Морлаци

[Рус]

Jel ima spisak potomaka tzv. "kara-vlaha" po prezimenu, slavi? Ima li takodje genetskih rezultata?

[Zarko Obradovic64]

Vlaška prezimena na prostoru nekadašnje Vojne Krajine i Dalmacije
Arambaša, Arula
Bilbija, Boban, Bokan, Bender, Besara, Bovan, Basta, Burcar, Basarić, Bjegović, Bobul, Bukarica, Bastaja, Bjelobaba, Banjeglav, Bogdanul, Bolović, Bulj, Basara, Banović, Batinić, Bambul, Balša,Beara, Banda, Buščul, Bartulović
Cvjetičanin, Capitlaka, Crnokrak, Crnobrnja, Ciganović, Cvijanović, Cimeša
Čubrilović, Čuturilo, Čokeš, Čubrilo, Čupurdija, Čirigul, Čubra, Černul
Ćormaković, Ćosić, Ćuruvija, Ćuk, Čurčić
Doman, Drakula, Dodig, Didulica, Didul, Drobnjak, Divjak, Drakulj, Dopuđa, Diklić, Doman, Dokman, Dereta, Dragaš
Đerman, Đodan, Đotlić, Đipalo
Eror, Eremija
Funduk, Furtul, Fila, Fuzul
Glumac, Gajić, Guteša, Gnjaki, Gvozden, Grozdanić, Govorčina, Gnjatović, Guzina
Hajduk
Javorina, Jađovul, Jalača, Jančić, Javorović, Jankulija
Kalin, Karan, Keser, Kokotović, Korać, Kupica, Konjac, Kalinica, Korkut, Kulundžija, Kuduz, Kekić, Kečina, Krneta, Kasulja, Kekilović, Komadina, Krnjaić, Kliska, Kacin, Kutul, Korda, Kokor, Krneta, Kožul
Lastavica, Lončar, Lopar, Luben, Latas, Levarda
Ljuština, Ljuljak
Macura, Malbaša, Maoduš, Mašić, Munjas, Mileusnić, Momčilović, Masnikosa, Mrkobrada, Musul, Mamula, Marulić, Matulić
Narandža, Najfada, Negoš
Njegovan, Njegomir
Opačić, Oštrokapa, Ostreva, Ovuka
Pađen, Paripović, Počuča, Paškaš, Plečaš, Pjevač, Popović, Praskonja, Polovina, Pijuk, Prica, Prodanović, Pokonj, Panjković, Princip, Peleš, Poropat
Radula, Rajčević, Rašeta, Rajšić, Radmanović, Repatulj, Rogić, Rapajić, Radule, Regul, Rkman
Sikerica, Sekula, Smoluč, Samotaka, Starčević, Sudar, Starješina, Svilar, Savatović, Sukara, Sarapa
Šokman, Šola, Šolaja, Škorić, Šobor, Šegan, Štetić, Šuput, Šanišul, Šišul, Šikul, Šaša
Tintor, Trkulja, Tepšić, Tarbuk, Tesla, Teslić, Trkul
Ugarak, Uzelac, Uskok
Vitas, Vuksan, Vukoder, Vukelić, Vujnović, Vučković, Vranješ, Vukmirović, Vukobrat, Vidul, Vidulić, Vraneš, Vila, Vujaklija
Zoroje, Zorul, Zobenica, Zečević, Zelentur, Zubundžija
Žegarac, Žutić, Žlaić, Žugaja

Pozdrav

[Ojler]

Vlaška prezimena na prostoru nekadašnje Vojne Krajine i Dalmacije
Arambaša, Arula
Bilbija, Boban, Bokan, Bender, Besara, Bovan, Basta, Burcar, Basarić, Bjegović, Bobul, Bukarica, Bastaja, Bjelobaba, Banjeglav, Bogdanul, Bolović, Bulj, Basara, Banović, Batinić, Bambul, Balša,Beara, Banda, Buščul, Bartulović
Cvjetičanin, Capitlaka, Crnokrak, Crnobrnja, Ciganović, Cvijanović, Cimeša
Čubrilović, Čuturilo, Čokeš, Čubrilo, Čupurdija, Čirigul, Čubra, Černul
Ćormaković, Ćosić, Ćuruvija, Ćuk, Čurčić
Doman, Drakula, Dodig, Didulica, Didul, Drobnjak, Divjak, Drakulj, Dopuđa, Diklić, Doman, Dokman, Dereta, Dragaš
Đerman, Đodan, Đotlić, Đipalo
Eror, Eremija
Funduk, Furtul, Fila, Fuzul
Glumac, Gajić, Guteša, Gnjaki, Gvozden, Grozdanić, Govorčina, Gnjatović, Guzina
Hajduk
Javorina, Jađovul, Jalača, Jančić, Javorović, Jankulija
Kalin, Karan, Keser, Kokotović, Korać, Kupica, Konjac, Kalinica, Korkut, Kulundžija, Kuduz, Kekić, Kečina, Krneta, Kasulja, Kekilović, Komadina, Krnjaić, Kliska, Kacin, Kutul, Korda, Kokor, Krneta, Kožul
Lastavica, Lončar, Lopar, Luben, Latas, Levarda
Ljuština, Ljuljak
Macura, Malbaša, Maoduš, Mašić, Munjas, Mileusnić, Momčilović, Masnikosa, Mrkobrada, Musul, Mamula, Marulić, Matulić
Narandža, Najfada, Negoš
Njegovan, Njegomir
Opačić, Oštrokapa, Ostreva, Ovuka
Pađen, Paripović, Počuča, Paškaš, Plečaš, Pjevač, Popović, Praskonja, Polovina, Pijuk, Prica, Prodanović, Pokonj, Panjković, Princip, Peleš, Poropat
Radula, Rajčević, Rašeta, Rajšić, Radmanović, Repatulj, Rogić, Rapajić, Radule, Regul, Rkman
Sikerica, Sekula, Smoluč, Samotaka, Starčević, Sudar, Starješina, Svilar, Savatović, Sukara, Sarapa
Šokman, Šola, Šolaja, Škorić, Šobor, Šegan, Štetić, Šuput, Šanišul, Šišul, Šikul, Šaša
Tintor, Trkulja, Tepšić, Tarbuk, Tesla, Teslić, Trkul
Ugarak, Uzelac, Uskok
Vitas, Vuksan, Vukoder, Vukelić, Vujnović, Vučković, Vranješ, Vukmirović, Vukobrat, Vidul, Vidulić, Vraneš, Vila, Vujaklija
Zoroje, Zorul, Zobenica, Zečević, Zelentur, Zubundžija
Žegarac, Žutić, Žlaić, Žugaja

Pozdrav

Одакле је преузета информација да су ово влашка презимена?

[Рус]

Dodacu jos jedno pitanje: morlaci vecinom su ziveli samo u Dalmaciji ili u Lici i Dalmaciji?

[Ojler]

Dodacu jos jedno pitanje: morlaci vecinom su ziveli samo u Dalmaciji ili u Lici i Dalmaciji?

Појам "морлаци", као и појам "власи" је јако растегљив и зависи шта се под тиме подразумева. Ако се мисли на рурално становништво које је живело од трансхумантног сточарства, њега је било широм Балкана. Називани су различитим именима, па између осталих и морлацима. Мигрирали су дуж целог јадранског залеђа, све до Истре, те их је било и у Лици.

[Рус]

Појам "морлаци", као и појам "власи" је јако растегљив и зависи шта се под тиме подразумева. Ако се мисли на рурално становништво које је живело од трансхумантног сточарства, њега је било широм Балкана. Називани су различитим именима, па између осталих и морлацима. Мигрирали су дуж целог јадранског залеђа, све до Истре, те их је било и у Лици.

Mislio samo na morlake koji su deo velikog vlaskog stanovnistva

[Јанбо]

Зашто мислите да су та презимена Влашка, је л зато што су већином чуднија мало? Односно у ком смислу су влашка?
Становништво које су ''грађани'' са мора, али и они тзв. бодули, звали Морлацима или Влајима су сељаци, сточари, из залеђа. У етничком или националном смислу Срби и Хрвати...

Не знам за праве Влахе или како се већ зову, а да су живели тамо у Далмацији или Лици, осим оних Ћића који живе у Истри, има и планина Ћићарија и они сви причају тим романским језиком.

[Јосиф из Трбушнице]

Vlaška prezimena na prostoru nekadašnje Vojne Krajine i Dalmacije
Arambaša, Arula
Bilbija, Boban, Bokan, Bender, Besara, Bovan, Basta, Burcar, Basarić, Bjegović, Bobul, Bukarica, Bastaja, Bjelobaba, Banjeglav, Bogdanul, Bolović, Bulj, Basara, Banović, Batinić, Bambul, Balša,Beara, Banda, Buščul, Bartulović
Cvjetičanin, Capitlaka, Crnokrak, Crnobrnja, Ciganović, Cvijanović, Cimeša
Čubrilović, Čuturilo, Čokeš, Čubrilo, Čupurdija, Čirigul, Čubra, Černul
Ćormaković, Ćosić, Ćuruvija, Ćuk, Čurčić
Doman, Drakula, Dodig, Didulica, Didul, Drobnjak, Divjak, Drakulj, Dopuđa, Diklić, Doman, Dokman, Dereta, Dragaš
Đerman, Đodan, Đotlić, Đipalo
Eror, Eremija
Funduk, Furtul, Fila, Fuzul
Glumac, Gajić, Guteša, Gnjaki, Gvozden, Grozdanić, Govorčina, Gnjatović, Guzina
Hajduk
Javorina, Jađovul, Jalača, Jančić, Javorović, Jankulija
Kalin, Karan, Keser, Kokotović, Korać, Kupica, Konjac, Kalinica, Korkut, Kulundžija, Kuduz, Kekić, Kečina, Krneta, Kasulja, Kekilović, Komadina, Krnjaić, Kliska, Kacin, Kutul, Korda, Kokor, Krneta, Kožul
Lastavica, Lončar, Lopar, Luben, Latas, Levarda
Ljuština, Ljuljak
Macura, Malbaša, Maoduš, Mašić, Munjas, Mileusnić, Momčilović, Masnikosa, Mrkobrada, Musul, Mamula, Marulić, Matulić
Narandža, Najfada, Negoš
Njegovan, Njegomir
Opačić, Oštrokapa, Ostreva, Ovuka
Pađen, Paripović, Počuča, Paškaš, Plečaš, Pjevač, Popović, Praskonja, Polovina, Pijuk, Prica, Prodanović, Pokonj, Panjković, Princip, Peleš, Poropat
Radula, Rajčević, Rašeta, Rajšić, Radmanović, Repatulj, Rogić, Rapajić, Radule, Regul, Rkman
Sikerica, Sekula, Smoluč, Samotaka, Starčević, Sudar, Starješina, Svilar, Savatović, Sukara, Sarapa
Šokman, Šola, Šolaja, Škorić, Šobor, Šegan, Štetić, Šuput, Šanišul, Šišul, Šikul, Šaša
Tintor, Trkulja, Tepšić, Tarbuk, Tesla, Teslić, Trkul
Ugarak, Uzelac, Uskok
Vitas, Vuksan, Vukoder, Vukelić, Vujnović, Vučković, Vranješ, Vukmirović, Vukobrat, Vidul, Vidulić, Vraneš, Vila, Vujaklija
Zoroje, Zorul, Zobenica, Zečević, Zelentur, Zubundžija
Žegarac, Žutić, Žlaić, Žugaja

Pozdrav

Ако се каже да су презимена влашка, очигледно се има у виду етничко одређење.
А за макар 50% овде наведених могу да кажем да су типична српска.
Што не значи да их не може носити неки етнички Влах или влах "по статусу".

[Бадин]

Vlaška prezimena na prostoru nekadašnje Vojne Krajine i Dalmacije
Arambaša, Arula
Bilbija, Boban, Bokan, Bender, Besara, Bovan, Basta, Burcar, Basarić, Bjegović, Bobul, Bukarica, Bastaja, Bjelobaba, Banjeglav, Bogdanul, Bolović, Bulj, Basara, Banović, Batinić, Bambul, Balša,Beara, Banda, Buščul, Bartulović
Cvjetičanin, Capitlaka, Crnokrak, Crnobrnja, Ciganović, Cvijanović, Cimeša
Čubrilović, Čuturilo, Čokeš, Čubrilo, Čupurdija, Čirigul, Čubra, Černul
Ćormaković, Ćosić, Ćuruvija, Ćuk, Čurčić
Doman, Drakula, Dodig, Didulica, Didul, Drobnjak, Divjak, Drakulj, Dopuđa, Diklić, Doman, Dokman, Dereta, Dragaš
Đerman, Đodan, Đotlić, Đipalo
Eror, Eremija
Funduk, Furtul, Fila, Fuzul
Glumac, Gajić, Guteša, Gnjaki, Gvozden, Grozdanić, Govorčina, Gnjatović, Guzina
Hajduk
Javorina, Jađovul, Jalača, Jančić, Javorović, Jankulija
Kalin, Karan, Keser, Kokotović, Korać, Kupica, Konjac, Kalinica, Korkut, Kulundžija, Kuduz, Kekić, Kečina, Krneta, Kasulja, Kekilović, Komadina, Krnjaić, Kliska, Kacin, Kutul, Korda, Kokor, Krneta, Kožul
Lastavica, Lončar, Lopar, Luben, Latas, Levarda
Ljuština, Ljuljak
Macura, Malbaša, Maoduš, Mašić, Munjas, Mileusnić, Momčilović, Masnikosa, Mrkobrada, Musul, Mamula, Marulić, Matulić
Narandža, Najfada, Negoš
Njegovan, Njegomir
Opačić, Oštrokapa, Ostreva, Ovuka
Pađen, Paripović, Počuča, Paškaš, Plečaš, Pjevač, Popović, Praskonja, Polovina, Pijuk, Prica, Prodanović, Pokonj, Panjković, Princip, Peleš, Poropat
Radula, Rajčević, Rašeta, Rajšić, Radmanović, Repatulj, Rogić, Rapajić, Radule, Regul, Rkman
Sikerica, Sekula, Smoluč, Samotaka, Starčević, Sudar, Starješina, Svilar, Savatović, Sukara, Sarapa
Šokman, Šola, Šolaja, Škorić, Šobor, Šegan, Štetić, Šuput, Šanišul, Šišul, Šikul, Šaša
Tintor, Trkulja, Tepšić, Tarbuk, Tesla, Teslić, Trkul
Ugarak, Uzelac, Uskok
Vitas, Vuksan, Vukoder, Vukelić, Vujnović, Vučković, Vranješ, Vukmirović, Vukobrat, Vidul, Vidulić, Vraneš, Vila, Vujaklija
Zoroje, Zorul, Zobenica, Zečević, Zelentur, Zubundžija
Žegarac, Žutić, Žlaić, Žugaja

Pozdrav

Неки од носилаца ових презимена из крајишких крајева су се тестирали.

- Ћук (Никољдан), Зммања, Грачац, Лика - I1-Z63
- Драгаш (Јовањдан), Дрвар, Босанска Крајина - R1a>RYP417
- Допуђ (Стевањдан), Крушево, Обровац, Далмација - R1b-U152
- Ерор (Св. Врачи), Клокоч, Војнић, Кордун - I2>I-S17250
- Ерор (Св. Врачи), Бунић, Удбина, Лика - I2>I-S17250
- Глумац, Лика - I2>I-Z17855
- Jeлача (Ђурђевдан), Кијани, Грачац, Лика - E>E-PH1173
- Каран (Ђурђевдан), Доње Церање, Бенковац, Далмација - I1>I-FGC22045
- Каран (Никољдан), Купрес, Босанска Крајина - N>N-FGC28435
- Јелача (Ђурђевдан), Вариводе, Кистање, Далмација - J2b-M205
- Колунџија (Никољдан), Горња Суваја, Грачац, Лика - R1a>R-M417
- Мацура (Аранђеловдан), Кистање, Далмација - I1-Z63
- Милеуснић, Лика - R1a
- Мамула (Ђурђевдан), Славско Поље, Вргинмост, Кордун - I2-PH908
- Мамула (Јовањдан), Гомирје, Врбовско, Горски Котар - E>E-V13
- Мамула (Јовањдан), Хамбариште, Врбовско, Горски Котар - I2>I-Z17855
- Момчиловић (Ђурђевдан), Кордун - R1a-M458
- Опачић (Лучиндан), Доњи Лапац, Лика - I2>I-Y3120
- Опачић (Лучиндан), Романовци, Градишка, Босанска Крајина - J2>J-PH1602
- Опачић (Лучиндан), Плавно, Книн, Далмација - N>N-FGC28435
- Опачић (Лучиндан), Биовичино Село, Кистање, Далмација - I2-PH908
- Париповић (Лучинфан), Гламоч, Босанска Крајина - J2>J-PH1602
- Рашета (Никољдан), Доњи Лапац, Лика - R1a>R-M458
- Паскаш (Јовањдан), Ораовац, Доњи Лапац, Лика - I2-PH908
- Половина (Јовањдан), Островица, Госпкћ, Лика - N>N-P189.2
- Половина (Јовањдан), Бјелине, Сански Мост, Босанска Крајина - N>N-FGC28435
- Шкорић (Никољдан), Горњи Штрвци, Доњи Лапац, Лика - R1a>R-YP6098
- Штетић (Јовањдан), Врховине, Лика - N>N-FGC28436
- Штетић (Јовањдан), Сврачково Село, Удбина, Лика - N>N-P189.2
- Тинтор (Св. Врачи), Смоковић, Задар, Далмација - J2b-M205
- Тинтор (Св. Врачи), Грачац, Лика - J2b-M205
- Тесла (Ђурђевдан), Радуч, Ловинац, Лика - R1a>R-YP417
- Тесла (Ђурђевдан), Радуч, Ловинац, Лика - I2-PH908
- Тесла (Ђирђевдан), Иванковић Село, Карловац, Кордун - I2-PH908
- Витас (Јовањдан), Почитељ, Госпић, Лика - R1a>R-L784
- Вучковић (Никољдан), Полача, Книн, Далмација - I2>I-3120
- Вучковић (Ђурђевдан), Цвијановић Брдо, Слуњ, Кордун - R1a>R-YP417
- Зобеница (Св. Василије Велики), Садиловац, Раковица, Кордун - I2-PH908

Као што може да се види доминирају "словенске" хаплогрупе.

Већина презимена које си навео имају словенски корен, а за многе је то сасвим очигледно.

Цвијетичанин од цвијет, Бјелобаба од бијеле бабе, Дробњак од дроб (стомак), Дивјак од дивји/дивљи, Драгаш од драг, Поповић од поп, Пјевач од пјевање, Продановић од старог српског имена Продан, Рогић од рог, Рашета од Рашка/Рашо/Рашко, Старчевић од старац, Вујиновић/Вукелић/Вујновић/Вучковић/Вукобрат/Вукмировић од разних варијанти вука, Зобеница од зобање, Јелача је аугментатив од Јела (Јелена), Сикерица од алатке сикире, Тесла по птетку који је имао "тесласте" (криве) зубе као алатка трсла (на руском тесло) итд.

[Рус]

Неки од носилаца ових презимена из крајишких крајева су се тестирали.

- Ћук (Никољдан), Зммања, Грачац, Лика - I1-Z63
- Драгаш (Јовањдан), Дрвар, Босанска Крајина - R1a>RYP417
- Допуђ (Стевањдан), Крушево, Обровац, Далмација - R1b-U152
- Ерор (Св. Врачи), Клокоч, Војнић, Кордун - I2>I-S17250
- Ерор (Св. Врачи), Бунић, Удбина, Лика - I2>I-S17250
- Глумац, Лика - I2>I-Z17855
- Jeлача (Ђурђевдан), Кијани, Грачац, Лика - E>E-PH1173
- Каран (Ђурђевдан), Доње Церање, Бенковац, Далмација - I1>I-FGC22045
- Каран (Никољдан), Купрес, Босанска Крајина - N>N-FGC28435
- Јелача (Ђурђевдан), Вариводе, Кистање, Далмација - J2b-M205
- Колунџија (Никољдан), Горња Суваја, Грачац, Лика - R1a>R-M417
- Мацура (Аранђеловдан), Кистање, Далмација - I1-Z63
- Милеуснић, Лика - R1a
- Мамула (Ђурђевдан), Славско Поље, Вргинмост, Кордун - I2-PH908
- Мамула (Јовањдан), Гомирје, Врбовско, Горски Котар - E>E-V13
- Мамула (Јовањдан), Хамбариште, Врбовско, Горски Котар - I2>I-Z17855
- Момчиловић (Ђурђевдан), Кордун - R1a-M458
- Опачић (Лучиндан), Доњи Лапац, Лика - I2>I-Y3120
- Опачић (Лучиндан), Романовци, Градишка, Босанска Крајина - J2>J-PH1602
- Опачић (Лучиндан), Плавно, Книн, Далмација - N>N-FGC28435
- Опачић (Лучиндан), Биовичино Село, Кистање, Далмација - I2-PH908
- Париповић (Лучинфан), Гламоч, Босанска Крајина - J2>J-PH1602
- Рашета (Никољдан), Доњи Лапац, Лика - R1a>R-M458
- Паскаш (Јовањдан), Ораовац, Доњи Лапац, Лика - I2-PH908
- Половина (Јовањдан), Островица, Госпкћ, Лика - N>N-P189.2
- Половина (Јовањдан), Бјелине, Сански Мост, Босанска Крајина - N>N-FGC28435
- Шкорић (Никољдан), Горњи Штрвци, Доњи Лапац, Лика - R1a>R-YP6098
- Штетић (Јовањдан), Врховине, Лика - N>N-FGC28436
- Штетић (Јовањдан), Сврачково Село, Удбина, Лика - N>N-P189.2
- Тинтор (Св. Врачи), Смоковић, Задар, Далмација - J2b-M205
- Тинтор (Св. Врачи), Грачац, Лика - J2b-M205
- Тесла (Ђурђевдан), Радуч, Ловинац, Лика - R1a>R-YP417
- Тесла (Ђурђевдан), Радуч, Ловинац, Лика - I2-PH908
- Тесла (Ђирђевдан), Иванковић Село, Карловац, Кордун - I2-PH908
- Витас (Јовањдан), Почитељ, Госпић, Лика - R1a>R-L784
- Вучковић (Никољдан), Полача, Книн, Далмација - I2>I-3120
- Вучковић (Ђурђевдан), Цвијановић Брдо, Слуњ, Кордун - R1a>R-YP417
- Зобеница (Св. Василије Велики), Садиловац, Раковица, Кордун - I2-PH908

Као што може да се види доминирају "словенске" хаплогрупе.

Већина презимена које си навео имају словенски корен, а за многе је то сасвим очигледно.

Цвијетичанин од цвијет, Бјелобаба од бијеле бабе, Дробњак од дроб (стомак), Дивјак од дивји/дивљи, Драгаш од драг, Поповић од поп, Пјевач од пјевање, Продановић од старог српског имена Продан, Рогић од рог, Рашета од Рашка/Рашо/Рашко, Старчевић од старац, Вујиновић/Вукелић/Вујновић/Вучковић/Вукобрат/Вукмировић од разних варијанти вука, Зобеница од зобање, Јелача је аугментатив од Јела (Јелена), Сикерица од алатке сикире, Тесла по птетку који је имао "тесласте" (криве) зубе као алатка трсла (на руском тесло) итд.

+ Basara G2a-L497 (koji su delom moji preci)
Hvala na odgovoru.

[Небојша]

Као што може да се види доминирају "словенске" хаплогрупе.
Већина презимена које си навео имају словенски корен, а за многе је то сасвим очигледно.

Нема никакве везе што доминирају "словенске" хаплогрупе. И припадници несловенских хаплогрупа, међу овим презименаима, су српског порекла и досељени су у општем српском таласу ка Крајини. Све и да их има 100% на овом списку, то опет не би били Власи, већ Срби. Довољно је објашњен тај темрин "влах" у западним српским крајевима.

Исто као што су Румуни и Власи Источне Србије, са словенским хаплогрупама, ништа друго до Власи и Румуни.

[Ojler]

Mislio samo na morlake koji su deo velikog vlaskog stanovnistva

Ако мислиш на романофоно балканско становништво пресловенског порекла, таквих на простору јадранског залеђа од 16. века више није било. Морлаци који се у млетачким изворима помињу од 14. века можда су били делом романофони или билингвални, али сво то старо становништво са подручја северне Далмације, Крбаве и Лике нестало је већ почетком 16. века под најездом Турака. Те области су тако темељно девастиране ратовима и кугом која се појавила у исто време да су почетком 16. века потпуно опустеле. На та подручја, што својевољно што присилно,  насељени су нови власи, али овај пут словенофони и у највећој мери православни. Млетачки извори за њих на више места кажу да су "српске вере". Доведени су са разних страна из области које су Турци већ држали под својом контролом. У наредним вековима све то становништво Млечани, односно становници приморских насеља, називају Морлацима. Дакле, када се од 16. века па на даље у изворима помиње Морлак, мисли се на становнике јадранског залеђа који живе на турским територијама. Касније, када је у бројним млетачко-турским ратовима Венеција проширила своје територије у Далмацији, Морлацима се називају сви становници залеђа, дакле и они на млетачкој територији.
Да ли фамилије чија је презимена Жарко навео у овом смислу могу бити "морлачке" односно "влашке" заиста не знам, али врло је вероватно да је тако. Велика већина родова са поменутог географског простора вуче корене из тог морлачког сталежа. Но то нема никакве везе са старим пресловенским становништвом. Појединачних случајева наравно има али је велико питање јесу ли они староседеоци на тим просторима или су доведени од стране Турака заједно са осталим влашким катунима као већ одавно пословењени Срби.

[Бадин]

Нема никакве везе што доминирају "словенске" хаплогрупе. И припадници несловенских хаплогрупа, међу овим презименаима, су српског порекла и досељени су у општем српском таласу ка Крајини. Све и да их има 100% на овом списку, то опет не би били Власи, већ Срби. Довољно је објашњен тај темрин "влах" у западним српским крајевима.

Исто као што су Румуни и Власи Источне Србије, са словенским хаплогрупама, ништа друго до Власи и Румуни.

Написах "словенске" са наводницима тј. условно.  Наравно да није било никаквог романофоног елемента у крајишким крајевима у XVI и XVII веку, већ се радило о влашком социјалном сратусу. Али нажалост неки људи наседају на пропаганду из Загреба и Сарајева и говоре да је у крајишким крајевима пре пар векова вило некаквих Влаха типа Цинцари који су дошли са југа Балкана и који су до пре 150 година причали романским језиком.
То што сам написао хаплогрупе родова које је колега Обрадовић означио као влашке није ми била намера да истичем нити "словенске" нити "несловенске" хаплогрупе, већ да покажем да генетска слика тих родова ни мало не личи на Епир и Тесалију.

[НиколаВук]

Ако мислиш на романофоно балканско становништво пресловенског порекла, таквих на простору јадранског залеђа од 16. века више није било. Морлаци који се у млетачким изворима помињу од 14. века можда су били делом романофони или билингвални, али сво то старо становништво са подручја северне Далмације, Крбаве и Лике нестало је већ почетком 16. века под најездом Турака. Те области су тако темељно девастиране ратовима и кугом која се појавила у исто време да су почетком 16. века потпуно опустеле. На та подручја, што својевољно што присилно,  насељени су нови власи, али овај пут словенофони и у највећој мери православни. Млетачки извори за њих на више места кажу да су "српске вере". Доведени су са разних страна из области које су Турци већ држали под својом контролом. У наредним вековима све то становништво Млечани, односно становници приморских насеља, називају Морлацима. Дакле, када се од 16. века па на даље у изворима помиње Морлак, мисли се на становнике јадранског залеђа који живе на турским територијама. Касније, када је у бројним млетачко-турским ратовима Венеција проширила своје територије у Далмацији, Морлацима се називају сви становници залеђа, дакле и они на млетачкој територији.
Да ли фамилије чија је презимена Жарко навео у овом смислу могу бити "морлачке" односно "влашке" заиста не знам, али врло је вероватно да је тако. Велика већина родова са поменутог географског простора вуче корене из тог морлачког сталежа. Но то нема никакве везе са старим пресловенским становништвом. Појединачних случајева наравно има али је велико питање јесу ли они староседеоци на тим просторима или су доведени од стране Турака заједно са осталим влашким катунима као већ одавно пословењени Срби.

Чак и међу тим романофоним становништвом постоје две различите групе - прави староседеоци, тј. потомци романизованих Илира и колониста из осталих делова Римске Империје и источноромански досељеници, који су у те пределе дошли најраније током 14. века (непосредно пре турске опасности) са простора централног и источног Балкана. Ова прва, староседелачка група је преживела само у приморским градовима до скоријег времена, можда их је у ранијем периоду било и као сточара у планинској унутрашњости али су они по свему судећи асимиловани још током раног средњег века, остављајући врло мало језичких или било каквих других трагова (нпр. Лома издваја само један локализам - киљан (гранични камен или надгробни споменик, од латинског columnus, "стуб") - који би могао да представља остатак далматороманског језика у планинском залеђу). С друге стране, једини преостали језички потомци ових других су истарски Ћићи, њихов језик је од свих осталих источнороманских (цинцарског и мегленороманског) најближи савременом румунском (или дако-румунском), што говори о томе да су се њихови преци најкасније раздвојили од језичких предака данашњих Румуна. Чак су и поједини ороними у динарском пределу (Дурмитор, Виситор, Димитор, Пирлитор, итд.) изведени из источнороманске, а не далматороманске групе. Ћићи су по свему судећи ипак ранија миграција у односу на србофоне влахе који су чинили убедљиву већину речених "морлака".

[Arezina]

Prezime moje malenkosti takodje spada u ove sa tzv. morlackom osnovom i moglo se sresti na poducju Ex-RSK, odn . Dalmacije (oko Benkovca, Obrovca ne znam bas tacno - pomozite mi ako je neko upoznat). 


Zanima me takodje porijeklo prezimena koja u sebi sadrze fonemu 'UL': RadULovic, MatavULj, KrstULovic, DezULovic (Boris), itd.. (ovi posljednji su danas listom Hrvati naseljeni u Splitu i u njegovom neposrednom zaledju). Negdje sam jednom procitao da ovi korijenom vuku bas iz danasnje Rumunije (odn. Vlaske), koliko bi to moglo biti tacno*??

*Izvjesno je takodje za pretpostaviti da su u vrijeme rimske uprave ovim prostorima "svi putevi Balkana vodili" u Dioklecijanovu Salonu (kao najveci i najmocniji balkanski grad tog vremena), kao i da su nakon osvajanja ondasnje Dakije od strane Trajana i izgradnje cuvenog mosta, mnogi prvobitni Dacani kao zarobljenici i ratni plen moguce  dovedeni i raseljeni u to (splitsko)salonsko-dalmatinsko zaledje. Ili da su postepeno tu naseljavani u iducim vijekovima rimske uprave. Da li bi ovo mogla biti validna pretpostavka??

Dacani, recimo, nakon pokoravanja nisu dizali ustanke poput tzv. Ilira koji su dobrano istrijebljeni u vrijeme tzv. Batonovog rata/ustanka koji je (nezvanicno) uopste bio i najveci vojni okrsaj Rimljana sa drugim narodima nakon sukoba sa Kartaginom i punskih ratova sudeci po pisanjima tadasnjih rimskih hronicara. (Veci nego i Cezarov sukob sa Keltima/Galima u danasnjoj Francuskoj)

[Јосиф из Трбушнице]

Prezime moje malenkosti takodje spada u ove sa tzv. morlackom osnovom i moglo se sresti na poducju Ex-RSK, odn . Dalmacije (oko Benkovca, Obrovca ne znam bas tacno - pomozite mi ako je neko upoznat). 

Zanima me takodje porijeklo prezimena koja u sebi sadrze fonemu 'UL': RadULovic, MatavULj, KrstULovic, DezULovic (Boris), itd.. (ovi posljednji su danas listom Hrvati naseljeni u Splitu i u njegovom neposrednom zaledju). Negdje sam jednom procitao da ovi korijenom vuku bas iz danasnje Rumunije (odn. Vlaske), koliko bi to moglo biti tacno*??

Не знам да ли постоји било који потпуно поуздан начин да се утврди "морлачка" основа неког презимена, јер о свему томе не знамо довољно. Вероватно би о томе више могли рећи тек озбиљни етимолози, као и они који познају локалне изразе. У овом случају је, бар по мени, јасан словенски суфикс -ина, аугментативног карактера, али је корен под знаком питања. Мож да бидне, али не мора да значи.
Што се тиче наставка -ул, он је највероватније латинског порекла, а код данашњих Румуна, барем ових у Банату, има га много, тако им се и презимена завршавају, на -уљ: Првуљ, Рошуљ, Крецуљ.... Он заиста упућује на етничко влашко порекло, али треба обратити пажњу на то да се често комбинује са словенским основама, што би могло значити да су се и словенска имена некад формирала делимично према овом узору, вероватно због мешања становништва.

[Arezina]

Што се тиче наставка -ул, он је највероватније латинског порекла, а код данашњих Румуна, барем ових у Банату, има га много, тако им се и презимена завршавају, на -уљ: Првуљ, Рошуљ, Крецуљ.... Он заиста упућује на етничко влашко порекло, али треба обратити пажњу на то да се често комбинује са словенским основама, што би могло значити да су се и словенска имена некад формирала делимично према овом узору, вероватно због мешања становништва.

Ili recimo prezime Krulj iz Hercegovine. Jako indikativno je da se ta prezimena sa fonemom 'UL' jako cesto javljaju u tom jadranskom zaledju i priobalju. Radulovic takodje je mnogo cesto u CG, Prvulovic na Korculi, itd..

[Јосиф из Трбушнице]

О презимену Круљ на овом сајту:
https://www.poreklo.rs/2017/02/06/poreklo-prezimena-krulj/

Вероватно је из те породице чувени владика Нектарије Круљ.

Не бих рекао да оваква једносложна презимена с тим наставком имају икакве везе са Власима. Има у Бос. крајини, ако се не варам, презиме Буљ. А знао сам и једног Жуља.

[Zarko Obradovic64]

Одакле је преузета информација да су ово влашка презимена?

Реч је о сајту Хрватске православне заједнице. Списак влашких имена која су се до данас задржала у Хрватској и БиХ припремио је Дарко Шпанић, под насловом "Становништво у нашим крајевима - тко су заправо Власи?".

[Zarko Obradovic64]

Ако мислиш на романофоно балканско становништво пресловенског порекла, таквих на простору јадранског залеђа од 16. века више није било. Морлаци који се у млетачким изворима помињу од 14. века можда су били делом романофони или билингвални, али сво то старо становништво са подручја северне Далмације, Крбаве и Лике нестало је већ почетком 16. века под најездом Турака. Те области су тако темељно девастиране ратовима и кугом која се појавила у исто време да су почетком 16. века потпуно опустеле. На та подручја, што својевољно што присилно,  насељени су нови власи, али овај пут словенофони и у највећој мери православни. Млетачки извори за њих на више места кажу да су "српске вере". Доведени су са разних страна из области које су Турци већ држали под својом контролом. У наредним вековима све то становништво Млечани, односно становници приморских насеља, називају Морлацима. Дакле, када се од 16. века па на даље у изворима помиње Морлак, мисли се на становнике јадранског залеђа који живе на турским територијама. Касније, када је у бројним млетачко-турским ратовима Венеција проширила своје територије у Далмацији, Морлацима се називају сви становници залеђа, дакле и они на млетачкој територији.
Да ли фамилије чија је презимена Жарко навео у овом смислу могу бити "морлачке" односно "влашке" заиста не знам, али врло је вероватно да је тако. Велика већина родова са поменутог географског простора вуче корене из тог морлачког сталежа. Но то нема никакве везе са старим пресловенским становништвом. Појединачних случајева наравно има али је велико питање јесу ли они староседеоци на тим просторима или су доведени од стране Турака заједно са осталим влашким катунима као већ одавно пословењени Срби.

Неки хрватски аутори Власе у средњевековној Хрватској деле на Моровлахе или "црне" Влахе (грко - источне вере) и тзв. "беле" Влахе који су такође били сточари у планинским пределима Лике и Далмације (католичке вере). "Црни Власи" је свакако само превод назива "моровласи" који потиче од речи "мауро" = црн (Мавар). Мислим да је и Лопашић доста писао о тим првим појавама Влаха у Лици где су на Велебиту још у 13. веку напасали стоку и обавезивали се да ће чувати стару цркву Светог Ивана (Јована) Крститеља "у Гори".