Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)

[симо]

Мислим да је било приче да је слава Котроманића био Св. Симеон Богопримац, па су се родови из Босне који славе ту славу доводили у неку везу са Котроманићима, али мислим да је то врло натегнуто.

Та прича је била везана за родове који славе св. Григорија Назијанзина, свеца заштитника Котроманића. Чека се резултат једног тестираног са Српског ДНК дана са овом славом.

[НиколаВук]

Коштроманима је матица Крешево, као и село Бјеловићи у његовој непосредној близини (према Acta Croatica):

https://actacroatica.com/hr/surname/Ko%C5%A1troman/

[НиколаВук]

Та прича је била везана за родове који славе св. Григорија Назијанзина, свеца заштитника Котроманића. Чека се резултат једног тестираног са Српског ДНК дана са овом славом.

Да, моја грешка...још сам се двоумио да ли је у питању Григорије или Симеон. 

[Иван Вукићевић]

Има ли тестираних од ових Добриловића из Добрског Села?

Од Добриловића је тестиран Вукић (Е-V13), нема ближих поклапања.

[Jelic]

Ђурановић је из Мартинића (Даниловград). Каже да су им преци ту доселили из Добрског Села, после битке на Мартинићима.

Миљанићи са друге стране кажу следеће: "Martinići (Bjelopavlići), potomci Đuraša porijeklom iz Klimenata, bližnji Đuraškovićima; vidi: Đurašković"

Нисам додуше сигуран да су то исти Ђурановићи. Ови из Мартинића славе махом Петковдан, а тестирани каже да његови славе Никољдан, као и они из Добрског Села. Иначе су они огранак Добриловића:

„Добриловићи“

Братство Добриловића потиче од Шћепана Добриловића, који се из Зете[11] (даљом старином из Старе Србије) у Добрско Село доселио нешто касније од Горевука. Од двојице синова Шћепанових су сви добрски Добриловићи.

Од једног сина су: Милановићи и Поповићи – заједничким именом „Софрани“, и Вујовићи. Од ове гране су били и Живановићи и Грујићи, који су изумрли.

Од другог сина су: Ђурановићи, Средановићи, Вукићи и Рајовићи.

Према Јовићевићу, од добриловићких Софрана су Софрани у Грбљу. У Грбљу, у Шишићима, постоје Шофрани (или Шоврани), међутим, према ономе што је Саво Накићеновић о њима забележио, они су грбаљски староседеоци[12].

Према Јовићевићу, од добрских Добриловића су у Полимљу: Ђуричани, Поповићи, Пајковићи и Томашевићи. А у Зети (Курило) Јањетићи, Кулићи, Ђурановићи, Давидовићи и Оташевићи (који су изумрли). Међутим, исти аутор, у свом раду о Зети и Љешкопољу, ове родове тамо не наводи (осим Ђурановића, који су се ту доселили после ослобођења Зете, 1879. године)[13].

Сви добрски Добриловићи славе Никољ-дан.


више на следећој теми
https://www.poreklo.rs/2016/02/16/bratstva-plemena-dobrsko-selo/


Има ли тестираних од ових Добриловића из Добрског Села?

По Шобајићу, Ђурановићи су од Ђурашковића из Цеклина. Но, с обзиром на резултат, и ово повезивање са Добриловићима је упитно као то да су од Ђурашковића, јер је од њих тестирано братство Вукића које је E1b.

[Иван Вукићевић]

Небојша, ако си у контакту са тестираним, питај га кад су се доселили у Мартиниће. Могуће је да се ради о новијој миграцији јер славе Никољдан.

[Be like Bill]

Небојша, ако си у контакту са тестираним, питај га кад су се доселили у Мартиниће. Могуће је да се ради о новијој миграцији јер славе Никољдан.

Takođe, ako je moguće, da li se može preko njegovih Raw data izvući da li je pozitivan na P58 i Z1828. Ako je moguće, i ako je negativan na oba ova SNPa onda je najverovatnije PF7263. Objašnjenje što i kako i gde se traži ima na temi što je Alexandra otvorila na Anthrogenici, u porukama 3 i 5

https://anthrogenica.com/showthread.php?14449-J1-from-Greece&p=406954&viewfull=1#post406954

[Небојша]

Небојша, ако си у контакту са тестираним, питај га кад су се доселили у Мартиниће. Могуће је да се ради о новијој миграцији јер славе Никољдан.

Доселили су се после битке на Мартинићима. Каже да су славили Петковдан, као и остали Ђурановићи, али су прешли на Никољдан, "стару славу".

[Небојша]

Takođe, ako je moguće, da li se može preko njegovih Raw data izvući da li je pozitivan na P58 i Z1828. Ako je moguće, i ako je negativan na oba ova SNPa onda je najverovatnije PF7263. Objašnjenje što i kako i gde se traži ima na temi što je Alexandra otvorila na Anthrogenici, u porukama 3 i 5

https://anthrogenica.com/showthread.php?14449-J1-from-Greece&p=406954&viewfull=1#post406954

Питаћу, мада нисам сигуран да се то може наћи тамо. Биће занимљиво ако је ваш.

[Pavo]

Можда би Паво знао нешто више да нам каже о овим средњобосанским Коштроманима. 

Prvi spomen ovo prezimena u Kreševu, i to u obliku Oštroman, je iz 1818.  U tom upisu se kaže da je Mijo Oštroman došao iz Kranjske.  11 godina kasnije za njega piše da je iz Karlovca.  Ovo prezime nisam našao u to vrijeme ni u Kranjskoj ni u okolici Karlovca, no iz matica je jasno da je ovaj Mijo došao odnekud sa zapada, tj. da prezime nije u Bosni "staro."

[Иван Вукићевић]

Доселили су се после битке на Мартинићима. Каже да су славили Петковдан, као и остали Ђурановићи, али су прешли на Никољдан, "стару славу".

Ако су славили Петковдан, онда се ради о Ђурановићима за које се сматра да су пореклом од Ђурашковића. То рођакање са Ђурановићима из Добрског Села мора бити новијег датума због истог презимена.

Битка код Мартинића је била 1796. године, а за Ђурановиће је Шобајић заблежио да имају предање да су досељени из Цеклина "у време Бубино" за кога се сматра да је живео у 15. веку. У сваком случају, нема више дилеме ком братству тестирани припада. На основу овог резултата видимо да ни једно од два предања није тачно.

[НиколаВук]

Prvi spomen ovo prezimena u Kreševu, i to u obliku Oštroman, je iz 1818.  U tom upisu se kaže da je Mijo Oštroman došao iz Kranjske.  11 godina kasnije za njega piše da je iz Karlovca.  Ovo prezime nisam našao u to vrijeme ni u Kranjskoj ni u okolici Karlovca, no iz matica je jasno da je ovaj Mijo došao odnekud sa zapada, tj. da prezime nije u Bosni "staro."

Хаплогрупа би заиста могла да има везе са западним пореклом, пошто се G2a-L497 много чешће среће у средњој Европи и у Италији него на Балкану. Међутим, зашто би неко са простора под влашћу Хабзбуршке монархије долазио почетком 19. века у крај који је још увек под турском влашћу? Има ли то неке везе са фрањевачким самостанима у том крају или је нешто друго у питању?

[Одисеј]

Ако су славили Петковдан, онда се ради о Ђурановићима за које се сматра да су пореклом од Ђурашковића. То рођакање са Ђурановићима из Добрског Села мора бити новијег датума због истог презимена.

Битка код Мартинића је била 1796. године, а за Ђурановиће је Шобајић заблежио да имају предање да су досељени из Цеклина "у време Бубино" за кога се сматра да је живео у 15. веку. У сваком случају, нема више дилеме ком братству тестирани припада. На основу овог резултата видимо да ни једно од два предања није тачно.

Јесу ли Ђурановићи из Зете од истих ових? Онај пјевач Здравко Ђурановић је из Зете поријеклом.

[Небојша]

Ако су славили Петковдан, онда се ради о Ђурановићима за које се сматра да су пореклом од Ђурашковића. То рођакање са Ђурановићима из Добрског Села мора бити новијег датума због истог презимена.

Битка код Мартинића је била 1796. године, а за Ђурановиће је Шобајић заблежио да имају предање да су досељени из Цеклина "у време Бубино" за кога се сматра да је живео у 15. веку. У сваком случају, нема више дилеме ком братству тестирани припада. На основу овог резултата видимо да ни једно од два предања није тачно.

А они Ђурановићи које Миљанићи помињу (раније Ђурашевићи, из Климента)? То су неки други, или постоји веза?

[Иван Вукићевић]

Јесу ли Ђурановићи из Зете од истих ових? Онај пјевач Здравко Ђурановић је из Зете поријеклом.

Нису. Ђурановићи из Зете су из Ријечке нахије.

А они Ђурановићи које Миљанићи помињу (раније Ђурашевићи, из Климента)? То су неки други, или постоји веза?

Вероватно мислиш на ово:
Martinići (Bjelopavlići), potomci Đuraša porijeklom iz Klimenata, bližnji Đuraškovićima

Исто спомиње и Шобајић по коме су Ђурановићи од Ђурашковића из Цеклина, а они су према предању пореклом из Климената.

[Nebo]

Ови Ђурановићи у Мартинићима можда јесу пореклом из области Климената (или можда од неког старог рода у Цеклину?), али никако не могу потицати од Ђурашковића из Цеклина ако су досељени "у време Бубино", јер је Буба живео у 15/16. веку, а родоначелник цеклинских Ђурашковића у 17. веку.

Или можда нисте мислили на те Ђурашковиће?

[Иван Вукићевић]

То су ти Ђурашковићи. Предање о пореклу из Цеклина је контрадикторно, а сада имамо и генетску потврду да је нетачно.
Ђурановићи су се рођакали и са Адровићима из Бихора који су наводно од другог брата, а за њих се испоставило да припадају G2a хаплогрупи.

[Nebo]

Онда је јасно да су ови мартинићки Ђурановићи неки посебан род, а везе са Цеклињанима и Добрљанима су довијање у објашњењу свог порекла и повезивање по презименима.

[Be like Bill]

Питаћу, мада нисам сигуран да се то може наћи тамо. Биће занимљиво ако је ваш.

Bilo bi. Postoji jedan PF7263 u rezultatima testiranja 404 Crnogorca ali sam nakon poslednjih rezultata i povezivanja sa Vlahovićima mislio da se radi o nekom hercegovačkom gastarbajteru na privremenom radu u Crnoj Gori. Bilo bi zanimljivo ako bi se ispostavilo da je rod u CG razgranatiji nego što je izgledalo na osnovu dosadašnjih rezultata.

[Небојша]

Миљевић, R1b-U152

по свему судећи потврда за крајишке Миљевиће


Македонци:

Атанасовски, J1-CTS5368
Сиријовски, I2-M423