Необично је презиме Гломазић. Иако је новијег порекла, спекулативно је могло настати и од ретког немачког личног имена Glomisso. (спекулативно)
...Glomisso, arrivato in Umbria nell'XI secolo come vassallo di Ottone III di Sassonia (Castrum Glomesi/Giomici/Умбриа)....
...Glomisso war als Gefolgsmann der deutschen Kaiser aus der Dynastie der Ottonen nach Italien gekommen.....
https://it.wikipedia.org/wiki/Giomici
http://www.giomici.com/tedesco/Il-Castello.htm
Поздрав за све форумаше и људе добре воље.
Како сте се дохватили презимена које носим, радо ћу подијелити са вама своја скромна сазнања (јер и сами Гломазићи врло мало знају о свом поријеклу).
Постоји неколико теорија одакле такво презиме. Прва (и некако најмње вјероватна и најрјеђе се спомиње) је теорија да презиме дугујемо неком "гломазном" претку (што би, логично, већина помислила). Друга, о којој ми је покојни дјед причао (самим тим мени вјероватнија од претходне) јесте да смо презиме добили по коњима које смо имали и који су јели зоб (кад једу зоб, коњи "гломазе" - мада нигдје друго нисам наишао, нити чуо за ту ријеч - могуће да је локализам). Трећа теорија (коју је разрађивао рођак Милисав Гломазић, који се највише бавио поријеклом наше породице) јесте, да смо презиме добили по племену Гломачи, које је у IX и Х вијеку насељавало подручије између ријека Лабе, Мулде и Сале.
https://en.wikipedia.org/wiki/GlomaczeOно што је извјесно за Гломазиће, јесте да потичу од Руђа, тј. да су Руђићи. То потврђују усмено предање (описано и у књигама Светозара Томића и Др Обрена Благојевића), затим чињеница, да је један од пар топонима у пивском крају, који се повезују са Руђом - Руђино гувно у посједу Гломазића, као и предање да је Руђо живио у Рудиницама (што наводе и Др Обрен Благојевић и Милош Ђ. Слијепчевић), а Гломазићи су били некада најзаступљенија породица тамо, са највећим посједом (у Доњим Рудиницама).
Право питање је, ко су били Руђо и Бранило (од којих по предању потичу сви Пивљани старосједиоци)? Наравно, и ту има неколико теорија. Једно предање говори да су Руђо и Бранило дошли у Пиву и населили је, за вријеме турске владавине, крајем XV и почетком XVI вијека, што Милисав Гломазић оспорава чињеницом, да на првом попису у Пиви, турским дефтером од 1476. до 1478. године, Џемат Рудиница има 86, а Џемат Стабана 35 домова, тј. доказом да је Пива послије пада под турску власт била насељена а не пуст крај (у који су дошли Руђо и Бранило). По другој теорији, браћа Руђо и Бранило су дошли у Пиву послије косовске битке 1389. године, из Србије, преко Бањана, Гацка, а помиње се и Мостар. Ту је, по предању, Бранило имао мегдан са турским одметником, током којег му је лугом засуо очи, да га заслијепи, а онда га и убио, па су по том лугу браћу прозвали Лужницама. По трећем предању турски паша довео је два роба, Руђа и Бранила, у Пиву, које је откупио "свјештеник из Поља" и покрстио. По четвртом предању, браћа Руђо и Бранило су се доселили у Пиву из Старе Србије, Призрена, бјежећи од Турака. Најприје су се населили у град Љеш, па у Зету, Бањане и најзад у Пиву.
Поред ових теорија Милисав наводи фељтон Живорада Блечића "Поријекло Пивљана", објављеном у "Побједи" у којем се тврди да су Руђо и Бранило дошли у Пиву у другој половини IX вијека као свјештена лица и мисионари, ради покрштавања Срба пагана, те да су били браћа, али не по оцу и мајци, него по Христу.
Некако највише с тим у вези, Милисав износи теорију, да су Руђо и Бранило надимком Лужници, добили тај назив по земљи одакле су дошли, да су били свјештеници и да је Руђо у нашем презимену "сачувао сјећање код својих потомака на своје поријекло и своје племенско име".
Желим само да нагласим, да се већина ових теорија заснива на претпоставкама и као такве их треба узимати са резервом. Има ту још пар тумачења и личних запажања, али ћу их оставити за неки други пут. Поздрав!
