У данашње време када је сваком све на слободу и вољу зачудно је то да многи људи не остваре чак и неку обичну везу, а камоли брак у коме би изродили децу.
А, има међу њима јако добрих и финих људи.
Онда видиш неке "сподобе" (од алкохоличара, нерадника, оваквих и онаквих) ожене се и по више пута и имају децу из сваке везе.
Па, се запита човек о чему је ту реч.
Ако прескочимо "судбину" као кривца за све, преостају неки други разлози или кривци:
1. "дефанзивност" пре свега мушког света (Сваког мушкарца мора да краси "борбеност" на сваком плану, па и на плану мушко- женских односа без одустајања у случају неких неуспелих покушаја. Значи нема одустајања! Посматрајмо како је то у природи. Примећујем да има све више мушкараца који уместо да се удварају женама свађају се са њима.
Какво је то узалудно губљење енергије.)
2. Одсуство тих неких друштвених догађања где би се људи упознавали и зближавали (у старо време су то биле мобе, прела, вашари, разне светковине, касније радне акције, фолклор, секције и итд.)
3. Тврдим да би кроз историју многи остали неудати и неожењени и без потомства да није било "проводаџисања" за шта се ја, код толике дефанзивности и пасивности омладине и оних нешто старијих, свесрдно залажем. Ја сам и за то да се "деци" постави улитаматум: до 30 (до 35) је твоје да изабереш себи "прилику", после тога ти ја доводим изабраника/ изабраницу, у противном следи "разбаштињење".
Па, да видите чуда: ако неће милом, онда ће силом!
4.Па људи су се и у ратовимс заљубљивали, у концентрационим логорима, у старачким домовима...
Свугде нас вреба прилика. Само треба отворити очи. И изаћи из своје чауре успаваног лепотана/ успаване лепотице!