Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 921430 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2880 послато: Новембар 14, 2020, 09:24:54 поподне »
Аутор се осврнуо и на везу са називом Критија (данас село крај Солуна), коју је изнела Гордана Томовић (Кричани и Кричак)

Иако веза делује логично, постоје неке језичке препреке, пошто би на словенском то име гласило Корчана, Корчан. А становници истог би самим тим били Корчани.

(опште)словенска реч *къркь (коркь, кр ◌۪ъкь) „врат, потиљак (затиљак), грло, леђа (грбача/грбина)” (уп. срп. на крк﴾ач﴿е) у орографском значењу „горњи или пак избочени део (грба) брега или планине, грбина, грбача”.

Село Критија (Солун)


Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2881 послато: Новембар 14, 2020, 09:35:13 поподне »
Аутор се осврнуо и на везу са називом Критија (данас село крај Солуна), коју је изнела Гордана Томовић (Кричани и Кричак)

Иако веза делује логично, постоје неке језичке препреке, пошто би на словенском то име гласило Корчана, Корчан. А становници истог би самим тим били Корчани.

(опште)словенска реч *къркь (коркь, кр ◌۪ъкь) „врат, потиљак (затиљак), грло, леђа (грбача/грбина)” (уп. срп. на крк﴾ач﴿е) у орографском значењу „горњи или пак избочени део (грба) брега или планине, грбина, грбача”.

Село Критија (Солун)



Ја му.тај део нисам најбоље разумела. Чланак је подужи. Тражи пажљиво читање и враћање на речи.

Корча - Горица
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D1%87%D0%B0

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2882 послато: Новембар 14, 2020, 09:58:37 поподне »
Вредно је помена и мишљење аутора у вези Дробњака. Наиме, Вељковић и за њих каже да су романског порекла. Верујем да је тако због личних имена међу Дробњацима (пописи, предања), која у себи садрже "романску" основу. Пошто не даје друго (конкретно) објашњење.

"Крич(ан)и су били први суседи исто тако романског, напослетку посрбљеног те затим српског племена сточарâ Дробњаци, ипак, кричка је „дуга и занимљива историја оставила... скромне трагове у писаним изворима, а далеко богатије у народном предању”. И то пре свега у српском народном предању (међ)у првосуседним Дробњацима, које приповеда о сукобу новодосељених Дробњака и староседелаца Крич(ан)а."

Не знам како се ова теорија поклапа са генетичким резултатима и да ли смо разматрали опцију да је ова подграна I1 можда била на Балкану и у предсловенском периоду. Присуство у Албанији и Западној Македонији свакако отвара и ту могућност.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2883 послато: Новембар 14, 2020, 11:14:36 поподне »
Вредно је помена и мишљење аутора у вези Дробњака. Наиме, Вељковић и за њих каже да су романског порекла. Верујем да је тако због личних имена међу Дробњацима (пописи, предања), која у себи садрже "романску" основу. Пошто не даје друго (конкретно) објашњење.

"Крич(ан)и су били први суседи исто тако романског, напослетку посрбљеног те затим српског племена сточарâ Дробњаци, ипак, кричка је „дуга и занимљива историја оставила... скромне трагове у писаним изворима, а далеко богатије у народном предању”. И то пре свега у српском народном предању (међ)у првосуседним Дробњацима, које приповеда о сукобу новодосељених Дробњака и староседелаца Крич(ан)а."

Не знам како се ова теорија поклапа са генетичким резултатима и да ли смо разматрали опцију да је ова подграна I1 можда била на Балкану и у предсловенском периоду. Присуство у Албанији и Западној Македонији свакако отвара и ту могућност.

У сваком случају показује да је.племе Кричи и њихов назив још увек отворено за проучсвања.

За Дробњаке не знам. Парадоксално, они тек по освајању територије Крича и убиства сина кричког војводе Калоке "просипањем његове дроби"  добијају тај назив Дробњаци и као да од тада постају право племе (добијају на самопоуздању).

Ипак, све указује да су и Дробњаци били ту негде у близини ...у ком облику и са каквим устројством не знамо


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2338
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2884 послато: Новембар 14, 2020, 11:39:47 поподне »
Наравно да Дробњаци нису добили име по "просипању дроба", него да је то смишљено касније, као и остале бајковите приче из народа.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2885 послато: Новембар 14, 2020, 11:50:47 поподне »
Наравно да Дробњаци нису добили име по "просипању дроба", него да је то смишљено касније, као и остале бајковите приче из народа.

Биће да је тако. Лично име Дробњак се среће веома рано (14., 15. век). То просипање дроба, према предању, десило се (ако се уопште десило) знатно касније. Није реално да је било пре 14. века, а да народна традиција то тако живо памти. Углавном, реално је претпоставити да су многа предања измишљена, или бар преувеличана. Ако ништа, онда бар смештена у погрешан временски период.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2338
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2886 послато: Новембар 15, 2020, 12:47:10 пре подне »
Размишљах малопре о овци Зрни (са зрнастим црним тачкама на лицу), а по којој је највероватније настао надимак људи (са доста младежа) и презиме Зрнић, пошто се на турском дефтеру нахије Кричка помиње Ковач син Зрне. Али, то сад није битно, него што сам истражујући надимке оваца наишао на калооку (са црнилом око очију), и одмах ме асоцирало на нашег драгог Калоку.

https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3450350/novi-sneg-na-pesteri.html

  „Ima šarene jagnjadi ali ta nisu za priplod, većinom su ove kalooke. Crnooke kako tako kažu. One su većinom za priplod”, kaže Bensad Redžović.
« Последња измена: Новембар 15, 2020, 12:48:46 пре подне Зрно »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2887 послато: Новембар 15, 2020, 01:02:37 пре подне »
Размишљах малопре о овци Зрни (са зрнастим црним тачкама на лицу), а по којој је највероватније настао надимак људи (са доста младежа) и презиме Зрнић, пошто се на турском дефтеру нахије Кричка помиње Ковач син Зрне. Али, то сад није битно, него што сам истражујући надимке оваца наишао на калооку (са црнилом око очију), и одмах ме асоцирало на нашег драгог Калоку.

https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3450350/novi-sneg-na-pesteri.html

  „Ima šarene jagnjadi ali ta nisu za priplod, većinom su ove kalooke. Crnooke kako tako kažu. One su većinom za priplod”, kaže Bensad Redžović.

Осим Ковача, сина Зрне, на том попису, у истом џемату, помиње се и Вугрин, син Црне. :)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2888 послато: Новембар 15, 2020, 07:07:46 пре подне »
Овде се дискутовало о пореклу имена Дробњак. Постојало је и лично име Дробњак. Али причу о пореклу племена Дробњак везујући га за начин убиства сина кричког војводе и сами Дробњаци помињу у својим записима о овом племену као.једну од могућности.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1334.0

Дробна је и име неког поља у Чешкој па ће Небо бити у праву када је везивао настанак за травчицу таквог имена.

https://en.mapy.cz/?source=area&id=104509

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Drobnjaci
« Последња измена: Новембар 15, 2020, 07:16:11 пре подне на Црвeњском путу »

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2889 послато: Новембар 15, 2020, 08:18:20 пре подне »



...
Дробна је и име неког поља у Чешкој па ће Небо бити у праву када је везивао настанак за травчицу таквог имена.
...


Дробни Пијесак помиње се у Кањошу Мацедоновићу као пусто морско жало на коме се Паштровићи окупљају ради неких важних питања. Такође, у песми "Жали Заре" помињу се "дробне слузе". Мислим да је јасно да се, у врло различитим говорима српског језика, ова реч користи у истом значењу: ситан.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока


Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2890 послато: Новембар 15, 2020, 09:13:12 пре подне »
Размишљах малопре о овци Зрни (са зрнастим црним тачкама на лицу), а по којој је највероватније настао надимак људи (са доста младежа) и презиме Зрнић, пошто се на турском дефтеру нахије Кричка помиње Ковач син Зрне. Али, то сад није битно, него што сам истражујући надимке оваца наишао на калооку (са црнилом око очију), и одмах ме асоцирало на нашег драгог Калоку.

https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3450350/novi-sneg-na-pesteri.html

  „Ima šarene jagnjadi ali ta nisu za priplod, većinom su ove kalooke. Crnooke kako tako kažu. One su većinom za priplod”, kaže Bensad Redžović.

кал је у словјенским језицима блато, муљ, прљавштина; од тога каљав, укаљати се; кала боја би била оно што данас зову кафена, по кафи. стога и калоока овца.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2891 послато: Новембар 15, 2020, 09:54:24 пре подне »

Дробни Пијесак помиње се у Кањошу Мацедоновићу као пусто морско жало на коме се Паштровићи окупљају ради неких важних питања. Такође, у песми "Жали Заре" помињу се "дробне слузе". Мислим да је јасно да се, у врло различитим говорима српског језика, ова реч користи у истом значењу: ситан.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Метвица (барска нана, дробна метвица, пољачак)
https://www.bionet-skola.com/w/Metvica

Има и песма Дателинка дробна

https://www.pesnicky.orava.sk/component/mjoosic/?view=song&id=1018

Указује на поље.
 :)

За " дробне" сузе - морам још да размислим. Изгледа да сте и ту у праву.

Реклама за "ситан шећер" или можда шећер у праху.
https://www.google.com/search?client=ms-android-hmd-rev2&ei=V-2wX4TlCuz5kgXngrvwDw&q=drobny+cukier&oq=drobny&gs_lcp=ChNtb2JpbGUtZ3dzLXdpei1zZXJwEAEYBDICCAAyBAgAEB4yBAgAEB4yBAgAEB4yBAgAEB4yBAgAEB4yBAgAEB4yBAgAEB46BQgAEM0COgQIKRAKOgUILhCTAjoCCC46AggpUNOaAVjsswFgz5oCaABwAHgAgAHiAYgB0w2SAQUwLjkuMZgBAKABAcABAQ&sclient=mobile-gws-wiz-serp
« Последња измена: Новембар 15, 2020, 09:58:46 пре подне на Црвeњском путу »

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2892 послато: Новембар 15, 2020, 09:57:49 пре подне »
Метвица (барска нана, дробна метвица, пољачак)
https://www.bionet-skola.com/w/Metvica

Има и песма Дателинка дробна

https://www.pesnicky.orava.sk/component/mjoosic/?view=song&id=1018

Указује на поље.
 :)

За " дробне" сузе - морам још да размислим.
Ипак, дробити значи ситнити.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока


Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2893 послато: Новембар 15, 2020, 09:59:41 пре подне »
Ипак, дробити значи ситнити.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Да да ...исправних се и допуних малопре.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2894 послато: Новембар 15, 2020, 10:24:10 пре подне »
Али, ипак и данас у словенским језицима (српски, хрватски, словеначки, бугарски) "дроб" означава унутрашњост стомака ("ситна" цревца, a чини ми се да Бугари јетру зову црни дроб) и у свим рецептима за спремање рибе или дивљачи се помиње вађење "дроби".

А, видела сам и израз "дробна деца" - што би ваљда била "ситна деца"

https://www.europeana.eu/en/item/2020127/URN_NBN_SI_DOC_SFOE4E4E

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7259
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2895 послато: Новембар 15, 2020, 10:30:35 пре подне »


А, видела сам и израз "дробна деца" - што би ваљда била "ситна деца"

https://www.europeana.eu/en/item/2020127/URN_NBN_SI_DOC_SFOE4E4E
"Дробни" на чешком, словачком и пољском значи "ситан" ( "Дателинка дробна" је "ситна детелина") ...Постоји и презиме Drobny...a и код нас "дробне сузе", "дробна деца", "удробити хлеб"...
« Последња измена: Новембар 15, 2020, 10:39:00 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2896 послато: Новембар 21, 2020, 04:00:11 поподне »
Занимљив чланак о етимологији назива Крич и Кричак, као и о карактеристичним именима која су се јављала код Крича:

https://www.academia.edu/44494441/Veljkovi%C4%87_%C5%BD_B_Kri%C4%8D_an_i_Kri%C4%8Dkovi_i_kri%C4%8D_a%C4%8D_ka_imena_kratko_o_etimologiji_2020_Slovo_NI_%D0%9C53_?email_work_card=title

Вељковић је, по свему судећи, у праву у тумачењу порекла назива Кричи (племе) и топонима Кричка, када га повезује са именицом крст (мада он чини ми се полази од основе кричк-).

Албанска реч за крст је kryqëzoj (и изговара се, ако не грешим, кричи-...). Па би Кричи (Кришани ?) били Хришћани или Кршћани.

Румунска - Crucea (Creștini)

https://hr.glosbe.com/als/hr/kryq%C3%ABzoj


krýq/e,-ja emër i gjinisë femërore; numri shumës; -e(t)
 1. shami koke për gra, me tre cepa.
 2. një çerek buke.
 3. vithatore: samari me kryqet.
 4. numri shumës; term në anatomi; kërbishte: më dhembin kryqet.

крык / е, именица женског рода; множина; -е (т)
 1. женска марама са три угла.
 2. четврт хлеба (Да ли је то заправо она кришка хлеба?)
 3. витхаторе: самари са крстовима.
 4. збирни број; појам у анатомији; криво: крстови ме боле.

Топоним Кришка гора
https://sl.m.wikipedia.org/wiki/Kri%C5%A1ka_gora

kryq,-i emër i gjinisë mashkullore; numri shumës; -e(t)
 1. figurë me dy vija, me dy fije etj., të cilat ndërpresin njëra-tjetrën, duke formuar katër kënde të drejta: shënoj një kryq në hartë; / fjalë a shprehje fetare; figurë e tillë, që është simbol i fesë së krishtere: kryq prej druri (prej argjendi); mban një kryq në qafë; / shënjë e tillë, që bëjnë me dorë para gjoksit besimtarët e krishterë: bëri kryq.

крст, -и именица мушког рода; множина; -е (т)
 1. фигура са две линије, две линије итд., Које се међусобно секу, чинећи четири права угла: на карти означити крст; / верске речи или изрази; таква фигура, која је симбол хришћанске религије: дрвени (сребрни) крст; држи крст око врата; / такав знак, који хришћански верници чине рукама испред прса: направили крст.
krst, -i imenica muškog roda; množina;

2. si mbiemër; që i ngjet kryqit; i kryqëzuar: rrugë kryq; me këmbët kryq; / si ndajfolje; në trajtë kryqi; kryqas: vë (pres) kryq.
 3. gjymtyrë e parë e disa emërtimeve të pathjeshta në fushën e veprimtarive shoqërore: kryqi i kuq organizatë shoqërore joqeveritare që ndihmon të sëmurët, fatkeqtë etj.; kryqi i thyer simboli i nazizmit.

као придев; који подсећа на крст; прешао: попречни пут; са укрштеним ногама; / као прилог; у облику крста; крст: ставити (исећи) крст.
 3. први део неких нејасних имена из области друштвених делатности: невладина друштвена организација Црвеног крста која помаже болеснима, несрећницима итд .; сломљени крст
« Последња измена: Новембар 21, 2020, 04:02:27 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2897 послато: Новембар 21, 2020, 04:25:51 поподне »
Вељковић је, по свему судећи, у праву у тумачењу порекла назива Кричи (племе) и топонима Кричка, када га повезује са именицом крст (мада он чини ми се полази од основе кричк-).

Албанска реч за крст је kryqëzoj (и изговара се, ако не грешим, кричи-...). Па би Кричи (Кришани ?) били Хришћани или Кршћани.

Албанска реч за крст је kryq, kryqëzoj има значење "укрстити" или чак "разапети на крст". Kryq се изговара са умекшавањем гласа "р", албански глас y не постоји у српском језику а истоветан је немачком гласу ü (прелаз између "у" и "и"), док је q истоветна или умекшана верзија нашег "ћ".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2898 послато: Новембар 21, 2020, 05:00:26 поподне »
Албанска реч за крст је kryq, kryqëzoj има значење "укрстити" или чак "разапети на крст". Kryq се изговара са умекшавањем гласа "р", албански глас y не постоји у српском језику а истоветан је немачком гласу ü (прелаз између "у" и "и"), док је q истоветна или умекшана верзија нашег "ћ".

Да - у праву сте за значење речи kryqëzoj.

Али слушајући изговор - ја чујем јасно крич-...

Чујем наше ч.

Послушајте
https://hcnm-ndc.org/sq/kryqezoj/

То ме и определило да детаљније прочитам о томе.

Овде сам нашла оно што сам горе написала

https://fjalorthi.com/kryqe

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2899 послато: Новембар 22, 2020, 05:13:43 поподне »
Да - у праву сте за значење речи
Али слушајући изговор - ја чујем јасно крич-...

Чујем наше ч.

Послушајте
https://hcnm-ndc.org/sq/kryqezoj/

То ме и определило да детаљније прочитам о томе.

Овде сам нашла оно што сам горе написала

https://fjalorthi.com/kryqe

Никола је и овде у праву - албанско  q посебно у речи  kryqëzoj је налик српском ћ, а не ч.

е kuqe - куће

Па, ипак aко бих морала да бирам како је настао назив племена Кричи ја бих се определила да је дошло од  речи крст онако како се изговара  на албанском језику.

Зато што ми је најлепше, а има ми неке логике (негде сам прочитала да су Криче неки звали Арбанашким Власима, што их је јасно раздвајало од самих Арбанаса, чак иако су живели у близини неких арбанашких племена,  да су увек били у близини православних манастира и др. ). Мислим и да је назив много старији од првих помена Крича као племена - о томе другом приликом.

То што се реч "крст" на албанском изговара као крић/и, а не као крич/и, мени није разлог да одбацим ову варијанту.

Иста полемика се води односно недоумица постоји и код назива племена Кучи (Кући).

То "ћ" је код Срба могло да се чује као "ч" зависно од начина изговора, али и од начина преношења другоме онога што се чуло или чује.