Банијска презимена

[Демића страна]

КОЗАПЕРОВИЦА

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Бањанац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Будић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Врањанин (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Гушић (потврђени у селу 1779-1786. године)
- Ђуричић (потврђени у селу 1772. године)
- Завађа или Заваџа (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Јанковић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Никољдан
- Милојевић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Момић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Санковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава вјероватно Аранђеловдан
- Ћукало (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Угљеша (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Мратиндан
- Шкиљо (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан


У Козаперовици има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Дрљача (потврђени у селу 1857. године), крсна слава вјероватно Никољдан
- Лазић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Митровдан
- Радић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Михољдан

[Демића страна]

ДРАГОТИНА

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Бадрић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Булат (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Буњац (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Јовањдан
- Винчић (потврђени у селу 1772. године)
- Вукићевић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Гавриловић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Гаљен (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Голаја (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Голубовић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Грубић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Дабић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Јовањдан
- Дмитровић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Зорић (потврђени у селу 1779-1786. године)
- Илић (потврђени у селу 1779-1786. године)
- Јаредић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Једнак (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Кладар (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Срђевдан
- Кљајић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Лучиндан
- Крњаја (потврђени у селу 1772. године), крсна слава вјероватно Јовањдан
- Курепа (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Мра(в)овић (потврђени у селу 1772. године)
- Пестелек (потврђени у селу 1772. године)
- Поповић (потврђени у селу 1772. године)
- Попрек (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Самарџија (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Сладо(је)вић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Тодоровић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Никољдан
- Узелац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- (Х)ерор (потврђени у селу 1772. године)


У Драготини има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Јелић (потврђени у селу 1857. године)
- Карапанџа (потврђени у селу 1857. године)
- Кукић (потврђени у селу 1857. године)
- Мраковић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Лазарева субота
- Муждека (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Никољдан
- Огњеновић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Никољдан
- Табак (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Ђурђевдан

[Демића страна]

БИЈЕЛЕ ВОДЕ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Бранковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Видра (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Демић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсне славе Ђурђевдан и Ђурђиц
- Ерак (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Јелић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Крњаја (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Куколеча (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Љиљак (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Метикош (потврђени у селу 1772. године), крсне славе Никољдан и Томиндан
- Рулић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Самарџија (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Аранђеловдан
- Стојчић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Шесто (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ђурђевдан
- Шијук (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Шпановић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава вјероватно Митровдан


У Бијелим Водама постоји презиме Тинтор, које је присутно у селу преко 150 година у континуитету, а које није забиљежено у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Тинтор (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Врачевдан

[Демића страна]

МАРТИНОВИЋИ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Арбутина (потврђени у селу 1772. године)
- Била (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ђурђевдан
- Божић (потврђени у селу 1772. године)
- Бркић (потврђени у селу 1772. године)
- Галић (потврђени у селу 1772. године)
- Грковић, потврђени у селу (1779-1786. године), изумрли су или су се одселили*
- Дабић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили*
- Марић (потврђени у селу 1772. године)
- Мартиновић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Мратиндан
- Новаковић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили*
- Поповић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Радомировић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Рајковић (потврђени у селу 1772. године)
- Рајлић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили*

НАПОМЕНА: Засеоци Грковића, Дабића, Новаковића и Рајлића, као и дио Мартиновића, временом су ушли у састав Дреновца.

[Демића страна]

ВЕЛИКИ ГРАДАЦ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Банић (потврђени у селу 1779-1786. године)
- Бјеливук (потврђени у селу 1772. године)
- Боројевић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Врга (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Вујатовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Вукић (потврђени у селу 1772. године)
- Гламочлија (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Никољдан
- Драгојевић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Живковић (потврђени у селу 1772. године), крсне славе Ђурђевдан и Марковдан
- Иванић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили*
- Караица (потврђени у селу 1772. године), крсне славе Јовањдан и Марковдан
- Кљајић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Комљеновић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Петровдан
- Крајчиновић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Лалић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Маџарац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Лучиндан
- Миланковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Милић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Мишљеновић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Момчиловић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Попара (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Савић (потврђени у селу 1772. године)
- Тарбук (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Тривановић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Аранђеловдан
- Хркаловић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Томиндан
- Чубрић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Шапоња (потврђени у селу 1772. године)

НАПОМЕНА: По свему судећи, засеок Иванића је временом ушао у састав Шушњара (од Шушњара су се временом одвојили Додоши); Споран је засеок Момчиловића коса (са презименима Момчиловић, Попара, Тривановић и Шапоња), који је у зависности од временског периода припадао Великом Градцу (пописи крајишника из 1772. године, мјесечни извјештаји крајишких јединица од 1779. до 1786. године, црквене књиге из 1857. године) или Малом Градцу (попис становништва из 1948. године).


Пошто за парохију Велики Градац нажалост не постоје сачуване црквене књиге из 1857. године, користио сам се подацима из катастра, па тако на основу њих можемо рећи да су у Великом Градцу постојала и друга презимена.

- Јаглић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Никољдан
- Каламбура (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Аранђеловдан
- Мандић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Никољдан
- Мартиновић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Мратиндан
- Мркобрада (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Аранђеловдан
- Петровић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Ђурђевдан
- Рађеновић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Ђурђевдан

[Демића страна]

ВЕЛИКИ ГРАДАЦ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Банић (потврђени у селу 1779-1786. године)
- Бјеливук (потврђени у селу 1772. године)
- Боројевић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Врга (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Вујатовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Вукић (потврђени у селу 1772. године)
- Гламочлија (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Никољдан
- Драгојевић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Живковић (потврђени у селу 1772. године), крсне славе Ђурђевдан и Марковдан
- Иванић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили*
- Караица (потврђени у селу 1772. године), крсне славе Јовањдан и Марковдан
- Кљајић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Комљеновић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Петровдан
- Крајчиновић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Лалић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Маџарац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Лучиндан
- Миланковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Милић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Мишљеновић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Момчиловић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Попара (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Савић (потврђени у селу 1772. године)
- Тарбук (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Тривановић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Аранђеловдан
- Хркаловић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Томиндан
- Чубрић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Шапоња (потврђени у селу 1772. године)

НАПОМЕНА: По свему судећи, засеок Иванића је временом ушао у састав Шушњара (од Шушњара су се временом одвојили Додоши); Споран је засеок Момчиловића коса (са презименима Момчиловић, Попара, Тривановић и Шапоња), који је у зависности од временског периода припадао Великом Градцу (пописи крајишника из 1772. године, мјесечни извјештаји крајишких јединица од 1779. до 1786. године, црквене књиге из 1857. године) или Малом Градцу (попис становништва из 1948. године).


Пошто за парохију Велики Градац нажалост не постоје сачуване црквене књиге из 1857. године, користио сам се подацима из катастра, па тако на основу њих можемо рећи да су у Великом Градцу постојала и друга презимена.

- Јаглић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Никољдан
- Каламбура (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Аранђеловдан
- Мандић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Никољдан
- Мартиновић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Мратиндан
- Мркобрада (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Аранђеловдан
- Петровић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Ђурђевдан
- Рађеновић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Ђурђевдан

На основу катастарских података рекло би се да су данашње Каламбуре уствари ранији Лалићи.
Каламбура је 1948. године било чак 14 кућа са преко 70 душа, па мислим да није извјесно да се толики род накнадно доселио (нема их ни у листама из 1807. и 1819. године). Распоред Каламбура се по катастру поклапа са распоредом Лалића, којих је током XVIII вијека било најмање 3 задруге.

[Демића страна]

Обрађено подручје:

[Демића страна]

Родови са глинског подручја које би било занимљиво тестирати:

- Боромиса (Брестик), Тривуњдан
- Вујаклија (Обљај), Видовдан
- Вујасиновић (Брубно), Томиндан
- Грива (Брезово Поље), Часне вериге
- Груборовић (Мали Градац), Ђурђевдан
- Дрекић (Мали Градац), Видовдан
- Једнак (Селиште), Марковдан
- Караица (Велики Градац), Марковдан
- Карапанџа (Брубно), Мала госпојина
- Келеува (Брестик), Тривуњдан
- Коварбашић (Дреновац), Крстовдан
- Кошутић (Хајтић), Лучиндан
- Курепа (Мајске Пољане), Никољдан
- Ливун (Дреновац), Матијевдан
- Љиљак (Обљај), Срђевдан
- Мартиновић (Мартиновићи), Мратиндан
- Маџарац (Обљај), Лучиндан
- Метикош (Бијеле Воде), Томиндан
- Милакара (Класнић), Михољдан
- Мраковић (Влаховић), Лазарева субота
- Муждека (Бузета), Никољдан
- Петровић (Дреновац), Крстовдан
- Радић (Козаперовица), Михољдан
- Ребрача (Мајске Пољане), Срђевдан
- Рудић (Класнић), Пантелијевдан
- Сарапа (Класнић), Никољдан
- Сужњевић (Селиште), Пантелијевдан
- Тарабић (Дреновац), Матијевдан
- Угљеша (Козаперовица), Мратиндан
- Чучковић (Обљај), Ђурђевдан

[Демића страна]

Родови са глинског подручја које би било занимљиво тестирати:

- Боромиса (Брестик), Тривуњдан
- Вујаклија (Обљај), Видовдан
- Вујасиновић (Брубно), Томиндан
- Грива (Брезово Поље), Часне вериге
- Груборовић (Мали Градац), Ђурђевдан
- Дрекић (Мали Градац), Видовдан
- Једнак (Селиште), Марковдан
- Караица (Велики Градац), Марковдан
- Карапанџа (Брубно), Мала госпојина
- Келеува (Брестик), Тривуњдан
- Коварбашић (Дреновац), Крстовдан
- Кошутић (Хајтић), Лучиндан
- Курепа (Мајске Пољане), Никољдан
- Ливун (Дреновац), Матијевдан
- Љиљак (Обљај), Срђевдан
- Мартиновић (Мартиновићи), Мратиндан
- Маџарац (Обљај), Лучиндан
- Метикош (Бијеле Воде), Томиндан
- Милакара (Класнић), Михољдан
- Мраковић (Влаховић), Лазарева субота
- Муждека (Бузета), Никољдан
- Петровић (Дреновац), Крстовдан
- Радић (Козаперовица), Михољдан
- Ребрача (Мајске Пољане), Срђевдан
- Рудић (Класнић), Пантелијевдан
- Сарапа (Класнић), Никољдан
- Сужњевић (Селиште), Пантелијевдан
- Тарабић (Дреновац), Матијевдан
- Угљеша (Козаперовица), Мратиндан
- Чучковић (Обљај), Ђурђевдан

Успио сам наћи Рудића и Сужњевића за тестирање. Рудића ћемо одрадити већ током марта, док ће Сужњевић бити тестиран првом приликом када дође са брода. Тако ћемо добити одговор на питање јесу ли банијски родови који славе Пантелијевдан повезани са Ћирићем из Поткозарја који слави исту крсну славу.

[Демића страна]

Данас сам детаљније прочитао рукопис "Златна књига породице Утјешеновића" од Огњеслава пл. Утјешеновића Острожинског, банијског Србина родом из Острожина код Вргинмоста и једног од најугледнијих Срба Хабзбуршке монархије XIX вијека. Рукопис је настао 1869. године и постепено је допуњаван све до 1888. године.

Утјешеновић у овом рукопису даје доста података о свом роду, па тако сазнајемо да Утјешеновићи потичу са подручја Лике и што је посебно занимљиво, сазнајемо да нису сви Утјешеновићи у Острожину исте крви (дио потиче од Милића и временом је преузео презиме Утјешеновић), као и то да је дио Утјешеновића временом преузео презиме Јањанин (такође род из Острожина). Видимо да овакви примјери и нису били тако ријетки на подручју Војне крајине, па нас и не треба чудити то што су неки крајишки родови генетски разноврсни.

[Демића страна]

Прелазим на мајска села (Балинац, Бојна, Боровита, Бузета, Дабрина, Долњаци, Маја, Обљај, Пријека, дио Тртника, Сврачица, Хајтић, Шашева, Шибине), која данас сва припадају општини Глина. Ово подручје је половином XIX вијека припадало мајској компанији Прве банске регименте (бр. 10) и у црквеном смислу било је подијељено на четири парохије: Бојна (Бојна, Кобиљак), Бузета (Бузета, Дабрина), Обљај (Обљај) и Хајтић (Балинац, Боровита, Хајтић, Шашева, Шибине), док је овај дио Тртника припадао парохији Влаховић. Католичка села (Долњаци, Маја, Пријека, Сврачица) припадала су жупи Маја. Што се тиче сачуваних православних црквених књига, сачуване су црквене књиге парохија Бојна, Обљај и Хајтић из 1857. године, док за парохију Бузета нажалост не постоје сачуване црквене књиге из те године.

[Демића страна]

БУЗЕТА

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Бирач (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Булат (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Владић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Гњатовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Стевањдан
- Девић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Добрић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Доктор (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Зец (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Стевањдан
- Иванић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Игић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Лазарева субота
- Кошутић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Крњаја (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Кука (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Мартић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Менићанин (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Муждека (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Павић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Проданић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Радмановић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Самарџија (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Аранђеловдан
- Симић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Смиљанић (потврђени у селу 1772. године)
- Ћорић (потврђени у селу 1772. године)
- Цревар (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Шербула (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Шијук (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђиц


Пошто за парохију Бузета нажалост не постоје сачуване црквене књиге из 1857. године, користио сам се подацима из катастра, па тако на основу њих можемо рећи да су у Бузети постојала и друга презимена.

- Курепа (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Никољдан
- Петковић (потврђени у катастру и у попису из 1948. године), крсна слава Стевањдан

[Демића страна]

ДАБРИНА

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Бадрић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Булат (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Гавриловић (потврђени у селу 1772. године)
- Девић (потврђени у селу 1772. године)
- Добрић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Иванић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Лукач (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Мартић (потврђени у селу 1772. године)
- Милетић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ђурђевдан
- Остојић (потврђени у селу 1779-1786. године)
- Пешут (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Јовањдан
- Самарџија (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Стојић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Тодоровић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан

[Демића страна]

ОБЉАЈ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Баждар (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Баљак (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Бањеглав (потврђени у селу 1772. године)
- Башић (потврђени у селу 1772. године)
- Бирач (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Божић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Никољдан
- Вујаклија (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Видовдан
- Вукмановић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Мратиндан
- Драшковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Лучиндан
- Дукић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Еремија (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Видовдан
- Катић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Крњаја (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Јовањдан
- Кукић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Лалић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Јовањдан
- Лончар (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Томиндан
- Љиљак (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Срђевдан
- Љубичић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Видовдан
- Маљковић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Маџарац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Лучиндан
- Мишчевић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ивањдан
- Момић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Мрђеновић (потврђени у селу 1772. године)
- Николић (потврђени у селу 1772. године)
- Пејић (потврђени у селу 1772. године)
- Приљева (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Ракасовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Тарбук (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Чучковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан


У Обљају има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Баста (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Василијевдан
- Јајић (потврђени у селу 1857. године)
- Сврзикапа (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Ђурђевдан
- Штула (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Аранђеловдан
- Штулић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Врачевдан

[Демића страна]

БОЈНА

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Болобан (потврђени 1857. године)
- Вајагић (потврђени 1857. године)
- Видовић (потврђени 1857. године)
- Владетић (потврђени 1857. године)
- Грмуша (потврђени 1857. године)
- Грубор (потврђени 1857. године)
- Гуглета (потврђени 1857. године)
- Дакић (потврђени 1857. године)
- Дмитровић (потврђени 1857. године)
- Дошен (потврђени 1857. године)
- Ђукић (потврђени 1857. године)
- Кокић (потврђени 1857. године)
- Кораћ (потврђени 1857. године)
- Кривошија (потврђени 1857. године)
- Кукрика (потврђени 1857. године)
- Милошевић (потврђени 1857. године)
- Мркоња (потврђени 1857. године)
- Мудринић (потврђени 1857. године)
- Ољача (потврђени 1857. године)
- Опачић (потврђени 1857. године)
- Остојић (потврђени 1857. године)
- Поповић (потврђени 1857. године)
- Ћеран (потврђени 1857. године)
- Ћућа (потврђени 1857. године)
- Чуле (потврђени 1857. године)
- Чучиловић (потврђени 1857. године)
- Шевић (потврђени 1857. године)
- Штула (потврђени 1857. године)

НАПОМЕНА: Бојна настаје као село тек након рата 1788-1791. године, па сам користио податке из црквених књига које потичу из 1857. године.

[Демића страна]

ХАЈТИЋ (ВРТЛИНЕ)

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Велебит (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Додош (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Иванић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Кошутић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Лучиндан
- Лазић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Аранђеловдан
- Маџарац (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Лучиндан
- Момић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Слијепчевић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Јовањдан
- Ћосић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан


У Хајтићу има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Милојевић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Ђурђевдан
- Цицо (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Никољдан

[Демића страна]

БОРОВИТА

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Баждар (потврђени у селу 1772. године)
- Бакић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Векић (потврђени у селу 1772. године)
- Влајисављевић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Кљајић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Лазић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Лончар (потврђени у селу 1772. године)
- Миљевић (потврђени у селу 1772. године)
- Полимац (потврђени у селу 1772. године)
- Радић (потврђени у селу 1772. године)


У Боровитој постоји презиме Мамузић, које је присутно у селу преко 150 година у континуитету, а које није забиљежено у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године. 

- Мамузић (потврђени у селу 1857. године)

[Демића страна]

ШАШЕВА

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Галетић (потврђени у селу 1772. године), католици, изумрли су или су се одселили
- Дмитровић (потврђени у селу 1772. године)
- Јазавац (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Јајић (потврђени у селу 1772. године)
- Маљковић (потврђени у селу 1772. године)
- Мацакања (потврђени у селу 1772. године)
- Момић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Роксандић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Ћелап (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили

У Шашеви постоји презиме Петровић, које је присутно у селу преко 150 година у континуитету, а које није забиљежено у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године. 

- Петровић (потврђени у селу 1857. године)

[Демића страна]

ШИБИНЕ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Бабић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Баждар (потврђени у селу 1772. године)
- Вујаковић (потврђени у селу 1772. године)
- Дјаковић (потврђени у селу 1772. године)
- Дмитровић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Јазавац (потврђени у селу 1772. године)
- Јандрић (потврђени у селу 1772. године)
- Лазић (потврђени у селу 1772. године)
- Лончаревић (потврђени у селу 1779-1786. године)
- Мацакања (потврђени у селу 1772. године)
- Обреновић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Павић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Попара (потврђени у селу 1772. године)
- Проданић (потврђени у селу 1772. године)
- Халер (потврђени у селу 1772. године)
- Шеовић (потврђени у селу 1772. године)


У Шибинама има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Колунџија (потврђени у селу 1857. године)
- Миљевић (потврђени у селу 1857. године)
- Солар (потврђени у селу 1857. године)

[Делија]

ШАШЕВА

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.
- Јајић (потврђени у селу 1772. године)

ОБЉАЈ
Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

У Обљају има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.
- Јајић (потврђени у селу 1857. године)

Знају ли се крсне славе за Јајиће из Шашева и Обљаја?