Форум - Порекло

Науке и научне дисциплине => Језикословље => Тему започео: Селаковић Мај 21, 2016, 08:27:57 поподне

Наслов: Ретко име
Порука од: Селаковић Мај 21, 2016, 08:27:57 поподне
Izvinjavam se, trenutno nemam mogućnost da pišem ćirilicom, da me ne bi neko grdio. :)

Da li je neko čuo za muško ime Ananije ili Ananija kod Srba, u narodu? Ovo ime mi se pojavilo u mom istraživanju, potiče iz usmenog predanja, dotični Ananija Selak bi, približno, bio rođen oko 1700-1710. Možda se na nečijem stablu nekog većeg bratstva iz CG/Hercegovine pominje ovo ime početkom 18. veka?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Мај 21, 2016, 08:34:06 поподне
Izvinjavam se, trenutno nemam mogućnost da pišem ćirilicom, da me ne bi neko grdio. :)

Da li je neko čuo za muško ime Ananije ili Ananija kod Srba, u narodu? Ovo ime mi se pojavilo u mom istraživanju, potiče iz usmenog predanja, dotični Ananija Selak bi, približno, bio rođen oko 1700-1710. Možda se na nečijem stablu nekog većeg bratstva iz CG/Hercegovine pominje ovo ime početkom 18. veka?

Рећи ћу само Војислав Ананић. :D
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Valachorum Мај 21, 2016, 08:44:51 поподне
Ово име је било присутно код банијских Срба (има доста примјера у црквеним књигама из XIX вијека).
На Банији постоји и презиме Ананић (помиње се на Банији већ крајем XVII вијека). Осим на Банији, Ананића је било и по Славонији (подручје Славонског Брода).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Мај 21, 2016, 09:09:59 поподне
Свети апостол Ананија био је један од седамдесеторице светих апостола, који су послати да шире Јеванђеље међу народима, Дакле, имамо једанаесторицу првих ученика Христових, дванаести је Свети Павле, а за њима још седамдесет "малих апостола". Свети апостол Ананија био је свештеник у Дамаску и нарочито је значајан по томе што је крстио Саула, прогонитеља хришћана, потоњег Светог апостола Павла.
Слави се 14 (1). октобра, што је мени нарочито значајно, јер сам крштен на тај дан.
Као и друга апостолска имена, тако је и име Светог апостола Ананије заступљено међу Србима. Име јесте ретко, данас га сигурно нико својој деци не даје, али га је било раније, о чему сведоче презимена Ананић (наш Војо) и Ананијевић. Дакле, јавља се у две верзије: Ананија (презиме Ананић) и Ананије (Ананијевић).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Селаковић Мај 22, 2016, 01:28:24 пре подне
Hvala svima! Ako je neko na nekom stablu video braću Kuzmana i Ananija, neka javi (rođeni oko 1710.).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: vojislav.ananic Октобар 23, 2016, 08:58:13 пре подне
                 АНАНИЈА(Е)

Да би се проучавала патронимија, наука о презименима, мора се најпре добро савладати ономастика, наука о именима и њиховом пореклу, кад и где су се појавила, код којих народа, јер свако презиме најчешће потиче од имена неког од предака. Наша данашња знања о презименима произилазе из чињенице да се с њима рађамо па су стога она нешто уобичајено, нешто о чему ни не размишљамо. Име нам редовно даје неко коме смо драги, мајка, отац, рођак, кум или неки породични пријатељ. Стога имена готово без изузетка исказују неку добру, пожељну карактеристику или исказују наду да ће његов носилац постићи циљ задан именом. С презименима је у доброј мери другачије: њих нам дају они удаљенији, равнодушни и мање добронамерни, па отуда понекад и ругалачка презимена. Презимена, у ствари, увек наслеђујемо од својих  предака.      У 13. и 14. веку, у многим крајевима,  није још било устаљено презиме као други члан именске формуле. У неким презименима, нити се чује а нити означава у писму интервокалско Ј:  Илић (према Илијић), АНАНИЋ (према Ананијевић)... И још нешто: наши АНТРОПОНИМИ из тих далеких времена, бележени су искључиво туђом графијом, с погрешкама које нису у духу гласовних вредности нашега језика. Западна Европа је ширила талас идентификације презименом као сталним и наследним чланом двочлане именске синтагме. Такође, не треба испустити из вида да се у Хрватској почињу уводити ПРЕЗИМЕНА од Тридентског концила (1545 – 1563. године) – када су се почеле као обавезне водити матичне књиге рођених, венчаних и умрлих, док се у Србији наредбом кнеза Александра Карађорђевића презимена уводе тек од 1842. године, а у Турској тек од 20. века. Генерално се може рећи да су се презимена у свом данашњем облику често прилично „одмакла“ од почетног облика због гласовних промена и владајућег језичког стандарда.                  
Многа су имена библијска, од првосвештеника и првог сликара Ананије, и религиозног су карактера: Атанасије, Мојсије, Софроније, Максим...А познато је по Библији да је Хеман имао 14 синова, међу њима и једног ХАНАН (хебрејски: милостив, а негде, видовњак), а грчки АНАН, а једног од њих 14 ХАНАНИЈА (хебрејски: смилуј ми се, а по другима, изданак) а грчки АНАНИЈА. Значи, кад се на корен речи дода наставак за српско презиме – ИЋ, добијају се презимена АНАН(ић) и АНАНИЈЕ(вић). Иначе, постојао је и код Македонаца митрополит Ананије, а и код Срба, падом Пећке патријаршије под Турке, грчки митрополит захумско – херцеговачки Ананије.
Прво писмено помињање Ананића је 1753. год. кад се у Манастиру Дивош помињу ОСТОЈА  АНАНИЋ из Костајнице и монах манастира Дивош САВА АНАНИЋ из Босне. Затим, 1754. Максим Ананић, село Папићи (Банија), каплар граничар у војсци АУ. Презиме  Ананић  настало  је од  имена  Ананије. Тако се помињу јеромонх АНАНИЈЕ из Манастира Свете Тројице 1592, Ананије митрополит новобрдски 1598-1612, архимандрит АНАНИЈЕ 1628. у Манастиру Папраћа код Шеховића), а 1640. у Манастиру Марча јавља се владика Ананије, АНАНИЈЕ 1770, па  МОЈСИЈЕ и АТАНАСИЈЕ. После њих се јављају од МОЈСИЈА прва српска световна имена Илија, Јован, Ђуро, а од АТАНАСИЈА Марко, Милош... По другој верзији, наши преци су, да би се одупрли унијаћењу и покатоличавању, узимали старохришћанска и библијска имена, како би се некако сачували у православљу (по хроници фрањевачког самостана).
Духовна имена Атанасије, Максим, Ананија, Мојсије... јављају се и у Славонији – Пакрац, Марча, Горњокарловачка епископија, Вараждински генералитет, а и наши први познати преци припадали су под њихову црквену или војну управу у та времена настанка Војне Крајине. А место пребивања и столовања црквених великодостојника је одређивала Патријаршија, док су места око границе (као што су  ПАПИЋИ на Банији, одакле потичем), одређивале војне власти.
На Банији је Ананије (јавља се и као Ананија, Аненије) било често мушко име. То се може видети и на списку жртава Другог светског рата.
Да нам је презиме библијско, казује и интернет, где видимо да онај корен АНАН налазимо и код Руса, Белоруса, Пољака, Словенаца (Ananec), па и Мађара Аnanity)... Касније, разним миграцијама, доспева и до САД, Канаде, Аустралије, Аљаске...                      
У пописима Баната презиме Ананија се јавља 1796, у Вршцу, где се помињу Ананија Лазар и Ананија Преда. (књига Душана Поповића „Пописи становништва Баната током 18. века“)








Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: gillle Јануар 20, 2017, 09:24:31 пре подне
Да ли је неко чуо за врло ретко мушко име или га има у свом родослову, ДОБРОНИЈЕ (Доброније)?

Просто се питам, да ли је икад постојала особа са таквим именом.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Селаковић Јануар 20, 2017, 09:32:44 пре подне
Нисам никад чуо. Али сам се сретао са женским именом Добрија.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: gillle Јануар 20, 2017, 09:36:39 пре подне
Нисам никад чуо. Али сам се сретао са женским именом Добрија.


У свом родослову имам име Добрија али је мушко :)

Има још једно мушко име, такође ретко, САКИЈА (Сакија).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Јануар 20, 2017, 12:01:40 поподне
Да ли је неко можда чуо за мушко име Оломир? Тако се зове један мој познаник.  :) Пореклом је из околине Лебана.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Јануар 20, 2017, 12:16:41 поподне
Има код новијих имена смешних примера: Петровић Цвеће, Јовановић Девица...Ово друго је често име у источној Србији, код Влаха... скоро је било на РТСу о необичним именима где су гостовали ови...Наравно , после другог светског рата, Машинка Топаловић, моја даља ујна :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Јануар 20, 2017, 12:17:58 поподне
Парох код мене у насељу се зове, Зарије, али то је јасно, скраћено од Захарије
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Полић Јануар 20, 2017, 12:49:57 поподне
Мој деда по мајци звао се Мимо. Старо црногорско име, које је данас јако ретко чини ми се.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Јануар 20, 2017, 02:14:15 поподне
Да ли је неко чуо за врло ретко мушко име или га има у свом родослову, ДОБРОНИЈЕ (Доброније)?

Просто се питам, да ли је икад постојала особа са таквим именом.

Нисам чуо, али видим да га има, у Службеном гласнику СФРЈ помињу се нпр.  Вељковић Драгослава Доброније, те Вукићевић Комнена Доброније. А као име забележено је и у Ријечнику особних имена Мата Шимундића.

Мој деда по мајци звао се Мимо. Старо црногорско име, које је данас јако ретко чини ми се.

Ми смо двојицу Милоша (деду и унука) звали тако, дједа Мимо и мали Мимо. :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: gillle Јануар 20, 2017, 03:30:52 поподне
Да ли је неко можда чуо за мушко име Оломир? Тако се зове један мој познаник.  :) Пореклом је из околине Лебана.

Оломир је стварно шампион :) мада има и Тарзан. Чини ми се да је дотични био градоначелник Пријепоља, ако се не варам?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Јануар 20, 2017, 03:32:52 поподне
Оломир је стварно шампион :) мада има и Тарзан. Чини ми се да је дотични био градоначелник Пријепоља, ако се не варам?

Тарзан и слична имена су деци давали углавном припадници ромске популације, али Оломир је Србин 100%.  :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: gillle Јануар 20, 2017, 03:35:07 поподне


Поштено говорећи, не познајем ни једног Драгишу а да је малађи од мене :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Милош Јануар 20, 2017, 04:35:51 поподне
Оломир је стварно шампион :) мада има и Тарзан. Чини ми се да је дотични био градоначелник Пријепоља, ако се не варам?

Тарзан Милошевић, градоначелник Бијелог Поља. Ја сам скоро упознао једног Србина са Шаре, зове се Орле.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Đorđo Јануар 20, 2017, 04:49:18 поподне
Оломир је стварно шампион :) мада има и Тарзан. Чини ми се да је дотични био градоначелник Пријепоља, ако се не варам?
Бијело Поље  :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: gillle Јануар 20, 2017, 04:54:27 поподне


А мушко име Сакија?

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Мића Јануар 20, 2017, 08:30:14 поподне
Има код новијих имена смешних примера: Петровић Цвеће, Јовановић Девица...Ово друго је често име у источној Србији, код Влаха...
Ево ја сам из источне Србије, за Девицу нисам чуо (не спорим да је ДушанВучко у праву). Имам другог фаворита: женско име Волица.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: gillle Јануар 20, 2017, 10:47:54 поподне
Ево ја сам из источне Србије, за Девицу нисам чуо (не спорим да је ДушанВучко у праву). Имам другог фаворита: женско име Волица.

А и топонима има "занимљивих", нпр: Мошница код Лепосавића у Иб. Долини, затим, Шупковац код Косовске Митровице и др. :)       

Што се презимена тиче, у Ибарском Колашину има доста Дробњачких породица које  су познате као Дркићи, заправо, није им то право презиме али због извесног Јована, кога су прозвали Дрка, човека који је живео с краја 18. и почетком 19. века, до дана данашњег његове потомке тако називају. Такође, на Рогозни живе Прдоњићи, ни њима није то званично презиме али ... шта се ту може? За Прдоњиће се тврди да су посрбљене Клименте.  Да се разумемо, не постоји намера да било кога вређамо, једноставно наводимо примере имена, презимена, топонима... :)

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Жика Јануар 31, 2017, 10:38:07 поподне
Можда има основе предпоставити, да је име војводе Калоке изведено/скраћено од Калокагатиа (καλοκἀγαθία kalokagathía) у значењу - лепо и добро. У античком времену је имало значење - племство

https://en.wiktionary.org/wiki/kalokagathia
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: vojislav.ananic Фебруар 21, 2017, 12:36:35 поподне
У еуфорији давања модерних имена данас, остају запостављена стара, једнако добра и лепа словенска имена.

http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/92056/imena-koja-su-stari-sloveni-davali-imaju-odlicna-znacenja-i-lepo-zvuce

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Đorđo Фебруар 21, 2017, 02:37:54 поподне
У еуфорији давања модерних имена данас, остају запостављена стара, једнако добра и лепа словенска имена.

http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/92056/imena-koja-su-stari-sloveni-davali-imaju-odlicna-znacenja-i-lepo-zvuce
Занимљиво је да су данас "ретка имена" нека имена која су до пре 100 година била најчешћа. Данас су потпуно преовладала хришћанска имена и одређена "словенска" имена . Имена типа Милисав, Радослав, Радомир, Драгољуб, Мирослав, Миленко скоро и да више не постоје међу млађом генерацијом
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Жика Фебруар 21, 2017, 10:41:03 поподне
Име Ђураш може бити и име хунског порекла.???? (Диураш (Djurash; Dzsuras; fl.: края на 5 век) е владетел на хуните през 490 г.)

Карл Хопф у родословним таблицама, за родоначеника рода Ђурђа и Алексе Ђурашевића (Црнојевића) (Giorgio & Alessio Juras) цезара Јургураса сматра (Peut-être un descendantes de Cesar Jurguras). Хммм?

https://bg.wikipedia.org/wiki/Диураш
http://www.hunmagyar.org/turan/tatar/bulgar.html
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Фебруар 21, 2017, 11:27:31 поподне
Име Ђураш може бити и име хунског порекла.???? (Диураш (Djurash; Dzsuras; fl.: края на 5 век) е владетел на хуните през 490 г.)

Карл Хопф у родословним таблицама, за родоначеника рода Ђурђа и Алексе Ђурашевића (Црнојевића) (Giorgio & Alessio Juras) цезара Јургураса сматра (Peut-être un descendantes de Cesar Jurguras). Хммм?

https://bg.wikipedia.org/wiki/Диураш
http://www.hunmagyar.org/turan/tatar/bulgar.html

Хммм... занимљиво Жико. Шта знамо о том Карлу Хопфу, и на основу којих извора је ово изнео?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Жика Фебруар 22, 2017, 12:08:03 пре подне
Хммм... занимљиво Жико. Шта знамо о том Карлу Хопфу, и на основу којих извора је ово изнео?

Цитат о могућем родоначелнику Ђурашевића је из његовог капиталног дела "Chroniques gréco-romaines inédites ou peu connues" Берлин 1873.

Из те књиге (3 киле :) - у којој су по први пут обједињењи сви до тада знани родослови балканских династија - су Јиречек, Ивић и стали обилато црпили. Тј. мање више сви данашњи/нововековни родослови (који су оптицају) и тичу се средњег и позно-средњевековног  Балкана су скоро истоветни Хопфовим.

Хопф је Ђурашевићима дао засебну таблицу у односу на Црнојевиће. За горе поменути цитат о "Цезару Јургурасу" (који је дослован) на жалост није навео извор :'(
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Жика Фебруар 22, 2017, 12:42:20 поподне
Ево мене опет о Хунима :)

Име Рујо, Руја, Руа је врло вероватно хунског порекла и једна од веријанти од Ругила , Rugila, Rua, Ruga, Ruhas, Rona,΄Ρούγας, Ροϋνας, Ρωίλας ) великог хунског вође Ругила из 430. године.

Овај Рујо/Ругило потиче од рода Дуло (Црна Гуја већ писа о Ашина-Дуло клану и једном Бугарину потомку истог R1a Z94>Z2124>Z2125>YP413>M12280.

Ruga was ruler of the gens Chunorum".[11] Priscus recount "in the land of the Paeonians on the river Sava, which according to the treaty of Aetius, general of the Western Romans, belonged to the barbarian", some scholars explained as Aetius ceded part of Pannonia Prima territory to Ruga

Име (Руја, Руга) је занимљиво јер се помиње и у старим србским повељама -

1. Руја Супчић 1368. г. (Руја од Требиња) одбегли властелин Војислава Војиновића.
2. Богета Ругић /Руђић? (Rugich) 1489.г  жупан Конавоски (Сандаља Хранића)
3. Радич Ругица/Rugiza, поклисар Стефана Вукчића Косаче

за мене је веома интригантно да Рујо Супчић био властелин код великаша Алтомановића (Војиновића) чије је патронимичко презиме највероватније изведено од хунско/туркофонског Алтоман

такође је (под условом да све што нађох "штима") занимљив првобитни облик овог имена - Ругило, јер се савршено са Бранилом слаже (Пива/Бањани)

https://en.wikipedia.org/wiki/Rugila
https://bg.wikipedia.org/wiki/Руа
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=183.msg24626#msg24626
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: vidoje 013 Фебруар 22, 2017, 01:19:38 поподне
Ево неких ријетких  имена: Бракоч ( помиње се у околини Цетиња у 16.вијеку у ткз. Црногорским харачким дефтерима ( турским) 1521.г. и 1523. - православци; Ракоч ( Морача - православци);Никоч ( Кучи. Гусиње, Улцињ- православци и муслимани); Бакоч - православци ( Херцеговина, Никшић, Бока Которска, Мојковац. Од њих имамо и презимена , од Бракоча- Бракочевићи, од Ракоча - Ракочевићи. од Никоча - Никочевићи. За Бакоче претпостављам  да је  је и ту у питању име. Од њих су Бакочи и Бакочевићи. Бакочевића има у Црној Гори ( Кучи) и Србији ( Ужице). Занимљива би била етимологија ових имена...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Жика Фебруар 22, 2017, 02:42:47 поподне
Ево неких ријетких  имена: Бракоч ( помиње се у околини Цетиња у 16.вијеку у ткз. Црногорским харачким дефтерима ( турским) 1521.г. и 1523. - православци; Ракоч ( Морача - православци);Никоч ( Кучи. Гусиње, Улцињ- православци и муслимани); Бакоч - православци ( Херцеговина, Никшић, Бока Которска, Мојковац. Од њих имамо и презимена , од Бракоча- Бракочевићи, од Ракоча - Ракочевићи. од Никоча - Никочевићи. За Бакоче претпостављам  да је  је и ту у питању име. Од њих су Бакочи и Бакочевићи. Бакочевића има у Црној Гори ( Кучи) и Србији ( Ужице). Занимљива би била етимологија ових имена...

Можда би било од помоћи ако би неко (вичан мађарског) растумачио 2 необична (скоро) истоветна мађарска презимена (шекуларско-секељска веза :))

1. Bakócz
2.  Rákóczi

https://en.wikipedia.org/wiki/Tamás_Bakócz
https://de.wikipedia.org/wiki/Franz_II._Rákóczi
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Грк Фебруар 22, 2017, 10:23:33 поподне
Бакочи ѕа своје презиме кажу: Бакочити-размножавати се
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Грк Фебруар 23, 2017, 11:05:44 поподне
Бакочи ѕа своје презиме кажу: Бакочити-размножавати се
Исправка бакочити значи дружити се са женама, а друга варијанта је прсити се(правити се важан)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Фебруар 24, 2017, 02:52:43 поподне
Ево мене опет о Хунима :)

Име Рујо, Руја, Руа је врло вероватно хунског порекла и једна од веријанти од Ругила , Rugila, Rua, Ruga, Ruhas, Rona,΄Ρούγας, Ροϋνας, Ρωίλας ) великог хунског вође Ругила из 430. године.

Неки Рујо је био родоначелник Ру(ј)ића са оства Пага, племићког рода који се помиње у периоду од XIV до XVIII века на оствру Пагу, а чији је потомак Марко Лауро Руић 1784. године тискао грбовник пашког племства - Blasone genealogico di tutte le famiglie nobili della Città di Pago (http://blog.dnevnik.hr/iskonskipag/slike/originals/blogs-227.jpg), на чијим корицама видимо и грб Рујића, који се налази и у самом грбовнику.

Податка ради, у селима у околини Шибеника током периода од XV до XVII века налазе се презимена као што су Руић, Руиш, Рујић. (RUJ/RUJE/RUJO, Ономатолошки прилози IV, Београд, 1983, стр. 196)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Жика Фебруар 24, 2017, 07:38:22 поподне
Неки Рујо је био родоначелник Ру(ј)ића са оства Пага, племићког рода који се помиње у периоду од XIV до XVIII века на оствру Пагу, а чији је потомак Марко Лауро Руић 1784. године тискао грбовник пашког племства - Blasone genealogico di tutte le famiglie nobili della Città di Pago (http://blog.dnevnik.hr/iskonskipag/slike/originals/blogs-227.jpg), на чијим корицама видимо и грб Рујића, који се налази и у самом грбовнику.

Податка ради, у селима у околини Шибеника током периода од XV до XVII века налазе се презимена као што су Руић, Руиш, Рујић. (RUJ/RUJE/RUJO, Ономатолошки прилози IV, Београд, 1983, стр. 196)

Сјајан податак Амикусе! Још ако би рецимо на Пагу било Q1b L245 као на Корчули и Хвару, то би дало смисла предпоставци - да је Рујо хипокористик од Ругила.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Фебруар 24, 2017, 08:26:43 поподне
Руић такође помиње да је старо презиме Руића било Жупанић, а да је то презиме понето по претку жупану Мирославу, који се налази у глави родослова, који се помиње у једној исправи од 9. V 1299. године.

Нешто слично као са потомцима Николе Алтомановића. ;)

Међутим, што се тиче латинске транскрипције, Рујо/Руић се бележи као Ruge Darzalovich (1428), Dragogna Ruich (1489), Cernchij Rugich (1525), Iohannes Ruich (1554)... у датом прилогу о повести рода Ру(ј)ића, из Пашког грбовника.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Жика Фебруар 24, 2017, 09:02:47 поподне
Руић такође помиње да је старо презиме Руића било Жупанић, а да је то презиме понето по претку жупану Мирославу, који се налази у глави родослова, који се помиње у једној исправи од 9. V 1299. године.

Нешто слично као са потомцима Николе Алтомановића. ;)

Међутим, што се тиче латинске транскрипције, Рујо/Руић се бележи као Ruge Darzalovich (1428), Dragogna Ruich (1489), Cernchij Rugich (1525), Iohannes Ruich (1554)... у датом прилогу о повести рода Ру(ј)ића, из Пашког грбовника.

Хвала Амикусе! Значи из приложеног је Рујић/Руић истоветно Ругић /Rugich. Остаје отворено јел Rugich могуће Руђић?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Фебруар 24, 2017, 09:27:47 поподне
Хвала Амикусе! Значи из приложеног је Рујић/Руић истоветно Ругић /Rugich. Остаје отворено јел Rugich могуће Руђић?

Тако је. :)

Што се тиче везе Ругић-Руђић, Милица Грковић у свом Речнику имена бањског, дечанског и призренског властелинства у XIV веку, помиње презиме Роугикь (патр. или демонутивна форма од Руђа или Руга; поменут 1395. године у селу Сѣрош; стр. 167), који она чита као Ругић/Руђић (стр. 217).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Жика Фебруар 24, 2017, 09:49:53 поподне
Тако је. :)

Што се тиче везе Ругић-Руђић, Милица Грковић у свом Речнику имена бањског, дечанског и призренског властелинства у XIV веку, помиње презиме Роугикь (патр. или демонутивна форма од Руђа или Руга; поменут 1395. године у селу Сѣрош; стр. 167), који она чита као Ругић/Руђић (стр. 217).

Добар си! Сад ме копка шта Сѣрош значи? Да није можда мађарско? sziros /сирош> длакав(и)? :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Фебруар 24, 2017, 10:10:46 поподне
Сјајан податак Амикусе! Још ако би рецимо на Пагу било Q1b L245 као на Корчули и Хвару, то би дало смисла предпоставци - да је Рујо хипокористик од Ругила.

Q1b није исто што и Q1a, дакле нема никакве везе са Хунима. Носиоци хг Q1b L245 су се вероватно још у току бронзаног доба иселили са простора централне Азије и населили се на подручју Леванта; овај хаплотип су потом морским путем Медитераном ширили левантински народи, највећим делом Феничани и Јевреји, тако да је он у Европу стигао преко њих, а не преко степских туркијских народа, за које се везује хаплогрупа Q1a.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Жика Фебруар 24, 2017, 10:51:28 поподне
Q1b није исто што и Q1a, дакле нема никакве везе са Хунима. Носиоци хг Q1b L245 су се вероватно још у току бронзаног доба иселили са простора централне Азије и населили се на подручју Леванта; овај хаплотип су потом морским путем Медитераном ширили левантински народи, највећим делом Феничани и Јевреји, тако да је он у Европу стигао преко њих, а не преко степских туркијских народа, за које се везује хаплогрупа Q1a.

А како објаснити присуство Q1b-M378 у гробовима ратника Xiongnu - Хуна у Кини? Дали ти Никола мислиш, да су ови острвски Q1b L245 од памтивека тамо - или су тек силом прилика услед најезде Словена тамо преселили?

All Y-haplogroup Q1b-M378 represent hosts of the tombs, while half of Y-DNA Q1a* represents hosts and half sacrificial victims. They date from the time of early (Western) Han (2nd-1st Century BC). In another study, 3 in this place were identified as Q-M3. Summarizing the data from available evidences, it is concluded that the tombs belongs to the representatives of the Xiongnu/Hunnu nobility/conqueror
https://en.wikipedia.org/wiki/Xiongnu
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Фебруар 24, 2017, 11:01:03 поподне
Добар си! Сад ме копка шта Сѣрош значи? Да није можда мађарско? sziros /сирош> длакав(и)? :)

Не знам, Пешикан га убицира у Доње Подримље, и наводи да се данас то село зове Сарош. (Стара имена из Доњег Подримља, Ономатолошки прилози VII, 1986, стр. 57, 100)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Фебруар 24, 2017, 11:04:07 поподне
А како објаснити присуство Q1b-M378 у гробовима ратника Xiongnu - Хуна у Кини? Дали ти Никола мислиш, да су ови острвски Q1b L245 од памтивека тамо - или су тек силом прилика услед најезде Словена тамо преселили?

All Y-haplogroup Q1b-M378 represent hosts of the tombs, while half of Y-DNA Q1a* represents hosts and half sacrificial victims. They date from the time of early (Western) Han (2nd-1st Century BC). In another study, 3 in this place were identified as Q-M3. Summarizing the data from available evidences, it is concluded that the tombs belongs to the representatives of the Xiongnu/Hunnu nobility/conqueror
https://en.wikipedia.org/wiki/Xiongnu

Написао сам Q1b L245, не М378. L245 којима припада и род који си поменуо са Корчуле имају блискоисточно порекло; М378 је узводна грана у односу на њих, овај што је нађен код Хсионгнуа дакле сигурно није L245 јер су његови носиоци напустили централну Азију (и учврстили се у Палестини и Феникији) много векова пре Хуна. Логичније је и претпоставити да су они на Корчулу дошли морским путем (посредством Феничана, Јевреја или неких других Левантинаца). Постоји и један тестирани из мајског тестирања који је испао ова хаплогрупа, L245, додуше о њему не смем много тога да кажем јавно, само могу да кажем да и тај резултат потврђује левантинско порекло овог хаплотипа.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Фебруар 27, 2017, 10:25:25 поподне
У вези антропонима Руг о којем је говорио Жика, ево шта о томе каже Милица Грковић у чланку "О топониму Ругова" у Ономатолошким прилозима бр. 3, из 1982. године:

"Нема потребе за домишљањем и прављењем мало вероватне претпоставке о пореклу овог топонима када су оба творбена елемента јасна и не одступају од закона грађења топонима. Основа је лично име Руг или Pуго. Та мала област, од свега 193 km2, могла је у средњем веку припадати власнику чије је име било Pуг или Pуго. На почетку се могла звати Ругова земља, баштина и слично, а касније је први део синтагме прерастао у топоним. Ово тумачење поткрепљује име Pуг, потврђено у првој половини четрнаестог века у Дечанским хрисовуљама. У Жичкој повељи Стефана Првовенчаног једна личност се овако звала. Ђуро Даничић на основу графије није могао тачно утврдити да ли треба читати Pyг или Руђ. Чињеница да су y румунском ономастикону забележена имена Ruga, Rugaș и Rug, а да су у Жичкој повељи уписани становници влашких катуна, говори у прилог томе да је име гласило Pyг. То поткрепљују и други извори y којима се на основу графије тачно може одредити да име има основу руг: У Новгороду је 1495. године забележен Петр Андреевич Руготин, у Москви 1514–1527. Федор Александрович Руготин. Трофим Ругуев је свештеник y Русији 1652. Многобројни примери показују да је ова основа широко распрострањена у српској и хрватској ономастици: Pyгa, презиме у Задру 1314. године, Ругин, презиме y Хрватској 1906. године, Ругиновић, патроним у средњовековној српској држави, Руговићи, микротопоним у височком крају y Босни. Траг овог антропонимијског корена се чува y савременим презименима: Pyгa, Pyгачић, Руган, Руганец, Pугани, Pyгаш, Ругашевић. Миклошич је нашао само два слична примера, али му је било јасно да је у општесловенском фонду основа за грађење личних имена постојала и ова."

Корен овог имена је словенски, исти као у речима ругати, ружити, подругивати, ружан, ружноћа, поруга, наруга, итд (по тумачењу П. Скока). Још о томе напомиње:
"Још у општесловенској заједници од ње су грађена лична имена заштитног карактера као од основа груб и грд. О томе је опширније говорио Т. Маретић у својој студији О народним именима и презименима у Хрвата и Срба.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Жика Фебруар 27, 2017, 11:48:58 поподне
У вези антропонима Руг о којем је говорио Жика, ево шта о томе каже Милица Грковић у чланку "О топониму Ругова" у Ономатолошким прилозима бр. 3, из 1982. године:

"Нема потребе за домишљањем и прављењем мало вероватне претпоставке о пореклу овог топонима када су оба творбена елемента јасна и не одступају од закона грађења топонима. Основа је лично име Руг или Pуго. Та мала област, од свега 193 km2, могла је у средњем веку припадати власнику чије је име било Pуг или Pуго. На почетку се могла звати Ругова земља, баштина и слично, а касније је први део синтагме прерастао у топоним. Ово тумачење поткрепљује име Pуг, потврђено у првој половини четрнаестог века у Дечанским хрисовуљама. У Жичкој повељи Стефана Првовенчаног једна личност се овако звала. Ђуро Даничић на основу графије није могао тачно утврдити да ли треба читати Pyг или Руђ. Чињеница да су y румунском ономастикону забележена имена Ruga, Rugaș и Rug, а да су у Жичкој повељи уписани становници влашких катуна, говори у прилог томе да је име гласило Pyг. То поткрепљују и други извори y којима се на основу графије тачно може одредити да име има основу руг: У Новгороду је 1495. године забележен Петр Андреевич Руготин, у Москви 1514–1527. Федор Александрович Руготин. Трофим Ругуев је свештеник y Русији 1652. Многобројни примери показују да је ова основа широко распрострањена у српској и хрватској ономастици: Pyгa, презиме у Задру 1314. године, Ругин, презиме y Хрватској 1906. године, Ругиновић, патроним у средњовековној српској држави, Руговићи, микротопоним у височком крају y Босни. Траг овог антропонимијског корена се чува y савременим презименима: Pyгa, Pyгачић, Руган, Руганец, Pугани, Pyгаш, Ругашевић. Миклошич је нашао само два слична примера, али му је било јасно да је у општесловенском фонду основа за грађење личних имена постојала и ова."

Корен овог имена је словенски, исти као у речима ругати, ружити, подругивати, ружан, ружноћа, поруга, наруга, итд (по тумачењу П. Скока). Још о томе напомиње:
"Још у општесловенској заједници од ње су грађена лична имена заштитног карактера као од основа груб и грд. О томе је опширније говорио Т. Маретић у својој студији О народним именима и презименима у Хрвата и Срба.

Хвала Никола на приложеном. Упадљива је, као што велиш присутност Ruga, Rugaș и Rug у румунском ономастикону, питам се, да ли је то могућа заоштавштина од источногерманских Руга?, За Атилиног живота му беху саборци (Битка на Каталаунским пољима), потим Теодерихови и населише се већим делом у Норикуму а мањим у Мезији (Свиштов/Буг.-Рум. граница)). Суфикс - ила (Ругила) се иначе сматра готског порекла (Остроила, Тотила) чак и -ила у Атила. (Позната је делимична симбиоза Хуна, Гота и источних Германа).

Некако ми је Скоково тумачење неделује убедљиво. Зашто би неко наденуо свом детету име с тим значењем? Такође је вредно напомене постојање албанског презимена Rugjo
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Dalmati Фебруар 28, 2017, 04:39:37 пре подне
Ime Svemir-ka je bilo jako popularno 70'godina.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Фебруар 28, 2017, 09:24:55 пре подне
Хвала Никола на приложеном. Упадљива је, као што велиш присутност Ruga, Rugaș и Rug у румунском ономастикону, питам се, да ли је то могућа заоштавштина од источногерманских Руга?, За Атилиног живота му беху саборци (Битка на Каталаунским пољима), потим Теодерихови и населише се већим делом у Норикуму а мањим у Мезији (Свиштов/Буг.-Рум. граница)). Суфикс - ила (Ругила) се иначе сматра готског порекла (Остроила, Тотила) чак и -ила у Атила. (Позната је делимична симбиоза Хуна, Гота и источних Германа).

Некако ми је Скоково тумачење неделује убедљиво. Зашто би неко наденуо свом детету име с тим значењем? Такође је вредно напомене постојање албанског презимена Rugjo

Зашто би неко давао детету име Грдан?  ;) Из горе наведеног разлога - то је било име заштитног карактера. Наиме, све до најскоријег времена је била честа појава да деца умиру у раном детињству; када се то некој породици често догађало постојао је обичај да се детету да име заштитног карактера - као што је Грдан, или Руг/Руго - да га болест односно смрт (често персонификована као "чума") не би "погледала" (јер је "ружан"). Сличан карактер има и име Вук (да га се болест "уплаши"). Као што се види из горе наведеног чланка, још у општесловенској заједници су од овог корена (руг) грађена лична имена, тако да не треба сумњати у његову словенску провенијенцију. Могуће је да хунско Ругила има везе са Ругима, германским племеном (баш због тог источногерманског наставка -ила), али ко зна, можда то име код Хуна и Германа има словенски корен (мада је то по мени мало вероватно)? У сваком случају, ова два имена не морају бити у вези по значењу, него је то само случајна подударност (као нпр. река Потомак у САД и српска реч потомак). Што се тиче средњовековних помена овог имена, мислим да је ипак вероватније да је то име настало од словенске основе, а не хунске или германске.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Фебруар 28, 2017, 12:04:33 поподне
Ретко име: Шагован.

По свој прилици је у питању конструкција од придева сјагав (шагав са меким "ш") и именског наставка -ван (као у Радован, Милован).
Не знам шта значи придев сјагав, знам да описује неку телесну особину (типа - плавушаст, бледуњав, или тако нешто), али знам да се у ЦГ користи надимак Сјаго (Шаго), и познајем једног човека с овим надимком.

Незгода код овог имена је што је код презиме од њега насталог дошло до сажимања слогова, те уместо очекиваног Шаговановић (као Радовановић), испаде Шаговновић.
Шаговновићи су из билећког краја, пореклом од цуцких староседелаца (сродни Ђуричићима у Цуцама). Негде се уместо овог облика чује и Шагуновић.

Да не знам сву ову причу, а да чујем негде презиме Шагуновић, мислио бих да оно потиче од неке аварске речи  :D
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Жика Фебруар 28, 2017, 08:03:21 поподне
Ретко име: Вукан
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Жика Фебруар 28, 2017, 08:45:52 поподне
Ретко име: Вукан

ово што следи ће многе насмејати (и мени се подсмевати);D, наиме приметих (можда грешим, слободно ме исправите), да међу ванбалканским словенским народима нису у употреби лична имема са основом Вук /Влк. Питам се, дали је име Вукан/Влкан које су носили Немањићи могло бити истоветно са латинско-грчким именом Volcanos/Vulcanos (Рим) Velchanos (Грчка/Крит) с обзиром да у свим званичним латинским преводима србских повеља Вукан бива као Volcan/Vulcan или Velcan наведен.

Можда Влк = Вук има двојно значење напр.,  и "велик(и)". (нпр. на градишћанском хрватском vulka = велик(и).)

Занимљиво да Богу Велканосу надимак Курос (племенити младић) беше. (за сада нико неразгонетну значење немањићког имена - Урош)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Фебруар 28, 2017, 10:06:26 поподне
Ретко име: Вукан

ово што следи ће многе насмејати (и мени се подсмевати);D, наиме приметих (можда грешим, слободно ме исправите), да међу ванбалканским словенским народима нису у употреби лична имема са основом Вук /Влк. Питам се, дали је име Вукан/Влкан које су носили Немањићи могло бити истоветно са латинско-грчким именом Volcanos/Vulcanos (Рим) Velchanos (Грчка/Крит) с обзиром да у свим званичним латинским преводима србских повеља Вукан бива као Volcan/Vulcan или Velcan наведен.

Можда Влк = Вук има двојно значење напр.,  и "велик(и)". (нпр. на градишћанском хрватском vulka = велик(и).)

Занимљиво да Богу Велканосу надимак Курос (племенити младић) беше. (за сада нико неразгонетну значење немањићког имена - Урош)

Урош је од мађарске речи за господина или господара - ur. Антропоним Вук (Влк) је врло јасан, по мени, не треба га мистификовати са неким Вулканосима и слично.  ;)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Жика Фебруар 28, 2017, 10:45:15 поподне
Урош је од мађарске речи за господина или господара - ur. Антропоним Вук (Влк) је врло јасан, по мени, не треба га мистификовати са неким Вулканосима и слично.  ;)

Све то стоји. Занима ме, да ли је могућа истоветност старословенског корена за Влк/Вук са описним придевом "велики"- влк ?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Милош Фебруар 28, 2017, 10:52:38 поподне
Ретко име: Вукан

ово што следи ће многе насмејати (и мени се подсмевати);D, наиме приметих (можда грешим, слободно ме исправите), да међу ванбалканским словенским народима нису у употреби лична имема са основом Вук /Влк. Питам се, дали је име Вукан/Влкан које су носили Немањићи могло бити истоветно са латинско-грчким именом Volcanos/Vulcanos (Рим) Velchanos (Грчка/Крит) с обзиром да у свим званичним латинским преводима србских повеља Вукан бива као Volcan/Vulcan или Velcan наведен.

Можда Влк = Вук има двојно значење напр.,  и "велик(и)". (нпр. на градишћанском хрватском vulka = велик(и).)

Занимљиво да Богу Велканосу надимак Курос (племенити младић) беше. (за сада нико неразгонетну значење немањићког имена - Урош)

Пpeтпocтaвкa дa Нeмaњићи мoгу бити нopмaнcкoг пopeклa, o чeму cмo paниje диcкутoвaли, нaвeлa мe je и нa paзмишљaњe o тoмe кo je биo Вукaн. Њeгa cпoмињe Пoп Дукљaнин. Taкoђe cпoмињe и Mapкa. Oн кaжe: iupanos Belcano et Marco. Mapкo ce cпoмињe пpви и пocлeдњи пут, a Вукaн и кoд Aнe Кoмнинe. Иaкo je Кoвaчeвић cмaтpao дa cу oни cинoви Пeтpиcлaвa, cинa Mиxajлoвoг, a oн cин Cтeфaнa Вojиcлaвa, чимe je пoвeзao Cтeфaнa Нeмaњу ca Cтeфaнoм Вojиcлaвoм, мoжe ce paзмишљaти и у дpугoм пpaвцу.

Moждa cу Вукaн и Mapкo зaпpaвo пoуздaни људи Jaквинтe, кojи cу ca њoм дoшли нa Бoдинoв двop, a oвaj иx зaтим, пoд утицajeм жeнe пocтaвиo нa мecтa жупaнa. Пo Дукљaнину, Бoдин je зaиcтa биo пoд утицajeм жeнe, пa ce и ca poдбинoм paзpaчунao нa њeн нaгoвop. Дукљaнин кaжe: Victus Bodinus rex ab uxore- Kpaљ Бoдин je биo пoбeђeн oд жeнe. C дpугe cтpaнe Mapкo je peткo имe нa нaшим пpocтopимa у тoм пepиoду, дoк je у Итaлиjи чecтo. To je зaпpaвo пpвo cпoмињaњe тoг имeнa зa дуги низ гoдинa, пa и вeкoвa. Taкo дa ocтaje зa paзмишљaњe дa ли cу из Бapиja ca Apxиpицoвoм ћepкoм дoшли и Вelcano и Marco, кojи cу мoждa били и poђaци caмe Jaквинтe, a мoждa чaк и бpaћa.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Синиша Јерковић Март 01, 2017, 09:56:33 пре подне
Пpeтпocтaвкa дa Нeмaњићи мoгу бити нopмaнcкoг пopeклa, o чeму cмo paниje диcкутoвaли, нaвeлa мe je и нa paзмишљaњe o тoмe кo je биo Вукaн. Њeгa cпoмињe Пoп Дукљaнин. Taкoђe cпoмињe и Mapкa. Oн кaжe: iupanos Belcano et Marco. Mapкo ce cпoмињe пpви и пocлeдњи пут, a Вукaн и кoд Aнe Кoмнинe. Иaкo je Кoвaчeвић cмaтpao дa cу oни cинoви Пeтpиcлaвa, cинa Mиxajлoвoг, a oн cин Cтeфaнa Вojиcлaвa, чимe je пoвeзao Cтeфaнa Нeмaњу ca Cтeфaнoм Вojиcлaвoм, мoжe ce paзмишљaти и у дpугoм пpaвцу.

Moждa cу Вукaн и Mapкo зaпpaвo пoуздaни људи Jaквинтe, кojи cу ca њoм дoшли нa Бoдинoв двop, a oвaj иx зaтим, пoд утицajeм жeнe пocтaвиo нa мecтa жупaнa. Пo Дукљaнину, Бoдин je зaиcтa биo пoд утицajeм жeнe, пa ce и ca poдбинoм paзpaчунao нa њeн нaгoвop. Дукљaнин кaжe: Victus Bodinus rex ab uxore- Kpaљ Бoдин je биo пoбeђeн oд жeнe. C дpугe cтpaнe Mapкo je peткo имe нa нaшим пpocтopимa у тoм пepиoду, дoк je у Итaлиjи чecтo. To je зaпpaвo пpвo cпoмињaњe тoг имeнa зa дуги низ гoдинa, пa и вeкoвa. Taкo дa ocтaje зa paзмишљaњe дa ли cу из Бapиja ca Apxиpицoвoм ћepкoм дoшли и Вelcano и Marco, кojи cу мoждa били и poђaци caмe Jaквинтe, a мoждa чaк и бpaћa.

Треба само напоменути да Јаквинта није била Норманка већ Ломбардка, међутим утицај Нормана у јужној Италији је већ тад био јак.

Такође занимљиво је име и самог Бодина које је германског поријекла (од старогерманског Baldavin-храбар пријатељ, нашем облику је ближа француска варијанта имена Beaudoin) .Ово име је било нарочито популарно код крсташа. Бодин је имао двојно име Константин Бодин, не знам да ли је неко од историчара објашњавао ову двојност имена.

Сами Војисављевићи су потицали из Травуније. На простору Травуније и јужног Захумља, судећи по неким резултатима које имамо, постоји одређено жариште I1-Z63. За једну стару српску породицу из тог краја, која је тестирана као I1-Z63 постоји предање да је дошла из Италије. Судећи по гробној цркви Николића, потомака Немањиног брата Мирослава, могли бисмо закључити да је подручје жупе Жаба (данашња општина Неум) веома стара територија Немањића. У неким љетописима, поријекло Немањића се изводи управо из Захумља.

Нису само Немањићи династија за коју се спекулисало германско поријекло већ и Котроманићи (Cotromano Gotto у изворима). Занимљив је и снажан култ св. Григорија Богослова Назијанзина код Котроманића, а управо су мошти овог светитеља биле украдене у Цариграду за вријеме крсташке опсаде 1204. године и завршиле касније у Риму. Наслућујем да би култ овог светитеља код Котроманића на неки начин могао бити повезан са путовањем моштију овог светитеља у том периоду.

Укратко, допринос германских народа укупној генетици Срба није безначајан (око 7%), концентрисан је више у у оном дијелу народа који је био окренут Приморју и јадранској обали, па се ту морају тражити и извори. За сад имамо три јасно профилисане групе I1-Z63, I1-P109 и I1-M227?.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Март 01, 2017, 10:07:11 пре подне
Све то стоји. Занима ме, да ли је могућа истоветност старословенског корена за Влк/Вук са описним придевом "велики"- влк ?

Нисам неки стручњак за етимологију речи, али имајући у виду да у већем делу индоевропских језика имамо сличан назив за вука (у словенским, германским, балтичким, албанском, санскриту), а да придев "велик" у таквом облику имамо само код словенских језика, по логици је он (придев) каснијег порекла, па би веза могла бити у правцу да је придев "велик" изведен од назива за животињу, која реално и није нешто нарочито великих димензија  :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Сремац Март 01, 2017, 10:17:40 пре подне
Све то стоји. Занима ме, да ли је могућа истоветност старословенског корена за Влк/Вук са описним придевом "велики"- влк ?

Мислим да није, корени су различити, за реч велики је "вел", а за вука "влк".
Мени је падала на памет сродност са глаголом вући (влѣшти, влѣку), пошто на санскрту врк-ах, означава вука, али и плуг у Рг-Веди. Мислим да сам такође негде видео да вук значи "онај који цепа, чупа, кида"...можда је у сличном смислу и онај који вуче, развлачи  :) Углавном, не нађох потврду за ово размишљање у етимолошким речницима, тако да је на нивоу нагађања.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: aleksandar I Март 01, 2017, 01:55:50 поподне
Такође занимљиво је име и самог Бодина које је германског поријекла (од старогерманског Baldavin-храбар пријатељ, нашем облику је ближа француска варијанта имена Beaudoin) .Ово име је било нарочито популарно код крсташа. Бодин је имао двојно име Константин Бодин, не знам да ли је неко од историчара објашњавао ову двојност имена.

Покушаћу да објасним!

Мислим да је у питању крштено име Константин. Низ византијских царева су носили то име. Пошто сам у "фазону" Т. Живковића, консултовао са Портрете српских владара, ГРС и Два питања из времена владавине Бодина.

У "Портретима" када наводи Бодиново крунисање или проглашење за цара, закључује да је том прилиликом крштено име Константин промијенио у Петар, највјероватније по узору на Петра сина оснивача Првог Бугарског Царства Симеона. У "Два питања" , позивајући се на Дукљанина, наводи да се то десило 1072. године. Што се тиче двојности имена, у ГРС на стр. 335/331, када идентификује Дукљаниновог Доброслава, и то без сумње,  са Стефаном Војиславом (прва пол. 11. в.) говори о уобичајеној двојности имена нпр; Роман Гаврило Радомир, Стефан Урош, Стефан Душан итд. Додао бих Дмитар Звонимир.

У Византијским изворима III, са насловом "Скиличин наставаљач" (стр. 178. и 179.) наводи се податак да Бугари моле Михаила и његовог сина Бодина да им помогну у ослобађању од Ромеја и прогласе Бодина за бугарског цара. Ннаводе се оба имена:

"Он им се радо одазове (Михаило)и сабравши 300 својих људи предаде их свом сину Константину, званом и Бодину (υίω Κωνσταντίνφ τω και Βοδίνω όνομαζομένω) и пошље их у Бугарску.19"


Под фуснотом 19. (идућа страница) је податак:

"O имену Константина Бодина уп. Rački, Borba, 183, који сматра да je правилније име Будин. В. такође Јиречек-Радонић I, 135 и нап. 80, где се напомиње да je име Бодин врло ретко."

Рачки је одавно превазиђен а ово друго, мада сумњам ће се нешто конкретно наћи;  ћу провјерити код куће је скрибид упорно II књигу (културна историја) приказује као I (политичка историја).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: aleksandar I Март 01, 2017, 01:58:45 поподне
Ime Svemir-ka je bilo jako popularno 70'godina.

Успут, лично име Свемир, први пут сам чуо 1981. године. Ријеч је о мом колеги Свемиру Поповићу из Бенковца. Мислим да је сада Канади.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: aleksandar I Март 01, 2017, 02:52:07 поподне
Сами Војисављевићи су потицали из Травуније.

Да, када византијски хроничар Кекавмен говори о упаду Византинаца у Дукљу, Стефана Војислава, кога Живковић идентификукује са Доброславом, назива Травуњанином Србином (Τρφούνιος ό Σέρβος), да би га нешто касније Војиславом Диоклићанином. Ф. Шишић је сматрао да овај облик указује да се Стефан Војислав, родоначелник Војислављевића родио у Требињу.

Т. Живковић не сумња у поријекло из Травуније, с тим да наводи (двојност имена) да је пуно име овог владара можда било Стефан Доброслав Војислав.

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Март 01, 2017, 03:18:47 поподне
У вези са придевом "велик", ево шта каже "Словенски етимолошки речник" од Рика Дерксена:

"The root *vel- of various Slavic adjectives meaning ‘big, great’ is *uelh1-, cf. Lat. valeo ‘be strong, well’."

Ово протоиндоевропско *uelh постоји и у енглеском нпр, у речи well (у значењу добар, здрав, итд.).

За "вук", протоиндоевропски корен је *ulkw-o-s. Дакле нису проистекли један из другог.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: aleksandar I Март 01, 2017, 03:33:54 поподне
Занимљив је и снажан култ св. Григорија Богослова Назијанзина код Котроманића, а управо су мошти овог светитеља биле украдене у Цариграду за вријеме крсташке опсаде 1204. године и завршиле касније у Риму.

Многи, чак и историчари, замјењују Григорија Назијанског (4. вијек) са Григоријем Чудотворецем (3. вијек). Светац- патрон заштитник Котроманића, највјероватније од Стјепана II, је Григорије Чудотворац -“Aз’ свети Гр’гур’ a зовом бан’ Стипан’”.

Када, како та наводи покојни Д. Ловреновић "осцилира вјерска вага" код Котроманића, Григорије Чудотворац се замјењује Григоријем Назијанским, а након Томашевог отвореног прихватања католичанства Гргуром папом. Ево мало цитата (нећу их конвертовати у ћирилицу):

"Štovanje istočnjačkoga sveca Grgura Čudotvorca i njegova državotvorna promocija raširili su se preko Crkve bosanske."


"Sve govori da je tom prilikomSveta Stolica napravila kompromis i da je kao prijelazno rješenje tradicionalna kršćanska orijentacija bosanskih Kotromanića povezana s njegovanjem kulta istočnjačkih svetaca dobila mjesto i u novoj crkveno-političkoj (rimsko-katoličkoj) paradigmi. U kasnijim prijepisima bosanskih grbovnika - koncem XV., u XVI. i XVII. st. - Sv. Grgur Čudotvorac pod utjecajem franjevaca zamijenjen je Sv. Grgurom Papom i Sv. Sikstom."

"Pojava lika Sv. Grgura Nazijanskog (329.-388.) na novcima Tvrtka II. i Stjepana Tomaša116 - svojedobnog biskupa
te bliskog suradnika i učenika Sv. Bazilija (330.-379.)117 - govori o uspostavljanju kulta (n)ovog istočnjačkog sveca i daje do znanja da usprkos svim pastoralnim uspjesima franjevaca bosanski vladari nisu raskinuli drevne veze s Crkvom bosanskom. Tu promjenu Solovjev vezuje s Tvrtkovim prihvaćanjem katoličanstva,i ističe da su Sv. Grgura Nazijanskog podjednako poštovali pravoslavci I katolici. Umjesto Sv. Grgura Nazijanskog na novcima kralja Tomaša pojavljuje se lik Sv. Grgura pape."


Цитати истргнути из контекста могу да заварају, али "цака " је у босанској политичко-конфесионалној вази.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Полић Март 01, 2017, 03:36:16 поподне
У вези са придевом "велик", ево шта каже "Словенски етимолошки речник" од Рика Дерксена:

"The root *vel- of various Slavic adjectives meaning ‘big, great’ is *uelh1-, cf. Lat. valeo ‘be strong, well’."

Ово протоиндоевропско *uelh постоји и у енглеском нпр, у речи well (у значењу добар, здрав, итд.).

За "вук", протоиндоевропски корен је *ulkw-o-s. Дакле нису проистекли један из другог.
Увек сам се питао да ли стручњаци којима ни један од словенских језика није матерњи, можда могу боље да обраде и уоче те неке словенске етимолошке детаље.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Март 01, 2017, 03:46:48 поподне
Многи, чак и историчари, замјењују Григорија Назијанског (4. вијек) са Григоријем Чудотворецем (3. вијек). Светац- патрон заштитник Котроманића, највјероватније од Стјепана II, је Григорије Чудотворац -“Aз’ свети Гр’гур’ a зовом бан’ Стипан’”.

Када, како та наводи покојни Д. Ловреновић "осцилира вјерска вага" код Котроманића, Григорије Чудотворац се замјењује Григоријем Назијанским, а након Томашевог отвореног прихватања католичанства Гргуром папом. Ево мало цитата (нећу их конвертовати у ћирилицу):

"Štovanje istočnjačkoga sveca Grgura Čudotvorca i njegova državotvorna promocija raširili su se preko Crkve bosanske."


"Sve govori da je tom prilikomSveta Stolica napravila kompromis i da je kao prijelazno rješenje tradicionalna kršćanska orijentacija bosanskih Kotromanića povezana s njegovanjem kulta istočnjačkih svetaca dobila mjesto i u novoj crkveno-političkoj (rimsko-katoličkoj) paradigmi. U kasnijim prijepisima bosanskih grbovnika - koncem XV., u XVI. i XVII. st. - Sv. Grgur Čudotvorac pod utjecajem franjevaca zamijenjen je Sv. Grgurom Papom i Sv. Sikstom."

"Pojava lika Sv. Grgura Nazijanskog (329.-388.) na novcima Tvrtka II. i Stjepana Tomaša116 - svojedobnog biskupa
te bliskog suradnika i učenika Sv. Bazilija (330.-379.)117 - govori o uspostavljanju kulta (n)ovog istočnjačkog sveca i daje do znanja da usprkos svim pastoralnim uspjesima franjevaca bosanski vladari nisu raskinuli drevne veze s Crkvom bosanskom. Tu promjenu Solovjev vezuje s Tvrtkovim prihvaćanjem katoličanstva,i ističe da su Sv. Grgura Nazijanskog podjednako poštovali pravoslavci I katolici. Umjesto Sv. Grgura Nazijanskog na novcima kralja Tomaša pojavljuje se lik Sv. Grgura pape."


Цитати истргнути из контекста могу да заварају, али "цака " је у босанској политичко-конфесионалној вази.

Ево их сви ти свеци на једном месту.  :)

https://en.wikipedia.org/wiki/Gregory_Thaumaturgus
https://en.wikipedia.org/wiki/Gregory_of_Nazianzus
https://en.wikipedia.org/wiki/Pope_Gregory_I

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A7%D1%83%D0%B4%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0_%D0%93%D1%80%D0%B3%D1%83%D1%80_I
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Жика Март 01, 2017, 06:32:47 поподне
У вези са придевом "велик", ево шта каже "Словенски етимолошки речник" од Рика Дерксена:

"The root *vel- of various Slavic adjectives meaning ‘big, great’ is *uelh1-, cf. Lat. valeo ‘be strong, well’."

Ово протоиндоевропско *uelh постоји и у енглеском нпр, у речи well (у значењу добар, здрав, итд.).

За "вук", протоиндоевропски корен је *ulkw-o-s. Дакле нису проистекли један из другог.

Мислим да није, корени су различити, за реч велики је "вел", а за вука "влк".
Мени је падала на памет сродност са глаголом вући (влѣшти, влѣку), пошто на санскрту врк-ах, означава вука, али и плуг у Рг-Веди. Мислим да сам такође негде видео да вук значи "онај који цепа, чупа, кида"...можда је у сличном смислу и онај који вуче, развлачи  :) Углавном, не нађох потврду за ово размишљање у етимолошким речницима, тако да је на нивоу нагађања.

Хвала Николи и Сремцу на одклањању недоумице :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: crni Март 01, 2017, 07:55:26 поподне
Мислим да није, корени су различити, за реч велики је "вел", а за вука "влк".
Мени је падала на памет сродност са глаголом вући (влѣшти, влѣку), пошто на санскрту врк-ах, означава вука, али и плуг у Рг-Веди. Мислим да сам такође негде видео да вук значи "онај који цепа, чупа, кида"...можда је у сличном смислу и онај који вуче, развлачи  :) Углавном, не нађох потврду за ово размишљање у етимолошким речницима, тако да је на нивоу нагађања.
Ретко име: Вукан
Као једну од варијанти ријетког имена Вукан додао бих име: Вучен
Име Вучена Црнчевића забиљежио је Петар Д. Шеровић у свом дјелу Неколико података о становништву Шибеника крајем XVII стољећа, http://www.rastko.rs/rastko/delo/12684, пронашавши у архиви парохије шибеничке рукописну књигу на италијанском језику под насловом "Libro dell' administratione delli giudici della Scola nova della B. V. Maria di San Zulian del rito greco nella città di Sebenico", 05. 05. 1687. године, док је због потреба државне службе боравио са породицом у Шибенику прије 1933. године. За овдје поменутог Вучена Црнчевића "основано сумњам" да је мој предак који је учествовао у борбама за ослобођење Дрниша, Книна и Врлике од Турака 1688. г., све док не будем имао прилику у задарским архивима потврдити ову моју спекулацију.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Зрно Март 01, 2017, 08:50:45 поподне
Ретко име: Вукан
Као једну од варијанти ријетког имена Вукан додао бих име: Вучен
Име Вучена Црнчевића забиљежио је Петар Д. Шеровић у свом дјелу Неколико података о становништву Шибеника крајем XVII стољећа, http://www.rastko.rs/rastko/delo/12684, пронашавши у архиви парохије шибеничке рукописну књигу на италијанском језику под насловом "Libro dell' administratione delli giudici della Scola nova della B. V. Maria di San Zulian del rito greco nella città di Sebenico", 05. 05. 1687. године, док је због потреба државне службе боравио са породицом у Шибенику прије 1933. године. За овдје поменутог Вучена Црнчевића "основано сумњам" да је мој предак који је учествовао у борбама за ослобођење Дрниша, Книна и Врлике од Турака 1688. г., све док не будем имао прилику у задарским архивима потврдити ову моју спекулацију.

Има и презиме Вученовић, мада не знам одакле тачно потиче.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Март 01, 2017, 09:28:48 поподне
Има и презиме Вученовић, мада не знам одакле тачно потиче.

Мислим да је углавном у питању северна и западна Босна.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Март 01, 2017, 10:00:10 поподне
Занимљиво је да је од исте протоиндоевропске речи *ulkwos настала и реч у лувијском за лава, walwa. Чињеница да у свим осталим гранама индоевропских језика ова реч има значење "вук" док у анадолској (конкретно у лувијском и лидијском) има значење "лав" говори о раном одвајању прото-анадолског из ПИЕ заједнице; на хетитском walkuwa је придев који значи "опасан", па је могуће да је *ulkwos у почетку такође био придев са значењем "опасан", који је накнадно претворен у именицу; ова именица се у анадолским језицима односила на лава, а у свим осталим ИЕ језицима на другу животињу - вука. Друго тумачење речи *ulkwos је слично ономе што је Сремац већ напоменуо, конкретно, да реч треба рашчланити на *u(e)lkwo, која происходи од глагола *uel- са значењем "покидати, исећи".
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Синиша Јерковић Март 01, 2017, 10:59:22 поподне
Многи, чак и историчари, замјењују Григорија Назијанског (4. вијек) са Григоријем Чудотворецем (3. вијек). Светац- патрон заштитник Котроманића, највјероватније од Стјепана II, је Григорије Чудотворац -“Aз’ свети Гр’гур’ a зовом бан’ Стипан’”.

Када, како та наводи покојни Д. Ловреновић "осцилира вјерска вага" код Котроманића, Григорије Чудотворац се замјењује Григоријем Назијанским, а након Томашевог отвореног прихватања католичанства Гргуром папом. Ево мало цитата (нећу их конвертовати у ћирилицу):

"Štovanje istočnjačkoga sveca Grgura Čudotvorca i njegova državotvorna promocija raširili su se preko Crkve bosanske."


"Sve govori da je tom prilikomSveta Stolica napravila kompromis i da je kao prijelazno rješenje tradicionalna kršćanska orijentacija bosanskih Kotromanića povezana s njegovanjem kulta istočnjačkih svetaca dobila mjesto i u novoj crkveno-političkoj (rimsko-katoličkoj) paradigmi. U kasnijim prijepisima bosanskih grbovnika - koncem XV., u XVI. i XVII. st. - Sv. Grgur Čudotvorac pod utjecajem franjevaca zamijenjen je Sv. Grgurom Papom i Sv. Sikstom."

"Pojava lika Sv. Grgura Nazijanskog (329.-388.) na novcima Tvrtka II. i Stjepana Tomaša116 - svojedobnog biskupa
te bliskog suradnika i učenika Sv. Bazilija (330.-379.)117 - govori o uspostavljanju kulta (n)ovog istočnjačkog sveca i daje do znanja da usprkos svim pastoralnim uspjesima franjevaca bosanski vladari nisu raskinuli drevne veze s Crkvom bosanskom. Tu promjenu Solovjev vezuje s Tvrtkovim prihvaćanjem katoličanstva,i ističe da su Sv. Grgura Nazijanskog podjednako poštovali pravoslavci I katolici. Umjesto Sv. Grgura Nazijanskog na novcima kralja Tomaša pojavljuje se lik Sv. Grgura pape."


Цитати истргнути из контекста могу да заварају, али "цака " је у босанској политичко-конфесионалној вази.

Александре,

знам за разлику између Григорија Чудотворца и Григорија Богослова Назијанзина. Оно што мене интересује, одакле податак да је Григорије Чудотворац уопште био заштитник Котроманића. Видим да Ловреновић то тврди, али да ли осим његовог размишљања на ту тему постоји неки конкретнији доказ да раније помињани Гргур у титулама није такође Назијанзин, а не Чудотворац.

Ово за каснијег Гргура папу ми је познато, али ми је ова веза према Григорију Чудотворцу нејасна. Назијанзин је са друге стране освједочен по имену на кованом новцу.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: aleksandar I Март 02, 2017, 09:57:03 пре подне
Александре, знам за разлику између Григорија Чудотворца и Григорија Богослова Назијанзина.

Нисам ни сумњао. Извор је, не баш омиљени, А.Соловјев. Види се то из задњег цитата.
A. SOLOVJEV, Saint Gregoire, patron de Bosnie,

Л. Талоција нисам нашао!

(https://books.google.ba/books/content?id=RivPTByg2rMC&hl=sr&pg=PA233&img=1&pgis=1&dq=Neocaesarea&sig=ACfU3U05EbQ9V42EN9xPStpYkvI3NKoCFA&edge=0)

Може и Ацо :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Жика Март 02, 2017, 02:10:15 поподне
Ретко име: Сандаљ

С обзиром, да средњевековни извори Косаче старином из Бугарске сматраху, би у прилог те предпоставке ишло и необично име Сандаљ.

Једина особа са скоро истоветним именом, би  - Сандил или Сандилх - краљ протобугаро-хунских Утригура који на рачун Цара Јустинијана против својих рођака Кутригура у Тракији ратоваше

(http://i.imgur.com/IougRFP.png)

Војводе од Св. Саве старином из Бугарске "Cossacia - Duces S. Saba olim ex Bulgaria"

Цитат
The name of an Utigur prince about 550-560 occurs in two forms. Agathias and Menander call (http://himhttp://www.kroraina.com/huns/mh/405_7.jpg)  ; in Procopius his name is (http://www.kroraina.com/huns/mh/404_13.jpg). [245] Sandilchos is Sandilk, Sandil-k.

The World of the Huns. Chapter IX. Language O. Maenchen-Helfen

http://www.kroraina.com/huns/mh/mh_6.html
https://fr.wikipedia.org/wiki/Sandilkh
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: aleksandar I Март 02, 2017, 03:44:45 поподне
С обзиром, да средњевековни извори Косаче старином из Бугарске сматраху, би у прилог те предпоставке ишло и необично име Сандаљ.

Једина особа са скоро истоветним именом, би  - Сандил или Сандилх - краљ протобугаро-хунских Утригура који на рачун Цара Јустинијана против својих рођака Кутригура у Тракији ратоваше
(http://i.imgur.com/IougRFP.png)


Жико мало ме заинтересовала ова слика; Косаче, Војводе од Св. Саве старином из Бугарске. Ако може линк и ако је још пун приказ?

Иначе Сандилха као вођу хунских Утригура спомиње византијски хроничар Агатија када описује провалу Хунских Кутригура 588. године. Јесте Јустинијан поручује Сандилху да на  Дунаву дочека u опљачка Кутригуре. После тога губи му се сваки траг.

О основној тези се не би изјашњавао!
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Жика Март 02, 2017, 03:57:26 поподне

Жико мало ме заинтересовала ова слика; Косаче, Војводе од Св. Саве старином из Бугарске. Ако може линк и ако је још пун приказ?

Иначе Сандилха као вођу хунских Утригура спомиње византијски хроничар Агатија када описује провалу Хунских Кутригура 588. године. Јесте Јустинијан поручује Сандилху да на  Дунаву дочека u опљачка Кутригуре. После тога губи му се сваки траг.

О основној тези се не би изјашњавао!

Ево смернице, Александре.

Der Adel des Königreichs Dalmatien,1873
https://books.google.rs/books?id=ABBnAAAAcAAJ&pg=PR9&dq=olim+ex+Bulgaria&hl=de&sa=X#v=onepage&q=olim%20ex%20Bulgaria&f=false
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Сремац Март 03, 2017, 01:35:40 поподне
Ретко име: Вукан
Као једну од варијанти ријетког имена Вукан додао бих име: Вучен
Име Вучена Црнчевића забиљежио је Петар Д. Шеровић у свом дјелу Неколико података о становништву Шибеника крајем XVII стољећа, http://www.rastko.rs/rastko/delo/12684, пронашавши у архиви парохије шибеничке рукописну књигу на италијанском језику под насловом "Libro dell' administratione delli giudici della Scola nova della B. V. Maria di San Zulian del rito greco nella città di Sebenico", 05. 05. 1687. године, док је због потреба државне службе боравио са породицом у Шибенику прије 1933. године. За овдје поменутог Вучена Црнчевића "основано сумњам" да је мој предак који је учествовао у борбама за ослобођење Дрниша, Книна и Врлике од Турака 1688. г., све док не будем имао прилику у задарским архивима потврдити ову моју спекулацију.

Занимљиво је да је од исте протоиндоевропске речи *ulkwos настала и реч у лувијском за лава, walwa. Чињеница да у свим осталим гранама индоевропских језика ова реч има значење "вук" док у анадолској (конкретно у лувијском и лидијском) има значење "лав" говори о раном одвајању прото-анадолског из ПИЕ заједнице; на хетитском walkuwa је придев који значи "опасан", па је могуће да је *ulkwos у почетку такође био придев са значењем "опасан", који је накнадно претворен у именицу; ова именица се у анадолским језицима односила на лава, а у свим осталим ИЕ језицима на другу животињу - вука. Друго тумачење речи *ulkwos је слично ономе што је Сремац већ напоменуо, конкретно, да реч треба рашчланити на *u(e)lkwo, која происходи од глагола *uel- са значењем "покидати, исећи".

Хвала на занимљивим прилозима, мало сам копао по етимолошким речницима и нађох нека места која повезују корен *ulkw-o-s са
кидањем, развлачењем и осталим вучјим радостима. Такође, оно што превидех је да у Рг-Веди вркају значи опасан, убитачан, што може поткретпити Николину тврдњу:

(http://i.imgur.com/hte1Uhn.png)

Weekley E. (1921), An etymological dictionary of modern English, John Murray, London, стр. 1645

(http://i.imgur.com/XmqCpIu.png)

Цыганенко Г.П. (1989), Этимологический словарь русского языка, Радянська школа, стр. 66

(http://i.imgur.com/sg4HMFQ.png)

Macdonell A. (1893.), A Sanskrit - English dictionary, Longmans, Green, and Co., London, стр. 294
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Март 03, 2017, 02:18:36 поподне
Хвала на занимљивим прилозима, мало сам копао по етимолошким речницима и нађох нека места која повезују корен *ulkw-o-s са
кидањем, развлачењем и осталим вучјим радостима. Такође, оно што превидех је да у Рг-Веди вркају значи опасан, убитачан, што може поткретпити Николину тврдњу:

(http://i.imgur.com/hte1Uhn.png)

Weekley E. (1921), An etymological dictionary of modern English, John Murray, London, стр. 1645

(http://i.imgur.com/XmqCpIu.png)

Цыганенко Г.П. (1989), Этимологический словарь русского языка, Радянська школа, стр. 66

(http://i.imgur.com/sg4HMFQ.png)

Macdonell A. (1893.), A Sanskrit - English dictionary, Longmans, Green, and Co., London, стр. 294

Заборавих да напишем да сам податке о етимологији речи "вук" црпео из књиге "Encyclopedia of Indo-European Culture" где су уредници J.P. Mallory и D.Q. Adams.  :) Ту такође пише да avhrka на санскриту значи "безбедан" (супротно од "опасан"), тј. "не-дивљи".
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Sergio Март 07, 2017, 10:23:34 пре подне
извор: dnevno.rs

Цитат
Ovom prilikom odabrali smo za vas 30 “arhaičnih” imena koja nas vraćaju u prošlost i za koja ćete danas retko gde čuti. Ovde se nalaze neka najčudnija muška imena koja možda nikada niste čuli!

ARSENIJE – muževan

* Arsenije Čarnojević je bio pećki patrijarh i vođa velike seobe Srba, a potom mitropolit i patrijarh Srba u Austriji

BELOSAV – belina, simbol čestitosti, a slav označava Slovena

* Ime potiče iz staroslovenskih vremena kada su najrasprostranjenija bila tzv. “dvočlana imena”, sastavljena od dve poželjne osobine ili karakteristike.

VRATKO

* Vratko Nemanjić, u narodnoj tradiciji poznat kao Jug Bogdan, bio je otac 9 braće Jugovića i Milice koja je bila udala za kneza Lazara Hrebeljanovića.

GOSTERAD – gostoljubiv

DABIŠA/DABO/DABIŽIV – izvedeno od imena staroslovenskog boga Dajboga, božanstva koje daje život Zemlji, Sunce i kišu

ĐURAĐ – zemljoradnik

* Tako se zvao srpski despot i drugi sin Vuka Brankovića, vladar Smedereva, poslednje srpske prestonice u srednjem veku pre pada pod tursku vlast

EVGENIJE – blagorodan, plemenit

ŽITOMIR – kovanica nastala od “života” i “mira”

ZAVIDA – zaštitno ime, kome mogu samo zavideti

* Tako se zvao jedan od srpskih vlastelina iz raške dinastije Vukanovića, otac Stefana Nemanje, osnivača dinastie Nemanjić

IVŠA/IVKO/IVČEK – slovensko svešteno drvo

JABLAN – visok i lep kao istoimeno drvo

KOČOPAR

* U prošlosti je živeo Kočapar Branislavljević, srpski knez koji je vladao Dukljom od 1102. do 1103, pod upravom velikog župana Raške Vukana.

LAKETA/LAKO – onaj kome Bog pomaže

LJUBAN – rođen iz ljubavi, onaj kome se želi da u životu ima mnogo ljubavi

MUTIMIR – onaj koji narušava mir

NIKODIM/NIKODIJE – pobeda naroda, narod pobeđuje

NJEGOSLAV/NJEGOMIR/NJEGOVAN – onaj koji čuva mir

OBRETEN/OBREN/OBRENKO – koji se obreo negde

* Obren Martinović bio je otac kralja Milana Obrenovića

PRIBISLAV – onaj kome se želi da stekne slavu

* Pribislav ili Prvoslav Mutimirović bio je srpski vladar iz dinastije Vlastimirovića, koja je po zvaničnoj istoriji, Srbe dovela na Balkansko poluostrvo

RISTAN/RISTIVOJE – pomazanik

SRDAN – sluga

TVRTKO – onaj koji je tvrd, čvrst, izdržljiv

* Tvrtko I Kotromanić bio je srpski ban iz 14. veka, kralj srednjovekovne Bosne. Krunisan je i za kralja Srbije iako nikada nije uspostavio potpunu vlast u Srbiji.

ĆIRJAK – gospodnji

UMILJEN – mio, umilan

FILIMON – ljubljeni, onaj koji je ljubljen

HRANISLAV – onaj koji hrani i čuva Slovene

CVJETIN – lep poput cveta

ČASLAV – onaj koga očekuje slava

Velikaš u prošlosti – Časlav Klonimirović, srpski vladar koji je vladao Srbijom tokom druge četvrtine X veka. Poslednji poznati vladar iz dinastije Vlastimirovića.

ŠUMENKO – nastalo do reči “šuma”

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Март 10, 2017, 02:32:48 поподне
Има и презиме Вученовић, мада не знам одакле тачно потиче.
Мислим да је углавном у питању северна и западна Босна.

Могуће, било га је некада у Северној Барањи (Батосек, Вемен, Борјад), а данас их има у Јужној Барањи, Бачкој итд.

Иначе, сусед и род ми је од тих Вученовића.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Март 24, 2017, 01:38:35 поподне
Сандуш

Тако се зове рођак једне моје колегинице.
Човек је из Ибарског Колашина, црногорског порекла.
На мрежи нађох ово име код Чеха, али као женско име.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Април 07, 2017, 12:03:22 поподне
Сутка

Женско име, југоисток Србије.

Вероватно од именице суд, или усуд, глагола судити, придева суђена, или сл:
суд - судка - Сутка, као у луд - лудка - лутка.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ojler Април 07, 2017, 04:43:28 поподне
Опролећована

Ово ме је баш шокирало...
Наводно се тако зове ћерка једног београдског професора, Опролећована Ђокић.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Селаковић Април 07, 2017, 04:48:38 поподне
Опролећована

Ово ме је баш шокирало...
Наводно се тако зове ћерка једног београдског професора, Опролећована Ђокић.

Била је прича по новинама да је то пуно име новинарке и глумице Оље Бећковић.
Не знам је ли истина.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ojler Април 07, 2017, 04:52:54 поподне
Била је прича по новинама да је то пуно име новинарке и глумице Оље Бећковић.
Не знам је ли истина.

Не, није истина, Оља је то демантовала, али особа таквог имена заиста постоји.

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Дробњак Април 07, 2017, 04:56:29 поподне
Била је прича по новинама да је то пуно име новинарке и глумице Оље Бећковић.
Не знам је ли истина.
За Бећковићеву чух да јој је право име Обренија али мислим да ни то није истина.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Април 07, 2017, 09:20:54 поподне
Опролећована

Ово ме је баш шокирало...
Наводно се тако зове ћерка једног београдског професора, Опролећована Ђокић.

(http://www.ana.rs/forum/thumbs/img.php?src=http%3A%2F%2Fwww.ana.rs%2Fforum%2Fthumbs%2Fimg.php%3Fsrc%3Dhttp%253A%252F%252Fwww.devprotalk.com%252Fimages%252Fsmilies%252Fmore%252Fkrsti.gif)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: vidoje 013 Април 07, 2017, 10:18:58 поподне
 Женско име Сјајна. Порекло: Пирот.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Дробњак Април 07, 2017, 11:14:26 поподне
(http://www.ana.rs/forum/thumbs/img.php?src=http%3A%2F%2Fwww.ana.rs%2Fforum%2Fthumbs%2Fimg.php%3Fsrc%3Dhttp%253A%252F%252Fwww.devprotalk.com%252Fimages%252Fsmilies%252Fmore%252Fkrsti.gif)
Амикусе, прекрст је врх  ;D Иначе мени су победила женска имена: Машинка (вероватно ћерка партизана) и Трактомирка (вероватно ћале купио трактор први у селу). Од мушких су ми ту на врху Страшко и Плашко. Иначе сретох једном оца и сина који се тако зову  :) Од старих женских имена, која се данас готово не дају децу, мени је баш лепо име Калина. Дође мало и необично а заправо је по цвету.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Селаковић Април 07, 2017, 11:28:17 поподне
(http://www.ana.rs/forum/thumbs/img.php?src=http%3A%2F%2Fwww.ana.rs%2Fforum%2Fthumbs%2Fimg.php%3Fsrc%3Dhttp%253A%252F%252Fwww.devprotalk.com%252Fimages%252Fsmilies%252Fmore%252Fkrsti.gif)

Какав синхроницитет, што би рек'о К. Г. Јунг. Пре пар сати тражим тог смајлија, што се крсти са шајкачом, али не успех наћи.
Може линк, Амико?

(https://s8.postimg.org/55qgxtwqd/srbkolosc6.gif) (https://postimg.org/image/43gafadwx/)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Sergio Април 07, 2017, 11:31:53 поподне
Амикусе, прекрст је врх  ;D Иначе мени су победила женска имена: Машинка (вероватно ћерка партизана) и Трактомирка (вероватно ћале купио трактор први у селу). Од мушких су ми ту на врху Страшко и Плашко. Иначе сретох једном оца и сина који се тако зову  :) Од старих женских имена, која се данас готово не дају децу, мени је баш лепо име Калина. Дође мало и необично а заправо је по цвету.

Ја сам увек био фасциниран именом Свемир.  ;D

Ево од мене један српски смајли на коњу.

(http://www.redstarbelgrade.info/forum/Smileys/rsb/konjanik.gif)


Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Април 08, 2017, 01:57:11 пре подне
Амикусе, прекрст је врх  ;D Иначе мени су победила женска имена: Машинка (вероватно ћерка партизана) и Трактомирка (вероватно ћале купио трактор први у селу). Од мушких су ми ту на врху Страшко и Плашко. Иначе сретох једном оца и сина који се тако зову  :) Од старих женских имена, која се данас готово не дају децу, мени је баш лепо име Калина. Дође мало и необично а заправо је по цвету.

Калина је предивно име, Дробњаче! ;)

Какав синхроницитет, што би рек'о К. Г. Јунг. Пре пар сати тражим тог смајлија, што се крсти са шајкачом, али не успех наћи.

Може линк, Амико?
(https://s8.postimg.org/55qgxtwqd/srbkolosc6.gif) (https://postimg.org/image/43gafadwx/)

Ево линка (http://www.ana.rs/forum/thumbs/img.php?src=http%3A%2F%2Fwww.ana.rs%2Fforum%2Fthumbs%2Fimg.php%3Fsrc%3Dhttp%253A%252F%252Fwww.devprotalk.com%252Fimages%252Fsmilies%252Fmore%252Fkrsti.gif), а ја га нађох од прве, укуцавши на гугл "smajli se krsti". ;D

Од ређих имена која сам сретао, у сећању су ми остала Аргипина, Хајдана, Амелија, Харитина, раније помињана Омерка, Јустина... Ова имена сам углавном евидентирао радећи на родослову.

Нека ређа мушка имена, осим Харитона, Дионизија, не налазих.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Жика Април 08, 2017, 07:46:02 пре подне
Орлана

У Пиви је ранијих векова давано женско име Орлана. Видим да и у западнијим пределима имаше - Орлан

https://sr.wikisource.org/wiki/Лички_Мустај_бег_и_Орлановић_Мујо_(Загорје)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Април 08, 2017, 10:12:09 пре подне
Уз раме Орлани је и име Орланда.
По овом имену, презиме братства Орландића у Црмници (Сеоца). По предању су из Климената.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Април 18, 2017, 01:46:44 поподне
Ових дана око Ускрса чујем за женско име Рујана.

То ме подсети на Руја, кога налазисмо међу средњовековним српским именима, а ево ова Рујана је прочитана из неке читуље пре који дан.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Април 18, 2017, 08:10:07 поподне
Ја сам имао колегиницу (поодавно је отишла у пензију) именом Рувина, а звали су је Руја.
Још заниљмивије је њено презиме - Лаудановић. Према некој породичној причи, они су потомци немачког маршала Лаудана који је ратова у Србији против Турака крајем 17. века. Да ли је ова прича тачна, тешко је рећи, али за име Лаудан и презиме од њега изведено - Лаудановић, тешко је наћи корен у србском језику.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Април 19, 2017, 07:24:22 поподне
Ја сам имао колегиницу (поодавно је отишла у пензију) именом Рувина, а звали су је Руја.
Још заниљмивије је њено презиме - Лаудановић. Према некој породичној причи, они су потомци немачког маршала Лаудана који је ратова у Србији против Турака крајем 17. века. Да ли је ова прича тачна, тешко је рећи, али за име Лаудан и презиме од њега изведено - Лаудановић, тешко је наћи корен у србском језику.

Занимљиво, Nebo! Ево шта стоји код Велимира Михајловића код презимена са кореном Лаудан-:

(https://s19.postimg.org/8h1d4uuz7/Screen_Shot_04-19-17_at_07.20_PM.jpg)

Иначе, од женских имена, мени је ретко и име Илка, што би могло бити у вези са именом Илинка, такође не баш честим женским именом.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Април 19, 2017, 09:05:02 поподне
Амико, видео сам и раније ова тумачења презимена Лаудановић, о влашком пореклу. Но, она везују србијанске Лаудановиће за источну Србију. Али, ови које поменух, а знам још једну породицу која нема везе (бар не да знају) с породицом моје бивше колегинице, које носе то презиме, али - и једни и други су из западне Србије (Таковски крај).

Оно што морам истаћи и код једних и код других је изразито светла комплексија (плава коса, плаве очи, ружичаст тен). Не тврдим ништа овом констатацијом, само је истичем као детаљ.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ojler Април 23, 2017, 11:37:02 пре подне
Ево и нових трендова:

POMAMA ZA BIBLIJSKIM IMENIMA Ovo su najmodernija NEOBIČNA IMENA u Srbiji, a većina ima TRI SLOVA (http://www.blic.rs/vesti/drustvo/pomama-za-biblijskim-imenima-ovo-su-najmodernija-neobicna-imena-u-srbiji-a-vecina-ima/fczxpe7)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Април 23, 2017, 12:10:44 поподне
Ево и нових трендова:

POMAMA ZA BIBLIJSKIM IMENIMA Ovo su najmodernija NEOBIČNA IMENA u Srbiji, a većina ima TRI SLOVA (http://www.blic.rs/vesti/drustvo/pomama-za-biblijskim-imenima-ovo-su-najmodernija-neobicna-imena-u-srbiji-a-vecina-ima/fczxpe7)
Чеда је издоминирао...Снобизам је данас мода за имена...Постоје два фронта која су актуелна данас, један ултратрадиционалистички (где Милош, Душан, Петар, Никола нису довољни па се иде на варијанту Коста, Хреља, што архаичније) ,а други ултраснобовски (Теа , Лав, Миа, Ирис итд, ова друга је снобовска струја, где је у чланку Чеда поставио највише стандарде :) ) Друг из детињства је ћерки дао име Ирис, лично ми не личи то на њега , јер није никакав сноб, али мислим да се ту жена питала :) Мислим, од двоје Срба да се детету да име које није са нашег подручја ми нема логике, али добро...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Април 23, 2017, 02:16:37 поподне
Мешају у тексту свашта. То што су нека имена у периоду после Другог светског рата била необична, односно – нису давана деци, не значи да су помодарска. Пре свега, ту су народна имена попут Вид или Миона, затим руска – Феђа, Лав. А нарочито календарска (хришћанска): Аксентије, Алимпије, Максимилијан, Настасија, Василија, Игњат, Алексија, итд. (откуд би, да нису ова имена била присутна у србском именослову и у ранијим столећима, постојала презимена: Аксентијевић, Алимпић, Настасић, Василић, Игњатовић, итд)!?

Наравно, о именима типа Миа, Тиа, Пиа, Леа, Деа, и сл, не треба трошити речи.

Што се тиче имена попут – Елвис, Леонардо, Емран, Елмедин, Едисон, Медина, и сл, претпостављам да их већином својој деци дају припадници циганске популације, као својевремено имена Сандокан или Касандра.

О Чедомиру Јовановићу не бих трошио простора овде, тај човек сам о себи говори све, па тако ни дечја имена не треба много коментарисати.

Што се лепе ТВ водитељке Марије Вељковић тиче, - скидам капу за лепо словенско име Нева.

А поменута Николија Јовановић, која девојчици даде име Реа, - можда је пожелела да јој кћерка буде права вучица, кад јој је дала име по мајци Ромуловој и Ремовој.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Април 23, 2017, 02:46:53 поподне
Мени су сва имена која излазе из оквира традиције (хришћанске или српске) одлика "екстраваганције" и жеља за ексцентричношћу...Чак сам и против руских имена која имају свој еквивалент у нашем језику, типа Алексеј уместо Алекса, Иља уместо Илија...Библијских имена имамо пуно, али у нашој верзији, а Лав није ни уобичајено име код нас, нисам га сретао до сада...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Бакс Април 23, 2017, 02:47:24 поподне
Очигледно аутори чланка не знају да у Новом Саду живи много различитих народа. А нису нешто ни упућени у имена тих народа. Рецимо, Јон и Еол су румунска имена. Такође, много мађарских имена се ту налази, што је врло логично, јер у Војводини има доста Мађара.

Ко пише овакве чланке? Зар није потребно неко основно образовање да би се постало новинар?
Уосталом, и ја постављам глупа питања. Знамо сви на којим гранама је српско новинарство...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Април 23, 2017, 02:51:32 поподне
Очигледно аутори чланка не знају да у Новом Саду живи много различитих народа. А нису нешто ни упућени у имена тих народа. Рецимо, Јон и Еол су румунска имена. Такође, много мађарских имена се ту налази, што је врло логично, јер у Војводини има доста Мађара.

Ко пише овакве чланке? Зар није потребно неко основно образовање да би се постало новинар?
Уосталом, и ја постављам глупа питања. Знамо сви на којим гранама је српско новинарство...
Не причам о припадницима мањина, па нормално је да се нека мађарица зове Илона, а не Јелена или Ержбет уместо Јелисавета...Причам о помодарству код српских парова, углавном из урбаних средина, Београд, Крагујевац, не Војводина...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Бакс Април 23, 2017, 02:53:17 поподне
Не причам о припадницима мањина, па нормално је да се нека мађарица зове Илона, а не Јелена...Причам о помодарству код српских парова, углавном из урбаних средина, Београд, Крагујевац, не Војводина

Знам. Ја сам критиковао ауторе чланка, нисам мислио на тебе.  :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Април 23, 2017, 02:56:38 поподне
Знам. Ја сам критиковао ауторе чланка, нисам мислио на тебе.  :)
Извини :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Бакс Април 23, 2017, 02:59:26 поподне
Извини :)

No problemo!
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Април 23, 2017, 03:31:37 поподне
Читајучи јуче неке спискове из тамо осамдесетих, налетих на име Грлица. :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Đorđo Април 23, 2017, 03:37:53 поподне
најчешћа мушка имена из дечанских хрисовуља (14. век) су била:

Богдан, Богиша, Богоје, Богослав, Боја, Бојко, Брајко, Братослав, Братуј, Владоје, Војислав, Војихна, Градоје, Дабижив, Дабоје, Дејко, Дмитар, Добровој, Добромир, Доброслав, Добрчин, Дољко, Драган, Драгија, Драгослав, Драгош, Дражоје, Драјко, Дракчуј, Ђуроје, Ђурађ, Иван, Крајислав, Милдраг, Милко, Милован, Милоје, Милослав, Милота, Милош, Милац, Мирко, Мирослав, Никола, Обрад, Прибислав, Прибоје, Прибац, Радин, Радован, Радомир, Радослав, Рајко, Смил, Стајко, Толоје, Хранислав, Храноје, Хранац,
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Бакс Април 23, 2017, 03:41:25 поподне
Каже ми један друг из Сомбора, и куне се да је то истина, да је у обданиште ишао с једном девојчицом која се звала Банана. Каже да је "наша" 100%; није ћерка неког амбасадора или нешто слично.
То су ми потврдили и неки његови пријатељи.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Александар Невски Април 23, 2017, 07:02:10 поподне
Ко пише овакве чланке? Зар није потребно неко основно образовање да би се постало новинар?
Уосталом, и ја постављам глупа питања. Знамо сви на којим гранама је српско новинарство...

Када у нас човѣк са трима разредима основне школе, не знайући падеже и не знайући койим се йезиком говори у Крушевцу може бити проглашен за "научника", и то баш из области у койой нема пойма, не видим зашто онда било ко не би могао бити новинарем. Какав узор, такви и ученици.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ojler Април 23, 2017, 08:11:04 поподне
Када у нас човѣк са трима разредима основне школе, не знайући падеже и не знайући койим се йезиком говори у Крушевцу може бити проглашен за "научника", и то баш из области у койой нема пойма, не видим зашто онда било ко не би могао бити новинарем. Какав узор, такви и ученици.

Невски, може ли проћи нека тема да се ти не дохватиш Вука Караџића? Мислим да сви који редовно посећују форум већ знају шта мислиш о њему - тршићка баба јага, неписмен, бечки коњушар, уништио језик, итд. Предлажем да се отвори једна тема "Злочини и геноцид Вика Караџића над српским језиком" па тамо брате удри по њему до миле воље. Као да нас је све онеписменио заувек и да нико ништа не може прочитати од онога што је написано пре његове језичке реформе. Ако је и направио такве глупости и промашаје као што тврдиш, може ли он, такав неписмен и необразован како кажеш, бити крив што су му идеје усвојене? Онда су томе криви неки други, тј. ондашња друштвена елита, а не неко неписмен са три разреда школе.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Мај 17, 2017, 01:57:54 поподне
Делија зна баш доста. 8)

Занимљива нека женска имена у родослову, Истиана (?; да није којим случајем Јустијана?), Олимпијада (тако се звала мајка Михајла Пупина)... а Персиду Бугарин имам и ја у свом родослову. ;D

И поред тога што сам толико нашао опет ми је то мало :p
И ја сам прво помислио да је Јустина или Јустијана у питању али сам видео да постоје имена Истана,Истиа у речнику личних имена Милице Грковић ,па ми више вуче да је ипак Истиана у питању. :)
Има ту још доста занимљивих,архаичних имена и са мушке и са женске стране од којих сам многа први пут чуо.На пример од женских се јављају Макрена,Павлијана,Екатерина,Јустина,Емилијана,Драгиња,Сосана,Василија,Јулијана,Станија,Евица а од мушких Косман,Трифон,Гаврил,Арсеније,Аксентије,Јефтимије,Антоније,Дионисије,Светозар,Јефроније,Јаков,Дмитар,Новак,Крста,Петроније .:) Данас налетети на неку Јустину или неког Јефтимија претпостављам да је баш тешко,добро Станије се појављују ту и тамо . :D
А Олимпијада је јако често женско име за тај период,пола жена у Банатским селима се тако звало :D
Још да се поклопи датум рођења и испадосмо рођаци :'D Опет то је због тога што је и Персида било често име а и презиме Бугарин се баш доста јавља. :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Мај 17, 2017, 02:14:39 поподне
Хтео сам да налепим 2 сличице на којима се види то име ,што се величине тиче укпапа се у ограничења али неће да се пошаље нешто  :o
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Мај 17, 2017, 02:34:54 поподне
И поред тога што сам толико нашао опет ми је то мало :p
И ја сам прво помислио да је Јустина или Јустијана у питању али сам видео да постоје имена Истана,Истиа у речнику личних имена Милице Грковић ,па ми више вуче да је ипак Истиана у питању. :)
Има ту још доста занимљивих,архаичних имена и са мушке и са женске стране од којих сам многа први пут чуо.На пример од женских се јављају Макрена,Павлијана,Екатерина,Јустина,Емилијана,Драгиња,Сосана,Василија,Јулијана,Станија,Евица а од мушких Косман,Трифон,Гаврил,Арсеније,Аксентије,Јефтимије,Антоније,Дионисије,Светозар,Јефроније,Јаков,Дмитар,Новак,Крста,Петроније .:) Данас налетети на неку Јустину или неког Јефтимија претпостављам да је баш тешко,добро Станије се појављују ту и тамо . :D
А Олимпијада је јако често женско име за тај период,пола жена у Банатским селима се тако звало :D
Још да се поклопи датум рођења и испадосмо рођаци :'D Опет то је због тога што је и Персида било често име а и презиме Бугарин се баш доста јавља. :)

Макрена, Павлијана... баш занимљива имена... Драгиња и Евица и нису толико ретка... остала, више мање, али лепа. ;)

Тако и мушка... Арсеније, Аксентије, и ових последњих 5-6, нису толико ретка... Косман вероватно јесте, и ја први пут сад чујем за то име, мада знам за презиме Космановић.

За Олимпијаду нисам знао да је била некад често име у Банату, али нисам никад ни имао прилике детаљније да погледам неки именослов Баната из тог времена.

Код мене у родослову нека ређа имена су: Алексије, Викентије, Григорије, Дионизије, Ижак, Исидор, Симеон, Тимотије... женска: Георгина, Јустина, Косана, Омерка, Пелагија, Сарамфила, Стефанија, Харитина.

Пребацићу нам ова два коментара на тему о ретким именима. :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Мај 17, 2017, 02:36:20 поподне
Хтео сам да налепим 2 сличице на којима се види то име ,што се величине тиче укпапа се у ограничења али неће да се пошаље нешто  :o

Покушај овде (http://postimg.org) да окачиш те слике, па пошаљи нам линк. ;)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Мај 17, 2017, 02:55:34 поподне
Макрена, Павлијана... баш занимљива имена... Драгиња и Евица и нису толико ретка... остала, више мање, али лепа. ;)

Тако и мушка... Арсеније, Аксентије, и ових последњих 5-6, нису толико ретка... Косман вероватно јесте, и ја први пут сад чујем за то име, мада знам за презиме Космановић.

За Олимпијаду нисам знао да је била некад често име у Банату, али нисам никад ни имао прилике детаљније да погледам неки именослов Баната из тог времена.

Код мене у родослову нека ређа имена су: Алексије, Викентије, Григорије, Дионизије, Ижак, Исидор, Симеон, Тимотије... женска: Георгина, Јустина, Косана, Омерка, Пелагија, Сарамфила, Стефанија, Харитина.

Пребацићу нам ова два коментара на тему о ретким именима. :)

Да интересантна су имена,а има још много таквих,рецимо у матичним књигама сам налетао и на име Рахила,Евгениј..данас делују доста егзотично и страно али када би човек узео матичну књигу из тог времена и листао на јако велики број оваквих имена би налазио.
У богами баш лепа имена,за Сарамфилу и Харитину први пут чујем али ми се Пелагија највише допада. :)

(https://s25.postimg.org/s4qqslyjj/image.jpg)

(https://s25.postimg.org/b2xwqijof/image.jpg)

То су слике за Истиану. :) Прва слика је за 1800.годину, а друга за 1804. годину.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Мај 17, 2017, 06:59:11 поподне
Да интересантна су имена,а има још много таквих,рецимо у матичним књигама сам налетао и на име Рахила,Евгениј..данас делују доста егзотично и страно али када би човек узео матичну књигу из тог времена и листао на јако велики број оваквих имена би налазио.
У богами баш лепа имена,за Сарамфилу и Харитину први пут чујем али ми се Пелагија највише допада. :)

(https://s25.postimg.org/s4qqslyjj/image.jpg)

(https://s25.postimg.org/b2xwqijof/image.jpg)

То су слике за Истиану. :) Прва слика је за 1800.годину, а друга за 1804. годину.

Да, то би онда заиста била Истијана, доста читак рукопис, морам да признам. :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Селаковић Мај 17, 2017, 07:17:13 поподне
Воистину Исти(ј)ана!

Изненадих се кад видех да матична књига рођених из Војводине изгледа истоветно као оне које су се почеле исписивати у Кнежевини Србији од 1837. Дакле Црква је само преузела ово решење из АУ и наставила да примењује у Србији. 
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: gillle Мај 17, 2017, 07:19:23 поподне
Мени је сумњиво слово "а", Исти(А)на. Свуда, осим на том месту, слово "а" је нормално написано.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Мај 17, 2017, 07:45:39 поподне
Мени је сумњиво слово "а", Исти(А)на. Свуда, осим на том месту, слово "а" је нормално написано.

То је слово я (ја).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Мај 17, 2017, 07:58:44 поподне
Воистину Исти(ј)ана!

Изненадих се кад видех да матична књига рођених из Војводине изгледа истоветно као оне које су се почеле исписивати у Кнежевини Србији од 1837. Дакле Црква је само преузела ово решење из АУ и наставила да примењује у Србији.

Једино што нисам сигуран да ли је Истијана или Истиана,имам још једну слику из књиге умрлих за њу и име је написано као на другој слици..мада је тада био тренд да су писали мало по пуним именима,мало по надимцима.Рецимо Павлијана је уписивана и као Павлија и као Пауна.:) Постојале су и старије црквене књиге од ових за Црепају,по некој причи локални свештеник је након пензионисања понео кући најстарије књиге и домовни протокол како би их мало више проучио и од тада им се губи сваки траг.
Не знам када су постале обавезне да се воде на територији Војводине што се православне цркве тиче.За католичку цркву најстарије књигу су из 1718.године и то баш за Панчево.
У принципу чини ми се да су најбоље вођене црквене књиге за православце у Далмацији,тамо се помињу и отац и мајка и баба и деда,некако су детаљније од ових књига.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Мај 17, 2017, 08:24:40 поподне
Да, то би онда заиста била Истијана, доста читак рукопис, морам да признам. :)

Било је и момената када треба имати рендгенски вид да би могао нешто да разазнаш,комбинација понесталог мастила и влаге уништи запис скроз,али углавном је читак рукопис.:)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: gillle Мај 17, 2017, 09:06:46 поподне
То је слово я (ја).

Тако је, хвала! :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Мај 17, 2017, 10:31:52 поподне
Једино што нисам сигуран да ли је Истијана или Истиана,имам још једну слику из књиге умрлих за њу и име је написано као на другој слици..мада је тада био тренд да су писали мало по пуним именима,мало по надимцима.Рецимо Павлијана је уписивана и као Павлија и као Пауна.:) Постојале су и старије црквене књиге од ових за Црепају,по некој причи локални свештеник је након пензионисања понео кући најстарије књиге и домовни протокол како би их мало више проучио и од тада им се губи сваки траг.
Не знам када су постале обавезне да се воде на територији Војводине што се православне цркве тиче.За католичку цркву најстарије књигу су из 1718.године и то баш за Панчево.
У принципу чини ми се да су најбоље вођене црквене књиге за православце у Далмацији,тамо се помињу и отац и мајка и баба и деда,некако су детаљније од ових књига.

Истијана, то је у оба случаја, само се у првом "ја" не разликује од штампаног малог "а", док се од писаног које се користи, јасно, разликује. У сваком случају, занимљиво, и нисам чуо никада за то име.

Матичне књиге у Хабзбуршкој монархији, бар за нас, постале су обавезним 1777. године, тј. ваљда годину раније, али су званично почеле да се воде следеће 1777. године.

Било је и момената када треба имати рендгенски вид да би могао нешто да разазнаш,комбинација понесталог мастила и влаге уништи запис скроз,али углавном је читак рукопис.:)

Али за стручњаке, истражитеље, то је прави изазов. 8)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Rimidalv Мај 17, 2017, 10:44:01 поподне
Мени је раније пало на памет да отворимо тему Црквене матичне књиге, где бисмо причали о типовима истих, кад су где уведене, где се чувају и сл.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Мај 18, 2017, 12:32:50 пре подне
Истијана, то је у оба случаја, само се у првом "ја" не разликује од штампаног малог "а", док се од писаног које се користи, јасно, разликује. У сваком случају, занимљиво, и нисам чуо никада за то име.

Матичне књиге у Хабзбуршкој монархији, бар за нас, постале су обавезним 1777. године, тј. ваљда годину раније, али су званично почеле да се воде следеће 1777. године.

Али за стручњаке, истражитеље, то је прави изазов. 8)
Да ,ако се не варам то је црквенословенски?Сећам се кад сам први пут налетео на име Јефтимије написано на том писму,нисам знао шта ме је снашло. :D А за Истијану ми је било много драго кад сам нашао да је једна од предака,име је по мени лепо и необично,верујем да и за то време тада није било толико често. :) А значи све пре тога што је вођено је знак добре воље цркве,јер ми се чини да за Зрењанин домовни протоколи постоје још за 1746.годину. :)
Слажем се у потпуности  ;)

Мени је раније пало на памет да отворимо тему Црквене матичне књиге, где бисмо причали о типовима истих, кад су где уведене, где се чувају и сл.
То би било одлично,видео сам да је започета тема о корацима у истраживању али можемо и нову тему да отворимо конкретно за црквене књиге па да свако напише нека своја искуства и локације где је долазио до њих.Ја баш сутра идем до Црепаје ,нисам успео из првог пута да све видим јер се књиге налазе на три различита места  ??? ,тако да ћу имати свеже утиске за нову дебату. :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Мај 18, 2017, 01:42:27 пре подне
Да ,ако се не варам то је црквенословенски?Сећам се кад сам први пут налетео на име Јефтимије написано на том писму,нисам знао шта ме је снашло. :D А за Истијану ми је било много драго кад сам нашао да је једна од предака,име је по мени лепо и необично,верујем да и за то време тада није било толико често. :) А значи све пре тога што је вођено је знак добре воље цркве,јер ми се чини да за Зрењанин домовни протоколи постоје још за 1746.годину. :)
Слажем се у потпуности  ;)
То би било одлично,видео сам да је започета тема о корацима у истраживању али можемо и нову тему да отворимо конкретно за црквене књиге па да свако напише нека своја искуства и локације где је долазио до њих.Ја баш сутра идем до Црепаје ,нисам успео из првог пута да све видим јер се књиге налазе на три различита места  ??? ,тако да ћу имати свеже утиске за нову дебату. :)

Требало би да је тако - на црквенословенском. И монопол над штампањем тих књига имала је Курцбекова штампарија у Бечу. ;) А уколико ћеш право, мислим да је прва загонетка и мени била управо име Јефтимије/Јефтомије... али одмах потражих и друга имена, па регистровах Јована, и тако почех да се уводим у црквенословенску азбуку.

До 1777. године вођење црквених књига код нас није било обавезно, негде се јесу водиле, негде нису... у Римокатоличкој цркви мислим да је обавезним то постало још током XVI века, али због османске владавине, и они су доста погубили компас, па за неке и за неке римокатоличке парохије (они кажу жупе), те књиге редовно почињу да се воде од 1777. године.

Срећно сутра у Црепаји. Једва чекам извештај са терена. ;) 8)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Мај 18, 2017, 11:47:38 пре подне
Требало би да је тако - на црквенословенском. И монопол над штампањем тих књига имала је Курцбекова штампарија у Бечу. ;) А уколико ћеш право, мислим да је прва загонетка и мени била управо име Јефтимије/Јефтомије... али одмах потражих и друга имена, па регистровах Јована, и тако почех да се уводим у црквенословенску азбуку.

До 1777. године вођење црквених књига код нас није било обавезно, негде се јесу водиле, негде нису... у Римокатоличкој цркви мислим да је обавезним то постало још током XVI века, али због османске владавине, и они су доста погубили компас, па за неке и за неке римокатоличке парохије (они кажу жупе), те књиге редовно почињу да се воде од 1777. године.

Срећно сутра у Црепаји. Једва чекам извештај са терена. ;) 8)

Још сам се ја питао где су те књиге штампане  :D
У једном тренутку сам помислио да смо можда Грци јер ми је то име деловало написано на грчком алфабету :D
Па добро,и тих 250 година представља леп период ,неко има среће па има податке из ранијих времена али наћи 10 генерација није уопште лоше :) Ето тада нисмо били свој на своме у Аустрији а опет су вођене и црквене матичне књиге и домовни протоколи који су потпуно фантастичан извор информација,а данас када имамо своју државу протоколи се не воде,црквене књиге делом су изгубљене,делом похабане и труну на некаквим таванима и подрумима,а делимично су раздељене између архива,цркве и месних заједница.. ??? :-\ :-X
 Дођох,видех,опет не урадих посао до краја :D,али добро у питању су финесе,најбитније ствари за породично стабло сам нашао  :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Мај 26, 2017, 06:49:32 поподне
https://postimg.org/image/ij7a6jk0r/

Ево још једног интересантног имена-Јулијанија Бугарин? :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Мај 26, 2017, 07:56:05 поподне
https://postimg.org/image/ij7a6jk0r/

Ево још једног интересантног имена-Јулијанија Бугарин? :)

Венијамин и Христина су интересантнији. :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Мај 26, 2017, 08:21:11 поподне
Венијамин и Христина су интересантнији. :)
Има ту и име Косма,мада како сам касније видео уписан је под надимком јер се звао Кузман/Козман.
Мислио сам да име Христина није тако ретко ни данас,па ни у оно време а када сам први пут налетео на име Венијамин,а православна је породица у питању био сам баш изненађен јер сам то име некако повезивао са католицима,мада се тамо јавља у облику Бенџамин претпостављам. :) То ми се исто десило са именом Павел ,мада сам прочитао Сеобе од Црњанског па сам знао о чему се ради. :D Данас међутим када бих срео некога ко се тако зове мислио бих вероватно да је Чех или Словак,а раније се баш често употребљавала та варијанта имена ,чини ми се чешће него Павле. :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Мај 29, 2017, 10:46:31 поподне
Нешто ми синоћ дође да погелдам шта значи име Агрипина?

А суштина значења је у томе да се агрипином сматра дете које се родило «наопачке», тј. уместо на главу, дете је изашло из мајчиног тела на ноге.

(http://www.newkidscenter.com/images/10401501/image002.jpg)

Ово десно је агрипина. :)

(https://truttafario.files.wordpress.com/2015/09/agripina-la-menor.jpg)

А ово римска царица Агрипина Млађа (15-59).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јул 01, 2017, 11:35:45 поподне
Пријезда

Имамо двојицу босанских банова, оца и сина, истог имена, у 13. веку.
Имамо и војводу Пријезду из народне епике, који се везује за град Сталаћ и одбрану од Турака, кад се Пријезда бацио у Мораву не желећи да се преда. Овај Пријезда и Тодор од Сталаћа су, изгледа, иста особа. Константин Философ помиње пад тврђаве Сталаћ у нападу турске војске султана Мусе 1413. године.
Но, имамо и једног Пријезду, уписаног као "Пријезда Стар" (старац?), у дефтеру за Скадарски санџак из 1485. године у Гораждевцу у Метохији.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Јул 01, 2017, 11:41:06 поподне
Скоро сам нашао по женској линији своје 8.колено,реч је о жени имена Соломија.
Веома сам се изненадио јер за такво име до сада нисам чуо.Име је библијско,а значење имена је господарица света. :) 8)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јул 01, 2017, 11:47:59 поподне
Скоро сам нашао по женској линији своје 8.колено,реч је о жени имена Соломија.
Веома сам се изненадио јер за такво име до сада нисам чуо.Име је библијско,а значење имена је господарица света. :) 8)

Света Соломија (или Саломија, или Марија Саломија) била је једна од жена мироносица:

"Св. Саломија мироносица. Мати св. апостола Јакова и Јована, жена Заведејева, а кћи Јосифа обручника Пресвете Богородице. Служила Господу за време Његовог земаљског живота и удостојила се бити међу првовесницима васкрсења Његовог."

eparhijaniska.rs (http://eparhijaniska.rs/svakodnevna-citanja/%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85/1644-3-8-16-8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF-%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5,-%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D1%82-%D0%B8-%D1%84%D0%B0%D1%83%D1%81%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF-%D0%BA%D0%BE%D0%B7%D0%BC%D0%B0-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%86-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD-%D1%81%D0%B2-%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%86%D0%B0)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Јул 02, 2017, 12:16:12 пре подне
Баш вечерас запазих у родослову ретко име - Теоднесија (рођ. око 1856).

Име је вероватно грчкога порекла, али занимљиво да га на мрежи готово нема, нађох само на једном месту забележено као Theodnesia.

Не знам шта би могло да значи ово име? ???
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Јул 02, 2017, 01:03:56 пре подне
Баш вечерас запазих у родослову ретко име - Теоднесија (рођ. око 1856).

Име је вероватно грчкога порекла, али занимљиво да га на мрежи готово нема, нађох само на једном месту забележено као Theodnesia.

Не знам шта би могло да значи ово име? ???

Баш сам погледао код Милице Грковић,сигуран сам да си и ти ал нема тог имена уопште.
 Тео значи бог а Днесија је можда скраћеница од неког сложенијег имена,шта мислиш? :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Јул 02, 2017, 01:14:31 пре подне
Баш сам погледао код Милице Грковић,сигуран сам да си и ти ал нема тог имена уопште.
Тео значи бог а Днесија је можда скраћеница од неког сложенијег имена,шта мислиш? :)

Нема нигде, ни у пДб-у ни на google.books-у, ни на мрежи. ;D

Да, и мене буни то -днесија, а Теодосија није. :P
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Јул 02, 2017, 01:48:05 пре подне
Нема нигде, ни у пДб-у ни на google.books-у, ни на мрежи. ;D

Да, и мене буни то -днесија, а Теодосија није. :P

Незгодно али лепо име.  ;) Вероватно је то у питању ,само треба наћи то сложено име од кога је корен -днесија. ;)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јул 02, 2017, 08:45:02 поподне
Санвила

Ретко, лепо име, али има га и данас. Према предању, Косовка девојка се звала управо – Санвила.

(https://weaponsandwarfare.files.wordpress.com/2015/09/kosovka_devojka.jpg)

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:483403-Gusle-pogadjaju-u-srce

Иако је логично закључити да је име изведено од две србске речи – сан и вила (а можда управо и јесте), постоји могућност и да се ради о помодном средњевековном имену од француског мушког имена Санвил (Sanvil). Код Американаца британског порекла постоји и презиме Sanvil, а код Француза - Sanville.

Постоји и етно група „Санвила“:

https://www.facebook.com/events/1095858453776585/

„Подуна гора зелена“:
https://www.youtube.com/v/FBo7dV9PwKI
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Јул 11, 2017, 10:05:02 поподне
Нешто размишљах о пореклу презимена Косанчић, па разлагањем на просте чиниоце, прво закључих да би основа овом презимену могло бити женско име Косана, али доцније нађох и мушко име Косанче. Онај ко је од Косанче, требао би бити Косанчин. Мада, има и она претпоставка да је Косанчић настало од Косовчић, понегде се то презиме и провлачи под том "верзијом".
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Милош Јул 12, 2017, 12:05:42 пре подне
Нешто размишљах о пореклу презимена Косанчић, па разлагањем на просте чиниоце, прво закључих да би основа овом презимену могло бити женско име Косана, али доцније нађох и мушко име Косанче. Онај ко је од Косанче, требао би бити Косанчин. Мада, има и она претпоставка да је Косанчић настало од Косовчић, понегде се то презиме и провлачи под том "верзијом".

Кocaнчић би тpeбaлo дa je oд Kocaницe. Eпcки jунaк Ивaн Kocaнчић нocи пpeзимe пo peци Kocaници, пpитoци Toплицae, пa му je и нajoдaниjи дpуг зeмљaк Mилaн Toплицa.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Platin Јул 26, 2017, 10:45:42 поподне
Питање нема везе самном, али би ме ипак занимало: откуд име Висарион код нас? Знам за једног таквог из Јагодине, рођен средином 19ог века (и за истоименог унука, рођеног у Београду).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Јул 26, 2017, 11:49:10 поподне
Питање нема везе самном, али би ме ипак занимало: откуд име Висарион код нас? Знам за једног таквог из Јагодине, рођен средином 19ог века (и за истоименог унука, рођеног у Београду).

Код нас је то пре свега црквено име, које носе припадници монашког реда, иначе само име је грчког порекла.

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Pavo Јул 26, 2017, 11:53:09 поподне
Ja kad čujem to ime, odmah pomislim na patronimik ovog čike.


(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9b/CroppedStalin1943.jpg/513px-CroppedStalin1943.jpg)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Јул 27, 2017, 12:11:40 пре подне
Ja kad čujem to ime, odmah pomislim na patronimik ovog čike.


(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9b/CroppedStalin1943.jpg/513px-CroppedStalin1943.jpg)

Није да није, али далеко је земља Ђорђија. ;D
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јул 27, 2017, 01:08:52 пре подне
Читао сам негде да је Стаљин заправо био осетске (или осетинске) националности по оцу, а да је грузијски идентитет примио по мајци и како би се лакше уклопио у грузијско окружење.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јул 27, 2017, 01:11:33 пре подне
Истражујући по београдском адресару из 1912. године, наишао сам на многа старинска имена, а издвајам три заиста ретка женска:

- Богиња (Илић, власница зграде у Дринчићевој 8 ),
- Султана (Анастасијевић, Карађорђева 85),
- Пулферија (Николић, Панчићева 8 ).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: aleksandar I Јул 27, 2017, 09:08:03 пре подне
Истражујући по београдском адресару из 1912. године, наишао сам на многа старинска имена, а издвајам три заиста ретка женска:

- Богиња (Илић, власница зграде у Дринчићевој 8 ),
- Султана (Анастасијевић, Карађорђева 85),
- Пулферија (Николић, Панчићева 8 ).


Султана је типично цинцарско име, а претпостављам и ова друга два!

На теми о Цинцарима, Небојша је давно поставио рад Д.Ј. Поповића "О Цинцарима". Ту се ово лично женско име спомиње на више мјеста. Султана Манојловић, рођена у Селцу код Битоља око 1830. године удала се са Ђорђа Бимба (Бимбића, стр. 328) или Георгије Манојло из Воскопоља вјенчао се 1757. са Султаном Стојановом из "бугарске земље" (стр. 338)

Један од оснивача карловачке гимназије је био Димитрије Анастасијевић-Сабов.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Милош Јул 27, 2017, 09:22:26 пре подне

Султана је типично цинцарско име

У кocoвcкoм пoмopaвљу чecтo жeнcкo имe тoкoм XIX вeкa...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Crni Kralj Август 27, 2017, 01:42:50 поподне
Име Микленда.

Ово име је носио становник села Колута у Бачкој,рођен 1627.године у време турске владавине.После Ракоцијеве буне па до своје смрти,живео је у барањској Батини.Доживео је преко 90.година,а 1717.године је дошао у Бачки Моноштор,да сведочи пред комисијом која је имала задатак да утврди где се налазила средњовековна тврђава Бодрог.
Микленда је изјавио,да је као млади пастир,посматрао како бодрошка црква нестаје под новим током Дунава.
1736.године у селу Батини,међу житељима пописани су и Миклендини потомци Ђура,Марко и Мишка Миклендић.

Ово име ми вуче на динарске крајеве.Треба имати у виду и сеобу Буњеваца у Подунавље,из Клишког санџака 1610.године.


Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Август 27, 2017, 08:53:39 поподне
Име Микленда.

Ово име је носио становник села Колута у Бачкој,рођен 1627.године у време турске владавине.После Ракоцијеве буне па до своје смрти,живео је у барањској Батини.Доживео је преко 90.година,а 1717.године је дошао у Бачки Моноштор,да сведочи пред комисијом која је имала задатак да утврди где се налазила средњовековна тврђава Бодрог.
Микленда је изјавио,да је као млади пастир,посматрао како бодрошка црква нестаје под новим током Дунава.
1736.године у селу Батини,међу житељима пописани су и Миклендини потомци Ђура,Марко и Мишка Миклендић.

Ово име ми вуче на динарске крајеве.Треба имати у виду и сеобу Буњеваца у Подунавље,из Клишког санџака 1610.године.

Занимљиво име, Црни. Нисам никад чуо за њега. Видех сад да га је '48. било још у Батини (као презимена).

(https://s2.postimg.org/m02r4fzp5/Screen_Shot_08-27-17_at_08.48_PM.jpg)

Није ми ту попис из 2001. године, да проверим беше ли га тада у Батини.

Могуће да су то неки Буњевци?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Crni Kralj Август 27, 2017, 09:05:42 поподне
Занимљиво име, Црни. Нисам никад чуо за њега. Видех сад да га је '48. било још у Батини (као презимена).

(https://s2.postimg.org/m02r4fzp5/Screen_Shot_08-27-17_at_08.48_PM.jpg)

Није ми ту попис из 2001. године, да проверим беше ли га тада у Батини.

Могуће да су то неки Буњевци?


И ја сам их нашао Миклендине у телефонском именику Хрватске,Батина и Бели Манастир.У Бачком Брегу су насељени Шокци из Клисе,а били су такође и у Колуту 1620.године.Тако да је и Микленда,највероватније,потомак тих насељеника.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Pavo Август 27, 2017, 09:15:16 поподне
Miklenda je očito uvećanica od imena Mikula.  Postoje potvrđeni odgovarajući oblici Lukenda, Jurenda, Matenda. 

Kolućani su Šokci i naseljeni su kao i drugi bački Šokci između 1525. i 1570. 
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Crni Kralj Август 27, 2017, 09:15:40 поподне
http://www.sulinet.hu/oroksegtar/data/kulhoni_magyarsag/2010/hr/delkelet_baranya_hat_evszazados/pages/006_V_Delkelet_Baranya.html

И у овом списку житеља Барање се помиње Микленда.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Crni Kralj Август 27, 2017, 09:23:02 поподне
Miklenda je očito uvećanica od imena Mikula.  Postoje potvrđeni odgovarajući oblici Lukenda, Jurenda, Matenda. 

Kolućani su Šokci i naseljeni su kao i drugi bački Šokci između 1525. i 1570.

Из којег краја су насељени,конкретно?Очигледно је било више сеоба.

Иначе је мој предак Филип Липовић био кнез и судија (iudex) села Колута 1752.године. :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Август 27, 2017, 09:41:17 поподне
Miklenda je očito uvećanica od imena Mikula.  Postoje potvrđeni odgovarajući oblici Lukenda, Jurenda, Matenda. 

Kolućani su Šokci i naseljeni su kao i drugi bački Šokci između 1525. i 1570.

То име је и мени прво пало на ум, али нисам успео да изведем везу. :)

У сваком случају, дакле, реч је о Шокцима. 8)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Сол Новембар 04, 2017, 10:31:00 поподне
(https://i.imgur.com/UnUVPdh.png)

http://montenegrina.net/wp-content/uploads/2016/09/Moraca-Gornja-Moraca.pdf

постои и вероватноћа, да лични / племенски антропоним Балорда од имена келтског дива - Балор потиче

It is suggested that Balor comes from Common Celtic *Baleros, meaning "the deadly one", cognate with Old Irish at-baill (dies) and Welsh ball (death, plague).[1]
https://en.wikipedia.org/wiki/Balor

узгред - старо лично име Капор, би такоће ногло бити келтског порекла.

Capori были древним кельтским племенем Gallaecian, живущим на западе современной Галисии, в графстве Пэдрона.

Изгледа, да и име Лаока такођер има келтску конотациу.

(https://i.imgur.com/EOB4eBp.png)

Robert Archibald Armstrong; A Gaelic Dictionary
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Сол Новембар 12, 2017, 04:57:54 пре подне
Немања

као прото-келтски облик теонима Nemain

The variant forms in which her name appears in Irish texts are Nemon ~ Nemain ~ Neman. These alternations imply that the Proto-Celtic form of this theonym, if such a theonym existed at that stage, would have been Nemānjā *Nemani-s or *Nemoni-s.

The meaning of the name has been various glossed. Squire (2000:45) glossed the name as 'venomous' presumably relating it to the Proto-Celtic *nemi- 'dose of poison' 'something which is dealt out' from the Proto-Indo-European root *nem- 'deal out' (Old Irish nem, pl. neimi 'poison' ). However, *nemi- is clearly an i-stem noun whereas the stems of the reconstructed forms *Nemā-njā, *Nema-ni-s and *Nemo-ni-s are clearly a-stem and o-stem nouns respectively.

Equally, the Proto-Celtic *nāmant- 'enemy' (Irish námhaid, genitive namhad 'enemy' from the Old Irish náma, g. námat, pl.n. námait [1]) is too different in form from *Nemānjā, *Nemani-s or *Nemoni-s to be equated with any of them.

The name may plausibly be an extended form of the Proto-Indo-European root of the name is *nem- 'seize, take, deal out' to which is related the Ancient Greek Némesis 'wrath, nemesis' and the name Nemesis, the personification of retributive justice in Greek mythology. This is related to the Ancient Greek Nomos, which means a custom or law, and also means to divide, distribute, or to allot. The Proto-Indo-European root is the Old High German nâma 'rapine,' German nehmen, 'take,' English nimble; Zend nemanh 'crime,' Albanian name 'a curse' and the Welsh, Cornish, and Breton nam, 'blame' [2]. According to this theory, the name would mean something like 'the Great Taker' or the 'Great Allotter.'

https://en.wikipedia.org/wiki/Nemain
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Фебруар 07, 2018, 08:17:31 поподне
Скоро ми је пало на памет да се сви ми који правимо родослов и истражујемо своје порекло доста уздамо,тачније једино уздамо у своја презимена која су нам основа за истраживање.
Мене интересује да ли можемо и имена предака искористити да бисмо дошли до евентуалног матичног подручја одакле су пореклом.Данас је такво време да се деци дају различита имена од модерних типа Даниел и Кристијан до старих типа Војин,Вукан и слично.Нека ме неко исправи ако грешим али чини ми се да су раније имена(не сва) могла бити одредница одакле је ко пореклом,па кад чујемо име Ђука одмах можемо да претпоставимо да се везује за простор Црне Горе,евентуално Херцеговине.
Сад невезано за презиме јер оно није од велике користи али ме интересује да ли следећа имена која су се појавила у Банату између 1700. и 1780.године могу да буду сигнафикантна за одређено подручје?Име се везују за моју породицу Панчевац/Панчевачки а пошто сам се тестирао знам да припадам I2PH908 хаплогрупи.
У питању су имена-Живота,Максим,Василије,Таса(Танасије?),Михаило,Антоније,Ана,Дмитра,Сава,Елена,Лазар,Илија,Арсеније,Константин,Аврам, Марта,Петар и Павел(Павле),Радивој .
Боду ми очи имена Василије,Живота,Радивој и Дмитра,а поготово Василије јер сам некако утиска да се више појављује у западнијим и југозападним крајевима него у Банату у ком истраживајући и прелиставши на хиљаде листова који обухватају разна места и период од преко 200 година нисам налетао претерано пуно пута на ово име-чак ни у банаћанско/сремској Васа варијанти,док се у мојој породици јављало средином 18.века и почетком 19. чак и у женској форми као Василија.
Претпоствка од које полазим је да се име географски везује за Светог Василија Острошког ,тј. експанзија имена које се највише и јављало у тој области након смрти Светог Василија.Историјски гледано не знам колико се често име појављивало,нити сам баш сигуран за које просторе се може везати пре самог Василија Острошког(опет претпостављам за Западне и југозападне крајеве).Ако неко зна нешто више или има неку идеју која ће подржати или побити моју тезу био бих јако захвалан да напише нешто више о овоме.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Фебруар 07, 2018, 08:30:20 поподне
А уз та имена везано за моју породицу крајем 19.века појављују се још нека необична типа Косман,Теофан,па и Милан(за то време веома ретко име било где а поготово у Банату) .
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Гмитар Фебруар 07, 2018, 08:46:26 поподне
Скоро ми је пало на памет да се сви ми који правимо родослов и истражујемо своје порекло доста уздамо,тачније једино уздамо у своја презимена која су нам основа за истраживање.
Мене интересује да ли можемо и имена предака искористити да бисмо дошли до евентуалног матичног подручја одакле су пореклом.Данас је такво време да се деци дају различита имена од модерних типа Даниел и Кристијан до старих типа Војин,Вукан и слично.Нека ме неко исправи ако грешим али чини ми се да су раније имена(не сва) могла бити одредница одакле је ко пореклом,па кад чујемо име Ђука одмах можемо да претпоставимо да се везује за простор Црне Горе,евентуално Херцеговине.
Сад невезано за презиме јер оно није од велике користи али ме интересује да ли следећа имена која су се појавила у Банату између 1700. и 1780.године могу да буду сигнафикантна за одређено подручје?Име се везују за моју породицу Панчевац/Панчевачки а пошто сам се тестирао знам да припадам I2PH908 хаплогрупи.
У питању су имена-Живота,Максим,Василије,Таса(Танасије?),Михаило,Антоније,Ана,Дмитра,Сава,Елена,Лазар,Илија,Арсеније,Константин,Аврам, Марта,Петар и Павел(Павле),Радивој .
Боду ми очи имена Василије,Живота,Радивој и Дмитра,а поготово Василије јер сам некако утиска да се више појављује у западнијим и југозападним крајевима него у Банату у ком истраживајући и прелиставши на хиљаде листова који обухватају разна места и период од преко 200 година нисам налетао претерано пуно пута на ово име-чак ни у банаћанско/сремској Васа варијанти,док се у мојој породици јављало средином 18.века и почетком 19. чак и у женској форми као Василија.
Претпоствка од које полазим је да се име географски везује за Светог Василија Острошког ,тј. експанзија имена које се највише и јављало у тој области након смрти Светог Василија.Историјски гледано не знам колико се често име појављивало,нити сам баш сигуран за које просторе се може везати пре самог Василија Острошког(опет претпостављам за Западне и југозападне крајеве).Ако неко зна нешто више или има неку идеју која ће подржати или побити моју тезу био бих јако захвалан да напише нешто више о овоме.

Ја сам до свога порекла баш и дошао на тај начин. Имао сам податак да се породица презивала Гмитровић и податак да су са југа Србије, анализирајући садржај на сајту порекло издвајао сам на мапи сва села у којима се појављивало име Гмитар и варијанте презимена, свело се на то да се име Гмитар кроз историју готово искључиво појављивало у источном делу јабланичког округа и јужном делу пиротског округа, некако му Црна Трава дође епицентар. После ми је један рођак у разговору рекао да порекло и јесте из околине Црне Траве, тако да се у неким случајевима ова методологија може применити. :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Фебруар 07, 2018, 09:37:26 поподне
Ја сам до свога порекла баш и дошао на тај начин. Имао сам податак да се породица презивала Гмитровић и податак да су са југа Србије, анализирајући садржај на сајту порекло издвајао сам на мапи сва села у којима се појављивало име Гмитар и варијанте презимена, свело се на то да се име Гмитар кроз историју готово искључиво појављивало у источном делу јабланичког округа и јужном делу пиротског округа, некако му Црна Трава дође епицентар. После ми је један рођак у разговору рекао да порекло и јесте из околине Црне Траве, тако да се у неким случајевима ова методологија може применити. :)

Интересантна прича,свака ти част за упорност ! По свему судећи једино што ми може дати одговор на моја питања је ако бог да будуће поклапање са неким ко се буде тестирао.Ипак оквирно ме је интересовало да ли се на основу имена Василије може рећи да је породица даљим пореклом из црногорско-херцеговачких крајева или близине ових крајева где је ајде да кажем  културолошки утицај поменутих крајева био јак(можда Метохија).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Гмитар Фебруар 07, 2018, 10:09:07 поподне
Интересантна прича,свака ти част за упорност ! По свему судећи једино што ми може дати одговор на моја питања је ако бог да будуће поклапање са неким ко се буде тестирао.Ипак оквирно ме је интересовало да ли се на основу имена Василије може рећи да је породица даљим пореклом из црногорско-херцеговачких крајева или близине ових крајева где је ајде да кажем  културолошки утицај поменутих крајева био јак(можда Метохија).

Ја бих рекао да Василије није довољно ретко име да би се могао такав закључак извући, име се појављује одавно у историји, исто тако у "новијој" историји живео је и светац са тим именом. Надам се да ће се огласити неко стручнији за динарске крајеве па да ти можда и каже нешто корисно.

Чини ми се да се нико није претерано бавио истраживањем географског порекла имена ионако постоји доста грађе на основу чега би се то могло радити, само је изузетно обиман посао. Евентуално би могао да покушаш да пронађеш што више породица Василијевић/Васиљевић и да уцрташ у карти место, па на основу неких општих миграција да покушаш да донесеш закључак.





Кад сам већ на овој теми... Да ли је неко некада чуо за име Дуњишко?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Дробњак Фебруар 07, 2018, 10:22:39 поподне
Живота,Максим,Василије,Таса(Танасије?),Михаило,Антоније,Ана,Дмитра,Сава,Елена,Лазар,Илија,Арсеније,Константин,Аврам, Марта,Петар и Павел(Павле),Радивој .
Већина ових имена која си навео су библијска имена, тј. календарска и нису везана за неку географску област. Ту су народна имена једино Живота и Радивој. Живота ми не делује динарски. То име је данас прилично често у Србији јужно од Саве и Дунава. Чини ми се да су народна имена постала популарнија од половине 19. века бар што се територије централне Србије тиче. Па се тако чешће јављају Светислав, Златомир, Милан, Милош, Милета, Бранислав и сл. Не значи да ових имена раније није било, него су била ређа у односу на библијска.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Селаковић Фебруар 07, 2018, 10:49:46 поподне
И мој је утисак да су хришћанска имена била присутнија крајем 18. и почетком 19. века, него рецимо почетком 20. века.

Неки од Селаковића (и могућих Селаковића) рођених у 18. веку: Илија, Јован, Петар, Марко, Лука, Никола, Павле, Милош, Радивој, Кузман, Симо, Тодосије, Ананије... Пола ових имена је популарно код родитеља данас.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Дробњак Фебруар 07, 2018, 10:59:19 поподне
И мој је утисак да су хришћанска имена била присутнија крајем 18. и почетком 19. века, него рецимо почетком 20. века.

Неки од Селаковића (и могућих Селаковића) рођених у 18. веку: Илија, Јован, Петар, Марко, Лука, Никола, Павле, Милош, Радивој, Кузман, Симо, Тодосије, Ананије... Пола ових имена је популарно код родитеља данас.
Исти је случај и код мене. Нпр. када се узме попис из 1863. види се да млађе генерације носе народна имена, док њихови родитељи  и бабе и деде носе најчешће календарска имена. Тако неке од мојих чукун и наврнбаба рођених средином 19. века, носе имена Живана, Стана и сл. док су име се бабе и мајке звале Катарина, Марија, Кристина, Јована, Јевдокија...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Фебруар 08, 2018, 02:23:56 пре подне
Ја бих рекао да Василије није довољно ретко име да би се могао такав закључак извући, име се појављује одавно у историји, исто тако у "новијој" историји живео је и светац са тим именом. Надам се да ће се огласити неко стручнији за динарске крајеве па да ти можда и каже нешто корисно.

Чини ми се да се нико није претерано бавио истраживањем географског порекла имена ионако постоји доста грађе на основу чега би се то могло радити, само је изузетно обиман посао. Евентуално би могао да покушаш да пронађеш што више породица Василијевић/Васиљевић и да уцрташ у карти место, па на основу неких општих миграција да покушаш да донесеш закључак.
Кад сам већ на овој теми... Да ли је неко некада чуо за име Дуњишко?
Већина ових имена која си навео су библијска имена, тј. календарска и нису везана за неку географску област. Ту су народна имена једино Живота и Радивој. Живота ми не делује динарски. То име је данас прилично често у Србији јужно од Саве и Дунава. Чини ми се да су народна имена постала популарнија од половине 19. века бар што се територије централне Србије тиче. Па се тако чешће јављају Светислав, Златомир, Милан, Милош, Милета, Бранислав и сл. Не значи да ових имена раније није било, него су била ређа у односу на библијска.
И мој је утисак да су хришћанска имена била присутнија крајем 18. и почетком 19. века, него рецимо почетком 20. века.

Неки од Селаковића (и могућих Селаковића) рођених у 18. веку: Илија, Јован, Петар, Марко, Лука, Никола, Павле, Милош, Радивој, Кузман, Симо, Тодосије, Ананије... Пола ових имена је популарно код родитеља данас.
Хвала вам свима на одговорима.Слажем се за то да су ово што сам навео све календарска имена и сећам се како сам се зачудио када сам први пут налетео на имена Макрена,Дионизије,Антоније,Косман(врв.варијанта имена Козма).Пало ми је на памет за тих неколико имена да могу имати неку географску повезаност јер се стварно не сећам да сам за тај период од почетка 18. до 20-тих година 19.века срео више од пар пута имена Живота,Радивој и Василије,макар што се Баната тиче.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Март 02, 2018, 05:07:27 поподне
У току прављења родослова,скоро сам налетео на женско име Манда.Претпостављам да су по том женском имену изведена и презимена Мандић,можда и Мандушић па ме занима у којим тачно Крајишким крајевима се овакво име често јављало?Мени делује овако на први поглед некако далматински,херцеговачки можда и мало вуче на црногорски,ваљда због тога што се таква матронимска презимена јављају баш у тим крајевима.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Sasazar Март 02, 2018, 05:20:01 поподне
У току прављења родослова,скоро сам налетео на женско име Манда.Претпостављам да су по том женском имену изведена и презимена Мандић,можда и Мандушић па ме занима у којим тачно Крајишким крајевима се овакво име често јављало?Мени делује овако на први поглед некако далматински,херцеговачки можда и мало вуче на црногорски,ваљда због тога што се таква матронимска презимена јављају баш у тим крајевима.

Код мене у Гружи је половином 19. века Манда било баш често женско име. Знам и породицу која је неко време носила презиме Мандић по баби Манди. Можда је занимљиво и то што ти Мандићи нису били у крвном сродству са Мандом, већ је неки Јован дошао на Мандино имање. Сада се презивају Јовановић по том Јовану. Иста породица је још раније, почетком 19- века носила матронимско презиме Анђелић по Анђелији. Мада у овим крајевима нису баш честа матронимска презимена.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Демића страна Март 02, 2018, 05:29:09 поподне
У току прављења родослова,скоро сам налетео на женско име Манда.Претпостављам да су по том женском имену изведена и презимена Мандић,можда и Мандушић па ме занима у којим тачно Крајишким крајевима се овакво име често јављало?Мени делује овако на први поглед некако далматински,херцеговачки можда и мало вуче на црногорски,ваљда због тога што се таква матронимска презимена јављају баш у тим крајевима.

Женско име Манда је било прилично често међу банијским Србима током XIX вијека.
У мом родослову постоје најмање двије Манде, пранђедова сестра (Манда Демић уд. Јанус) и пранђедова мајка (Манда Русић уд. Ресановић).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Март 02, 2018, 06:04:49 поподне
Код мене у Гружи је половином 19. века Манда било баш често женско име. Знам и породицу која је неко време носила презиме Мандић по баби Манди. Можда је занимљиво и то што ти Мандићи нису били у крвном сродству са Мандом, већ је неки Јован дошао на Мандино имање. Сада се презивају Јовановић по том Јовану. Иста породица је још раније, почетком 19- века носила матронимско презиме Анђелић по Анђелији. Мада у овим крајевима нису баш честа матронимска презимена.

Да интересантна је и сама прича а и то да је у Шумадији то било често име током половине 19.века као што кажеш.Што се матронимских презимена тиче и ја их нисам пуно сретао.
Женско име Манда је било прилично често међу банијским Србима током XIX вијека.
У мом родослову постоје најмање двије Манде, пранђедова сестра (Манда Демић уд. Јанус) и пранђедова мајка (Манда Русић уд. Ресановић).
Обзиром да је име везано за породицу Јовановић из (Новог) Сланкамена(жена Милована а мајка Јелисеја Јовановића,директних предака) а забележена је први пут код крштења сина Самоила 1792.године и како је цео тај крај насељен крајишким становништвом све је могуће.Биће интеренсантно ако будем успео да пронађем њено девојачко презиме,уколико и она сама потиче из (Новог) Сланкамена па је у том селу била свадба ,а да се уклапа у постојаће матице венчаних из сланкаменачке цркве које почињу од 1786.године(1777-1786.комбинација крштених и венчаних али вероватно непотпуна).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Март 02, 2018, 07:42:31 поподне
Име Манда је изведено од имена Мандалина (код католика - Мандалена), што је народски облик имена Магдалина (Магдалена).

Учесталост имена свакако долази због великог поштовања у народу "Благе Марије" - Христове ученице Марије Магдалине.

То "Магдалина" уопште није било Марији никакво име већ географска одредница (она која је из Магдале - Магдала = градић у израелској Галилеји).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Март 02, 2018, 07:44:55 поподне
Нека неуобичајена имена жена које сам упознала су Гроздана, Трандафилка и Косара, затим познајем једног Доситеја и Карађорђа има неки момак од двадесетак година зове се Вук а презива Чобанин( интересантна комбинација  ;) )
Знам да постоји Свемир.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Март 02, 2018, 08:02:25 поподне
Име Манда је изведено од имена Мандалина (код католика - Мандалена), што је народски облик имена Магдалина (Магдалена).

Учесталост имена свакако долази због великог поштовања у народу "Благе Марије" - Христове ученице Марије Магдалине.

То "Магдалина" уопште није било Марији никакво име већ географска одредница (она која је из Магдале - Магдала = градић у израелској Галилеји).

Хвала на појашњењу. :)

Што се тиче ређих и специфичнијих имена које имам у родослову ту су од женских још Истијана,Стамена,Тиосава,Олимпијада,Персида,Макрена,Соломија,Живка,Теодосија,Стоја,Станија,Стеванија,Пелагија,Анка, Димитра,Манда,Василија,Сосана,Павлијана,Агница,Јустина,Евица,Веселинка,Ружа -има библијских а има и народних имена,доста старих и ретких чак и за оно време.
Од мушких када се узме у обзир време када су се користила ту су Живота,Милан,Максим,Антоније,Радивој,Дионизије,Јефтимије,Косман,Теофан,Светозар,Тома,Трифон,Гаврил,Милован,Милисав,Стојић, Витомир,Стојан, Милојко,Вукосав,Недељко,Суба(Субота),Јелисеј,Цветко.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Март 02, 2018, 08:45:46 поподне
Хвала на појашњењу. :)

Истијана,Стамена,Тиосава,Олимпијада,
Персида,Макрена,Соломија,Живка,
Теодосија,Стоја,Станија,Стеванија,Пелагија,Анка, Димитра,Манда,Василија,Сосана,
Павлијана,Агница,Јустина,Евица,Веселинка,Ружа -има библијских а има и народних имена,доста старих и ретких чак и за оно време.
Од мушких када се узме у обзир време када су се користила ту су Живота,Милан,Максим,Антоније,Радивој,
Дионизије,Јефтимије,Косман,
Теофан,Светозар,Тома,Трифон,
Гаврил,Милован,Милисав,Стојић, Витомир,Стојан, Милојко,Вукосав,Недељко,Суба(Субота),Јелисеј,Цветко.
Интересантно је да има и Јустина и Истинија.
Свака част на прикупљеним информацијама!
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Мића Март 02, 2018, 09:02:35 поподне
Нека неуобичајена имена жена које сам упознала су Гроздана, Трандафилка и Косара, затим познајем једног Доситеја и Карађорђа има неки момак од двадесетак година зове се Вук а презива Чобанин( интересантна комбинација  ;) )
Знам да постоји Свемир.
Трандафил/Трандафир и Трандафилка (можда постоји и Трандафирка) на влашком/румунском значи Ружа.
https://dexonline.ro/definitie/trandafir (https://dexonline.ro/definitie/trandafir)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ђока Март 02, 2018, 10:15:10 поподне
У попису 1863. за Азбуковачки срез помињу се 403 различита мушка имена (на 6 764 пописаних) и 284 женска (на 6 598 пописаних).
Не знам одакле да кренем што се тиче егзотичних. Нека од мушких:
- Аксо, Аксић
- Бо(ј)ило
- Бо(ј)ица
- Вукаило
- Вушо
- Дико
- Јевђо
- Јевросије
- Макевија
- Окан
- Панајот
- Пујо
- Пушеља
- Сево
- Совро
- Стако
- Тешман
- Товило
- Тојо

Има још, ово је повађено на први поглед. На пример, име Совро се појављује у мом родослову неколико пута, па чак и као презиме у околини. Дуго сам се питао шта то име значи и како је уопште настало. Прегледањем пописа из 1863. установио сам да је име заправо Софро, вероватно скраћена верзија од Софроније. Постоји и варијација Софрен. Изгледа да је због лакшег изговора Ф временом мутирало у В, па тако остало. Нешто слично као Стефан - Стеван.

Што се тиче женских имена, ту је листа тек дугачка...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Март 03, 2018, 03:59:55 пре подне
Интересантно је да има и Јустина и Истинија.
Свака част на прикупљеним информацијама!

Хвала друже ! Да њено име је Истијана и рођена је око 1765/70 године а умрла је 1827.године,док је Јустина је рођена 1914.године.Прва је моја аскурђела а друга је дедина сестра од рођеног стрица. :D
За Истијану је интересантно да су у периоду од 1792-1814.године њена деца крштена махом у Црепаји али делом и у Опову одакле је иначе мој предак а њен муж 1790.године прешао у Црепају.Имала је 7-оро деце а занимљиво је то што је у Црепаји увек бележена под тим именом-Истијана док је у Опову уписана под именом Татјана,Стефанија и на крају Истијана,разлог тога не разумем,али је сигурно она у питању јер се поклапају кумови,године,место порекла и на крају крајева име и презиме мужа, а мог аскурђела.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Март 03, 2018, 04:09:11 пре подне
Браво, Делијо! Нека имена заиста први пут чујем. До сада нико није изашао са толико мени непознатих имена. У сваком случају, врхунски налази! :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Март 03, 2018, 12:35:25 поподне
У попису 1863. за Азбуковачки срез помињу се 403 различита мушка имена (на 6 764 пописаних) и 284 женска (на 6 598 пописаних).
Не знам одакле да кренем што се тиче егзотичних. Нека од мушких:
- Аксо, Аксић
- Бо(ј)ило
- Бо(ј)ица
- Вукаило
- Вушо
- Дико
- Јевђо
- Јевросије
- Макевија
- Окан
- Панајот
- Пујо
- Пушеља
- Сево
- Совро
- Стако
- Тешман
- Товило
- Тојо

Има још, ово је повађено на први поглед. На пример, име Совро се појављује у мом родослову неколико пута, па чак и као презиме у околини. Дуго сам се питао шта то име значи и како је уопште настало. Прегледањем пописа из 1863. установио сам да је име заправо Софро, вероватно скраћена верзија од Софроније. Постоји и варијација Софрен. Изгледа да је због лакшег изговора Ф временом мутирало у В, па тако остало. Нешто слично као Стефан - Стеван.

Што се тиче женских имена, ту је листа тек дугачка...
Интересантна имена,поготово ми је занимљиво име Дико.Код нас се често користило женско име Дика,док сам за такво мушко име нашао информацију да је доста старо,практично се не употребљава већ вековима уназад а у старини се везивало за Косовско-Метохијски регион.
Браво, Делијо! Нека имена заиста први пут чујем. До сада нико није изашао са толико мени непознатих имена. У сваком случају, врхунски налази! :)
Хвала Амико !  :) Да,имам доста свежих информација,чим сам родослов проширио и на околне гране а не само своје презимењаке нашао сам доста  тога,почевши од имена па на даље.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ђока Март 03, 2018, 03:18:18 поподне
Исто тако је и у мом Подрињу. Женско име Дика, Дикосава није било тако ретко у 20. веку. Мислим да чак постоји и презиме Дикосављевић негде око Лознице.
Етимолошки дика означава понос, а, такође, то је и име старогрчке богиње правде.

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ђока Март 18, 2018, 07:20:03 поподне
Ретка женска имена према поменутом попису из 1863. за Азбуковачки срез... Овде морам напоменути да је много већи број старих и архаичних имена него што је то случај код мушкараца. На укупно пописаних 6 598 особа женског пола распоређено је 284 различита имена. Поређења ради, код мушкараца је ситуација знатно другачија. Међу 6 764 мушкарца имало је 403 различита имена. Ово је из разлога што су одређена имена имала доста облика (на пример Ђуро - Ђура - Ђурађ; Перо - Пера - Перко - Перица;). Напомињем да је у овом крају српско становништво било већинско (вероватно преко 98%). Остатак су чинили Роми, који су остали после исељавања Турака из Соко града (1862)... Убрзо су и они прешли у православље...

Пробаћу да набројим само најегзотичнија имена. Унапред се извињавам ако превише одужим:
- Аранђија (такође и Ранђија, Ранџија)
- Бела, Белка
- Берсана
- Вилимана, Вилимона
- Вујка
- Вучица
- Гара
- Гласија
- Гоја
- Дасина
- Деспа
- Динина
- Доксија
- Дукана
- Ђева (Јева, Јефа)... вероватно прекодрински облик за Ева
- Ђерманија
- Ђуда
- Зела
- Инђија (солидно фреквентно име, понавља се 14 пута у 9 различитих села)
- Јелеса
- Јеша, Јешка
- Кеја (11 пута)
- Кенџа, Кеџа, Кеча
- Минђа
- Мирићија, Мириђија
- Пава, Пајка
- Пелка
- Продана (чак 26 пута)
- Позна
- Руја
- Санда (интересантно, 2 пута)
- Сокана, Сока
- Теја, Тејка, Тојка, Тока
- Трњина
- Тренда
- Ћирјана, Ћирка
- Ћуба
- Цура (17 пута)
- Чава
- Чубра
- Шука
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ђока Март 18, 2018, 07:33:53 поподне
На крају, хтео бих да употпуним ово занимљиво истраживање и да наведем која су то имена најфреквентнија.

Мушка: (укупно 6 764 лица, 403 различита мушка имена)
1. Петар (239 пута)
2. Никола (232)
3. Јован (216)
4. Марко (130)
5. Павле (149)
6. Срећко (130)
7. Мијаило (110)
8. Илија (109)
9. Јеврем (106)
10. Живко (104)
11. Симо (102)

Женски "топ-тен": (6 598 - 284)
1. Марија 233
2. Петра 224
3. Стана 189
4. Павлија 180
5. Аница 176
6. Милица 171
7. Ружица 148
8. Тодора 137
9. Јока 134
10. Јована 131
Преко 100 понављања имају још Јелица, Живана, Неда, Митра, Василија, Крсманија, Николија и Томанија.

Извор: Стаменко Стаменић: "Азбуковица у попису 1863"

И мали коментар на крају. Шта мислите колико би ова најчешћа имена имала данас шансе? Нарочито женска (изузимајући Јовану, Милицу, Марију)? 
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Đorđo Март 18, 2018, 08:13:31 поподне
Код мене у селу је било пар Неранџи   ;D
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ђока Март 18, 2018, 08:21:43 поподне
Код мене у селу је било пар Неранџи   ;D
И у овом раду. Седам пута у четири села.  ;D
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Март 26, 2018, 02:33:14 поподне
Да ли је неко наишао на женско лично име Винојла? Или мушко лично име Оломир?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ђока Март 26, 2018, 06:53:06 поподне
Пробај на Фејсбуку или сајту Беле стране.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Март 26, 2018, 07:03:52 поподне
Да ли је неко наишао на женско лично име Винојла? Или мушко лично име Оломир?

Звучи као шала, али изгледа није: Vinojla Šmrkić (Новости.рс (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:528681-Kad-se-zoves-Popravak-Stana))
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Март 26, 2018, 10:58:31 поподне
Ето, Винојла ипак има неколико, а мислим да постоји само један Оломир, иначе познајем тог човека.  :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ojler Март 26, 2018, 11:00:30 поподне
Ето, Винојла ипак има неколико, а мислим да постоји само један Оломир, иначе познајем тог човека.  :)

Да није Оломир Шћекић?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Март 26, 2018, 11:02:36 поподне
Није. Дакле ипак постоји још неки, поред овог мог познаника.  :) Значење тог имена ми ипак и даље остаје мистерија...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Демића страна Март 26, 2018, 11:51:08 поподне
У моме роду се међу мушкарцима јављају имена Јефтенија и Силвестор. Док је прво име било учестало међу Банијцима током друге половине XVIII и почетком XIX вијека, име Силвестор сам срео само једном у банијским црквеним књигама из 1857. године.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Март 28, 2018, 04:20:39 поподне
Мени је што се мушких и женских имена тиче,уз моју породицу дефинитивно најзанимљивија фамилијаЈовановић из Новог Сланкамена(део предака ми одатле).Много интересантних имена међу њима постоји,од 1702.године када се јављају у првим пописима граничара па на даље.

Ту се јављају имена као што су Паво,Ђура(оба 1702.године),Арсен(1736)Лука,Филип,Лазар,Ђурађ(1749) а у последњој четвртини 18. и првој четвртини 19.века има ту још лепих,ретких и надасве специфичних имена која ћу навести испод.

Око тога шта је ретко може се доста полемисати,да л је ретко нешто што се не појављује у одређеним крајевима или у свим крајевима насељеним Србима то је чини ми се добро питање.Свакако могу рећи да су имена као што су Милош,Вељко,Субота,Вук врло ретка имена за простор Баната и Срема.Постоји и она варинта где су људи имали крштено име и народно па су на више места често једну исту особу бележили различитим именима.
У овој породици коју сам поменуо јављају се још имена Милосав,Милован,Урош,Јелисеј,Самоил,Субота,Милан,Косман,Андреј, Адам,Исидор,Милош,Станко,Вељко,Викентије од интересантних и ређеих мушких имена.
Од женски имена ту су Василија,Теофана,Рокса,Стана,Стојана,Макрена,Ђурђија,Настасија,Ружа,Пава,Роксанда(уписивана као Сара готово свуда али у књизи умрлих је означена као Роксанда и готово сигурно по годинама али и навођењу имена мужа може да се каже да је иста особа у питању).
Као што рекох сва ова имена потпадају под период од 1750-1820.године.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Март 30, 2018, 11:59:20 поподне
Имам једно питање везано за име које сам већ раније наводио.
У питању је женско име Сосана.Кад сам га први пут чуо помислио сам на повезаност са надимком за Банаћанке(негде сам чуо и Сремице тако да називају) а то је Соса.Ипак учини ми се и сличност са именом Сузана(код Милице Грковић се наводи да је настало од имена Сусана) а на крају сам дошао до библијског имена Шошана које се некада користило у нашем народу за женску децу,а данас је заборављено.Да ли од свега што сам навео постоји нека веза? У овом облику у ком сам навео име  нигде нисам нашао ниаккав податак о њему осим у речнику личних имена Срба ауторке Милице Грковић.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Март 31, 2018, 12:47:18 пре подне
Имам једно питање везано за име које сам већ раније наводио.
У питању је женско име Сосана.Кад сам га први пут чуо помислио сам на повезаност са надимком за Банаћанке(негде сам чуо и Сремице тако да називају) а то је Соса.Ипак учини ми се и сличност са именом Сузана(код Милице Грковић се наводи да је настало од имена Сусана) а на крају сам дошао до библијског имена Шошана које се некада користило у нашем народу за женску децу,а данас је заборављено.Да ли од свега што сам навео постоји нека веза? У овом облику у ком сам навео име  нигде нисам нашао ниаккав податак о њему осим у речнику личних имена Срба ауторке Милице Грковић.

Најпознатија Шошана:

https://www.youtube.com/v/-_8Pjz2YQfM

 ;)

Изгледа да је Шошана оригинална хебрејска верзија имена Сузана, нпр. Шошана којој је ова песма посвећена је била Јеврејка:

https://www.youtube.com/v/FPDa1-BYYM0
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Март 31, 2018, 01:15:05 пре подне
Најпознатија Шошана:

https://www.youtube.com/v/-_8Pjz2YQfM

 ;)

Изгледа да је Шошана оригинална хебрејска верзија имена Сузана, нпр. Шошана којој је ова песма посвећена је била Јеврејка:

https://www.youtube.com/v/FPDa1-BYYM0
Одлична музика морам да признам . :D ;)
Да то сам и ја видео,уосталом као и сва библијска имена што имају хебрејско порекло.Изгледа се име и код нас користило ,мада за све матице које сам прегледао само сам на име Сосана наишао(1818.године рођена из породице Панчевачки)...не сећам се ни да сам налетео на име Сузана,нити Шошана..изгледа да је баш ретко име у питању.

За љубитеље дип-хаус музике :D
https://www.youtube.com/v/nHWppy0lmpU
Ово је неки бугарски ремикс,видим у коментарима да се препуцавају око гчког порекла песме(самим тиме и употребе имена Шошана код Грка) и хебрејског порекла. :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Март 31, 2018, 02:17:45 пре подне
Најпознатија Шошана:

https://www.youtube.com/v/-_8Pjz2YQfM

 ;)


Да се људи не збуне,то што сам делија не значи да не умем да ценим квалитет супротстављене стране..ако ништа што се музичке нумере макар тиче. ;) ;D Шалим се сад далеко од ове целе теме али увек сам био лик који навија за Звезду ,али и за Партизан када не игра Звезда..сећам се оних година када је само Партизан играо Евролигу,слободно могу рећи да сам тада највише и пратио кошарку без обзира што је Звезда била неприметна у било ком такмичењу..која је то екипа била човече.Штета што им је Теодосић уз Чилдерса помрсио рачуне ономад на фајналфору . :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Март 31, 2018, 02:42:45 пре подне
Да се људи не збуне,то што сам делија не значи да не умем да ценим квалитет супротстављене стране..ако ништа што се музичке нумере макар тиче. ;) ;D Шалим се сад далеко од ове целе теме али увек сам био лик који навија за Звезду ,али и за Партизан када не игра Звезда..сећам се оних година када је само Партизан играо Евролигу,слободно могу рећи да сам тада највише и пратио кошарку без обзира што је Звезда била неприметна у било ком такмичењу..која је то екипа била човече.Штета што им је Теодосић уз Чилдерса помрсио рачуне ономад на фајналфору . :)
Шошана је још нешто што нас спаја , два табора :)
У то име, живели :) једна наша Шошана :) "О звездо звездана"(прво је рок фолк строфа па рефрен Шошане)
https://www.youtube.com/v/y_bTvly_dK8&t=22s

А ово је њихова :) "фудбалски то је храм"
https://www.youtube.com/v/jMPW-rAwmdQ

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Март 31, 2018, 02:51:14 пре подне
Шошана је још нешто што нас спаја , два табора :)
У то име, живели :) једна наша Шошана :) "О звездо звездана"(прво је рок фолк строфа па рефрен Шошане)
https://www.youtube.com/v/y_bTvly_dK8&t=22s

А ово је њихова :) "фудбалски то је храм"
https://www.youtube.com/v/jMPW-rAwmdQ
Неко ми рече да смо након њихове ми направили нашу песму(са мелодијом Шошане) па реко да не каже неко како смо плагијатори ;D..али слажем се,Шошана нас спаја ! :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Март 31, 2018, 02:54:17 пре подне
Неко ми рече да смо након њихове ми направили нашу песму(са мелодијом Шошане) па реко да не каже неко како смо плагијатори ;D..али слажем се,Шошана нас спаја ! :)
И ми и они смо плагијатори , али лепо бре  ;D (у поверењу, они то неће да признају хаха)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Свевлад Март 31, 2018, 02:57:19 пре подне
У Плавну и околним селима некад су била честа женска имена Јека, Ђука, Мика, Драга, Стана и Анђа.

Ђука и Анђа су надимци од Ђурђија и Анђелија, а Јека, Мика, Драга и Стана су пуна имена.
Једна баба ми се зове Јека, а друга се звала Ђука (Ђурђија).  Прабабе су ми биле Драга, Анђа (Анђелија) и Стана.

Ова имена су престала да се дају после Другог светског рата.   
 
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Свевлад Март 31, 2018, 03:00:30 пре подне
У Плавну и околним селима некад су била честа женска имена Јека, Ђука, Мика, Драга, Стана и Анђа.

Ђука и Анђа су надимци од Ђурђија и Анђелија, а Јека, Мика, Драга и Стана су пуна имена.
Једна баба ми се зове Јека, а друга се звала Ђука (Ђурђија).  Прабабе су ми биле Драга, Анђа (Анђелија) и Стана.

Ова имена су престала да се дају после Другог светског рата.

Да се исправим, Мика је могло да буде и пуно име али и надимак од Милица.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Март 31, 2018, 03:02:44 пре подне
У Плавну и околним селима некад су била честа женска имена Јека, Ђука, Мика, Драга, Стана и Анђа.

Ђука и Анђа су надимци од Ђурђија и Анђелија, а Јека, Мика, Драга и Стана су пуна имена.
Једна баба ми се зове Јека, а друга се звала Ђука (Ђурђија).  Прабабе су ми биле Драга, Анђа (Анђелија) и Стана.

Ова имена су престала да се дају после Другог светског рата.
Мајка најбољег друга се зове Ђука, девојачко Шобот, из Гламоча (било ми је чудно име, али сад видим да је од Ђурђије)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Март 31, 2018, 03:05:04 пре подне
И ми и они смо плагијатори , али лепо бре  ;D (у поверењу, они то неће да признају хаха)

Знам какви су навијачки принципи. ;D
У Плавну и околним селима некад су била честа женска имена Јека, Ђука, Мика, Драга, Стана и Анђа.

Ђука и Анђа су надимци од Ђурђија и Анђелија, а Јека, Мика, Драга и Стана су пуна имена.
Једна баба ми се зове Јека, а друга се звала Ђука (Ђурђија).  Прабабе су ми биле Драга, Анђа (Анђелија) и Стана.

Ова имена су престала да се дају после Другог светског рата.   
 
 
За Јеку и Мику први пут чујем. :)
Овде код нас је било хиљаду варијанти..од пуног имена Анђелија па до писања у виду Анђеле,Анђелке,Ђеле,па Екатерина као Катица,Ката,Катарина..треба то похватати све. :D За Драгу рецимо уобичајено име било је Драгиња,а Стану и ја имам(курђупа). :) Рецимо баба ми се зове Милина.што је такође ретко име и некад било а тек данас. :)
Иначе не знам да л је се ико сусретао са именима као што су Струја па и Делија? :D Женска имена су у питању,за ово друго сам чуо да је у питању старо женско име типично за простор Срема. :) Иако знамо да је делија турцизам и да означава јунака.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Свевлад Март 31, 2018, 03:18:10 пре подне
Мајка најбољег друга се зове Ђука, девојачко Шобот, из Гламоча (било ми је чудно име, али сад видим да је од Ђурђије)

У мом крају се име Ђурђија престало или скоро престало давати после Другог светског рата.
Први помен имена Ђурђија што сам нашао је из 18-ог века. Наводи се да су Сава Стојаковић и жена му Тодора имали кћи Ђурђију која је рођена 1786 године. У истом документу пише да је Симо Стојаковић био ожењен Ђурђијом Бајић која је рођена 1778 године.

До Другог светског рата у мом крају су честа женска имена била и Јока, Манда и Марта, али су се престала давати после рата.  Додуше име Марта се одржало и после рата али је било много ређе него пре рата.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Свевлад Март 31, 2018, 03:23:49 пре подне
Знам какви су навијачки принципи. ;D   
За Јеку и Мику први пут чујем. :)
Овде код нас је било хиљаду варијанти..од пуног имена Анђелија па до писања у виду Анђеле,Анђелке,Ђеле,па Екатерина као Катица,Ката,Катарина..треба то похватати све. :D За Драгу рецимо уобичајено име било је Драгиња,а Стану и ја имам(курђупа). :) Рецимо баба ми се зове Милина.што је такође ретко име и некад било а тек данас. :)
Иначе не знам да л је се ико сусретао са именима као што су Струја па и Делија? :D Женска имена су у питању,за ово друго сам чуо да је у питању старо женско име типично за простор Срема. :) Иако знамо да је делија турцизам и да означава јунака.

Било је и код нас Драгиња.
Сестра од моје прабабе се звала Анђелија, а звали су је Ђела.
У Ђурићима у Плавну одакле ми је мајка једно пола жена које су рођене двадесетих и тридесетих година су биле Мике и Јеке.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Март 31, 2018, 03:27:21 пре подне
У мом крају се име Ђурђија престало или скоро престало давати после Другог светског рата.
Први помен имена Ђурђија што сам нашао је из 18-ог века. Наводи се да су Сава Стојаковић и жена му Тодора имали кћи Ђурђију која је рођена 1786 године. У истом документу пише да је Симо Стојаковић био ожењен Ђурђијом Бајић која је рођена 1778 године.

До Другог светског рата у мом крају су честа женска имена била и Јока, Манда и Марта, али су се престала давати после рата.  Додуше име Марта се одржало и после рата али је било много ређе него пре рата.
Значи тетка Ђука (тако је зовем) је једна од последњих са тим именом, она је рођена 52ге или 53ће године, после рата...Њихова земља је на Гламочу, сада сама граница између Републике Српске и Федерације пролази кроз њихово имање, а касније су отишли у Госпођинце код Новог Сада...Један брат јој је живео у Травнику, други у Београду, а сестра у Бања Луци
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Свевлад Март 31, 2018, 03:31:46 пре подне
Значи тетка Ђука је једна од последњих са тим именом, она је рођена 52ге или 53ће године, после рата...Њихова земља је на Гламочу, сада сама граница између Републике Српске и Федерације пролази кроз њихово имање, а касније су отишли у Госпођинце код Новог Сада...Брат јој је живео у Травнику

Вероватно.
Теслина мајка је била Ђука. Она је највероватније била Ђурђија а не Георгина као што се мисли. Никад нисам чуо име Георгина у крајишким крајевима. Кад се на ТВ-у или радију спомене Теслина мајка Георгина моја мајка "шизи" кад то чује и каже каква Георгина она је била Ђурђија.  ;D
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Март 31, 2018, 03:37:08 пре подне
Вероватно.
Теслина мајка је била Ђука. Она је највероватније била Ђурђија а не Георгина као што се мисли. Никад нисам чуо име Георгина у крајишким крајевима. Кад се на ТВ-у или радију спомене Теслина мајка Георгина моја мајка "шизи" кад то чује и каже каква Георгина она је била Ђурђија.  ;D
Георгина је очигледно прихватљивије и више "ИН" за телевизију ...море, Ђурђија бре, каква Георгина!  :D Ђука од Георгине не иде никако  :D
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Свевлад Март 31, 2018, 03:39:29 пре подне
Георгина је очигледно прихватљивије и више "ИН" за телевизију ...море, Ђурђија бре, каква Георгина  :D

Управо то каже моја мајка.
Има смисла, зато што Георгина звучи некако фенси, а Ђурђија старински и сељачки.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Март 31, 2018, 03:43:45 пре подне
Управо то каже моја мајка.
Има смисла, зато што Георгина звучи некако фенси, а Ђурђија старински и сељачки.
Хоће поред Теслине генијалности (који је са села) , још да га "профине" мењајући име мајке у "ноблес" варијанту  ::) Нити ће да га уздигну са Георгином, а сигурно га не би унизили са Ђурђијом
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Свевлад Март 31, 2018, 03:50:19 пре подне
Хоће поред Теслине генијалности који је са села , још да га "профине" мењајући име мајке у "ноблес" варијанту  ::) Нити ће да га уздигну са Георгином, а сигурно га не би унизили са Ђурђијом

То је тотално групо.
Моја баба се зове Јека, не Јелена него баш Јека. Мени никад није пало на памет да кажем да ми се баба зове Јелена, без обзира што су за име Јека чули само они који су родом или пореклом из северне Далмације. То име није постојало ни суседној Лици ни у Босанској Крајини колико ја знам.
 
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Свевлад Март 31, 2018, 04:31:10 пре подне
Морам да додам да је пре Другог светског рата често женско име у Плавну и околини било Стеванија, а честа мушка имена пре Првог светског рата су била Васиљ, Кузман и Вид.

Нашао сам нека занимљива старинска имена у једном документу из 19-ог века везаном за Плавно и Радљевац.

Симо Маркелић и жена Милија Стојаковић (рођ. 1830)
Симеуна Шакан (рођ. 1775) рођена Добријевић у Радљевцу
Ђурађ Кантар и жена Томка Мајсторовић
Мио Стојаковић и жена му Манда имају сина Илију (рођ. 1795)
Аћим Зарач и жена му Стеванија Тишма имају кћи Симеону (рођ. 1838)
Дмитра Драгаш, супруга Глигорија Курајице
Гајо Новаковић и жена му Јока Петровић (рођ. 1769)
Јањат Новаковић има кћи Ђурђу (рођ. 1797) удату Карановић
Илинка Бјелинић супруга Јована Грмуше
Пава/Паво Перић и жена му Димитра Стојаковић имају сина Аћима (рођ. 1848)
Антонио Курајица и жена Марија Шимић имају кћи Милицу (рођ. 1836)
Шпиро Русић и жена Ана Бурсаћ (рођ. 1805)
Стипан Шимић жена Јована Дубајић имају сина Илију (рођ. 1811) ожењеног Јованом Мунимагарац
Глигорије Ђурић и жена Ека Рашковић имају кћи Ану (рођ. 1856)
Антон Торбица и жена Антонија Родић имају кћи Милицу (рођ. 1842)
Дева Торбица супруга Антонија Курајице
Арсенио Родић и жена Стана Ђурић имају сина Саву (рођ. 1846)
Григорије Ђурић и жена Петрија Бурсаћ (рођ. 1819)
Којо Ђурић и жена Тодора Курајица имају сина Лазу (рођ. 1800) и сина Вида (рођ. 1794)
Пава Петровић супруга Ђураћа Маринковића
Нестор Јовичић и жена Марија имају кћи Марту (рођ. 1783) удату Русић
Томо Новаковић и жена Зека имају сина Симу (рођ. 1824)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: vojislav.ananic Март 31, 2018, 07:28:53 пре подне
У ОНОМАСТИКОНУ (етимологија са тумачењем имена православних светитеља) Петра Стевановића, на стр. 83-ој, пише: "Сосана - варијанта је од Сусана".
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Свевлад Март 31, 2018, 12:30:31 поподне
Ево још неких имена из Плавна и Радљевца који није било или су била врло ретка у задњих 120-130 година

Спасенија Бурсаћ супруга Јована Русића
Остоја Бурсаћ и жена Стана Шуша имају сина Давида (рођ. 1788)
Танасија Бурсаћ жена Тодора (рођ. 1785)
Мате Савић и жена Стана имају кћи Марту (рођ. 1821)
Вујица Дубајић и жена Даница имају сина Марка (рођ. 1747)
Ћиро Грубор и жена Стана Тица имају кћи Стану (рођ. 1834)
Стјепан Русић жена Ана Бурсаћ (рођ. 1805)
Зекан Русић и жена Дмитра Мартић имају кћи Елену (рођ. 17789
Стоја Торбица супруга Лазе Родића
Радоња Стојаковић и жена Јована Бједов имају сина Луку (рођ. 1797)
Тривун Добријевић има кћи Јоку удату Тинтор
Биса Шево (рођ. 1794) кћерка Марка Ђурића и Марте Драгишић
Кузман Русић и жена Пилипа имају кћи Марту (рођ. 1796) удату Цвијановић
Ђуро Ђурић и жена Вида Грубор имају сина Ђуку (рођ. 1790)
Алекса Торбица и жена Вида Танкосић имају кћи Марију (рођ. 1821) удату Стојаковић
Пане Опачић (рођ. 1818) и жена Ђурђа Ђурић (рође. 1820)
Дмитар Старчевић и жена Божица Вукојевић имају сина Мелентија (рођ. 1857)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: vojislav.ananic Март 31, 2018, 12:38:41 поподне
Српска женска имена, 14-16. век

https://amarilisonline.com/srpska-zenska-imena-14-16-vek/

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: vojislav.ananic Март 31, 2018, 12:40:39 поподне
Српска мушка имена на слово Б, 14. век

https://amarilisonline.com/glossary/srpska-muska-imena-14-vek-slovo-bb/
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Свевлад Март 31, 2018, 04:56:38 поподне
У северној Далмацији је некад постојало женско име Дева.

Зна ли неко да ли је то име постојало у неким другим крајевима?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ђока Март 31, 2018, 05:20:12 поподне
У северној Далмацији је некад постојало женско име Дева.

Зна ли неко да ли је то име постојало у неким другим крајевима?

У Веселиновићевом 'Хајдук Станку' један од мушких ликова  је млинар Дева. Не знам је ли бластито име или надимак.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Март 31, 2018, 05:55:09 поподне
У северној Далмацији је некад постојало женско име Дева.

Зна ли неко да ли је то име постојало у неким другим крајевима?

Написао је Иван на теми о Родићима да се родоначелница шекуларских Девића називала - Дева, али јој то није било име већ надимак (због грбе на леђима).

Средњи син Вучине Ћетковог – Јован, настанио се крајем 18. века у Ровцима, преко планине, довољно близу својих сродника у Шекулару, али су их, опет, историјске околности у многоме раздвојиле. Од Јована су Девићи у Ровцима (прозвали су их Девићи по Јовановој жени, која је била грбава, па су је звали Дева), од којих се већи дио преселио у Доњу Ржаницу и од њих су тамошњи Девићи и њихов огранак Асовићи.
https://www.poreklo.rs/2017/02/24/bratstvo-cetkovica-iz-sekulara/
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: симо Март 31, 2018, 06:31:49 поподне
Написао је Иван на теми о Родићима да се родоначелница шекуларских Девића називала - Дева, али јој то није било име већ надимак (због грбе на леђима).

Нешто ми је сумњиво ово објашњење.  :)

Колико је уопште наших људи у Шекулару и Ровцима у 19. вијеку и раније уживо видјело деву, и грбу на леђима код људи повезивало са том животињом? Чак и да су је видјели у неким турским караванима, колико је то могло бити често да би ушло у прости народни говор. Не кажем да је немогуће, само ми дјелује мало натегнуто.

Много ми је логичније да је женско име Дева повезано са Дјева, и у другим језицима имамо имена који имају дјевственост као основу- Вирџинија нпр.

Осим тога, у Крајини је то раније било прилично често име да би било надимачког карактера.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Март 31, 2018, 06:46:06 поподне
Нешто ми је сумњиво ово објашњење.  :)

Колико је уопште наших људи у Шекулару и Ровцима у 19. вијеку и раније уживо видјело деву, и грбу на леђима код људи повезивало са том животињом? Чак и да су је видјели у неким турским караванима, колико је то могло бити често да би ушло у прости народни говор. Не кажем да је немогуће, само ми дјелује мало натегнуто.

Много ми је логичније да је женско име Дева повезано са Дјева, и у другим језицима имамо имена који имају дјевственост као основу- Вирџинија нпр.

Осим тога, у Крајини је то раније било прилично често име да би било надимачког карактера.

Занимљиво је да су камиле-деве у прошлости биле присутније на Балкану него што се данас претпоставља. Нађено је више њихових костију приликом ископавања виминацијумског амфитеатра, нпр, тако да су оне овде крстариле барем од времена Римског Царства; вероватно су их употребљавали и Византинци. Турци су их константно користили као део војне коморе, мислим све до 19. века а можда и касније, а свакако су биле део трговачких каравана, нарочито оних који су ишли на далеке дестинације (нпр. Цариград, Мала Азија, Дамаск) или се са њих враћали. Самим тим, можда су биле познатије становништву које је живело близу главних путева и великих градова (нпр. на Косову и Метохији или дуж моравско-вардарског правца), али не бих искључио да је глас о њима допро и до Брђана.  :) Наравно, није немогуће да је име родоначелнице Девића заиста било Дева и да није било надимачко, а да је касније неки маштовити приповедач то повезао са именом животиње.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Sergius Март 31, 2018, 06:49:12 поподне
У северној Далмацији је некад постојало женско име Дева.

Зна ли неко да ли је то име постојало у неким другим крајевима?

Моја прабаба се звала Дева. Рођена у Дринићу код Босанског Петровца. Дјевојачки се презивала Бањац.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ђока Март 31, 2018, 06:50:17 поподне
Пада ми на памет млинар Дева из романа 'Хајдук Станко'. Само нисам сигуран да ли је у питању надимак или властито име.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Март 31, 2018, 06:57:13 поподне
Мене подсети на женско име Делфа, које се среће код католика, а од кога је можда могло настати Дева?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Свевлад Март 31, 2018, 09:10:31 поподне
Моја прабаба се звала Дева. Рођена у Дринићу код Босанског Петровца. Дјевојачки се презивала Бањац.

У Плавну колико ја знам није било тог имена у задњих 130 година. Старији људи из Плавна који су били у дубокој старости док су моји родитељи били деца су спомињали жене са тим именом.

У једном документу везаном за Плавно се спомињу 4 Деве:

Дева Торбица супруга Антонија Курајице, имају кћи Томку (рођ. 1855), кћи Ђурђу (рођ. 1854) и кћи Ану (рођ. 1857)
Симо Драгишић и жена Марија Јокић имају кћи Деву (рођ. 1770) удату Бјелинић
Глигорије Драгишић и жена Симеуна Шкундрић имају кћи Деву (рођ. 1763) жену Лазе Грубора
Дева Јовичић супруга Јована Јанкелића
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Демића страна Март 31, 2018, 09:13:46 поподне
Теслина мајка је била Ђука. Она је највероватније била Ђурђија а не Георгина као што се мисли. Никад нисам чуо име Георгина у крајишким крајевима.

Треба правити разлику између црквених и народних имена.
У Николиној крштеници она је уписана као Георгина, док је сам Никола уписан као Николај.
(https://s7.postimg.org/ssixbvm3v/record-image_3_QSQ-_G99_C-_LGGJ.jpg)

У северној Далмацији је некад постојало женско име Дева.

Зна ли неко да ли је то име постојало у неким другим крајевима?

Женско име Дева било је присутно на подручју Баније (тачније на подручју Глинске крајине) током XIX вијека, што се види и по црквеним књигама из 1857. године у којима имамо Деве из родова Бирача, Бркића, Булата, Јелића, Калаба, Личина, Менићана, Оклопџија, Станара, Царића, Шпановића...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Април 05, 2018, 12:40:43 поподне
Нешто ми је сумњиво ово објашњење.  :)

Колико је уопште наших људи у Шекулару и Ровцима у 19. вијеку и раније уживо видјело деву, и грбу на леђима код људи повезивало са том животињом? Чак и да су је видјели у неким турским караванима, колико је то могло бити често да би ушло у прости народни говор. Не кажем да је немогуће, само ми дјелује мало натегнуто.

Много ми је логичније да је женско име Дева повезано са Дјева, и у другим језицима имамо имена који имају дјевственост као основу- Вирџинија нпр.

Осим тога, у Крајини је то раније било прилично често име да би било надимачког карактера.

Верујем да су знали шта је дева (камила), ако је можда и нису видели, сигурно су  знали да постоји такво створење, а најупечатљивија особина јој је управо - грба.

Мало ми је необично да буде изведено од дјева (дјевојка, дјевица), у крају где говори ијекавски, а девојка не каже чак ни дјевојка, него ђевојка. Логичније би онда било да су је назвали Дјева.

Могуће је да име Дева, уопште, нема везе ни са камилом ни са девицом / девојком, већ да је надимачког типа, од неког дужег имена.

Примера ради, у Шекулару имамо женска имена, иначе не тако честа - Гина и Гола (дуг нагласак на првом слогу), изведена од Ангелина и Госпава, али су временом постала имена која се дају девојчицама у таквом (надимачком) облику. Могуће да је и Дева настало од неког сложенијег имена, само немам идеју које би то име могло бити.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Април 05, 2018, 12:43:41 поподне
Лантана, пре неки дан сам чуо за то име.

Жена која га носи је пореклом са Косова.

Могуће да је по овој врсти цвета:
https://zakupator.com/sad/lantana.html
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Април 05, 2018, 02:04:10 поподне
Лантана, пре неки дан сам чуо за то име.

Жена која га носи је пореклом са Косова.

Могуће да је по овој врсти цвета:
https://zakupator.com/sad/lantana.html
У етимолошком речнику флоре Европе за лантана стоји да потиче од лат. lentare  што значи савити, јер су гране савитљиве, као код Viburnum lantana (калина)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Април 24, 2018, 08:13:45 поподне
Ево неколико забележених старих имена у нашој фамилији
Симона
Станисава
Јанаћко
Танаско
Станоје
Крстоје
Новка
Јаворка
Радомирка
Дракче
Стадија
Милосија
Лађан
Прока
Вићентије
Сојан
Милева
Руменија
Јаћим
Огњан
Крсман
Добринка
Живка
Видосава
Радисав
Љубисав
Вукоје
Цвета
Малина
Милунка
Богољуб
Милосава
Радош
Ангелина
Милун
Мијајло
Вучета
Божур
Миладија
Милоје
Драгослава
Анђелија
Сарафин
Божурка
Станија
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Април 24, 2018, 08:21:34 поподне
Крстоје
Јаворка
Стадија
Милосија
Лађан
Сојан
Руменија
Огњан
Добринка
Малина
Миладија
Сарафин
Божурка
Станија

Ова подебљана су ми баш необична и непозната.

Преосталих пар, рекао бих да су ретка, али су и позната.

Нека од имена мислим да си ипак забележила како се обично изговарају, а не и како су се највероватније писала, али можда и грешим? Мислим на имена: Дракче, уместо Драгче, Мијајло, уместо Михајло, и сл.

У сваком слуачју, уз имена која је објављивао Делија, овде је (по мени) било највише ретких. ;)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Април 24, 2018, 08:43:30 поподне
Ова подебљана су ми баш необична и непозната.

Преосталих пар, рекао бих да су ретка, али су и позната.

Нека од имена мислим да си ипак забележила како се обично изговарају, а не и како су се највероватније писала, али можда и грешим? Мислим на имена: Дракче, уместо Драгче, Мијајло, уместо Михајло, и сл.

У сваком слуачју, уз имена која је објављивао Делија, овде је (по мени) било највише ретких. ;)

Богами и Ђока је изашао са листом имена која су доста ретка(ја за више од пола нисам никад чуо) а јако су звучна и надасве лепа..исто као и ова последња имена што је корисница Азот објавила. :) 
Оно што се баш примети јесте разлика од краја до краја где су наши живели и живе..то се по именима јако лепо види.Ђока је из Подриња ако сам добро разумео,Азот из данашње Македоније а ето ја сам северац што би се рекло. ;D
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Април 24, 2018, 08:47:53 поподне
Стадија
Милосија
Лађан
Сојан
Руменија
Миладија
Сарафин
Божурка

Милосија, Сојан, Руменија, Миладија и Божурка јесу ретка имена, али јасне етимологије.

Сарафин је верзија имена Серафим (један од ангелских редова), које је прилично често монашко име.

Имена Лађан и Стадија би ваљало проучити.

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Април 24, 2018, 08:54:37 поподне
Богами и Ђока је изашао са листом имена која су доста ретка(ја за више од пола нисам никад чуо) а јако су звучна и надасве лепа..исто као и ова последња имена што је корисница Азот објавила. :) 
Оно што се баш примети јесте разлика од краја до краја где су наши живели и живе..то се по именима јако лепо види.Ђока је из Подриња ако сам добро разумео,Азот из данашње Македоније а ето ја сам северац што би се рекло. ;D
Ово су имена из Топличког краја имена из мужевљеве фамилије
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Април 24, 2018, 08:59:11 поподне
Из ове Азотине колекције, мени је најзанимљивије име Крсман, које је јако занимљиво за тумачење.

Једна од верзија је да је везана за крст, крштење или хришћанство (Христа/Криста), а ту је и појам кризме / кризмања (римокатолички црквени обред увођења у цркву одраслог детета).

Друга је ова:

https://www.znacenje-imena.com/krsman
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Април 24, 2018, 09:03:35 поподне
Ово су имена из Топличког краја имена из мужевљеве фамилије

Опет су јужни крајеви у питању,али свакако лепа имена,нема шта. :)
Од свих наведених код мене се јављају Станија,Ангелина и Анђелија,за нека сам чуо али за ова која су Амикус и Небо апострофирали нисам никад.
Ова имена Миладија,Малина,Милосија,Милунка ме подсетише а и мање више су истог значења као и име моје баке Милине.И то је име које није баш свакидашње,ни за нека ранија времена а поготово за данашња.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Април 24, 2018, 09:10:27 поподне
Приложићу ускоро још имена тог краја.
Интересантно је да да ја познајем људе који се и данас тако зову( Милунка око 60-70,  браћа Мијајло, Милоје имају око четрдесетак г.)
Мада ми је из Топличког краја једно јако необично Миљурко ( то стварно никада нисам чула пре)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: гаша Април 24, 2018, 09:17:37 поподне
Да,види се да су то имена из Топлице. Пошто су ми и отац и мајка из Куршумлије,многа од ових имена сам препознао и присутна су и у мојој ближој и даљој родбини.Оно што би вама можда било интересантно јесте да се мој деда звао Микаиле а прабаба Ресимија.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Април 24, 2018, 10:02:14 поподне
Ево још имена из неких других породица
Алексија
Богдана
Божица
Велимир
Вукана
Грујица
Гвоздена
Глигорије
Дамњанка
Даринка
Десимир
Драгосије
Драгосава
Драгомир
Драгојана
Димка
Деспот
Добривоје
Драгиња
Добрила
Достана
Драгојла
Евица
Живојин
Јакона
Јерина
Јеросима
Јеремија
Јабланкс
Јосиф
Крстомир
Кона
Лепосава
Љубинко
Миљојка
Миљко
Миља
Милијана
Милкана
Милорадка
Милашин
Миленка
Мијомир
Мијат
Неранџа
Никодије
Негосава
Перса
Пауна
Параскева
Петроније
Росанда
Русимирка
Радојка
Ратка
Рашко
Ратомирка
Раденко
Радунка
Стоимир
Славољуб
Сребра
Станика
Станица
Санда

Станомирка
Славимир
Стадија
Стоја
Топлица
Тадија
Убавка
Филимон
Хранислав
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Април 24, 2018, 10:03:59 поподне
Да,види се да су то имена из Топлице. Пошто су ми и отац и мајка из Куршумлије,многа од ових имена сам препознао и присутна су и у мојој ближој и даљој родбини.Оно што би вама можда било интересантно јесте да се мој деда звао Микаиле а прабаба Ресимија.
за Микаила сам чула, али за Ресимију по први пут
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Селаковић Април 24, 2018, 10:07:08 поподне
Не нађох превише ретких (за оно време) и необичних имена код мене у стаблу (стаблима). Поменуо бих:

женска (већином мање уобичајени облици познатих имена):

Гроздијана
Софијана
Гвозденија
Филимана/Вилимана

мушка:

Бјелун
Ананија/Ананије (име којим је почела ова тема)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Април 24, 2018, 10:15:05 поподне
Приложићу ускоро још имена тог краја.
Интересантно је да да ја познајем људе који се и данас тако зову( Милунка око 60-70,  браћа Мијајло, Милоје имају око четрдесетак г.)
Мада ми је из Топличког краја једно јако необично Миљурко ( то стварно никада нисам чула пре)
Moja мајка се зове Милунка...девојачко презиме је Савић :) (али тада, кад је била ђак, нису учили о Милунки Савић, тако да ђаци нису знали за њу)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Април 24, 2018, 10:29:20 поподне
Машинка, Лепосав, Петко
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Полић Април 24, 2018, 10:44:14 поподне
Мислим да сам већ писао овде али ајде да поновим :)
Деда по мајци, Мимо, из села Драговољићи код Никшића
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Април 24, 2018, 11:12:35 поподне
Имам друга чије се чукундед(можда наврнед) звао Мина. :) По њему и носе презиме,славе Светог Василија, чини ми се да ми рече да су из околине Новог Пазара,а старином из Црне Горе.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Дробњак Април 24, 2018, 11:13:06 поподне
Мало необичнија имена која се јављају код мојих предака
са простора данашње Црне Горе:
мушка:                    женска:
Малин,                     Новка,
Мијат,                      Цвијета,
Пејо,                        Јаглика,
Симеун,                   Шошана,
Ристан                     Солумија,
                               Тонка

са простора Ресаве и Шумадије :
Аксентије,               Симона,
Миса                       Николија,
                              Станица
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ђока Април 24, 2018, 11:14:53 поподне
Богами и Ђока је изашао са листом имена која су доста ретка(ја за више од пола нисам никад чуо) а јако су звучна и надасве лепа..исто као и ова последња имена што је корисница Азот објавила. :) 
Оно што се баш примети јесте разлика од краја до краја где су наши живели и живе..то се по именима јако лепо види.Ђока је из Подриња ако сам добро разумео,Азот из данашње Македоније а ето ја сам северац што би се рекло. ;D
Јесте, Подриње, Љубовија. Колекција имена је везана за попис из 1863, године. Ја објавих нека која су ми се на прву учинила необичним и ретким. Међутим, то је само моје виђење ствари, можда су некима из других крајева одређена имена уобичајена и не тако ретка. Пробаћу да скенирам комплетан рад.

 
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Душан Април 24, 2018, 11:20:54 поподне
Женска имена Стеванија, Перка, Дмитра
Мушко име Милета
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ђока Април 24, 2018, 11:24:35 поподне
Мало необичнија имена која се јављају код мојих предака
са простора данашње Црне Горе:
мушка:                    женска:
Малин,                     Новка,
Мијат,                      Цвијета,
Пејо,                        Јаглика,
Симеун,                   Шошана,
Ристан                     Солумија,
                               Тонка

Име Мијат је некад било баш често у дробњачким породицама у Подрињу.  :)

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Април 24, 2018, 11:34:25 поподне
Јесте, Подриње, Љубовија. Колекција имена је везана за попис из 1863, године. Ја објавих нека која су ми се на прву учинила необичним и ретким. Међутим, то је само моје виђење ствари, можда су некима из других крајева одређена имена уобичајена и не тако ретка. Пробаћу да скенирам комплетан рад.

Наравно,увек су ту разлике од краја до краја,зависи и од тога за коју територију си гледао матице и посматрао имена.Ја сам имао прилике да гледам матице за Банаћане и Сремце,у доста случајева и за веома ране периоде када су се, највише у Срем досељавале породице пореклом из Динарских крајева(значи имао сам прилику да гледам имена и староседеоца у Срему и Банату али и неизмењене облике имена која су се употребљавала у Крајини и Црној Гори све док новопридошло становништво није почело да даје имена налик староседелачком становништву).Тако од имена као што су Јефто,Васил,Вуко,Андрија ,Стеванија, врло брзо долазимо до имена Васа,Живан,Рада/Раде,Ђока,Сока за период краћи од 60-70 година.У суштини хоћу рећи да сам фокус бацио више на северне и северо-западне крајеве а мање на остале па ми је можда зато велики број имена,између осталог и ова која си ти навео непознат и занимљив. :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Април 25, 2018, 12:42:15 пре подне
са простора Ресаве и Шумадије :
Аксентије,               Симона,
Миса                       Николија,
                              Станица

Миса је скраћено од Мисаило, варијанта од Михаило. Од тог имена је изведено презиме Мисић које се јавља код старинаца на простору Косовске котлине.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Дробњак Април 25, 2018, 12:42:54 пре подне
Име Мијат је некад било баш често у дробњачким породицама у Подрињу.  :)
у мојој широј фамилији се понављало неколико пута. Исти случај је и са именима Илија, Јаков, Лука и Ристо.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Дробњак Април 25, 2018, 12:45:51 пре подне
Миса је скраћено од Мисаило, варијанта од Михаило. Од тог имена је изведено презиме Мисић које се јавља код старинаца на простору Косовске котлине.
Мислим да јесте надимак. У питању је прадеда мог деде. Нисмо сигурни како се заиста звао. Деда је тврдио да му је право име било Милисав, а његова сестра да је Милорад. Никада нисам чуо име Мисаило.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Април 25, 2018, 12:51:25 пре подне
Мислим да јесте надимак. У питању је прадеда мог деде. Нисмо сигурни како се заиста звао. Деда је тврдио да му је право име било Милисав, а његова сестра да је Милорад. Никада нисам чуо име Мисаило.

Тако изводи то име Милица Грковић у својој књизи "Речник личних имена код Срба", додуше наводи да је могло да буде надимак и од Милосав или неког сличног имена. За име Мисаил наводи да потиче из хебрејског са значењем "измољен од Бога" (за разлику од Михаила, који је "сличан Богу"), варијанте су Мисаило и Мисајло.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: goca 11 Април 25, 2018, 06:51:14 поподне
  Ретко мушко име Адам  па потомци носе презиме Адамовић и старо женско име Иконија
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Април 26, 2018, 09:21:50 пре подне
Често сам, читајући наше средњевековне повеље, млетачка документа и ране турске дефтере, наилазио на име Паскаш.

Данас не постоји као име, али постоји презиме Паскаш.

Име је наша варијанта светитељског имена Пасхазије, а облик у којем код нас постоји указује да је преузето са запада, с обзиром да тамо имамо у средњем веку ово име у облику нлат. Paschasii, одн. италијански Pascasio. Корен имена је из арамејског „пасха“ (прелазак, излазак, избављење), старојеврејски „песах“, а у латински преузето од грчког Πάσχα. Истог порекла је и име Паскал (Pascal). Код нас се јавља и у облику Паскач, што указује да му је корен италијанска варијанта овог имена - Pascacio.

Име је био популарно на западу, јер га је носио чувени средњевековни богослов западне цркве из 9. века, Свети Пасхазије Радберт (Sanctus Paschasius Radbertus). Управо данас га прославља римокатоличка црква.

https://www.britannica.com/biography/Saint-Paschasius-Radbertus
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Зрно Април 26, 2018, 09:35:57 пре подне
Често сам, читајући наше средњевековне повеље, млетачка документа и ране турске дефтере, наилазио на име Паскаш.

Данас не постоји као име, али постоји презиме Паскаш.

Име је наша варијанта светитељског имена Пасхазије, а облик у којем код нас постоји указује да је преузето са запада, с обзиром да тамо имамо у средњем веку ово име у облику нлат. Paschasii, одн. италијански Pascasio. Корен имена је из арамејског „пасха“ (прелазак, излазак, избављење), старојеврејски „песах“, а у латински преузето од грчког Πάσχα. Истог порекла је и име Паскал (Pascal). Код нас се јавља и у облику Паскач, што указује да му је корен италијанска варијанта овог имена - Pascacio.

Име је био популарно на западу, јер га је носио чувени средњевековни богослов западне цркве из 9. века, Свети Пасхазије Радберт (Sanctus Paschasius Radbertus). Управо данас га прославља римокатоличка црква.

https://www.britannica.com/biography/Saint-Paschasius-Radbertus

То је Пашко - често хрватско име. У матичним књигама је уписивано као Pasquale.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Април 26, 2018, 09:43:34 пре подне
То је Пашко - често хрватско име. У матичним књигама је уписивано као Pasquale.

Пашко је вероватно само надимак од Пашквал (Pasqual, Pascal). А и то име је истог корена као и Пасхазије - Pascasiо / Pascacio - Паскаш / Паскач.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Зрно Април 26, 2018, 09:50:55 пре подне
Чак ми се један од даљих предака (међу 64) звао Пашко, додуше сасвим споредан по женској линији :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ранко Бубања Април 26, 2018, 09:51:16 пре подне
Једно од најређих личних имена је свакако Бубања. У документима се јавља у 13. вијеку у Дубровнику, али и у Ливну као Бубања Војихнић. Бубања је био и отац Мастана Бубањића из Дрежнице. Ни у једном турском дефтеру који сам имао прилике да прегледам није уписано име Бубања.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: vidoje 013 Април 26, 2018, 03:53:01 поподне
  Прије два сата на једном споменику (скоро подигнутом) прочитах женско име  Санфа ( православка), рођена Табашевић удата Радовић. Упитах саговорника, рече ми име је из села Врбово  (мислим да је између Пријепоља и Пљеваља). Ја први пут чујем  за то име.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Мај 14, 2018, 09:01:31 поподне
Кад видех да Nebo постави на сродној теми о дробњачким именима име Оташ, подсети ме то на име Одина, те бацих поглед да ли је било неких Одина или Одинића код нас, па пронађох податак о некрополи Ходинићима, околина Гацка, а у попису Херцеговине из 1585. године пронађох презиме Ходин, помиње се као имам у тврђави Милешеви.

У ономатолошкој литератури ово име/презиме доводе у везу са глаголом ходати, као што је то случај и са именима/презименима: Ходош, Ходак, Ходан, Ходо, Ходоје, односно Ходач, Ходановић, Ходимирић, Ходивојевић, Ходислаљић, Ходник, Ходојевић...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: goca 11 Мај 19, 2018, 07:43:51 пре подне
Можда постоји нека нит између имена Один и православља. На пр.нека нордијци  су почетком 10 века служили у византијској војсци, чак су били и лична гарда византијских царева.Имали су своје паганске богове  а врховни Бог им се звао Один. Касније су ови нордијци   прешли на православље. Можда се то име тако задржало...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Мај 19, 2018, 09:07:39 пре подне
Можда постоји нека нит између имена Один и православља. На пр.нека нордијци  су почетком 10 века служили у византијској војсци, чак су били и лична гарда византијских царева.Имали су своје паганске богове  а врховни Бог им се звао Один. Касније су ови нордијци   прешли на православље. Можда се то име тако задржало...

Мислим да бар до нас није дошао Один као лично име. Али да јесте, ово би свакако могло бити објашњење, како.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Мај 20, 2018, 12:03:28 пре подне
Рахоје:

Јавља се и у другим облицима по старијим изворима: Рахојин, Рахојло (Пешикан).

Милица Грковић („Речник личних имена код Срба“) основу рах- изводи од имена која у основи имају рад-, што баш и не звучи убедљиво.

Име Рахоје налазимо у више докумената и у разним крајевима у 14, 15. и 16. веку:

1345. године, Дечанска хрисовуља, у селу Бабе: Рахоје Доброчинић,

1455. године у турском попису области Бранковића, име се јавља неколико пута:
Спахија Рахоје син Црепа (Цреп је био стари спахија, а спахије су били и његова три сина: Влкашин, Рахоје и Оливер); Рахоје Богданов у селу Суви До; Рахоје Војислављев у селу Мочивар; зидар Рахоје у Новом Брду;рудар Рахоје у руднику Ржана код Звечана.

1467. године у турском попису области Браничево, наводи се Рахоје, посадник тврђаве Ресава.

1477. године у дефтеру за Херцеговачки санџак, наилазимо на неколико људи са овим именом:
У нахији Благај – џемат Рахоја сина Вукашиновог, и у истом џемату још један Рахоје, син Пуце; у нахији Пива – Рахоје Брајков у џемату Вукића Грубачевог; у нахији Комарница, у џемату Херака сина Ковачева и Велимира, двојица Рахоја – Миланов и Милунов.

1560. године, у турском попису Београда, као главар једне махале наведен је Радосав син Рахојев.

1571. године у дефтеру за Призренски санџак, у Бродареву се помиње баштина Рахоја, затим Радеља Рахојев у селу Долова, Раја Рахојев у селу Грахова и Дејан Рахојев у селу Чрљан.

Биће да је од друге половине 16. века ово име постало јако ретко, јер га не нађох у каснијим изворима.

Судећи по распрострањености и осталим именима која се спомињу уз име Рахоје, биће да је оно словенског порекла. Но, мени није баш јасно од које основе је изведено.

Можда су имена типа Раосав (и презиме Раосављевић), па можда и Раона (Раонић) изведена од ових имена са основом рах- (Рахос(л)ав, Рахона / Рахоња).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Мај 20, 2018, 05:46:15 поподне
Јуче је мој отац упознао човека који има парцелу до нашег плаца, али пошто је из Ниша, био је први пут ту после више година . Зове се Дојчило Кукурековић
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Мај 20, 2018, 07:43:13 поподне
Не знам да ли смо то име помињали раније, али ја се сећам клијента службе у којој је радила моја мајка који носи име Цвеће.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Мај 20, 2018, 07:55:16 поподне
Не знам да ли смо то име помињали раније, али ја се сећам клијента службе у којој је радила моја мајка који носи име Цвеће.
Јесмо чини ми се, у Крагујевцу постоји Петровић Цвеће
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Мај 20, 2018, 09:12:01 поподне
Не знам да ли смо то име помињали раније, али ја се сећам клијента службе у којој је радила моја мајка који носи име Цвеће.

За Цвеће сам чуо као за надимак, мог прадеду Светозара, тако је звала његова десетак година млађа сестричина.

Вероватно под неким сличним утицајима, прадеди је грешком на споменику уписано Цветозар, иако је он у свим документима, и од других и од себе, по(т)писан као Светозар.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Мај 20, 2018, 09:41:11 поподне
Један Светозар из Берана имао је надимак Швеле (са меким Ш, као у речима сјекира / шекира, сјутра / шутра).

А једног Светислава (слично име) из Шекулара зову - Ћево.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Мај 24, 2018, 09:19:33 поподне
Ево једног занимљивог имена,чини ми се и ретког..у питању је име Грубан.Нешто сам гледао и име се помиње углавном по Црној Гори па бих рекао да је име типично за те крајеве.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ђока Мај 25, 2018, 09:29:27 поподне
Јуче је мој отац упознао човека који има парцелу до нашег плаца, али пошто је из Ниша, био је први пут ту после више година . Зове се Дојчило Кукурековић
Прва асоцијација ми је била народна песма "Болани Дојчин...". Изгледа да је постојала и хрватска верзија ове песме где је наслов баш "Болани Дојчило и црни Арапин".
https://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%94%D0%BE%D1%98%D1%87%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%B8_%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D0%BD
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: goca 11 Мај 26, 2018, 07:27:08 поподне
Често женско, народно, словенско име у 13 веку Радост.
На тржишту робља у Дубровнику 1280 год.неколико робиња носило је ово лепо, сад већ заборављено име.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: роквић Мај 28, 2018, 06:07:30 пре подне
У Босанској Крајини, мушко име Иле.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: goca 11 Мај 28, 2018, 07:31:05 пре подне
Да није Иле скраћено од Илија?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Мај 28, 2018, 11:48:08 пре подне
Синоћ је на једној нашој телевизији пуштен прилог о четворо деце (браћа и сестре) из једног подавалског села, који имају занимљива имена:

Девојчице се зову Србија и Слобода, а браћа су Милош и Обилић.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Мај 30, 2018, 05:41:05 поподне
Да није Иле скраћено од Илија?

Готово сигурно да јесте.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: vidoje 013 Јун 10, 2018, 09:47:32 поподне
 Женско име Магра.   Нашао сам двије особе   у Горњем Полимљу са именом Магра. Једна је рођена у 19. а друга у 20. вијеку. Занима ме етимологија имена Магра.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: vidoje 013 Јун 10, 2018, 09:53:37 поподне
  Погледах по родословним књигама. Било је Магри  и у другим братствима.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јун 10, 2018, 10:33:32 поподне
Према Милици Грковић, име Магра је изведено од имена Маргарита. И звучи логично. Име Маргарита (има и западна верзија - Маргарета) је грчког порекла и значи - бисер (дакле: Бисерка).

Иначе, ово име је дало назив једном огранку у родослову мог братства, од Милоша Магриног (рано остао без оца, па су га тако звали по мајчином имену) је огранак - Магрићи. Милош је живео у 19. веку.

Видим да Магрића (као надимак) има и у Дробњаку, међу усељеничким родовима (Остојићи).

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Милош Н. Јун 10, 2018, 10:38:29 поподне
Имао сам ја у породици који су се звали Никодин и Тајо.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јун 10, 2018, 10:41:57 поподне
Никодин није тако необично име (календарско), а Тајо је, очито, неки надимак.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Đorđo Јул 12, 2018, 03:31:13 поподне
Занима ме да ли је неко ко је радио родослове наилазио на имена Церо, Чаро или Черо?

Наишао сам и на необично име Новит, личи ми као нешто изведено од "Неофит"
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Јул 12, 2018, 03:43:09 поподне
И ја сам у последње време по оним пописима током Кочине крајине наилазио на специфична имена код Срба..рецимо први пут сам видео да постоји име Арон,не знам да ли је у питању надимак од неког дужег имена или право име.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Atlantische Јул 12, 2018, 03:48:38 поподне
И ја сам у последње време по оним пописима током Кочине крајине наилазио на специфична имена код Срба..рецимо први пут сам видео да постоји име Арон,не знам да ли је у питању надимак од неког дужег имена или право име.
У питању је библијско име.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Јул 12, 2018, 03:49:44 поподне
У питању је библијско име.

Хвала,налетео сам на њега пар пута,лепо име али доста ретко. :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Јул 12, 2018, 05:09:14 поподне
Занима ме да ли је неко ко је радио родослове наилазио на имена Церо, Чаро или Черо?

Наишао сам и на необично име Новит, личи ми као нешто изведено од "Неофит"

Од тог имена је изведено презиме Новитовић. Ја знам једну девојку тог презимена чији су преци из села Добраче код Ариља, славили су Аранђеловдан. Изгледа да је то име било карактеристично углавном за југозападне крајеве Србије.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Đorđo Јул 12, 2018, 05:11:47 поподне
Од тог имена је изведено презиме Новитовић. Ја знам једну девојку тог презимена чији су преци из села Добраче код Ариља, славили су Аранђеловдан. Изгледа да је то име било карактеристично углавном за југозападне крајеве Србије.

да, ту сам и "налетео" на то име  :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Андрић Август 26, 2018, 09:02:41 поподне
Да ли сте икада чули нешто о имену Косава пошто је један од мојих пријатеља имао бабу која се тако звала??
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Септембар 05, 2018, 06:36:59 поподне
Следећа имена што ћу искуцати су веома ретка,углавном календарска мада има и ретких народних имена..такође ћу поставити и нека народна имена која нису непозната нити ретка уопштено гледано, али у Банату готово да је немогуће налетети на њих.
Кирил(о)-Ћира, Параскев, Русалин, Султана, Нестор, Кузман, Тимотеј, Симеон, Милош, Константин, Марта..још ако комплету додамо колико-толико често имена Лазар, Марко, Јован, Илија, Стефан, Георгије, Димитрије да ли може да извуче закључак одакле би породица могла да води порекло?
Презивају се Бугарин, и данас а и тада пре 250 година,славе Светог Николу.
Због комбинације специфичних имена и презимена мени се на први поглед чини да могу бити од Шоплука па малте не до Солуна пореклом тј. из старих српских крајева.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Септембар 25, 2018, 02:25:45 поподне
Помињах раније женско име Омерка, које имам у родослову, а које иначе није ретко на простору Барање.

Оно што је занимљиво, ово име се у Барањи јавља и у мушком роду, као Омер.

(https://i.postimg.cc/c4VwN4Rq/Screen_Shot_09-25-18_at_02.15_PM.png)

Омеръ, син Луке Драгојловића и Милке Страинић.

Податак је из матице крштених парохије Липовске.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Септембар 25, 2018, 02:44:47 поподне
Можда је име инспирисано песмом "Омер и Мерима".
Можда као заштитно име - давана су некад турска имена деци да заштите од урока, уколико су деца у тој породици умирала рано.
А можда је и од Хомер са непостојаним Х  ;)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Септембар 25, 2018, 02:51:00 поподне
А шта кажете на имена Кирил(о)-Ћира, Параскев, Јерусалим/Русалин, Султана ? Презиме Бугарин,шпицнаме Ћирић? :)
Јел се оваква имена или комбинација може везати за неки крај,још уз ово презиме?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ojler Септембар 25, 2018, 03:01:54 поподне
Не знам да ли је можда већ помињано на теми, али нашао сам на интернету чланак где се каже да су се, наводно, ова имена некада јављала у нашем народу:

Агатоник, Ађим, Багре, Бакоња, Бал, Бала, Бао, Бацан, Богдабој, Буба, Бутка, Гера, Грубан, Дабо, Дан, Дивош, Ђерасим, Ђокослава, Евтимиј, Звездодраг, Звена, Зло, Јерем, Кира, Кре, Крунија, Моја, Мрден, Наранд, Небој, Озриша, Поликсена, Прван, Радика, Ракита, Синдел, Сиско, Стадија, Уро, Утешен, Фема, Фиља, Фира, Хвал, Шале, Шара, Шева, Шуја.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Септембар 25, 2018, 03:08:28 поподне
Не знам да ли је можда већ помињано на теми, али нашао сам на интернету чланак где се каже да су се, наводно, ова имена некада јављала у нашем народу:

Агатоник, Ађим, Багре, Бакоња, Бал, Бала, Бао, Бацан, Богдабој, Буба, Бутка, Гера, Грубан, Дабо, Дан, Дивош, Ђерасим, Ђокослава, Евтимиј, Звездодраг, Звена, Зло, Јерем, Кира, Кре, Крунија, Моја, Мрден, Наранд, Небој, Озриша, Поликсена, Прван, Радика, Ракита, Синдел, Сиско, Стадија, Уро, Утешен, Фема, Фиља, Фира, Хвал, Шале, Шара, Шева, Шуја.

За Агатоника, Поликсену, Стадију,Фему,Ракиту/Ракилу, Крунију, Јеврема, Киру, Ефтимија, Ђерасима и Грубана сам чуо, а и видео. Нека од ових имена су заправо варијанте као рецимо Кир/Кира/Кирил(о), Ефтимиј/Јефтимије..
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Септембар 25, 2018, 03:14:52 поподне
Можда је име инспирисано песмом "Омер и Мерима".
Можда као заштитно име - давана су некад турска имена деци да заштите од урока, уколико су деца у тој породици умирала рано.
А можда је и од Хомер са непостојаним Х  ;)

И моја је претпоставка да то вуче корене из овог другог разлога, али да се име усталило, па се користило и дуго након одласка Турака са тог простора.

Не знам да ли је можда већ помињано на теми, али нашао сам на интернету чланак где се каже да су се, наводно, ова имена некада јављала у нашем народу:

Агатоник, Ађим, Багре, Бакоња, Бал, Бала, Бао, Бацан, Богдабој, Буба, Бутка, Гера, Грубан, Дабо, Дан, Дивош, Ђерасим, Ђокослава, Евтимиј, Звездодраг, Звена, Зло, Јерем, Кира, Кре, Крунија, Моја, Мрден, Наранд, Небој, Озриша, Поликсена, Прван, Радика, Ракита, Синдел, Сиско, Стадија, Уро, Утешен, Фема, Фиља, Фира, Хвал, Шале, Шара, Шева, Шуја.

Вероватно да јесу, сва, а нека смо верујем и ми сретали у разним приликама. Издвојих она која су мени позната. Ту вероватно има и надимака који су уписивани као лична имена.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Дробњак Септембар 25, 2018, 03:21:36 поподне
Агатоник, Грубан, Дабо, Кира, Мрден, Поликсена, Ракита, Стадија, Фема
Ова имена сам чуо. Чак сам и неке које носе ова имена познавао. Нпр. у Дробњаку су некада жене носиле имена као што су Фемија, Теофана, Роксанда, Теофила, Косара, Олимпија, Тонка, Никодија и сл. Ова имена су се често давала деци крајем 19. и почетком 20. века. Данас их више нема јер је та генерација изумрла а та имена се нису пренела на млађе генерације. Мушка имена, данас ретка а тада популарна у Дробњаку, Пиви и Затарју била су: Мрдеља, Мрдак, Јоксим, Јеврем, Вукола, Вилотије, Филимон (или Вилимон), Саватије, Самуил, Андријаш, Тадеј...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Петар Демић Септембар 25, 2018, 07:29:58 поподне
Не знам да ли је можда већ помињано на теми, али нашао сам на интернету чланак где се каже да су се, наводно, ова имена некада јављала у нашем народу:

Агатоник, Ађим, Багре, Бакоња, Бал, Бала, Бао, Бацан, Богдабој, Буба, Бутка, Гера, Грубан, Дабо, Дан, Дивош, Ђерасим, Ђокослава, Евтимиј, Звездодраг, Звена, Зло, Јерем, Кира, Кре, Крунија, Моја, Мрден, Наранд, Небој, Озриша, Поликсена, Прван, Радика, Ракита, Синдел, Сиско, Стадија, Уро, Утешен, Фема, Фиља, Фира, Хвал, Шале, Шара, Шева, Шуја.

Извјесно је да су банијска презимена Ђерасимовић (Чавловица код Двора) и Утјешеновић (Брезово Поље код Глине и Острожин код Вргинмоста) изведена из личних имена Ђерасим и Утјешен. На подручју Банске крајине Аћим је била народна варијанта имена Јоаким, док је име Јефтенија (са народним варијантама Јевто и Јефто) било врло пристуно током XVIII вијека и оно је по свему судећи идентично са именом Јефтимије.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Сол Новембар 15, 2018, 11:06:22 поподне
Дал је икад у Херцеговини постојало име Хранило?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Новембар 26, 2018, 08:03:19 поподне
Не знам је ли још неко приметио, током последњих догађања на северу КиМ ових дана, човека који је снимљен и давао изјаве, а чије је презиме - Запорожац?

Није ретко име, већ ретко презиме, али - први путу видех да се неко код нас тако презива.

Зна ли неко нешто о овом презимену на северу КиМ?

Ако неко не зна, Запорожци су козаци Јужне Русије.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Милан Петровић Новембар 26, 2018, 08:10:27 поподне
Не знам да ли је можда већ помињано на теми, али нашао сам на интернету чланак где се каже да су се, наводно, ова имена некада јављала у нашем народу:

Агатоник, Ађим, Багре, Бакоња, Бал, Бала, Бао, Бацан, Богдабој, Буба, Бутка, Гера, Грубан, Дабо, Дан, Дивош, Ђерасим, Ђокослава, Евтимиј, Звездодраг, Звена, Зло, Јерем, Кира, Кре, Крунија, Моја, Мрден, Наранд, Небој, Озриша, Поликсена, Прван, Радика, Ракита, Синдел, Сиско, Стадија, Уро, Утешен, Фема, Фиља, Фира, Хвал, Шале, Шара, Шева, Шуја.

Дерванов војсковођа Звјездодраг, победник над Саксонцима и Данцима.  :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Новембар 26, 2018, 09:19:54 поподне
Не знам је ли још неко приметио, током последњих догађања на северу КиМ ових дана, човека који је снимљен и давао изјаве, а чије је презиме - Запорожац?

Није ретко име, већ ретко презиме, али - први путу видех да се неко код нас тако презива.

Зна ли неко нешто о овом презимену на северу КиМ?

Ако неко не зна, Запорожци су козаци Јужне Русије.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5

Можда је тај човек потомак руског "белог" емигранта. Познати су ми случајеви неколико белогардејских породица колонизованих на КиМ у време Краљевине СХС.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Јануар 21, 2019, 11:52:19 пре подне
јесте да није ретко име Јован , али ме је изненадило колико варијанти имена има

VariantsIan, Jon(English) Jan, Johan, Johannes, Jon(Swedish) Jan, Jens, Johan, Johannes, Jon(Danish) Jan, Johan, Johannes, Jon(Norwegian)
DiminutivesJohnie, Johnnie, Johnny(English)
Feminine FormsJane, Janessa, Janice, Janis, Jayne, Jean, Jeana, Jeane, Jeanna, Jeanne, Joan, Joann, Joanna, Joanne, Johanna, Johnna, Shauna, Shavonne, Shawna, Sheena, Shena, Johna(English) Janina, Janna, Johanna(Swedish) Johanna, Johanne(Danish) Johanna, Johanne(Norwegian) Joanna(Biblical)
Other Languages & CulturesDeshaun, Deshawn, Keshaun, Keshawn, Rashawn, Rashaun(African American) Gjon(Albanian) Yohannes(Amharic) Yahya, Yuhanna(Arabic) Hovhannes, Hovik, Hovo, Ohannes(Armenian) Xuan(Asturian) Ganix, Ion, Jon, Iban(Basque) Ivan, Yan(Belarusian) Ioannes(Biblical Greek) Yehochanan, Yochanan(Biblical Hebrew) Iohannes(Biblical Latin) Yann, Yanick, Yannic, Yannick(Breton) Ioan, Ivan, Yoan, Ivo, Vancho, Yanko(Bulgarian) Joan, Jan(Catalan) Jowan(Cornish) Ghjuvan, Ghjuvanni(Corsican) Ivan, Ivica, Ivo, Janko, Vanja(Croatian) Ivan, Jan, Honza, Janek(Czech) Jan, Johan, Johannes, Hanke, Hanne, Hannes, Hans, Jo, Joop(Dutch) Johano, Joĉjo(Esperanto) Jaan, Johannes, Juhan(Estonian) Jóannes, Jóhannes, Jón(Faroese) Jani, Janne, Johannes, Joni, Jouni, Juhana, Juhani, Hannes, Hannu, Juha, Juho, Jukka, Jussi(Finnish) Jean, Yann, Yoan, Yoann, Jeannot, Yanick, Yannic, Yannick(French) Xoán(Galician) Ioane, Ivane, Vano(Georgian) Jan, Johann, Johannes, Hannes, Hans, Jo(German) Giannis, Ioannis, Yannis, Yiannis, Gianni, Yanni, Yianni(Greek) Keoni(Hawaiian) Yochanan(Hebrew) Iván, János, Jancsi, Jani(Hungarian) Jóhann, Jóhannes, Jón(Icelandic) Yohanes(Indonesian) Eoin, Seán, Sean, Shane(Irish) Giovanni, Ivan, Ivano, Gian, Gianni, Giannino, Nino, Vanni(Italian) Johannes, Joannes(Late Roman) Jānis(Latvian) Sjang, Sjeng(Limburgish) Jonas(Lithuanian) Ivan, Jovan, Ivo, Vancho, Vančo(Macedonian) Ean, Juan(Manx) Hann, Jan, Jon, Hankin, Jackin, Jankin(Medieval English) Jehan(Medieval French) Zuan(Medieval Italian) Joan(Occitan) Yahya(Persian) Iwan, Jan, Janusz, Janek(Polish) João, Joãozinho(Portuguese) Ioan, Ion, Iancu, Ionel, Ionuț, Nelu(Romanian) Ioann, Ivan, Vanya(Russian) Juhán(Sami) Giuanne, Juanne(Sardinian) Eoin, Iain, Ian(Scottish) Ivan, Jovan, Ivica, Ivo, Janko, Vanja(Serbian) Ivan, Ján, Janko(Slovak) Ivan, Jan, Janez, Žan, Anže, Janko(Slovene) Jan(Sorbian) Iván, Juan, Ibán, Juanito(Spanish) Yahya(Turkish) Ivan(Ukrainian) Evan, Iefan, Ieuan, Ifan, Ioan, Iwan, Siôn, Ianto(Welsh)

https://www.behindthename.com/name/john (https://www.behindthename.com/name/john)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Април 19, 2019, 07:45:20 поподне
Занимају ме искуства људи који су истраживали и правило своје породично стабло. Да ли се дешавало да отац , син и унук имају исто крштено име, конкретно име Михаил(о)? Говоримо о периоду пре 250-200 година и о српској породици. Да ли осим тога да је у тој породици име било популарно постоји још нека могућност односно разлог за овако нешто? Притом за последња два Михаила разлог давања имена није рођење на Аранђеловдан док за првог то не могу да тврдим..
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Дробњак Април 19, 2019, 08:07:23 поподне
Занимају ме искуства људи који су истраживали и правило своје породично стабло. Да ли се дешавало да отац , син и унук имају исто крштено име, конкретно име Михаил(о)? Говоримо о периоду пре 250-200 година и о српској породици. Да ли осим тога да је у тој породици име било популарно постоји још нека могућност односно разлог за овако нешто? Притом за последња два Михаила разлог давања имена није рођење на Аранђеловдан док за првог то не могу да тврдим..
Колико је мени познато ово је карактеристично за Влахе из Источне Србије. Код њих се дешава, мада све ређе, да се деда, отац, стриц, и неколико унука зову исто, нпр. Паун, Јован или Јанко, што су међу Власима некада била најчешћа имена. Мислим да ове појаве има, или је бар било и код неких банатских Румуна. Дешало се нпр. да када је син посмрче, понесе име оца и то није био редак случај, независно од краја.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Април 19, 2019, 08:26:07 поподне
Колико је мени познато ово је карактеристично за Влахе из Источне Србије. Код њих се дешава, мада све ређе, да се деда, отац, стриц, и неколико унука зову исто, нпр. Паун, Јован или Јанко, што су међу Власима некада била најчешћа имена. Мислим да ове појаве има, или је бар било и код неких банатских Румуна. Дешало се нпр. да када је син посмрче, понесе име оца и то није био редак случај, независно од краја.

За њих сам чуо да је ово често данас. Али морам да признам пошто су се банатски Румуни, а данас порумуњени Срби крштавали у православним црквама са Србима то нисам приметио у периоду пре 200 година рецимо. Имали су специфична имена типа Траил(о), Паун, Контант/Стан, Јоан али и типична презимена са наставком ул/уљ/ан. Знам за Словаке да је ово исто данас типично али говоримо о српској православној породици у којој су у том периоду (1710-1830) доминирала библијска имена, и то у појединим случајевима врло ретка типа Дионизије, Косман,Теофан , Антоније, Аврам, Димитра, Макрена, Василија, Христина осим пар народних типа Живота, Живан ,Драгиња, Сосана..због тога се питам шта је могло да буде разлог да код породице са великим бројем разноврсних мушких имена једно име циркулише кроз три генерације. Други Михаило је имао народно име Милан и тако је био познат док је само пар пута у матичним књигама био забележен као Михаило.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Април 20, 2019, 09:00:06 пре подне
Мени је познато да код римокатолика у Боки постоје неретки случајеви да отац и син носе исто име, али не знам за случајеве да то траје и по три колена.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Април 20, 2019, 02:04:02 поподне
(https://i.postimg.cc/G2rzKP4P/7.jpg) (https://postimages.org/)

Михаил Максима Панчевца и Татијана (Истијана) житељи Црепаје -1797.године крстили су сина Михаила у цркви у Опову, који је у матицама Црепаје и Опова углавном бележен као Милан а само два-три пута као Михаил

(https://i.postimg.cc/R0wXwpZV/Scan-0079.jpg) (https://postimg.cc/Nyf6c4XW)

Милан Панчевац (крштен као Михаил) и Марија житељи- 1827.године су крстили сина Михаила у цркви у Црепаји

(https://i.postimg.cc/cLpFgGZb/Scan-0292.jpg) (https://postimages.org/)
Михаил Панчевачки и Марија-житељи Црепаје крстили су кћи Василију у цркви светог Николе у Опову 1823.године- један од два случајева када је Милан Панчевац убележен по свом крштеном имену као Михаил, а да је исти човек у питању потврђује презиме, место становања, име његове жене и кумова, а касније и матична књига умрлих из Црепаје
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Април 20, 2019, 02:16:01 поподне
Мени је познато да код римокатолика у Боки постоје неретки случајеви да отац и син носе исто име, али не знам за случајеве да то траје и по три колена.

Овде у мом случају имамо варијанту да је први Михаило бележен само по том крштеном имену, други Михаило је познатији по свом народном имену као Милан и теку неколико наврата је уписиван као Михаил а трећи Михаило је преминуо са 3 године тако да не знам да ли је осим овог крштеног имао као и свој отац неко друго народно име.
Суштински у овом мом случају занимљиве су две појаве :
1. давање истих црквених имена синовима приликом крштења кроз 3 генерације за редом
2. истовремено постојање крштених-црквених имена и народних имена по којима су ти људи били познати у својој парохији
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Април 30, 2019, 04:33:58 поподне
Користећи се књигом од Милице Грковић-Речник личних имена код Срба, тачније користећи се њеним изворима за српска мушка и женска имена, анализирао сам географско простирање неколико, за Банат ретких имена у оквиру мојих презимењака. Период у коме се јављају ова имена је између 1710-1840.године.
Мушка имена:
1. Аврам (око 1765)- јавља се у изворима од 15-18.века на простору Призрена, Пећи, Леснова, Крушева и Скопске Црне Горе
2.Антоније (1782, 1825)-II-
3.Василије (око 1760, 1826)- II-
4.Дионизије (1833)-II-
5. Живота (око 1710)-јавља се у области Бранковића око 1455.године (обухватала Космет+ део Црне Горе, Старе Херцеговине, Горње Подриње, Моравску Србију)
6. Косман (око 1790)- није забележно у старијим писаним траговима, али је варијанта имена Кузман
7.Теофан (1808)- у писаним изворима 15-18.века на простору Призрена и околине, Пећи, Скопске Црне Горе, Леснова и Крушева
8. Гаврил-II-
9. Димитра (око 1765)- у области Бранковића 1455.године забележено име
10.Василија (1823)-у писаним изворима 15-18.века на простору Призрена и околине, Пећи, Скопске Црне Горе, Леснова и Крушева
11. Елена (1839)- варијанта имена Јелена које није забележено у старим списима и споменицима
12.Макрена (1818)-варијанта имена Макрина- у писаним изворима 15-18.века на простору Призрена и околине, Пећи, Скопске Црне Горе, Леснова и Крушева

13.Сосана (1836)-варијанта имена Сузана није забележено у старим пописима нити споменицима
14.Христина (1830)-II-
15.Истијана- од мушког имена Истан- у писаним изворима 15-18.века на простору Призрена и околине, Пећи, Скопске Црне Горе, Леснова и Крушева

Сва ова имена матицу имају углавном у Метохији и Старој Србији..наравно то не значи да се ова имена нису могла јавити и у другим крајевима поготово што су углавном црквена али обзиром да се ради о периоду 2-4 генерације од досељавања у Банат ово може упућивати на порекло моје породице пре Сеобе Срба.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јун 02, 2019, 08:23:11 поподне
Данас на Орловачи видех занимљиво презиме на једном мрамору – Прусац.

Испрва ме подсети на Прусе, али кад мало погледах по грађи, изгледа да нема везе с њима.

Пре свега, нађох средњевековну тврђаву Прусац или Београд у жупи Ускопље у Босни (Доњи краји): Београд или Биоград или Прусац (у латиничним изворима као: Belygrad), први пут се помиње 1478, касније од Турака записан као „други Београд“ и Ак–хисар (тур. Бели град).

Прусац се јавља као презиме у средњој Босни (Травник, Бугојно) и Славонији. У бјеловарском крају Прусци су Срби (славе Михољдан), пореклом из западне Босне. Последњи жумберачки православни свештеник био је Теодор Прусац (упокојио се 1750). Ови жумберачки Прусци су се писали и као - Прушчевић

Речник СХ књижевног језика (1973) каже:
- прусац, „коњ који трупка, који иде ситно и врло брзо.
- прускати, ићи хитро и врло брзо, поскакивати, трупкати (о коњу).

Прусаца има и Срба и Хрвата. И једнима и другима је, изгледа, матица – западна Босна.
Имамо, тако, последњег православног свештеника у Жумберку, али и усташког злочинца Јозу Прусца, стрељаног после рата због злочина почињених у Пребиловцима...

Да се вратим на почетак. Овај Прусац чији споменик видех јутрос има име које може бити и србско и хрватско. Али, оно је, као и презиме, исписано ћирилицом. И крст на споменику је типичан за православне.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Банска крајина Јун 02, 2019, 08:39:48 поподне
Данас на Орловачи видех занимљиво презиме на једном мрамору – Прусац.

Испрва ме подсети на Прусе, али кад мало погледах по грађи, изгледа да нема везе с њима.

Пре свега, нађох средњевековну тврђаву Прусац или Београд у жупи Ускопље у Босни (Доњи краји): Београд или Биоград или Прусац (у латиничним изворима као: Belygrad), први пут се помиње 1478, касније од Турака записан као „други Београд“ и Ак–хисар (тур. Бели град).

Прусац се јавља као презиме у средњој Босни (Травник, Бугојно) и Славонији. У бјеловарском крају Прусци су Срби (славе Михољдан), пореклом из западне Босне. Последњи жумберачки православни свештеник био је Теодор Прусац (упокојио се 1750). Ови жумберачки Прусци су се писали и као - Прушчевић

Речник СХ књижевног језика (1973) каже:
- прусац, „коњ који трупка, који иде ситно и врло брзо.
- прускати, ићи хитро и врло брзо, поскакивати, трупкати (о коњу).

Прусаца има и Срба и Хрвата. И једнима и другима је, изгледа, матица – западна Босна.
Имамо, тако, последњег православног свештеника у Жумберку, али и усташког злочинца Јозу Прусца, стрељаног после рата због злочина почињених у Пребиловцима...

Да се вратим на почетак. Овај Прусац чији споменик видех јутрос има име које може бити и србско и хрватско. Али, оно је, као и презиме, исписано ћирилицом. И крст на споменику је типичан за православне.

Православни Прусци су углавном поријеклом Банијци. Матица банијских Прусаца је село Класнић код Глине. Прусци су потврђени у Класнићу још у другој половини XVIII вијека, када их је било најмање три породичне задруге. Крсна слава банијских Прусаца је Ђурђевдан. По свему судећи, даља старина банијских Прусаца је село Прусци код Босанског Новог. На поријекло Класничана из Поткозарја указује име најстаријег засеока у селу - Козара, затим топоним Поуња, као и презиме Подунавац. Још даље поријекло банијских Прусаца могло би бити из старог града Прусца код Доњег Вакуфа.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јун 03, 2019, 08:10:03 поподне
Слободан није ретко име код нас данас (али ће у будућности, сасвим сигурно, бити све ређе), али је у питању сасвим модерно име, какво није постојало код Срба у даљој прошлости. Први забележени човек овог имена је наш чувени правник, историчар, књижевник и политичар Слободан Јовановић, рођен 1869. године.

Име Слободан има своје парњаке код:

- Грка: Ελευθέριος (Eлефтериос, често и у краћем облику - Лефтерис),
- Италијана: Libero, Liberato,
- германских народа (и других народа који су преузели ово име) у разним облицима (Frank, Francis, Francois, Francesco, Francisco, Franco, Franjo, Frano,...) који потичу од старофраначког Franc, што значи управо – слободан.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Дробњак Јун 03, 2019, 10:50:57 поподне
Слободан није ретко име код нас данас (али ће у будућности, сасвим сигурно, бити све ређе), али је у питању сасвим модерно име, какво није постојало код Срба у даљој прошлости. Први забележени човек овог имена је наш чувени правник, историчар, књижевник и политичар Слободан Јовановић, рођен 1869. године.

Име Слободан има своје парњаке код:

- Грка: Ελευθέριος (Eлефтериос, често и у краћем облику - Лефтерис),
- Италијана: Libero, Liberato,
- германских народа (и других народа који су преузели ово име) у разним облицима (Frank, Francis, Francois, Francesco, Francisco, Franco, Franjo, Frano,...) који потичу од старофраначког Franc, што значи управо – слободан.
Сестра Слободана Јовановића звала се Правда. Ово необично и, бар мени, занимљиво женско име није заживело у нашем народу. 
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јун 03, 2019, 11:03:21 поподне
Име Слободан има и женског парњака - Слободанка. Далеко ређе (можда и јединствено, или барем изузетно ретко) је име - Слобода.

Једна прелепа Слобода:

(https://i.postimg.cc/9QdzHv1f/image.jpg)
(https://www.imdb.com)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јун 18, 2019, 11:13:49 пре подне
Непотврђено име Мидор, али вероватно је постојало, с обзиром на презиме Мидоровић.

Мидоровићи су братство из Загоре у Грбљу. Мидоровићи су од Илића са Леденица. Заједно са сродним Лазовићима су дошли у Грбаљ почетком 18. века, а презиме је настало у Грбљу. Славе Илиндан ("Бока", Накићеновић). С обзиром на резултате ових родова из Леденица, могло би се закључити да су и Мидоровићи I2a СТЅ10228 (нека грана "Динарик севера").

Истовремено, у Озринићима (Велестово) постоје топоними Мидоровина - страна планине Лисац и вртача Мидоровски до.

Значење имена ми је непознаница. Могло би бити упрошћено од неког дужег имена са грчким наставком -дор.

Пада ми на памет Артемидор, грчко име. Познат је ромејски војсковођа и дипломата из 5. века Артемидор, који је био главни преговарач Ромеја са Готима.

Ако неко зна нешто о пореклу овог имена и презимена, нека напише!
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Јун 18, 2019, 01:05:34 поподне
Непотврђено име Мидор, али вероватно је постојало, с обзиром на презиме Мидоровић.

Мидоровићи су братство из Загоре у Грбљу. Мидоровићи су од Илића са Леденица. Заједно са сродним Лазовићима су дошли у Грбаљ почетком 18. века, а презиме је настало у Грбљу. Славе Илиндан ("Бока", Накићеновић). С обзиром на резултате ових родова из Леденица, могло би се закључити да су и Мидоровићи I2a СТЅ10228 (нека грана "Динарик севера").

Истовремено, у Озринићима (Велестово) постоје топоними Мидоровина - страна планине Лисац и вртача Мидоровски до.

Значење имена ми је непознаница. Могло би бити упрошћено од неког дужег имена са грчким наставком -дор.

Пада ми на памет Артемидор, грчко име. Познат је ромејски војсковођа и дипломата из 5. века Артемидор, који је био главни преговарач Ромеја са Готима.

Ако неко зна нешто о пореклу овог имена и презимена, нека напише!

Можда има неке везе са речју Миџор? У питању је планински врх на Старој планини, а сам топоним има источнороманско (влашко) порекло.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јун 18, 2019, 03:22:39 поподне
Можда има неке везе са речју Миџор? У питању је планински врх на Старој планини, а сам топоним има источнороманско (влашко) порекло.

Можда би и могло имати везе. Миџори су и братство у Паштровићима.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Јосиф из Трбушнице Јун 26, 2019, 04:58:39 поподне
У једној матичној књизи, године 1875, наиђох на женско име Вирсавија
Име је добро познато, библијског порекла - то је жена Урије Хетејина, мати Соломонова (у нашем преводу стоји Вирсавеја; горњи облик је прилагођен српском језичком осећању).
Ово је први пут да га налазим забележеног међу нама.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: goca 11 Јун 26, 2019, 05:05:47 поподне
Da nije Vitsaveja, pa otud naše staro ime Vitka...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Јосиф из Трбушнице Јун 26, 2019, 05:11:22 поподне
Јок, баш је овако.
А Витка је од словенског корена и порекла.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: goca 11 Јун 26, 2019, 05:30:13 поподне
Dragi Josife iz Trbušnice ubedili ste me argumentom:
Jok, baš je ovako..
Pa neka bude... :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Јосиф из Трбушнице Јун 26, 2019, 05:36:57 поподне
Шта ћу, тако пише у књизи.  ;)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Јосиф из Трбушнице Јун 29, 2019, 10:31:57 поподне
Читам прексиноћ нешто, па наиђох на име Розмир. Тако се звао један наш свештеник, негде при крају 19. века; не знам само у којем крају. То је први пут да сам га сусрео.
Знам од раније за презиме Розмировић. Тако се звао један од оснивача Матице Српске у Пешти (Андрија).
Претпостављам да је то варијанта имена Русмир, које ми се чини чешће; и презиме Русмировић је чешће.

Не знам које му је порекло. Мислим да ни словенски наставак -мир није сигуран. Буни ме факат да име Роземир(о), колико сам успео проверити на брзину, постоји код хиспанаца. Да није којим случајем везано за Румуне?
Или се некако рузмарин искривио.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Милан Петровић Јун 29, 2019, 10:40:01 поподне
Није баш јасно шта је старије, словенско мир/мер или германско mar (слава).

Такође, германско wald - владати у комбинацији са mar (Waldemar) би на словенском значило Владислав буквално.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Септембар 09, 2019, 01:27:57 поподне
Нађох у литератури необично женско име - Одеса.

Име је из прве половине 20. века, село Вруља на југ од Пљеваља ("Вруља и Вруљани", Видоје Деспотовић, "Хронике села", 247).

Можда нека фасцинација Русијом или причом о сеоби Црногораца у Одесу 1804. године?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Октобар 13, 2019, 10:24:04 поподне
Један текст из новина на тему необичних и ретких имена.
https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/soni-taisia-kosara-ovo-su-samo-su-neka-od-neobicnih-imena-koje-imaju-mladi-u-srbiji/je8wfj8
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Онај с ону главу Новембар 11, 2019, 11:44:16 пре подне
Мој чукундеда Мина. Рођен 1860. Поп га уписао "Минна". У презимену исти поп користи и србскословенско "Я" и српско "Ћ" (то је пар година пре него што Вукова реформа бива озваничена).

Али Мина је остао само црквено, сви су га звали Мита (краткосилазни на "и") и на гробу пише "Мина Мита [презиме]".

Занимљиво је да и за њега и за прадеду, сина му, као и прабабу, снаху му, на гробовима пише ДАТУМ а не само година рођења и смрти, што наравно олакшава трагање у архивима.

https://www.pravoslavnacrkva.ch/sr/datum/24-11-crkveni-kalendar.html
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Март 20, 2020, 12:41:45 поподне
Npr. 99% etimologa bi reklo da je Jezdimir staro srpsko ime, a ne moze biti turskije od toga.


Ime Jezdimir


Jezdimir je muško ime nastalo u narodu spajanjem riječi jezditi i riječi mir u prenesenom značenju da bude glasonoša mira, dobar putnik.

Izvor: https://www.knjigaimena.com/?znacenje-imena-Jezdimir
https://www.knjigaimena.com/?znacenje-imena-Jezdimir
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: сɣнце Март 20, 2020, 01:05:48 поподне

Ime Jezdimir


Jezdimir je muško ime nastalo u narodu spajanjem riječi jezditi i riječi mir u prenesenom značenju da bude glasonoša mira, dobar putnik.

Izvor: https://www.knjigaimena.com/?znacenje-imena-Jezdimir
https://www.knjigaimena.com/?znacenje-imena-Jezdimir

Веома је вјеројатно,  да други саставни дио - мир у сложеним именима нема значење мир у смислу "покој"  нити устарјело мир у смислу "свијет" ,  но носи вјетхо значење "славан,  знаменит,  добар" (слично германскому mǣrja -  славан,  алб.  mire - добар,  санк.  mitra -  пријатељ,  угодник ).  Стога би јездимир значило добар у јежђењу или славан по јежђењу.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Панић Март 20, 2020, 04:57:54 поподне

А мушко име Сакија?

Можда од Исакије?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: herceg Март 20, 2020, 05:17:54 поподне

Ime Jezdimir


Jezdimir je muško ime nastalo u narodu spajanjem riječi jezditi i riječi mir u prenesenom značenju da bude glasonoša mira, dobar putnik.

Izvor: https://www.knjigaimena.com/?znacenje-imena-Jezdimir
https://www.knjigaimena.com/?znacenje-imena-Jezdimir

Ili od Mirinog zagondzije tom logikom, tj. jezdi na miri.

Oezdemir = cisto zeljezo na turskom. Izmedju ostalog ime nekoliko turskih pasa.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Март 20, 2020, 06:17:02 поподне
Ili od Mirinog zagondzije tom logikom, tj. jezdi na miri.

Oezdemir = cisto zeljezo na turskom. Izmedju ostalog ime nekoliko turskih pasa.
То је коинциденција само
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: gillle Март 20, 2020, 11:15:36 поподне
Можда од Исакије?

Тако је, од Исакија, али Исакијини потомци (званично презиме Сакић), не знају за право име родоначелника, барем они са којима сам разговарао.

У пописним књигама стоји баш Исакија.

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: gillle Март 20, 2020, 11:19:06 поподне
Упознао сам једног Гроздимира :)
Вероватно по имену неког претка, нисам га питао :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: gillle Март 20, 2020, 11:23:02 поподне
Име мог стрица је Доброније :)

Гарантујем да никад нико није чуо за такво име :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: gillle Март 21, 2020, 04:46:15 пре подне
Тако је, од Исакија, али Исакијини потомци (званично презиме Сакић), не знају за право име родоначелника, барем они са којима сам разговарао.

У пописним књигама стоји баш Исакија.

Хтедох да напишем да је презиме Сакић секундарно, а званично Ковачевић. Славе Ђурђевдан и Илиндан (Оклаце, Брњак, Иб. Колашин), за сада нема тестираних...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: herceg Март 21, 2020, 08:41:51 пре подне
То је коинциденција само

Uvjerit ces me kad pronadjes Jezdimira u Srbiji prije 16 vijeka ili bilo kad u slavenskim zemljama gdje nisu prosli Turci.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Март 21, 2020, 09:54:09 пре подне
Uvjerit ces me kad pronadjes Jezdimira u Srbiji prije 16 vijeka ili bilo kad u slavenskim zemljama gdje nisu prosli Turci.

Мислим да овде име Пријезда, као и словенски глагол ездить дају прилично јасан одговор.
Нема трага многим народним именима у предосманским документима, па то не значи да нису словенског корена.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Март 21, 2020, 01:08:46 поподне
Uvjerit ces me kad pronadjes Jezdimira u Srbiji prije 16 vijeka ili bilo kad u slavenskim zemljama gdje nisu prosli Turci.
Постоје словенска имена код Срба која се не појављују код других Словена...Напр. Душан је српско име словенског корена, али је типично наше име, иако се појављује напр. и код Чеха, али и они кажу да је то наше име:

Pôvod a význam mena Dušan 26. Máj
Meno srbského pôvodu
https://calendar.zoznam.sk/meno/Dusan

Тако да то што Јездимира има само код нас , не значи и да није словенско...Дакле, Језди-мир, а не "Oz-demir"...По тој логици би тако могло и за име Душан да се каже да личи на турско презиме "Dogusan" (ово "g" се не изговара, па личи на Душан)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Март 21, 2020, 08:12:36 поподне
Што се тиче имена Живота-има ли га међу.другим словенским народима осим нашег? За Живојина, Живадина, Живка ми се такође чини да су типично српска а за Живан већ не знам.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Скардус Март 21, 2020, 08:17:09 поподне
У Штрпцу постоји име Зворак (Станимировић) и немам идеју о значењу овог имена.
Нека моја прабаба се звала Агна и некада то име је било прилично често. Мислим да има значење Огњена.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Панић Март 21, 2020, 08:49:23 поподне
У Штрпцу постоји име Зворак (Станимировић) и немам идеју о значењу овог имена.
Нека моја прабаба се звала Агна и некада то име је било прилично често. Мислим да има значење Огњена.

Ово прво не знам, али Агна је од грчког Агнија.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Март 21, 2020, 08:56:48 поподне
У Штрпцу постоји име Зворак...

Да, ово име изгледа интернет не познаје. Необично име у сваком случају.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Vlax Март 21, 2020, 10:09:24 поподне
Што се тиче имена Живота-има ли га међу.другим словенским народима осим нашег? За Живојина, Живадина, Живка ми се такође чини да су типично српска а за Живан већ не знам.
Што се тиче имена Живота, не знам има ли га и међу Србима ван Србије? Иначе ми се чини да су имена са основом жив- доста ређа у Крајини, можда и у другим динарским крајевима, него у Србији.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Март 22, 2020, 12:00:32 пре подне
Што се тиче имена Живота, не знам има ли га и међу Србима ван Србије? Иначе ми се чини да су имена са основом жив- доста ређа у Крајини, можда и у другим динарским крајевима, него у Србији.

Пише у Речнику лилних имена Срба оомиње у области Бранковича 1455.године. Мени делује да је име динарског порекла, као Вукота , Благота, Милета итд..
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Март 22, 2020, 07:45:41 пре подне
Вивијен, Вивалди, Вито су вероватно код других народа Живадинка, Живојин, Живота
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Скардус Март 22, 2020, 08:52:05 пре подне
Да, ово име изгледа интернет не познаје. Необично име у сваком случају.
Зовак је име. Вероватно од биљке Зова.
Извињавам се.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Панић Март 22, 2020, 10:29:55 пре подне
Зовак је име. Вероватно од биљке Зова.
Извињавам се.

Или од зов, звати. Подсећа на презиме (а можда и име?) Зовко код католика.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: сɣнце Март 22, 2020, 11:49:14 пре подне
Списак историјски забиљежених словијенских имен из пољских крајев с наводом године забиљежења. 

https://web.archive.org/web/20100812190902/http://pl.wikisource.org/wiki/Encyklopedia_staropolska/Imiona_Staro-polskie (https://web.archive.org/web/20100812190902/http://pl.wikisource.org/wiki/Encyklopedia_staropolska/Imiona_Staro-polskie)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Đorđo Март 22, 2020, 11:55:04 пре подне
Uvjerit ces me kad pronadjes Jezdimira u Srbiji prije 16 vijeka ili bilo kad u slavenskim zemljama gdje nisu prosli Turci.

опширни попис смедеревског санџака из 1476:

(https://i.imgur.com/OCGfYLw.jpg)

Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије, XV и XVI век, књига 1
Аутор: Ахмед Аличић  Датум издавања: 1984 
страна 269


Јездимир који је отац од Вука је сигурно рођен у првој половини 15. века
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: сɣнце Март 22, 2020, 12:05:35 поподне
Имена су некада давали по прилици,  особини или жељи.
Жели ли се дијетету штогод,  јер је искусство породице показало,  да је то нпр.  важна особина,  онда се такво име надијева,  да чловјека стално напомиње на ту особину:
Мирослав,  да се дијете прослави по миру;
Радослав,  да буде славан по радости;
а одмјела су их звали Мирко,  Радко и слично.

Када би били ратови и били потребни силни војници или осветници,  назвали би често дјетцу Војислав,  Војин,  Велибор,  Ратибор,  Ворислав,  Бранислав,  које би одмјијела звали Вељко,  Борко,  Бранко и сл.

Када је дијете дошло изненада или неочекивано о да Ненад,  када би се појавило након много покушају затруднити онда Богдан, Божидар,  Дајбог.

Када би породица прежовјела неке болести и куге онда Дабижив,  Здравко,  Живко,  Гојко ( раније и правилније Здравак,  Живак,  Гојак),  Живорад,  Живота,  Станислав ( становит -  стабилан).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: rugovac Март 22, 2020, 02:30:51 поподне
Мислим да је врло ретко име код Срба а које се више не даје Краго.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Зрно Март 22, 2020, 05:13:21 поподне
Мислим да је врло ретко име код Срба а које се више не даје Краго.

У Сплиту је Крагић једно од најстаријих презимена (католици наравно).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: gillle Март 22, 2020, 05:21:21 поподне
Мислим да је врло ретко име код Срба а које се више не даје Краго.

Има Краговића у Кобиљој глави у Колашину Ибарском...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: сɣнце Март 23, 2020, 12:27:39 поподне
Мислим да је врло ретко име код Срба а које се више не даје Краго.

Могло би потицати од ријечи "крагуј",  мада однекле ми је у сјећају,  како читах да "крага" значи лош коњ. 
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Март 23, 2020, 10:59:34 поподне
Крагуј је некада било лично име. Вероватно од њега и топоним Крагујевац (Крагуја вас, Крагујево село).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Март 23, 2020, 11:02:28 поподне
Видех на једној читуљи необично женско име - Дренопољка.
Сећам се да је код моје бабе у селу и околним местима (Источна Славонија) доста често женско име било - Дрена.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Март 23, 2020, 11:39:25 поподне
Крагуј је некада било лично име. Вероватно од њега и топоним Крагујевац (Крагуја вас, Крагујево село).
Крагуј је птица
https://srbijuvolimo.rs/moja-srbija/kultura/item/5199-ptica-po-kojoj-je-kragujevac-dobio-ime.html (https://srbijuvolimo.rs/moja-srbija/kultura/item/5199-ptica-po-kojoj-je-kragujevac-dobio-ime.html)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Март 24, 2020, 11:55:42 пре подне
Крагуј је птица

Знам, Азот, да је крагуј врста птице, али је у давнини то било и лично име.
И није ретко да се по птицама дају имена, имамо:
Голуб, Лабуд, Орле, Сокол, Славуј, итд, па тако и Крагуј  ;)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: сɣнце Март 24, 2020, 04:43:02 поподне
Знам, Азот, да је крагуј врста птице, али је у давнини то било и лично име.
И није ретко да се по птицама дају имена, имамо:
Голуб, Лабуд, Орле, Сокол, Славуј, итд, па тако и Крагуј  ;)

Крајње је сумњиво, да је некоја мати називала сина по птици,  али није била риједкост,  да су људи током живота у дружству приобретали такова поријекла на основу некоје "птичије" особине,  а касније би то поријекло служило извором презимена; (поријекло овдје значи назив,  а не исхођење)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Март 25, 2020, 12:40:25 пре подне
Рођо, ако је сумњиво да је сина тако називала мати, можда је ћаћа  :)
Имена попут Голуб и Лабуд су и данас прилично честа у мојем завичају.
А презименима Голубовић, Лабудовић, Соколовић, Орловић, Славујевић, и сл, сведоче о дуговечној навици давања оваквих имена мушкој ђеци у нашем народу.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Март 25, 2020, 01:18:08 пре подне
То се лако да утврдити када се у белим странама укуца неко од имена колико их има.
Голуба и Голубица, Лабуда и Сокола... Крагуја нема, што не значи да се раније то име није давало.
Иначе  је крагуј, на жалост врло ретка птица, можда су реке изгубили из вида и давање тог имена
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: сɣнце Март 25, 2020, 09:47:48 пре подне
Рођо, ако је сумњиво да је сина тако називала мати, можда је ћаћа  :)
Имена попут Голуб и Лабуд су и данас прилично честа у мојем завичају.
А презименима Голубовић, Лабудовић, Соколовић, Орловић, Славујевић, и сл, сведоче о дуговечној навици давања оваквих имена мушкој ђеци у нашем народу.

Е ћаћа је друго. Они би могли  ;)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: gillle Март 26, 2020, 07:24:50 пре подне
Једно врло занимљиво презиме у Рашки и њеним околним селима - Зврмбаловић. Стара су породица, славе Никољдан и има их у Радошићу...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Март 26, 2020, 08:10:23 пре подне
Ово презиме које Гиле наведе, подсети ме на презиме Думбеловић.

Да не знам, рекао бих да је неко влашко из Источне Србије. А тај род је из златарског краја.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Мај 31, 2020, 10:44:13 поподне
Једно старо име - Радогост. Повезује се са истоименим словенским божанством, нарочито поштованим код Полабских Словена.

Среће се у изворима као лично име у 13. веку на западном Балкану.

Као патроним / презиме - Радогостић, налазимо га у 14. и 15. веку, у Метохији, Грбљу, Котору, Требињу, Босни, Дубровнику, Далмацији. Изненађује да се нигде не јавља у очекиваном патронимском облику Радогостовић.

Занимљиво је да ово архаично презиме и данас постоји, носи га једна породица у Београду, са коренима у селу Плочица код Ковина у јужном Банату. Није ми познато њихово раније порекло.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: сɣнце Јун 03, 2020, 08:33:50 поподне
Једно старо име - Радогост. Повезује се са истоименим словенским божанством, нарочито поштованим код Полабских Словена.

Среће се у изворима као лично име у 13. веку на западном Балкану.

Никаквога божаства с именом Радогост у Словијена не бје.  Замислимо,  да су неки њемачки проповједници крочили на тло Срба,  који су величали Милоша Кобилића, да је јунак невиђене снаге, рођен од отца змаја а виле га росом дојиле,  па закључе да је у Срба било божаство с именом Милош Кобилић.
Вазда у Словијена почтоваху јунаке,  особито кано дио култа предака и родоначелника. Тако и Радогост би обично име,  којим родитељи дочекиваху принову у породицу поручујући му да им је рад гост,  како и Ненаду поручују,  да није био у плану али ето -  једном неопрезан и усрећиш се на сав живот.
Од тога да је се један знаменит вој називао Радогост,  дојти до тога да је Радогост божаско име, пут је чудноват. 

Први извор о Радогосту је илустрација Pistoriusa 1492 у првом печатаном издању Саксонске Хронике и под илустрацијом је написано:
"... unde to mekelenborch der obytriten affgot de heyt Ridegast, da hadde vor der borst einen schilt, darin stod ein swarte Büffelenkop unde hadde in der hant eyue stryd exse unde upp dem kopp eynen vogel."

Превод:
"... и у Мекленбургу Ободрити почтоваху кумира који се назива Ridegast. Овај имаше пред прсима штит с образом главе црнога бика а у руци имаше ратну сјекиру а на глави птицу. "

Но у самому рукописному оригиналу Саксонске Хронике нема ни помена о Радогосту.

1696 Лужичкосрбски кабинетски митолог Френцел пише, под утицајем исте књиге, и још с вишом мачтом,
 да је Радегост главни бог лужичких Срба.
" De Radegastos. Marte Soraborumque altero supremo Deo"
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: сɣнце Јун 03, 2020, 09:07:55 поподне
Radegost - мјестност у Мекленбургу
Radogoszcz - мјестност у Пољској; њемци га преводе кано Wünschendorf.
Radhošt - гора у Словачкој

Радогост као назив мјеста може имат сличан склоп каконо Оногошт, готски Анагаст ( lat. Anagastum).
Дапаче готски или "готски"  кнез,  који је 399 предводио једне Готе (или Вандале)  а друге Готе Аларих,  звао је се Радагајс (Rhadagaisus), у неким њемачким изворима Радагаст.   
Док Алариха описује као хришћанина, о Радагајсу Orosius овако пише "Paganus barbarus et vere Scytha" (варварски паганин и прави Скит).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Romanijski Јул 17, 2020, 07:09:56 поподне
 У коим крајевима је велика учесталост личног имена Јакша ?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Зрно Јул 17, 2020, 07:54:22 поподне
У коим крајевима је велика учесталост личног имена Јакша ?

У католичким крајевима.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Romanijski Јул 17, 2020, 08:30:12 поподне
У католичким крајевима.

 Јесил то научио док су те они подучавали  ;D  ;D  ;D  ...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Зрно Јул 17, 2020, 10:56:11 поподне
Јесил то научио док су те они подучавали  ;D  ;D  ;D  ...

Јошка
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Romanijski Јул 18, 2020, 02:05:49 пре подне
Јошка

 За такве Кустурица одлично се сјетио најкраће ријечи само два слова...   :P
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Август 16, 2020, 09:11:41 поподне
Два занимљива женска имена с којима се сретох ових дана: Славонка и Дренопољка. Нису имена из неке давнине, ради се о нашим савременицама.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Милан Петровић Август 16, 2020, 09:16:42 поподне
Виобран - ретко и лепо име
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ojler Август 16, 2020, 09:21:43 поподне
Виобран - ретко и лепо име
Да није Винобран.... ?

Sent from my WAS-LX1 using Tapatalk

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Милан Петровић Август 16, 2020, 09:29:58 поподне
Да није Винобран.... ?

Sent from my WAS-LX1 using Tapatalk
Ха ха, није. Баш Виобран.  :D
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Август 16, 2020, 09:51:52 поподне
Виобран - ретко и лепо име

Можда је дошло до гласовне промене, а у основи је име Вил(о)бран.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Август 22, 2020, 11:30:00 поподне
Још једно необично женско име чух данас - Желица.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Август 23, 2020, 04:50:16 поподне
Једно ретко женско име - Светлица. Пандан Светлани.

Од њега је изведено и презиме Светличић. И раније сам се питао одакле је пореклом некадашњи фудбалер Партизана Ђорђе Светличић, али нисам ништа утврдио.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B

Код Срба у Босни постоје презимена Свјетлица и Свјетличић, а у Словенији Svetličič.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Август 23, 2020, 05:13:01 поподне
Једно занимљиво име записао је Јован Ердељановић почетком 20. века у Пиперима ("Постанак племена Пипера", 1911), у Мркама - Мигур Ђиканов.

Мислим да се не ради о имену, већ о надимку изведеном од неког уобичајенијег имена. Ево зашто мислим да је у питању име Михаило: сећам се колеге мог оца, именом Михаило кога су звали - Мига. Такође, знам људе чији се син зове Михаило, а од милоште га зову - Миге. Овим примерима треба додати и чињеницу да род од којег је поменути Мигур слави Аранђеловдан - Сабор Светог архангела Михаила, па утолико име Михаило још више добија на снази у овом објашњењу.

Имамо сличан надимак у Црној Гори - Мишур, изведен од Миша, Мишо, а ово од неког конкретног личног имена, можда баш исто од Михаило (али и - Милош, Милосав, Милутин, итд).

У целој причи, једино необично је онај именски наставак -ур. У нашем језику га срећемо у улози увеличавања, уз наставак -ина, попут брада - брад-ур-ина, књига - књиж-ур-ина. Не знам може ли и именски наставк имати везе с овим, али ми се чини да је у истој функцији.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Exiled Август 23, 2020, 05:18:55 поподне
Једно ретко женско име - Светлица. Пандан Светлани.

Од њега је изведено и презиме Светличић. И раније сам се питао одакле је пореклом некадашњи фудбалер Партизана Ђорђе Светличић, али нисам ништа утврдио.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B

Код Срба у Босни постоје презимена Свјетлица и Свјетличић, а у Словенији Svetličič.
Постоји у БИХ и варијанта презимена истог корена, Свитлица
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Панић Август 23, 2020, 05:19:42 поподне
Брат моје бабе се звао Тојица - никад нисам срео то име, осим код њега. И знам причу да је поп приликом крштења рекао његовој мајци да то име не постоји у календару, а она му је љутито рекла: Ако умијеш, пиши ко што сам рекла.

Прабаба је била опасна, од ње су сви цвикали, па се и свештеник сложио :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Август 23, 2020, 05:37:49 поподне
Брат моје бабе се звао Тојица - никад нисам срео то име, осим код њега.

Свакако се ради о надимку које је дато као лично име. Прво што ми пада на памет је да је изведено од имена Тодор (Тодор - Тојо - Тојица), али су конкуренти и имена Томислав, Томаш и Тоља, као и стара замрла имена Тохслав и Тохољ.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: сɣнце Август 23, 2020, 05:46:15 поподне
Свакако се ради о надимку које је дато као лично име. Прво што ми пада на памет је да је изведено од имена Тодор (Тодор - Тојо - Тојица), али су конкуренти и имена Томислав, Томаш и Тоља, као и стара замрла имена Тохслав и Тохољ.

Такав начин је типичан у Крајини
Тодор Тоја, Грубан Груја, Михаил Мија, Душан Дуја, Цвета Цуја, Ђурађ Ђуја итд.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Владимир Бојановић Август 23, 2020, 06:32:37 поподне
Зна ли неко значење женског имена Виназита које сам налазио у МК за нека села Старог Влаха (период друга половина 19. века)?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Август 23, 2020, 08:02:15 поподне
Зна ли неко значење женског имена Виназита које сам налазио у МК за нека села Старог Влаха (период друга половина 19. века)?
Први пут чујем за то име.
https://www.infopedia.pt/dicionarios/lingua-portuguesa/vinazita  (https://www.infopedia.pt/dicionarios/lingua-portuguesa/vinazita)
По овоме што пише, једна варијанта би могла бити да је виназита назив за гудачке инструменте из јужне Азије.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: нцп Август 23, 2020, 08:22:01 поподне
Ксенофон
Ово име се јављало ту и тамо у Банату у 19 веку (Банатско Аранђелово и Кумане).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nikola М Август 23, 2020, 08:53:36 поподне
Нека интересантна имена из околине Књажевца (од средине 19. века до средине 20. века):
Женска: Полексија, Станаја, Гркиња, Божица, Девица, Кошута, Грлица, Севдија, Солунка, Једренка, Убавка, Вукана, Велика, Велинка, Видинка, Боринка (Борика), Богомила, Летовка
Мушка: Боримир, Дојчин, Трандафил, Милаћ (Милак), Зарија, Богомир, Најдан, Селибор, Виден, Стамен, Милен, Ђорђа (од имена Ђорђе), Игњат
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ojler Август 23, 2020, 08:53:48 поподне
Још једно необично женско име чух данас - Желица.

Желица и Светлица ме подсетише на ретко мушко име Окица, и данас заборављеног српског новинара, преводиоца и књижевног критичара, Окицу Глушчевића (https://en.wikipedia.org/wiki/Okica_Glu%C5%A1%C4%8Devi%C4%87), о којем се на Интернету готово не могу пронаћи информације. Ни српска Википедија му није посветила чланак, већ само она на енглеском језику.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Август 23, 2020, 09:00:22 поподне
Зна ли неко значење женског имена Виназита које сам налазио у МК за нека села Старог Влаха (период друга половина 19. века)?

Заиста необично име. Видим да је прилично заступљено у западним деловима Србије. Немам објашњење за његову етимологију...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Август 23, 2020, 09:08:10 поподне
Ксенофон
Ово име се јављало ту и тамо у Банату у 19 веку (Банатско Аранђелово и Кумане).

Ксенофон је календарско име. Код православних се јавља као Ксенофонт, а код западних хришћана као Ксенофон. Значење је, у сваком случају, исто - "онај који говори страним језиком".

Свети супружници Ксенофонт и Марија и синови њихови (5. век) славе се 8. фебруара / 26. јануара.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Август 23, 2020, 09:22:19 поподне
Желица и Светлица ме подсетише на ретко мушко име Окица, и данас заборављеног српског новинара, преводиоца и књижевног критичара, Окицу Глушчевића (https://en.wikipedia.org/wiki/Okica_Glu%C5%A1%C4%8Devi%C4%87), о којем се на Интернету готово не могу пронаћи информације. Ни српска Википедија му није посветила чланак, већ само она на енглеском језику.

Да, и ја сам тражио податке о Окици Глушчевићу и нисам нашао богзнашта. Његов отац Јован Глушчевић (1821-1904), од Глушчевића из Камене Горе код Пријепоља, био је хајдук у Доњем Полимљу и један од вођа Бабинске буне 1875. године. Пребегао је у Ужице, где је одрастао и његов син Окица.

Окица Глушчевић (1858-1898), био је новинар и публициста, био је врсни зналац руског језика, па је превео нека руска књижевна дела, између осталих и Толстојев "Рат и мир". Био је вишегодишњи сарадник и уредник радикалног часописа "Одјек". На жалост, упокојио се у 40. години, тако да није стигао оставити иза себе још дела како би остао боље упамћен.

Верујем да је и име Окица неки надимак. Не бих се кладио, али прво ми на памет пада име Оливер.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Август 23, 2020, 09:24:18 поподне
Верујем да је и име Окица неки надимак. Не бих се кладио, али прво ми на памет пада име Оливер.

Или можда - Огњен.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Панић Август 23, 2020, 09:59:59 поподне
Такав начин је типичан у Крајини
Тодор Тоја, Грубан Груја, Михаил Мија, Душан Дуја, Цвета Цуја, Ђурађ Ђуја итд.

Ови су из Сарајева у ширем смислу а родом из Ст. Херцеговине. Али свакако и ја мислим да је од Тодор изворно.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Миодраг Август 23, 2020, 10:29:11 поподне
Školska drugarica u osnovnoj: Rusijana. Imala je neko sasvim obično prezime tipa Milenković, Milentijević, ne pamtim. Nikad više nisam čuo za to ime nigde. Sestra školskog: Negica. Ne Negoslava, Negovana, ili tako nešto, nego baš Negica.

Dobro, tetka-Meri je bila Grkinja doseljena 1948. (mada i tamo to nije uobičajeno ime u toj varijanti), a baba-Kaliopa je bila valjda kći profesora grčkog i latinskog pre I svetskog rata. Ne pada mi sad ništa drugo na pamet, bilo je sigurno i drugog.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Август 24, 2020, 08:57:06 пре подне
Нека интересантна имена из околине Књажевца (од средине 19. века до средине 20. века):
Женска: Полексија, Станаја, Гркиња, Божица, Девица, Кошута, Грлица, Севдија, Солунка, Једренка, Убавка, Вукана, Велика, Велинка, Видинка, Боринка (Борика), Богомила, Летовка
Мушка: Боримир, Дојчин, Трандафил, Милаћ (Милак), Зарија, Богомир, Најдан, Селибор, Виден, Стамен, Милен, Ђорђа (од имена Ђорђе), Игњат
Интересантна имена. Многа од њих носе људи које познајем или сам познавала носе људи који су пореклом из јужне Србије и Македоније. За нека која су наведена, никада нисам чула
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nikola М Август 25, 2020, 02:57:59 поподне
Нека интересантна имена из околине Књажевца (од средине 19. века до средине 20. века):
Женска: Полексија, Станаја, Гркиња, Божица, Девица, Кошута, Грлица, Севдија, Солунка, Једренка, Убавка, Вукана, Велика, Велинка, Видинка, Боринка (Борика), Богомила, Летовка
Мушка: Боримир, Дојчин, Трандафил, Милаћ (Милак), Зарија, Богомир, Најдан, Селибор, Виден, Стамен, Милен, Ђорђа (од имена Ђорђе), Игњат

Још неких интересантних женских имена из околине Књажевца (од средине 19. века до средине 20. века): Ракита (у изговору је Раћита или Рећита - слово "к" изговарају као "ћ"), Симијонка, Цола, Горинка, Сада, Првка, Краса
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Септембар 02, 2020, 09:34:55 пре подне
Име Новит од којег је изведено презиме Новитовић.

То је народска верзија имена Неофит, по Светом младенцу мученику Неофиту (3/4. век), петнаестогодишњем дечаку чудотворцу, мученички пострадалом у време Диоклецијановог прогона хришћана. Слави се 3. фебруара / 21. јануара. Могуће је да је неки наш Новит рођен на овај датум, па је по светитељу добио име.

Постоји код нас и међуверзија имена - Нофит.

Неофит - Нофит - Новит
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НикПав Септембар 27, 2020, 10:58:13 поподне
Ево неких ређих имена мојих предака:

Маћа ( мушко име, од Павловића), моја курђела по Павловићима се звала Ранђија, мој чукундеда мајчине мајке деда се звао Герасим,  моја прабаба, мајчине мајке мајка се звала Јевросима,  а њена мајка Велика са нагласком на И. Мајчиног оца баба са мушке стране се звала Синђа, а деда Цветко.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НикПав Септембар 27, 2020, 11:45:25 поподне
Нажалост не могу да допуним моју претходну поруку па ћу написати нову.

Мамина рођена сестра се зове Ирена и по баби "поп није хтео да је крсти са тим именом", али је баба истрајала. Моја баба је из Долну Мелну, по предању, а то је и поткрепљено историјским изворима. Чак и име моје мајке Душица није тако уобичајено.
У Бучумету, селу мога деде, мајчиног оца смо имали и баба Петровку (ми смо је звали Петрофка, била је род) и једну бабу Вилдану. Породица мог деде се доселила из Вучи Дела са границе са Бугарском, али по даљем предању са Скопске Црне Горе. У плану је днк тестирање.
У аутосомалним анализама имам два изражена грозда рођака (Севлиево - Трјавна - Габрово - В. Трново и околину Кавале).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nikola М Октобар 07, 2020, 07:53:59 поподне
Још неких интересантних женских имена из околине Књажевца (од средине 19. века до средине 20. века): Ракита (у изговору је Раћита или Рећита - слово "к" изговарају као "ћ"), Симијонка, Цола, Горинка, Сада, Првка, Краса

Додајем на списак још имена из околине Књажевца:
- Првул, Мијалко, Ташко, Животије, Јелен, Јеленко, Ставра, Аксентије
- Живица, Малинка, Љубичица (име се изговара специфичним акцентовањем), Јелка, Добросавка
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Октобар 07, 2020, 08:22:04 поподне
Додајем на списак још имена из околине Књажевца:
- Првул, Мијалко, Ташко, Животије, Јелен, Јеленко, Ставра, Аксентије
- Живица, Малинка, Љубичица (име се изговара специфичним акцентовањем), Јелка, Добросавка

Добро, ово су све имена јасне етимологије и не тако ретка.
Претпостављам да се име Љубичица изговара са нагласком на првом слогу, као деминутив од имена Љубица, а не као цвет са нагласком на трећем слогу.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Октобар 07, 2020, 09:17:17 поподне
Има ли данас у неком од наших крајева помена имена Истијана? Иначе је врло ретко, а нашао сам да се помиње у Старој Србији (Призрен, Пећ,Лесново, Прилеп) у периоду око 16.века.
Баш ме занима има ли га сада?

Такође питања важе за женска имена Макрена, Василија, Елена, Христина , Димитра, мушко Дионизије , Антоније, Косман и Теофан нпр.?

Напомињем да су ово имена у Банату-конкр.мојих оредака и орезимењака од 1760-тих до 1835.године?
Пошто ми је најстарији оредак носио име Живота (око 1710 рођен), покушао сам да схватим одакле би могао бити родом, јер је од дошљак сеобама у Панчево. Пало ми је на памет, обзирон да су чешћа имена са именицом живот у виду Живојина, Живана и Живка у том периоду па је Животљ деф.ређе и атипичније. Опет имамо имена Благота, Вукота, Вулета, Милета која имају сличан наставак као и поменуто Живота па сам размипљао о томе да име може бити из крајева где доминирају сва ова наведена имена.
Са друге стране када нпр.погледам појаву презимена Животић/Животин данас, примећујем да се јавља доминантно у Хомољском региону, Смедереву као и у Шумадији углавном до Горњег Милановца.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Дробњак Октобар 07, 2020, 09:31:28 поподне
Има ли данас у неком од наших крајева помена имена Истијана? Иначе је врло ретко, а нашао сам да се помиње у Старој Србији (Призрен, Пећ,Лесново, Прилеп) у периоду око 16.века.
Баш ме занима има ли га сада?

Такође питања важе за женска имена Макрена, Василија, Елена, Христина , Димитра, мушко Дионизије , Антоније, Косман и Теофан нпр.?
Елена спада у једно од чешћих имена која се дају девојчицама у задњих 5 година. И Василија није више ретко име међу децом. Има и Христина али је чешћа варијанта Кристина. Чуо сам само за једну Макрену, ван оне коју је Милован Витезовић овековечио у својој књизи.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Октобар 07, 2020, 09:45:30 поподне
Чуо сам само за једну Макрену, ван оне коју је Милован Витезовић овековечио у својој књизи.

Можда је ово верзија имена Макрина, што је светачко име, Свете преподобне мати Макрине, сестре Светог Василија Великог:

http://www.spc.rs/sr/prepodobna_makrina
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Зрно Октобар 07, 2020, 11:08:16 поподне
Као Елене су записиване Јелене у старим матичним књигама. Ела-Јела.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Панић Октобар 07, 2020, 11:32:31 поподне
Као Елене су записиване Јелене у старим матичним књигама. Ела-Јела.
У црквенословенском се тако пише.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Делија Октобар 07, 2020, 11:58:06 поподне
Елена спада у једно од чешћих имена која се дају девојчицама у задњих 5 година. И Василија није више ретко име међу децом. Има и Христина али је чешћа варијанта Кристина. Чуо сам само за једну Макрену, ван оне коју је Милован Витезовић овековечио у својој књизи.

За то си данас у праву, али у Банату у 18.веку хм ја бих издвојио име Драгиња, Милица, Јулијана, Марија као најчешћа уз заиста појаву прегршт различитих и веома ретких имена  типа Олимпијада, Ракила, Агница, Сосана итд...а ово име сам видео да се води у СПЦ као Макрина али моју преткињу (од 6.колеба сестру рођену) уписали су као Макрена



Као Елене су записиване Јелене у старим матичним књигама. Ела-Јела.
Морам признати да нисам то знао ! Знао сам да је варијација али не и честа замена у матичним књигама у ранијим временима.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Октобар 08, 2020, 07:55:06 поподне
Има ли данас у неком од наших крајева помена имена Истијана? Иначе је врло ретко, а нашао сам да се помиње у Старој Србији (Призрен, Пећ,Лесново, Прилеп) у периоду око 16.века.
Баш ме занима има ли га сада?

Такође питања важе за женска имена Макрена, Василија, Елена, Христина , Димитра, мушко Дионизије , Антоније, Косман и Теофан нпр.?

Напомињем да су ово имена у Банату-конкр.мојих оредака и орезимењака од 1760-тих до 1835.године?
Пошто ми је најстарији оредак носио име Живота (око 1710 рођен), покушао сам да схватим одакле би могао бити родом, јер је од дошљак сеобама у Панчево. Пало ми је на памет, обзирон да су чешћа имена са именицом живот у виду Живојина, Живана и Живка у том периоду па је Животљ деф.ређе и атипичније. Опет имамо имена Благота, Вукота, Вулета, Милета која имају сличан наставак као и поменуто Живота па сам размипљао о томе да име може бити из крајева где доминирају сва ова наведена имена.
Са друге стране када нпр.погледам појаву презимена Животић/Животин данас, примећујем да се јавља доминантно у Хомољском региону, Смедереву као и у Шумадији углавном до Горњег Милановца.
Пробај са претрагом у белим странама.
Нпр Макена има 4. Јесте да се телефони можда више воде на мушке особе, можеш стећи барем какав такав увид где се отприле јављају та имена.
Што се Христина тиче, познајем две, ту су негде око двадесет и нешто.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Антонин Новембар 16, 2020, 06:48:56 поподне
Да ли неко има идеју од ког је имена настало име Чола? И да ли је уствари у питању надимак, или неко име чије смо значење заборавили у свакодневном говору?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nenad M Новембар 16, 2020, 07:09:52 поподне
Да ли неко има идеју од ког је имена настало име Чола? И да ли је уствари у питању надимак, или неко име чије смо значење заборавили у свакодневном говору?
Кажу да се Чолак Анта Симеуновић тако звао јер је у боју изгубио део руке, тј био "чолакаст". То потиче од неке турске речи. Ово је са Википедије. Можеш и сам да провериш и нађеш детаљније објашњење.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Антонин Новембар 16, 2020, 07:45:10 поподне
Цитат
Кажу да се Чолак Анта Симеуновић тако звао јер је у боју изгубио део руке, тј био "чолакаст". То потиче од неке турске речи. Ово је са Википедије. Можеш и сам да провериш и нађеш детаљније објашњење.

Да, и мени је иста ствар била на памети, али рекох да видим да неко нема можда неку другу идеју.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Новембар 16, 2020, 07:49:48 поподне
Чолак, у праву сте, је турцизам који значи - сакат у руку. Е, сад, да ли је Чола (ако је то уопште име) изведено од придева чолак, питање је.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Новембар 17, 2020, 11:55:27 пре подне
Син Ђуре Јакшића звао се Белуш
http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/1374178/gosti-iz-proslosti.html (http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/1374178/gosti-iz-proslosti.html)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Симеон Волос Јануар 20, 2021, 05:27:59 поподне
У Дечанској хрисовуљи из 14 вијека а касније и Отоманском дефтеру из 1455 године јављају се код срба следећа имена:
Braja

Brajak

Brajan

Brajen

Brajehna

Brajilo

Brajimil

Brajislav

Brajiša

Brajko

Brajun

Brajuna

Bral
Уз то јавља се и име Рајан.На прву ми ово делују као келтска имена.Нека врста помодарства у то вријеме или трагови келтског присуства на овим просторима?
Постоји шанса и да је ово Брај- изведено од брат а Рајан од раја,народ па ако има некога ко се разумије у ономастику да реши дилему.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: vidoje 013 Јануар 20, 2021, 06:11:36 поподне
У Дечанској хрисовуљи из 14 вијека а касније и Отоманском дефтеру из 1455 године јављају се код срба следећа имена:
Braja

Brajak

Brajan

Brajen

Brajehna

Brajilo

Brajimil

Brajislav

Brajiša

Brajko

Brajun

Brajuna

Bral
Уз то јавља се и име Рајан.На прву ми ово делују као келтска имена.Нека врста помодарства у то вријеме или трагови келтског присуства на овим просторима?
Постоји шанса и да је ово Брај- изведено од брат а Рајан од раја,народ па ако има некога ко се разумије у ономастику да реши дилему.

   У Дечанској хрисовуљи нема имена Бракоч, без обзира на близину  Манастира Дечана и Шекулара. Име се јавља у тзв. Црногорским харачким теферима из 1521. и 1523.године у околини Цетиња. Јавља се у Горњем Полимљу у 18. вијеку. Један од синова ( или унука по некима) Вука Љевака звао се  Бракоч. Отварао сам ово питање.  Може ли се сматрати да  име Бракоч има "везе" са неким од низа наведених имена?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Симеон Волос Јануар 20, 2021, 07:21:19 поподне
   У Дечанској хрисовуљи нема имена Бракоч, без обзира на близину  Манастира Дечана и Шекулара. Име се јавља у тзв. Црногорским харачким теферима из 1521. и 1523.године у околини Цетиња. Јавља се у Горњем Полимљу у 18. вијеку. Један од синова ( или унука по некима) Вука Љевака звао се  Бракоч. Отварао сам ово питање.  Може ли се сматрати да  име Бракоч има "везе" са неким од низа наведених имена?


Мени на први поглед баш и не личи али не мора да значи да сам у праву.Мишљења сам да је та основа имена Брај- а вероватно и Брак- , неког од предсловенског становништва Балкана.Келтског или влашког.Знам да су (Брајан и Рајан) једна од омиљених код Шкота,Ираца и Енглеза.Но не мора да значи да су оригинално келтска имена.Лако су их могли преузети од неког романског народа.Рецимо римљани су имали сличан облик имена Трајан.Узмимо ту аналогију Брај- = Трај-, онда би по сличном принципу могли да закључимо Брак= Трак , па дођосмо до Тракије и Влаха као коначног решења :)
Шалу на страну,надам се да на овом форуму има неког ко ће одгонетнути порекло имена са основом Брај- и Брак- на овим просторима.Ја лично мислим да су то била лична имена код влашке популације...
Узгред једна исправка у вези мог претходног поста.И док остављам мале шансе да је Брај- настало од речи брат, шансе да је Рајан настало од раја готово да не постоје.Раја је турска реч и 1455-та је исувише рано да би се лично име код нашег становништва изводило из те ријечи иако су турци  већ били ту...Нисам детаљно провјерио али сам сигуран да је име Рајан постојало и у Дечанској хрисовуљи,тј прије доласка Турака.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Exiled Јануар 20, 2021, 07:43:06 поподне


Мени на први поглед баш и не личи али не мора да значи да сам у праву.Мишљења сам да је та основа имена Брај- а вероватно и Брак- , неког од предсловенског становништва Балкана.Келтског или влашког.Знам да су (Брајан и Рајан) једна од омиљених код Шкота,Ираца и Енглеза.Но не мора да значи да су оригинално келтска имена.Лако су их могли преузети од неког романског народа.Рецимо римљани су имали сличан облик имена Трајан.Узмимо ту аналогију Брај- = Трај-, онда би по сличном принципу могли да закључимо Брак= Трак , па дођосмо до Тракије и Влаха као коначног решења :)
Шалу на страну,надам се да на овом форуму има неког ко ће одгонетнути порекло имена са основом Брај- и Брак- на овим просторима.Ја лично мислим да су то била лична имена код влашке популације...
Узгред једна исправка у вези мог претходног поста.И док остављам мале шансе да је Брај- настало од речи брат, шансе да је Рајан настало од раја готово да не постоје.Раја је турска реч и 1455-та је исувише рано да би се лично име код нашег становништва изводило из те ријечи иако су турци  већ били ту...Нисам детаљно провјерио али сам сигуран да је име Рајан постојало и у Дечанској хрисовуљи,тј прије доласка Турака.
Е мој (Б)рајко🙂
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Симеон Волос Јануар 20, 2021, 08:16:30 поподне
Е мој (Б)рајко🙂

Конкретно замјерка на? Само немој на овај дио гдје сам назначио да је у питању шала :)
Неко моје мишљење да су ово била имена претежно код Влаха.Ваљда се не може искључити и таква могућност?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јануар 20, 2021, 08:22:03 поподне
Постоји шанса и да је ово Брај- изведено од брат а Рајан од раја,народ па ако има некога ко се разумије у ономастику да реши дилему.

Брајан од - брат, Рајан од - рај. Нема двојбе.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јануар 20, 2021, 08:23:08 поподне
Што се имена Бракоч тиче, тешко је рећи. Али, ваља поменути и презиме Браковић, које има исту основу као и Бракочевић - Брако / Бракоч.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Exiled Јануар 20, 2021, 08:23:42 поподне
Конкретно замјерка на? Само немој на овај дио гдје сам назначио да је у питању шала :)
Неко моје мишљење да су ово била имена претежно код Влаха.Ваљда се не може искључити и таква могућност?
Ма нема замерке него ти кажем на шта мене то асоцира.ТЈ.мислим да је то са Брајанима и сл. само верзије и изведенице од БРАТ и то је то...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nenad M Јануар 20, 2021, 08:39:12 поподне
Ја памтим Брајана Ненезића, рођеног Никшићанина, дугогодишњег фудбалера Сутјеске.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Симеон Волос Јануар 20, 2021, 08:40:06 поподне
Моја теорија свакако егзотичнија и компликованија :D
Наравно оставио сам и то као могућност.Брај-брат.Али ми по српски у том контексту више приличи :брате,брале,брацо...
Полазим од тога да је то био нормалан израз (брајко,брајо) онда би се име и Брајан очувало у нашем језику? Од средњег вијека тог имена готово да нема више у Срба.Питање због чега.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Симеон Волос Јануар 20, 2021, 08:45:55 поподне
Брајан од - брат, Рајан од - рај. Нема двојбе.

Може а и не мора бити... Да цитирам великог везира Јовановић Драгана :)
Заборавих на рај...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Симеон Волос Јануар 20, 2021, 10:43:10 поподне
Полазим од тога да је то био уобичајен израз (брајко,брајо) онда би се име и Брајан очувало у нашем језику? Од средњег вијека тог имена готово да нема више у Срба.Питање због чега.

Не замјерите што гушим тему но када сам већ поставио питање да покушам да одговорим на њега,да не останем недоречен.
Оставио бих као једну од могућности,ма колико (не)вероватно дјеловала,да су сва имена (и њихови различити облици ) које смо поменули заиста била типична за припаднике влашке заједнице тог доба.Док су били свесни свог идентитета и говорили влашким језиком та имена су опстајала.Како је тај утицај слабио,и преостали Власи се асимиловали у српски,албански и бугарски етнос та имена су ишчезавала.Данас готово да их нема.Само понеко презиме,опстало до данас,изведено из тих имена указује на тако нешто.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Јануар 21, 2021, 08:18:38 пре подне

Уз то јавља се и име Рајан.На прву ми ово делују као келтска имена.Нека врста помодарства у то вријеме или трагови келтског присуства на овим просторима?
Постоји шанса и да је ово Брај- изведено од брат а Рајан од раја,народ па ако има некога ко се разумије у ономастику да реши дилему.
По овим тумачењима изгледа да су ти претпоставке тачне
https://www.behindthename.com/name/brian (https://www.behindthename.com/name/brian)
https://www.behindthename.com/name/rayyan (https://www.behindthename.com/name/rayyan)
у Италији постоји место које је врло старо, још у време Рима је постојало https://www.comune.eraclea.ve.it/index.php?area=4&menu=72&page=172 (https://www.comune.eraclea.ve.it/index.php?area=4&menu=72&page=172)
На овој страници википедије  спомиње се да је име у Британији постало често после норманских освајања.
https://en.wikipedia.org/wiki/Brian (https://en.wikipedia.org/wiki/Brian)
присутна су и презимена попут Брајановски и Брајановић код нас
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јануар 21, 2021, 09:31:06 пре подне
То што имена Bryan / Brian и Ryanm постоје код народа са келтском традицијом не значи да су и наша имена исте звучности истог порекла.

Мислим да су тумачења за име Брајан која су дали нпр. Милица Грковић и Велимир Михајловић, као и цео тим лингвиста који је написао Речних спрскохрватског књижевног језика (1970-их), ипак мало већи ауторитети од неких опскурних британских интернет страница, а та мишљења апсолутно потврђују да је име Брајан изведено од речи брат. Притом, на тим страницама се нигде не наводи да србска имена Брајан и Рајан имају везе са њиховим именима Bryan и Ryann. Притом, имамо у нашем језику имена исте основе типа Брајо, Брајко, Брајак, Брајило, Брајушко, итд, која потврђују овакав закључак.

Што се имена Рајан тиче, тумачење наших лингвистичара је да је основа рај- надимачког типа и да су имена са том основом изведена од дужих имена са основом рад- (Радослав, Радомир, Радивој, итсл). Да је име Рајан србског порекла потврђују и имена исте основе попут Рајко, Рајин, Рајак, итд.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: сɣнце Јануар 21, 2021, 10:35:07 пре подне
То што имена Bryan / Brian и Ryanm постоје код народа са келтском традицијом не значи да су и наша имена исте звучности истог порекла.

Мислим да су тумачења за име Брајан која су дали нпр. Милица Грковић и Велимир Михајловић, као и цео тим лингвиста који је написао Речних спрскохрватског књижевног језика (1970-их), ипак мало већи ауторитети од неких опскурних британских интернет страница, а та мишљења апсолутно потврђују да је име Брајан изведено од речи брат. Притом, на тим страницама се нигде не наводи да србска имена Брајан и Рајан имају везе са њиховим именима Bryan и Ryann. Притом, имамо у нашем језику имена исте основе типа Брајо, Брајко, Брајак, Брајило, Брајушко, итд, која потврђују овакав закључак.

Што се имена Рајан тиче, тумачење наших лингвистичара је да је основа рај- надимачког типа и да су имена са том основом изведена од дужих имена са основом рад- (Радослав, Радомир, Радивој, итсл). Да је име Рајан србског порекла потврђују и имена исте основе попут Рајко, Рајин, Рајак, итд.

Сасвим подупирем твој исказ. У старини је било навично кратити имена по истом кроју како и мама > маја, мајка; тата > таја (вок. тајо), тајко

Ђурађ > Ђука, Ђуја,
Михаил > Мика, Мија
Цвјетко > Цвија,
Грубан > Груја,
Душан > Дуја, Дука
Бранислав, Бранимир > Бранко, Браја
Радослав, Раден > Радко, Раденко, Раја
Мухамед > Муја

Од овакових имена одмијела настала су презвишта Ђујић, Ђукић, Микић, Мијић, Цвијић, Грујић, Дујић, Дукић, Брајић, Рајић и тако редом истим кројем.

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Симеон Волос Јануар 21, 2021, 10:55:36 пре подне
То што имена Bryan / Brian и Ryanm постоје код народа са келтском традицијом не значи да су и наша имена исте звучности истог порекла.

Мислим да су тумачења за име Брајан која су дали нпр. Милица Грковић и Велимир Михајловић, као и цео тим лингвиста који је написао Речних спрскохрватског књижевног језика (1970-их), ипак мало већи ауторитети од неких опскурних британских интернет страница, а та мишљења апсолутно потврђују да је име Брајан изведено од речи брат. Притом, на тим страницама се нигде не наводи да србска имена Брајан и Рајан имају везе са њиховим именима Bryan и Ryann. Притом, имамо у нашем језику имена исте основе типа Брајо, Брајко, Брајак, Брајило, Брајушко, итд, која потврђују овакав закључак.

Што се имена Рајан тиче, тумачење наших лингвистичара је да је основа рај- надимачког типа и да су имена са том основом изведена од дужих имена са основом рад- (Радослав, Радомир, Радивој, итсл). Да је име Рајан србског порекла потврђују и имена исте основе попут Рајко, Рајин, Рајак, итд.


Свакако је ваше позивање на лингвисте меродавније него моја слободна и произвољна процјена да су то најчешће у то вријеме (14 и 15 вијек а вероватно и прије)  била имена која су користили Власи (који су их опет покупили негдје на том подручју Подунавља од Келта).Није ми за циљ да намећем то мишљење по сваку цијену.Чисто као једна од могућности ма колико (не)вероватна била.Да идем у крајност могао бих као једну од могућности навести и да су та имена на овим просторима дошла са норманским освајањима а које су Нормани такође усвојили као своја имена након освајања данашње Велике Британије .Ето чак и на југу Италије гдје су Нормани итекако били присутни имамо локалитет Брајан.Није да немамо Нормана данас и међу нама (8+ %). Али та опција је тек мало вероватна.Али докле год постоји и најмања могућност да је нешто тако било и могуће сматрам да је треба навести иако ће многи сматрати да је непотребно и глупо.
Поријекло имена Брајан и Рајан без сумње можемо наћи у нашем језику.Сигуран сам да су их због популарности у то вријеме у великој мјери имали и Срби.Можда баш логиком коју сте навели цитирајући ове лингвисте.Но као могућност наводим само да можда оригинално нису била наша...
Опет се поставља се питање зашто су та имена ако су их Србин сматрали својима нестала баш негдје са нестанком влашких заједница на овим просторима?Ако пратимо географску распрострањеност тих имена да ли су она повезана са локалитетима за које се сматра да су их некад у значајнијој мјери насељавали Власи?И не само Брајан и имена изведена из његове основе већ и ,што да не, Бракоч и његове изведенице која су споменуте у овој дискусији.
Braja
Brajak
Brajan
Brajen
Brajehna
Brajilo
Brajimil
Brajislav
Brajiša
Brajko
Brajun
Brajuna
Bral
Опет подсећам на ову листу.Нека од њих апсолутно звуче српски,Брајехна примјера ради ни у траговима.Но није да се не може поставити знак питања њиховог поријекла...

Не замјерите ако вам мој став иде на живце.Није ми циљ за циљ било каква антисрпска пропаганда кроз изједначавање Срба и Влаха или потенцирање њихове бројности на одређеним просторима.Те влашке скупине су данас дио етноса свих народа на Балкану и нико никоме не може да приговара због тога...
Ово чисто гледам као неку врсту разбибриге и интересантне теме за истраживање и дискусију.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Јануар 21, 2021, 11:00:52 пре подне
Опет се поставља се питање зашто су та имена ако су их Србин сматрали својима нестала баш негдје са нестанком влашких заједница на овим просторима?Ако пратимо географску распрострањеност тих имена да ли су она повезана са локалитетима за које се сматра да су их некад у значајнијој мјери насељавали Власи?И не само Брајан и имена изведена из његове основе већ и ,што да не, Бракоч и његове изведенице која су споменуте у овој дискусији.

Нису само та имена нестала. Било је још прилично имена словенског корена у средњем веку која су у међувремену "изумрла", тј. не користе се више за именовање деце. Дакле, корелација између асимиловања Влаха и нестанка ових имена не постоји. Очигледна имена влашког порекла су она која као суфиксе имају -ор или -ул, мада и ту често долази до комбинације словенског корена и влашког (источнороманског) наставка, као што је случај са именом Радул.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: goca 11 Јануар 21, 2021, 11:45:18 пре подне
Ja sam potomak Brajenovića, ( majka mog dede po majci je od ovog roda)koji su sa Banije.Najstariji predak za koga mi je poznato bio je Jandrija Brajenović rodj.oko 1830god. Po predanju (porodičnom) krenuli sa Arsenijem...
Uvek mi je bilo intrigantno to patronimsko prezime po imenu Brajen. Delovalo i zvučalo  nekako " engleski"  :)
Tako da sam radeći porodični rodoslov malo više istraživala i ime Brajen i osnovicu Bra..
Našla sam ovo ime u turskom popisu oblasti Brankovića iz 1455 god. Zatim u Rečniku M.Grković V.Mihailović ( što pomenu i Nebo).
Medjutim bilo mi je interesantno što sam naišla na podatak da u Indiji postoji region Braj (u  Utar Pradešu) i čak centar hodočašća koji se zove Braj ( Mandal centar).
Dalje u Rečniku  sanskrita i srpskog Marka Pejakovića, reč brat je srodna reči bhraat u sanskritu.
Osnova Bra je skraćenica od Bramana, koja se može naći u sanskritu i u dravidskom jeziku. U sanskritu nebo je Bra( hma) Braman (Brahmarishi)  znači mudrac. Brahman znači pobožan.
Kod nas ime BRAnko.
 Luj Braj ( rodjen poč. 19 veka) tvorac pisma za slepe.ili Tomas Braj poznati novinar.
Sve ovo što sam napisala je samo rezultat mojih istraživanja zbog  pisanja rodoslova i prezimena Brajenović koje nosim u krvi.  Želela sam  da napišem  ono  što je meni bilo interesantno i nikako ne bih želela da se ovo shvati drugačije.
Lično, ja bih volela da neki moj potomak u budućnosti, nosi ovo lepo staro srpsko ime Brajen.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Симеон Волос Јануар 21, 2021, 11:54:01 пре подне
Нису само та имена нестала. Било је још прилично имена словенског корена у средњем веку која су у међувремену "изумрла", тј. не користе се више за именовање деце. Дакле, корелација између асимиловања Влаха и нестанка ових имена не постоји. Очигледна имена влашког порекла су она која као суфиксе имају -ор или -ул, мада и ту често долази до комбинације словенског корена и влашког (источнороманског) наставка, као што је случај са именом Радул.


Очигледни наставци да али сигурно су и они имали изузетака?Као и сви народи.Претпостављам да ви у потпуности одбацујете могућност да су Власи користили нека од наведених имена?Да су их преузели  од Келта ?
Није спорно да имена нестају.Али нека од наведених у дискусији су преживјела друга не.Оних који су блискији нашем језику и даље има,оних “сумњивих” који више вучу ка неким другим народима су нестала.Можда су временом Брајан,Рајан,Брајен,Брајехна нестали јер су сматрана несрпским?Можда то има и везе и са развојем нивоа националне свести код Срба?Иако се ви не слажете ја бих ипак као опцију оставио могућност нестанка тих имена као последицу асимилације Влаха или неких других етничких група и преузимање само оних имена која су карактеристична за Србе.Немојте сметнути са ума да су на подручју данашње источне Црне Горе а и Малесије,српска односно албанска имена била сасвим уобичајена са оне стране “границе” да би са поларизацијом на српску или албанску страну она постала екслузивитет само за одређену државу.
Да ли неко ишчитавањем историјских списа/пописа може да оквирно утврди када су оваква имена и дефинитивно “испала из моде”?
Као што сам већ нагласио ову теорију сам само навео као једну од могућности.Засигурно ми није циљ борба са ветрењачама тј. тврдоглаво инсистирање на истој.Само ми је делује као могућа ...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Симеон Волос Јануар 21, 2021, 12:10:44 поподне
“Немојте сметнути са ума да су на подручју данашње источне Црне Горе а и Малесије,српска односно албанска имена била сасвим уобичајена са оне стране “границе” да би са поларизацијом на српску или албанску страну она постала екслузивитет само за одређену државу.”

Да исправим самог себе.Не екслузивитет за државу већ народ.И наравно мислим за одређена имена.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Јануар 21, 2021, 01:20:05 поподне
Ja sam potomak Brajenovića, ( majka mog dede po majci je od ovog roda)koji su sa Banije.Najstariji predak za koga mi je poznato bio je Jandrija Brajenović rodj.oko 1830god. Po predanju (porodičnom) krenuli sa Arsenijem...
Uvek mi je bilo intrigantno to patronimsko prezime po imenu Brajen. Delovalo i zvučalo  nekako " engleski"  :)
Tako da sam radeći porodični rodoslov malo više istraživala i ime Brajen i osnovicu Bra..
Našla sam ovo ime u turskom popisu oblasti Brankovića iz 1455 god. Zatim u Rečniku M.Grković V.Mihailović ( što pomenu i Nebo).
Medjutim bilo mi je interesantno što sam naišla na podatak da u Indiji postoji region Braj (u  Utar Pradešu) i čak centar hodočašća koji se zove Braj ( Mandal centar).
Dalje u Rečniku  sanskrita i srpskog Marka Pejakovića, reč brat je srodna reči bhraat u sanskritu.
Osnova Bra je skraćenica od Bramana, koja se može naći u sanskritu i u dravidskom jeziku. U sanskritu nebo je Bra( hma) Braman (Brahmarishi)  znači mudrac. Brahman znači pobožan.
Kod nas ime BRAnko.
 Luj Braj ( rodjen poč. 19 veka) tvorac pisma za slepe.ili Tomas Braj poznati novinar.
Sve ovo što sam napisala je samo rezultat mojih istraživanja zbog  pisanja rodoslova i prezimena Brajenović koje nosim u krvi.  Želela sam  da napišem  ono  što je meni bilo interesantno i nikako ne bih želela da se ovo shvati drugačije.
Lično, ja bih volela da neki moj potomak u budućnosti, nosi ovo lepo staro srpsko ime Brajen.

Сва имена која имају везу са речју "брат" вуку корен из прото-индоевропског језика. Тако имате и у германским језицима brother (енглески) и Bruder (немачки), латинско frater, итд.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: goca 11 Јануар 21, 2021, 01:22:41 поподне
Сва имена која имају везу са речју "брат" вуку корен из прото-индоевропског језика. Тако имате и у германским језицима brother (енглески) и Bruder (немачки), латинско frater, итд.
Pa jeste, tačno  je to, nego to nisam pomenula, nekako mi je ovo drugo dotad nepoznato, bilo interesantnije  :)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Сол Јануар 21, 2021, 01:29:59 поподне
осим имена Рајан и Брајан међу херцеговачким Власима постојаше и име катуна ПРИМИЛОВИЋ Име Примило делује (из наше садашњице) словенско-србско, али по Др. Ради Варги - Примило је келтско име

Others, such as Prima/Primus (though Holder notices only the forms Primiacus, Primiciacus, Primillo, Primuliacus Quintus/Quinta, names that represent a ordinal numeral in Latin, to sum it up, appear with a great predominance in the Celtic provinces of the Empire, proving a liking of these inhabitants for them or possibly a pre-existent tradition. Of course, in this case of the Celtic-root names, with a specificity more accurate than that of the Greek and Latin names;

https://www.academia.edu/212907/The_peregrine_names_from_Dacia

узгред трећина перегринских имена римске Дакије је келтског порекла
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НиколаВук Јануар 21, 2021, 01:39:54 поподне


Очигледни наставци да али сигурно су и они имали изузетака?Као и сви народи.Претпостављам да ви у потпуности одбацујете могућност да су Власи користили нека од наведених имена?Да су их преузели  од Келта ?
Није спорно да имена нестају.Али нека од наведених у дискусији су преживјела друга не.Оних који су блискији нашем језику и даље има,оних “сумњивих” који више вучу ка неким другим народима су нестала.Можда су временом Брајан,Рајан,Брајен,Брајехна нестали јер су сматрана несрпским?Можда то има и везе и са развојем нивоа националне свести код Срба?Иако се ви не слажете ја бих ипак као опцију оставио могућност нестанка тих имена као последицу асимилације Влаха или неких других етничких група и преузимање само оних имена која су карактеристична за Србе.Немојте сметнути са ума да су на подручју данашње источне Црне Горе а и Малесије,српска односно албанска имена била сасвим уобичајена са оне стране “границе” да би са поларизацијом на српску или албанску страну она постала екслузивитет само за одређену државу.
Да ли неко ишчитавањем историјских списа/пописа може да оквирно утврди када су оваква имена и дефинитивно “испала из моде”?
Као што сам већ нагласио ову теорију сам само навео као једну од могућности.Засигурно ми није циљ борба са ветрењачама тј. тврдоглаво инсистирање на истој.Само ми је делује као могућа ...

Врло су мали изгледи да се било шта од келтског/келтских језика говореног/говорених на овим просторима сачувало. Ипак је у питању дуг временски распон (6-7 векова) од времена избијања римских легија на Дунав па до доласка Словена, а треба узети у обзир и огроман асимилаторски утицај римско-грчке културе и последично латинског језика. Слабо се шта од старог римског именослова сачувало чак и код Влаха, да не говоримо о именима и језицима који су коришћени пре римског периода. Осим тога, не можемо гледати садашње облике тих имена која се користе у енглеском и ирском језику, јер она потичу из ирског језика, а не из општекелтског или протокелтског. Дакле, чак и да Ирци и даље баштине неко келтско име које потиче из првог миленијума п.н.е, што је врло мало вероватно, опет је то име прошло кроз гласовне промене од времена Келта па до средњовековних и данашњих Ираца, и то искључиво у ирском језику. Дакле чак и да је у питању име које се код Ираца баштини из келтског језика са континуитетом од око 2500 година, оно свакако у том раном периоду није гласило Рајан и Брајан, већ се вероватно изговарало потпуно другачије. Опет понављам, такав континуитет је врло мало вероватан, о чему говори и етимологија за име Брајан назначена на Викиречнику:

Etymology
Uncertain; possibly a borrowing from Proto-Brythonic *brɨɣėnt (“high, noble”).

Дакле, вероватно је у питању позајмица у ирски из прото-бритонског, претка данашњег велшког језика, у којем се тај придев ("племенити, високи, велики") изговарао као "бригент". Као што се види, мало сличности са садашњим "Брајан". За "Рајан" се наводи следећа етимологија:

An Irish surname, anglicized from Ó Riaghain, Ó Riain (“descendant of Riaghan, Rían”). Riaghan/Rían is perhaps from rí (“king”) + -án (diminutive suffix), meaning “little king”.

Овде је у питању потпуно ирска кованица, која се на овај начин сигурно није изговарала у протокелтском или општекелтском језику.

Једна од често помињаних псеудоетимолошких "бајки" је она о имену Аде Циганлије, која се пласирала у последњих 30 година. Опет повезивање са модерним речима из ирског језика, као и са Брајаном и Рајаном, и поред тога што се на старим мапама Београда из 17-18. века више пута види овај топоним преведен на немачки баш као "Острво Цигана", плус је убележено да се у то време тамо заиста налазило ромско (циганско) насеље, по чему је острво и названо.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: сɣнце Јануар 21, 2021, 01:59:34 поподне
осим имена Рајан и Брајан међу херцеговачким Власима постојаше и име катуна ПРИМИЛОВИЋ Име Примило делује (из наше садашњице) словенско-србско, али по Др. Ради Варги - Примило је келтско име

Others, such as Prima/Primus (though Holder notices only the forms Primiacus, Primiciacus, Primillo, Primuliacus Quintus/Quinta, names that represent a ordinal numeral in Latin, to sum it up, appear with a great predominance in the Celtic provinces of the Empire, proving a liking of these inhabitants for them or possibly a pre-existent tradition. Of course, in this case of the Celtic-root names, with a specificity more accurate than that of the Greek and Latin names;

https://www.academia.edu/212907/The_peregrine_names_from_Dacia

узгред трећина перегринских имена римске Дакије је келтског порекла

Примил, као и Придраг и сл. су босански или западнохерцеговачки облици имена Премил, Предраг. И дан данас се у средњој Босни и по западној Херцеговини ма и међу ијекавцима често чује при- намјесто пре-.
Да се не понављам за честитим НиколаВук-ом, он је то лијепо објаснио.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јануар 21, 2021, 03:11:49 поподне
Нека од њих апсолутно звуче српски,Брајехна примјера ради ни у траговима...

Није баш тако. Основа речи је брај-, изведено од речи брат, а наставак -ехна је облик некада честог именског наставка код нас -хна, који чешће срећемо у облику -ихна, као у именима Војихна, Озрихна, итд. Касније се глас Х изгубио, па имамо облике Озрина, Војина, Брајина.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: сɣнце Јануар 21, 2021, 04:00:12 поподне
Није баш тако. Основа речи је брај-, изведено од речи брат, а наставак -ехна је облик некада честог именског наставка код нас -хна, који чешће срећемо у облику -ихна, као у именима Војихна, Озрихна, итд. Касније се глас Х изгубио, па имамо облике Озрина, Војина, Брајина.

Баш тако. Исто како је некада било лагахно али сада то говоре лагано. (Још је много ријечи у којима се, иако по поријеклу неправилно, испушта х; такве су лопта и лабав, гдје треба хлопта и хлабав, а како говоре још само у муслимани у средњој Босни)
Ово -ихна је заправо спој двију морфема; прва -их (< ых  < ух < уш), а у женском роду уш- находи се и у другим словјенским језицима, особито русском;
Будући да је свако прасловјенско х* по поријеклу настало из ш*, нериједко се још виде двојаки облици у једном те истом коријену или истој морфеми но у разном звучном окружењу, хвљити - шврљити, ход ( < шад) но шьлъ (шедл), слаб но хлабав (< шлабав), мал > малиша но малихна.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Симеон Волос Јануар 21, 2021, 04:27:43 поподне
Сада би било превише да и даље инсистирам на овој теорији... :) Барем док се не појави неки историјски запис који би ишао у прилог свему што сам писао.А јако мале шансе за то. Сигуран сам да је и међу Власима на овим просторима могло бити ових имена јер су била популарна у то доба али ако званична наука даје јако мале шансе да је то било посредством Келта онда би та имена очигледно позајмљивали од Срба.Ма колико нам из ове перспективе чудно дјеловало то су изгледа заиста била наша средњовековна имена.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: aleksandar I Јануар 22, 2021, 05:05:36 поподне

Душан > Дуја, Дука

Од овакових имена одмијела настала су презвишта Ђујић, Ђукић, Микић, Мијић, Цвијић, Грујић, Дујић, Дукић, Брајић, Рајић и тако редом истим кројем.

Корисно! Етимологију неких презимена ( Хрњић, Пелемиш, Балз(ц)ано, Галић) сам открио  али Дукић не.

У Бијељини је било доста Дукића, који су сви муслимани, али  никада нисам претпоставио да је коријен Душан. Дакле, Дујо је и Дује (Крстуловић - кошарка), као и презиме Дујковић (Иван-голман). Код нас је Душан углавном Дуле, а понекад и Дућо.

Е да, само код муслимана из Јање сам чуо ријеч ХЛОПТА.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: сɣнце Јануар 22, 2021, 06:55:40 поподне
Корисно! Етимологију неких презимена ( Хрњић, Пелемиш, Балз(ц)ано, Галић) сам открио  али Дукић не.

У Бијељини је било доста Дукића, који су сви муслимани, али  никада нисам претпоставио да је коријен Душан. Дакле, Дујо је и Дује (Крстуловић - кошарка), као и презиме Дујковић (Иван-голман). Код нас је Душан углавном Дуле, а понекад и Дућо.

Е да, само код муслимана из Јање сам чуо ријеч ХЛОПТА.

Па да, није лагко видјет ту везу.

Да, (х)лопта је предмет који се хлопа, бије, млати; Назив потиче од старе словјенске народне игре сличе бејзболу или крикету;

https://ru.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BF%D1%82%D0%B0  (https://ru.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BF%D1%82%D0%B0)

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Exiled Јануар 22, 2021, 06:59:34 поподне
Па да, није лагко видјет ту везу.

Да, (х)лопта је предмет који се хлопа, бије, млати; Назив потиче од старе словјенске народне игре сличе бејзболу или крикету;

https://ru.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BF%D1%82%D0%B0  (https://ru.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BF%D1%82%D0%B0)
Мислиш ли на "клис"?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: сɣнце Јануар 22, 2021, 07:34:45 поподне
Мислиш ли на "клис"?

Да, у нас то зову клис а у Карпатима и даље х(лопта), а Мађари кажу лабда. А прави стари назив за округло тијело био је меч (męč). Ту ријеч су покупили Власи од Прасловјена па кажу Власи "минћ", а ми од каравлашких цигана који су израђивали ковине, посуду и накит за влахе покупили ријеч минћуша, па се тако добацујемо ријечима.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Exiled Јануар 22, 2021, 07:48:16 поподне
Да, у нас то зову клис а у Карпатима и даље х(лопта), а Мађари кажу лабда. А прави стари назив за округло тијело био је меч (męč). Ту ријеч су покупили Власи од Прасловјена па кажу Власи "минћ", а ми од каравлашких цигана који су израђивали ковине, посуду и накит за влахе покупили ријеч минћуша, па се тако добацујемо ријечима.
Руси користе реч"мјач"  за лопту,то знам. За карпатско-влашке изразе сам лаик и вјерујем ти на ријеч. А про по наших крајева, убицираћу те кад тад🙂 а чини ми се да си неђе узводно😎
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Јануар 29, 2021, 07:35:34 поподне
Мени јако необично женско име Лефтерија
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nenad M Јануар 29, 2021, 07:49:47 поподне
Мени јако необично женско име Лефтерија
Највероватније од грчког имена Елефтерија.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: НикПав Фебруар 01, 2021, 05:13:40 пре подне
Нека занимљива имена која сам сретао истражујући мајчину страну фамилије (ЈИ Србија и данашња ЈЗ Бугарска):
Струма, Звезда, Китан и Китана, Русија, Краљица, Ђурђелена, Стоил. Ова имена почетком XX века већ нестају из родослова.
Занимљиве су ми и неке форме познатих имена као Микаил и Антанас.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Фебруар 01, 2021, 06:47:30 пре подне
Ђурђелена од наведених је посебно занимљива, као да је сачињена од Ђурђа +Јелена (Елена)
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Азот Фебруар 01, 2021, 06:48:21 пре подне
Највероватније од грчког имена Елефтерија.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Онда је у преводу Слободанка
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Александра Август 08, 2021, 07:05:13 поподне
Поштовани, да ли је неко чуо за оваква имена: Ђорго, Вела, Џуна, Векослав, Пота, Бога, Спас ?
Наиме ради се о именима у породичном стаблу која су ми чудна,породично стабло које иде до седам генерација уназад ( мушка старана по мојој мајци) околина Пирота. Иначе да додам ако ишта значи, тестирани из те породице (мој деда) Вукадин Младеновић носи хаплогрупу И2а1б3.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Александра Август 08, 2021, 07:19:49 поподне
Занимају ме искуства људи који су истраживали и правило своје породично стабло. Да ли се дешавало да отац , син и унук имају исто крштено име, конкретно име Михаил(о)? Говоримо о периоду пре 250-200 година и о српској породици. Да ли осим тога да је у тој породици име било популарно постоји још нека могућност односно разлог за овако нешто? Притом за последња два Михаила разлог давања имена није рођење на Аранђеловдан док за првог то не могу да тврдим..

Знам да касним са одговором али сам одлучила да ипак нешто напишем. Ја у породици са очеве стране имам баш тај случај где се име Михаило баш тако и давало нпр прадеда ми је Михаило и Чукундеда ми је Михаило. Они су из Касторије ( данашња Грчка ) и давано са наменом увек исто због рата, у то време су се на тај начин радиле малверзације како би се сачувао нечији живот ( барем је код нас у тој породици тај разлог био ).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Amicus Август 08, 2021, 08:04:05 поподне
Поштовани, да ли је неко чуо за оваква имена: Ђорго, Вела, Џуна, Векослав, Пота, Бога, Спас ?
Наиме ради се о именима у породичном стаблу која су ми чудна,породично стабло које иде до седам генерација уназад ( мушка старана по мојој мајци) околина Пирота. Иначе да додам ако ишта значи, тестирани из те породице (мој деда) Вукадин Младеновић носи хаплогрупу И2а1б3.

Вела би могла бити Велинка од мила. Векослав је шире можда познатије у својој ијекавској верзији као Вјекослав. Ђорго је вероватно у вези са Јорго, именом од кога су настала презимена Јорга и Јорговић. У Београду је током 19. века живео литограф Мирослав Јорговић о коме се данас готово ништа не зна. Изрезао је неколико важних карата и мањи број повеља и диплома. Име Џуна би могло бити у вези са именом мушким именом Жун, уз које је вероватно постојала и женска верзија имена, Жуна, и од којега је настало презиме Жунић. Могуће да је и лично име Џуна заправо варзијација имена Жуна. Преостала три имена делују као скраћене верзије имена као Богосав, Спасоје и сл. Једино име Пота, немам идеју од чега је могло настати? Вероватно ће неко други знати.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Александра Август 08, 2021, 09:24:03 поподне
Хвала пуно на одговору! Баш сам била збуњена када сам од деде добила тај родослов.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Милан Петровић Март 30, 2022, 08:26:46 поподне
Амико, видео сам и раније ова тумачења презимена Лаудановић, о влашком пореклу. Но, она везују србијанске Лаудановиће за источну Србију. Али, ови које поменух, а знам још једну породицу која нема везе (бар не да знају) с породицом моје бивше колегинице, које носе то презиме, али - и једни и други су из западне Србије (Таковски крај).

Оно што морам истаћи и код једних и код других је изразито светла комплексија (плава коса, плаве очи, ружичаст тен). Не тврдим ништа овом констатацијом, само је истичем као детаљ.
Управо причам са једним Вучићевићем (Оклетац, Бајина башта, Ђурђевдан) који има предање о старом презимену Лаудановић.
Каже да Лаудановићи имају огранке Вучићевић, Обрадиновић и Ранић.

Ако неко зна више молим вас да напише. Хвала.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: нцп Март 30, 2022, 08:35:45 поподне
Управо причам са једним Вучићевићем (Оклетац, Бајина башта, Ђурђевдан) који има предање о старом презимену Лаудановић.
Каже да Лаудановићи имају огранке Вучићевић, Обрадиновић и Ранић.

Ако неко зна више молим вас да напише. Хвала.

Учесник у Лаудановом рату. Или досељеника после тог рата. Па га прозвали Лаудановић. Претпостављам
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Март 30, 2022, 09:55:06 поподне
Ево шта пише Велимир Михајловић („Српски презименик) о презименима Лаудан, Лаудановић и сл:

„ЛАУДАН-, ЛАУДОН- (< pyм. laudá)
Ове румунске основе (a lauda – хвалити) примећене су само у Србији и у Шибенику. Будући да су шибенски облици из XVI и XVII века. вероватно је да су тамо доспели посредством Влаха сточара, а подаци из Србије указују на директно порекло из суседне Румуније. Презимена у Србији могла би се објаснити и популарношћу фелдмаршала Лаудона који је у нашим крајевима од 1788. до 1791. године водио рат против Турака и оставио траг у народним песмама у облицима Лауд и „Лауд џенерале".
„Лаудановић: у селу Речица код Пожаревца 1824. године; у Турији (Бачка) 1845. године... у селу Сува Влака у Неготинској Крајини 1877. године; у Србову у Неготинској Крајини („пре 200 година из Балта Верђи у Румунији"); у Ваљевској Тамнави почетком ХХ века; у селу Бољковци у Качеру“.

Лаудановићи у Бољковцима рачунају се у староседеоце. Славе Аранђеловдан. Од њих су и ови у таковском крају које раније поменух.

Лаудановићи из Оклетца (Ђурђевдан), који данас више не носе то презиме, за себе кажу да су ту дошли из Дробњака, од Тепчана.

1863. године, била је једна задруга Лаудановића у пожешком крају, село Љутице, а 1892. године једна кућа у Чачку.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Милан Петровић Март 30, 2022, 10:22:13 поподне
Да ли можда знамо или можемо да претпоставимо њихову хаплогрупу?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Март 31, 2022, 01:56:45 пре подне
Ево шта пише Велимир Михајловић („Српски презименик) о презименима Лаудан, Лаудановић и сл:

„ЛАУДАН-, ЛАУДОН- (< pyм. laudá)
Ове румунске основе (a lauda – хвалити) примећене су само у Србији и у Шибенику. Будући да су шибенски облици из XVI и XVII века. вероватно је да су тамо доспели посредством Влаха сточара, а подаци из Србије указују на директно порекло из суседне Румуније. Презимена у Србији могла би се објаснити и популарношћу фелдмаршала Лаудона који је у нашим крајевима од 1788. до 1791. године водио рат против Турака и оставио траг у народним песмама у облицима Лауд и „Лауд џенерале".
„Лаудановић: у селу Речица код Пожаревца 1824. године; у Турији (Бачка) 1845. године... у селу Сува Влака у Неготинској Крајини 1877. године; у Србову у Неготинској Крајини („пре 200 година из Балта Верђи у Румунији"); у Ваљевској Тамнави почетком ХХ века; у селу Бољковци у Качеру“.

Лаудановићи у Бољковцима рачунају се у староседеоце. Славе Аранђеловдан. Од њих су и ови у таковском крају које раније поменух.

Лаудановићи из Оклетца (Ђурђевдан), који данас више не носе то презиме, за себе кажу да су ту дошли из Дробњака, од Тепчана.

1863. године, била је једна задруга Лаудановића у пожешком крају, село Љутице, а 1892. године једна кућа у Чачку.
https://www.wordreference.com/definition/laud
 Late Latin, special use of plural of Latin laus praise
 Latin laudāre to praise, derivative of laus (stem laud-) praise; (noun, nominal) Middle English laude, back formation from laudes (plural)
 (verb, verbal) Middle English lauden 1300–50

Лаушевићи су  Тепчани, а Лаудановићи имају предање да су од Тепчана
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ДушанВучко Март 31, 2022, 02:43:44 пре подне
Да ли можда знамо или можемо да претпоставимо њихову хаплогрупу?
По "језичком" тумачењу и предању о пореклу, требало би бити као и Лаушевићи из Тепаца, PH908 :)
Али би стварно било занимљиво да се ово језичко тумачење примени на презимена из српског говорног подручја (прелаз из једног страног облика у други страни облик, како је горе протумачено (Лаус, Лауш, Лауд) али ми је упало у око Небов извор о пореклу из истог подручја, Тепаца)...Те наведене могуће промене (у оквиру презимена истог корена) су опет занимљива појава да се понове у српском језичком простору, превелика коинциденција јер се ради вероватно о старијим језичким променама него сама презимена Лаушевић и Лаудовић...занимљиво
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Март 31, 2022, 08:30:18 пре подне
По "језичком" тумачењу и предању о пореклу, требало би бити као и Лаушевићи из Тепаца

Порекло презимена Лаушевић је највероватније другачијег порекла, писах о томе:

У литератури се доста бавило етимологијом презимена Лаушевић. Према већини извора, име Лауш је српска варијанта мађарског имена Лајош, које потиче од германског Ludvig, а ово од старогерманског  Chlodowig, што значи – славан у борби (аналогно словенском – Борислав). Ово име се јавља у каснијим облицима Lewis (енглески), Clovis (старофранцуски), Louis (француски), Ludwig (немачки), Alois, Aloysius (новолатински), Lajus, Lájos (мађарски). „Лауш (мађ. антр. Lájos): Сви примери од ове основе воде порекло од мађарског средњовековног личног имена Lájos (Lajus, нем. Ludwig). У оваквом облику најстарији пример забележен је 1400. године у синтагми ,.Лаушь краль мађарски“ – угарски краљ Лудовик I Велики. Постоје и ранији наводи овог имена: „године 1356. угарски краљ Лауш присилио бана Твртка, те му се морао сасвим подложити“. Име Лауш (Лауш Павлов) налазимо и код једног Србина из села Вучјак у Нахији Хоча у Призренском санџаку пописаног у турском дефтеру из 1571. године. У записима из Манастира Добриловине, у кањону Таре, наводи се и извесни „Лауш Малешевић из Бистрице“, 1673. године. И у Морачком поменику[67] у 17. веку налазимо једног Лауша (Лаоуш) из Луга код Будимље. 1685. године у османском документу помиње се Сивон син Лаушев из Мостара...

Лауш спада у тзв. помодарска имена давана код нас у прошлости, страна имена која звуче отмено (Оливер, Дејан, Урош) или по узору на неке великане страног порекла (Александар, Константин и сл). Лауш је, по свој прилици, овај други случај. Краљ Лудовик је био најзначајнији угарски владар, који је владао Угарском читавих 40 година (1342-82) и значајно јој проширио границе.

https://www.poreklo.rs/2021/05/06/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-8-deo/
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: goca 11 Март 31, 2022, 09:01:48 пре подне
Postoji selo Lauš na Kosovu, pa prema poreklu iz tog sela mnogi dobijaju i prezime. Seobe su dovele do toga  da postoji selo sa istim imenom blizu Banja Luke.
Inače drevni instrument iz Azije, lauta, se smatra i drevnim instrumentom Albanaca, pa prema tome i ovde treba nalaziti korene imena Lauš.
Ako se čitaju knjige Grigorija Božovića, može se mnogo saznati i o ljutim Laušima,  preuzimanju islama, koji i kakvi ljudi su bili,oni  koji su živeli na prostoru Kosova u Staroj Srbiji.
Govoriti o imenu Lauš, a ne čitati G.Božovića, koji ih pominje u svojim pripovetkama i putopisima je besmisleno.
Na žalost, ovaj pisac je većini nepoznat i njegove knjige se   retko gde mogu naći, jer je posleratna vlast učinila sve da se ovaj pisac i profesor Prizrenske Bogoslovije i njegova dela zaborave.
Rehabilitovan u ovom 21. veku.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јун 29, 2022, 01:27:57 поподне
Два необична имена средњевековне Босне - Рауп (или Рауф) и Галуп.

https://www.academia.edu/27017612/Istorijski_%C4%8Dasopis_Historical_Review_64_2015_?email_work_card=view-paper
стр. 146-151
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: сɣнце Јун 29, 2022, 08:21:38 поподне
Два необична имена средњевековне Босне - Рауп (или Рауф) и Галуп.

https://www.academia.edu/27017612/Istorijski_%C4%8Dasopis_Historical_Review_64_2015_?email_work_card=view-paper
стр. 146-151

У извору пише Rawph . Само су две можности - арабска и њемачка. Наиме Рауф је арабско име које значи Добар и често се тако назива сам Аллах. Рауп је лично име и презиме у Њемаца. Веома је често у Корушкој и значило би исто што и енгл. ријеч rough - груб. Тако да бирај, хоћеш ли Добрињу или Грубана :)
Будући да су шансе веће да је име заправо Рауф а не Рауп ( nobilis viri comitis Rauhf Dragouoglich = Рауф Драговољић) тако расту и шансе, да му је име арабско или бар неко редко библијско име јеврејскога корена.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јун 29, 2022, 10:59:35 поподне
да му је име арабско или бар неко редко библијско име јеврејскога корена.

Да, име Рауф постоји и код Јевреја. Видим да сам аутор предност даје верзији Рауп.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јун 29, 2022, 11:07:02 поподне
Што се тиче имена Галуп, треба поменути млетачку племићку кући Галупи (Galuppi). Постоји ли нека веза, ко зна...
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Сол Новембар 26, 2022, 03:54:13 поподне
име Обрен / Обрин би значило "авар"

(https://i.ibb.co/JjRRdzR/Bild-2022-11-26-154058698.png)

https://dic.academic.ru/dic.nsf/vasmer/44223/обрин
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ивица Јовановић Април 04, 2023, 01:25:22 поподне
Да ли неко зна ког су порекла имена Тасило и Одило?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: сɣнце Април 04, 2023, 05:20:36 поподне
Да ли неко зна ког су порекла имена Тасило и Одило?

Ако се ради о раном средњем вијеку онда лангобардска или баварска. Ако је неко новије вријеме онда се треба окренути према Бугарској.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Gorance Април 04, 2023, 07:33:05 поподне
Да ли неко зна ког су порекла имена Тасило и Одило?
Личи на Станлио и Олио  ;DШалим се. Тасило би требало да је родоначелник Хоенцолерна. Tasilo, graff von Zollern.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Gorance Април 04, 2023, 07:37:06 поподне
Иначе, Хоенцолерни (немачки цареви, румунски краљеви од којих је и краљица Марија Карађорђевић) су пореклом из јужне Немачке. Негде између Виртемберга и Баварске. Тако нешто.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Перегрине Фалцон Децембар 16, 2023, 09:03:17 поподне
Да, и ја сам тражио податке о Окици Глушчевићу и нисам нашао богзнашта. Његов отац Јован Глушчевић (1821-1904), од Глушчевића из Камене Горе код Пријепоља, био је хајдук у Доњем Полимљу и један од вођа Бабинске буне 1875. године. Пребегао је у Ужице, где је одрастао и његов син Окица.

Окица Глушчевић (1858-1898), био је новинар и публициста, био је врсни зналац руског језика, па је превео нека руска књижевна дела, између осталих и Толстојев "Рат и мир". Био је вишегодишњи сарадник и уредник радикалног часописа "Одјек". На жалост, упокојио се у 40. години, тако да није стигао оставити иза себе још дела како би остао боље упамћен.

Верујем да је и име Окица неки надимак. Не бих се кладио, али прво ми на памет пада име Оливер.

Све о ОКИЦИ Глушчевићу праунуку Михајла, унуку хајдука Риста, синовца харамбаше Михајла и сина војводе Јована можете прочитати у књизи Вукомана Шалипуровића ОКИЦА ГЛУШЧЕВИЋ у издању Нолита. Окица је као беба био по збеговима са дедом а са оцем је прошао све буне у ЦГ, СРБ, БиХ и најпре вам падну на ум ОКИЦЕ које вире из бисага током збегова и устанака, од Камене Горе, Ужица, Београда, Ст Петербурга његова лоза је преко Париза стигла до Њујорка и ЛА... Окица је рано преминуо и оставио 4 деце иза себе Бориса хидроинжињера, Михајла економисту француске ђаке, ћерке Надежду удату за вицегувернера Чингрију из Дубровника и Олгу за министра Којића из Крагујевца руске студентиње по мајци. Окица Глушчевић је кум са Николом Пашићем а мало људи зна да је био идеолог Народне радикалне странке, уредник радикалских новина и да је писао говоре председнику владе Пашићу те је куриорзитет да је због Окициног критичког писања Никола да би га заштитиои био и у затвору... Окица Јованов Глушчевић је испраћен величанствено на вечни починак на Новом гробљу у БГ
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Зрно Јануар 20, 2024, 02:16:48 поподне
Какмуж

Случајно сад наиђох на село Какмуже код Пљеваља, а онда схватих да постоји и село Какмуж у Босни, испод Озрена. Мало истраживах и сазнах (4 аориста) да је још у повељи босанског бана Матеја Нинослава из прве половине 13. века записан неки Какмуж Одрамчевић. Име Какмуж је изгледа на исти калуп са Радмужем и Белмужем.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: нцп Јануар 21, 2024, 01:21:06 поподне
УГОРИЦА

Мушко лично име Угорица.

Заступљено, а и тамо ретко, у Северном Банату пре Другог светског рата.

Угорица Будишин
Угорица Арсенов Чомбе (1929-2022), родом и Новог Милошева (Драгутинова), фудбалер ФК Пролетер из Чоке.

Зна ли неко нешто о том имену ?
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Јануар 21, 2024, 09:14:18 поподне
Какмуж

Случајно сад наиђох на село Какмуже код Пљеваља, а онда схватих да постоји и село Какмуж у Босни, испод Озрена. Мало истраживах и сазнах (4 аориста) да је још у повељи босанског бана Матеја Нинослава из прве половине 13. века записан неки Какмуж Одрамчевић. Име Какмуж је изгледа на исти калуп са Радмужем и Белмужем.

Немам објашњење за порекло имена, али се дивим количини аориста  :D
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Ojler Јануар 22, 2024, 03:10:25 поподне
Какмуж

Случајно сад наиђох на село Какмуже код Пљеваља, а онда схватих да постоји и село Какмуж у Босни, испод Озрена. Мало истраживах и сазнах (4 аориста) да је још у повељи босанског бана Матеја Нинослава из прве половине 13. века записан неки Какмуж Одрамчевић. Име Какмуж је изгледа на исти калуп са Радмужем и Белмужем.

Претера са аористом (само један).
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: ljubisa92 Јануар 23, 2024, 10:56:22 пре подне
По "језичком" тумачењу и предању о пореклу, требало би бити као и Лаушевићи из Тепаца, PH908 :)
Али би стварно било занимљиво да се ово језичко тумачење примени на презимена из српског говорног подручја (прелаз из једног страног облика у други страни облик, како је горе протумачено (Лаус, Лауш, Лауд) али ми је упало у око Небов извор о пореклу из истог подручја, Тепаца)...Те наведене могуће промене (у оквиру презимена истог корена) су опет занимљива појава да се понове у српском језичком простору, превелика коинциденција јер се ради вероватно о старијим језичким променама него сама презимена Лаушевић и Лаудовић...занимљиво

Tо сам ја, за Лаудане мислим  :D.
Лаудани (Љутице) су дошли иѕ Тепаца (Језера), 32 куће, слава св. Ђорђе. Има их као Новаковићи, Јелићи, Вуковићи, Костићи.


Извор 
(Љубомир Павловић „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925)
Презимена Лаудановић више нема у селу, последњи је преминуо пре пар година.
Мој чукундеда Вујадин Костић је оженио Радојку Лаудановић 1911.
Наслов: Одг: Ретко име
Порука од: Nebo Фебруар 24, 2024, 08:08:16 пре подне
Данас православна Црква прославља Светог свештеномученика Власија севастијског. Не бих на овој теми о његовом житију, јер се може наћи на мрежи:

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5

Занимљиво је само ово име, јер је овај светитељ у ранијим временима био веома поштован у нашим крајевима, како православним, тако и римокатоличким.

Ово име је грчког порекла – Власиос (немам грчка слова, па не могу написати како се изворно пише) и значи – строг. Светитеља је славила и Римска епископија, а од ње преузела и римокатоличка црква након раскола и славе га и данас, али са именом у латинском облику – Blasius. Постоје мишљења да име у овом латинском облику долази од латинског blaesus – муцати. Ипак, ово је мало вероватно и извесно је да се ради само о западном облику грчког имена.

https://en.wiktionary.org/wiki/Blasius

Оно што је занимљиво је како је ово име, долазећи из два различита правца, дало два наизглед различита лична имена у нашем народу. Наиме, од грчког Власиос имамо црквено православно име Власије, и од њега изведено Влахо. Чак и Дубровчани, иако римокатолици, имали су ову верзију имена, па по њему и позната црква Светог Влаха у Дубровнику (Свети Власије / Влахо је заштитник града Дубровника од средњег века). Са друге стране, они крајеви који су били под утицајем западне цркве, од календарског Blasius усвојили су лично име Блаж или Блажо.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Bla%C5%BE

Тако долазимо до случаја да, примера ради, на једном малом подручју попут Црне Горе имамо име у оба облика – Влахо и Блажо (и од њега изведених презимена Влаховић, Блажевић), на први утисак два различита имена, а ради се о именима истог корена.