Звизну сабља – глава паде
У сточену локву крви.
На највећу градску кулу,
На врх хара Мушовића,
Истакнуше Турци главу
Попа Мила Јововића.
Са стржевог оштрог коца
Гледа Мило са висине,
Како му се Турци зоре
И по граду шенлук чине.
А гавран се – црна птица,
Обрадова изненада,
Кад крваву видје главу,
Па се вије изнад града.
Примиче се изнад табље
Да на бедем падне тврди,
По старијем навикама
Мушку главу да нагрди.
А кријући – из харема,
Кроз пенџере вире буле,
Да чувену виде главу
Српског попа на врх куле.
Не могу се нагледати
Ни ишчудит буле младе,
Па питају једна другу:
„Што поповске нема браде?“
Но кад вранац зарзао
Пред шатором попа Мила,
Сва се војска црногорска
У логору узбунила.
Јер се јаду досјетише,
Па планове тајне граде;
Мало затим турска стража
Обезглављен леш предаде.
Кад видјеше труп без главе
Чувенога харамбаше,
Све војводе и војници,
У логору заплакаше.
Смркнуло се књазу лице,
Много жали попа Мила,
Јер његова ријеч, јутрос,
Повод му је смрти била.
Па дозива перјанике
И овако каже њима:
„Сахраните попа Мила
Са највећим почастима!
Јер је Мило заслужио
Кроз сто тешких окршаја,
Да с јуначким почастима
Сахранимо љутог змаја.
Учесник је свих битака,
Од Бојане па до Дрине,
Па иако данас лудо
Оде у град да погине!“
А ујутро, у свитање,
Једна храбра жена млада
Провуче се кроз шанчеве
Из Никшића – турског града.
А устави је наша стража,
А Госпава њима каза:
„Носим нешто много важно
За Николу – вашег књаза.“
Кад је прими књаз Никола
Црногорка кршна ова,
Дар потеже необични
Господара те дарова.
Књаз мараму одвезао,
Кад крвава у њој глава,
Али познат не могаше
Попа Мила, љутог лава.
Крв се смрзла и покрила
Дивно лице у јунака,
Познати га не би могла
Ни рођена Ћетна мајка.
Крвљу очи заливене,
Умршена коса дуга,
Кад господар дозна ко је,
На срце му паде туга.
А Госпава причат поче:
„По поноћи ноћас, књаже,
Провукох се кроз шанчеве
И кроз густе турске страже.
Успузах се кроз зидине
Тврдог хара Мушовића,
И украдох са врх табље
Главу Мила Јововића.
Зар јуначку главу ову
Гледат како кљују птице,
А да срце наслађују
Никшићани – љуте злице!“
Књаз крваву узе главу
И овако проговара:
„Попе Мило, зашто јутрос
Ожалости господара?
Ја се с тобо нашалио
А ти као муња плану,
И однесе на дар галаву
Никшићкоме капетану.
Ко би мога помислити
Да ћеш тако учинити
И без ништа, без потребе,
Главу своју изгубити.
По јунаштву и памети
У прве те бројих људе,
Данас твојој црној смрти
Црногорци сви се чуде!“
Па Новаку Рамовоме
Књаз Милову главу даде;
Новак главу пољубио
И овако зборит' стаде:
„Стрико Мило, грдна рано,
Какве су те тешке муке
Наћерале да улетиш,
У град Никшић – међу Турке?
Ко те, стрико, оклевета
И отрова љутом злобом;
Што ме не зва када пође,
Да погинем и ја с тобом?
Тебе Турци не убише,
Већ лаж, мржња и клевета,
Оних што им твоја слава
И јуначко име смета!“
Погледа га књаз љутито,
Па наредбу хитну дава
Да се Милов гроб откопа
И сахрани с трупом глава.
Ето тако попа Мила
Плаховитост скупо кошта,
Под тврдијем зидинама
Крвавога Оногошта.
Да докаже своју вјерност
Пред Николом господаром,
Ко Обилић некад што је
На Косово пред Лазаром.
« Последња измена: Новембар 21, 2015, 08:50:31 поподне админ »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10045
  • I2a S17250 A1328
Одг: Гуслари
« Одговор #12 послато: Новембар 21, 2015, 07:10:28 поподне »
Мени је и ова Рамбова верзија увек занимљива  :)

https://www.youtube.com/v/s6X3aD3ki3s
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Kyrios

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 264
  • В защиту науки
Одг: Гуслари
« Одговор #13 послато: Новембар 21, 2015, 07:19:05 поподне »
Мени је и ова Рамбова верзија увек занимљива  :)

https://www.youtube.com/v/s6X3aD3ki3s

А ово?  :D

https://youtu.be/_5OdMyTfOSw

На мрежи Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4194
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Гуслари
« Одговор #14 послато: Новембар 21, 2015, 07:21:40 поподне »
Мени је и ова Рамбова верзија увек занимљива  :)


Ех, ви млади... :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Гуслари
« Одговор #15 послато: Новембар 21, 2015, 07:37:03 поподне »
Мени је и ова Рамбова верзија увек занимљива  :)

https://www.youtube.com/v/s6X3aD3ki3s

Одлична!;)

Ван мреже Небојша38

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Гуслари
« Одговор #16 послато: Новембар 21, 2015, 07:47:28 поподне »
Гусле моје од јавора сува, вас је Србин пет векова чува

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10045
  • I2a S17250 A1328
Одг: Гуслари
« Одговор #17 послато: Новембар 21, 2015, 08:32:49 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10045
  • I2a S17250 A1328
Одг: Гуслари
« Одговор #18 послато: Новембар 21, 2015, 08:33:24 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10045
  • I2a S17250 A1328
Одг: Гуслари
« Одговор #19 послато: Новембар 21, 2015, 08:34:13 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"