Мислим да сунце нема проблем са термином Босна, већ износи једну чињеницу, да ти крајеви западно историјски нису Босна. Најзападније, Босна је ишла до Доњих Краја (закључно са том облашћу).
То како ће се појединац данас изјашњавати, ствар је личног избора. Иако су после '45, а посебно после '91 многи термини постали непожељни. Са друге стране, за време СФРЈ долази до генерализације, па ће свако са територије БиХ добити назив Босанац, свако са територије Македоније, Македонац и сл.
Лично се слажем са оним на шта сунце алудира. Крајишници су, невезано одакле су, међусобно много ближи, но са остатком Босне и Хрватске. Што се Далматинаца тиче, стоји то да формално нису одувек део Крајине, али су они једно са тим српским становништвом, пошто су досељени из западне Босне и Лике, тј. из области које су дале становништо и другим крајишким областима. У том смислу се неће пуно погрешити ако се за Србина из Северне Далмације каже да је Крајишник. Крајишници су му свакако много ближи него Хрвати из Далмације.
За Србе Крајишнике је најбоље видети како су се звали према доступним изворима, па ће то вероватно бити најправилнији термин. Колико ми је познатно, и муслимани из Босанске Крајине за себе "радије" кажу Крајишник, него Босанац, а камоли Срби. 
Управо то. Као што рекох, мој тетак, Србин из Добоја, културно и дично рече "ми Босанци" , мила му је шаргија, говори "де ба, амиджа..." и сл. У Подкозарју се с тијем не поистовјећавамо. Од оснивања Војне Границе Фердинандом становници су називани Grenzer, (војници) Граничари. Овдашњи народ до рата није се називао Крајишницима и није постојао облик заједничке припадности као у Херцеговаца или Босанаца, но је област била разбита по завичајима: Личани, Далматинци, Бишћани, Градишћани, Козарчани, Змијањци; унутар завичаја разбитост је била велика и по поријеклу и по сталежу; и доселе долињани искоса гледају брђане и Србин и Муслиман из истога завичаја, нпр. из Подкозарја могли су се више вољет и поштоват него један с Личанином а други са Босанцем. Што се тиче тога како "нас" звати, Војвођани и Београђани нас зову Босанцима, ваљда јер су нас упознали тек у новије доба; Босанци и Бодули нас зову власима, како потврђава и статут Vlahorum, ваљда јер први досељеници и јесу били херцеговачки власи; Ја још нијесам чуо, да би било који човјек у нас употријебио ријеч "влах" нити за пастира нити за народ. Свак је био само "Личанин, Козарчанин, са Грмеча, са Змијања, Славонац итд. Ако већ се мора нас трпати у исти кош ради наше културе јер не спадамо у друге кошеве Срба, онда ваља прије рећи Срби Хрваћани како имају и Срби Славонци, Срби Бошњаци, Срби Војводинци, Срби Херцеговци, Срби Шумадинц, Срби Косовљани и итд. То се види и по том да у Босни има презимена Бошњак а у нас нема, али зато има много Хрваћана. Иако данас послије рата народ је сав залуђен, те покушаш у тзв. бос. Крајини макар и професору објаснити, да се тај крај доскора звао Стара Хрватска, бијеснут ће на те "Реп. Српска", као и заклети Бошња када му саобћиш, да се ваља рећи Босна и Херцеговина СУ а не ЈЕ, јер Херцеговина није дио Босне.
Анкета
