Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)

[Одисеј]

Значи Караџићи су ипак Z17855, а не неки од "нејужњачких" огранака S17250, како се је раније сумњало. Онда ово заиста потврђује причу о поријеклу из Македоније, гдје је овај огранак динарика доминантан.

[Небојша]

Одговорио ми је тестирани Караџић. Он је из Никшића, али му је отац рођен у Петњици (Дробњак)

Дакле: Караџић, Аранђеловдан, Петњица, Дробњак, I2a-Z17855

[Karadag]

Ћубић, муслиман, Црна Гора, I2-S17250

Ћубићи су муслимани из околине Пљеваља:

"Ćubić (Pušica), Mioska, Dušmanići, Skokuće i Stevanovac (Pljevlja)."

Vjerujem da se ođe radi o Ćubićima iz okoline Bara, koji potiču od Pečurica iz Crmnice. Ćubići kako navodi Jovićević su potomci Iva Pečurice. Jedan Pečurica je dodao porodično predanje o porijeklu Pečurica na http://www.montenegro.org.au/P.html. Da skratim priču, predanje kaže da su porijeklom Bugari pod prezimenom Ivčev, i da su došli na teritoriji Sandžaka oko 1300. godine. Zbog krvi jedan Ivčev/Pečurica je ubio neki islamizovan Nikčević u Sandžaku oko 1750. godine i pobjegao u današnje naselje Pečurice.

[Иван Вукићевић]

Vjerujem da se ođe radi o Ćubićima iz okoline Bara, koji potiču od Pečurica iz Crmnice. Ćubići kako navodi Jovićević su potomci Iva Pečurice. Jedan Pečurica je dodao porodično predanje o porijeklu Pečurica na http://www.montenegro.org.au/P.html. Da skratim priču, predanje kaže da su porijeklom Bugari pod prezimenom Ivčev, i da su došli na teritoriji Sandžaka oko 1300. godine. Zbog krvi jedan Ivčev/Pečurica je ubio neki islamizovan Nikčević u Sandžaku oko 1750. godine i pobjegao u današnje naselje Pečurice.

Занимљива причица о бугарском пореклу, али рекао бих да је плод нечије бујне маште јер је Јован Вукмановић за Печурице из Трнова забележио да су пореклом из околине Скадра (а не из Великог Трнова), као и да су се презивали Ивчевић (а не Ивчев). Такође, не пије воду теорија да су презиме Печурице у Трнову добили након што се иселио један њихов братственик у Мркојевиће јер се село које је тамо настало не би звало Печурице у том случају.

Ево шта пише Вукмановић:
Печурице су старо братство. По једном братственичком предању њихови преци су дошли „из близине Скадра“ и звали су се тада Ивчевићи. Од три брата, један остане у мјесту, други доће у Печурице, у Мрткојевићима, а трећи на Трново. Андрија Јовићевић мисли да насеље Печурице у Мркојевићима и братство Печурице на Трнову морају „имати везе.“ Првобитно су били настањени у Борочевом кршу, па су прешли на садашње мјесто. Данашње презиме им је постало од надимка, који је дат по кући која је била покривена „у облику печурке.“ Дијеле се на три огранка: Ивановиће, Богдановиће и Шутановиће.

[Nebo]

Vjerujem da se ođe radi o Ćubićima iz okoline Bara, koji potiču od Pečurica iz Crmnice. Ćubići kako navodi Jovićević su potomci Iva Pečurice. Jedan Pečurica je dodao porodično predanje o porijeklu Pečurica na http://www.montenegro.org.au/P.html. Da skratim priču, predanje kaže da su porijeklom Bugari pod prezimenom Ivčev, i da su došli na teritoriji Sandžaka oko 1300. godine. Zbog krvi jedan Ivčev/Pečurica je ubio neki islamizovan Nikčević u Sandžaku oko 1750. godine i pobjegao u današnje naselje Pečurice.

У овом тренутку не можемо знати да ли се ради о потарским или мркојевићким Ћубићима.
Било би занимљиво да су у питању Ћубићи-Печурице.

Искрено, мени ова прича о пореклу из Бугарске и настанку топонима Печурице не звучи реално.

Занимљива је веза црмничких и мркојевићких Печурица. Црмички имају предање о претку Ивчевићу из Скадра, а мркојевићки о претку Иву од кога потичу Печурице - Ћубићи и Бећировићи. С обзиром на презиме које је све само не уобичајено, географску близину Црмнице и Мркојевића (као и Скадра одакле, наводно, потичу Печурице), као и име Иво / Ивац, нека веза овде мора постојати.

[Karadag]

У овом тренутку не можемо знати да ли се ради о потарским или мркојевићким Ћубићима.
Било би занимљиво да су у питању Ћубићи-Печурице.

Искрено, мени ова прича о пореклу из Бугарске и настанку топонима Печурице не звучи реално.

Занимљива је веза црмничких и мркојевићких Печурица. Црмички имају предање о претку Ивчевићу из Скадра, а мркојевићки о претку Иву од кога потичу Печурице - Ћубићи и Бећировићи. С обзиром на презиме које је све само не уобичајено, географску близину Црмнице и Мркојевића (као и Скадра одакле, наводно, потичу Печурице), као и име Иво / Ивац, нека веза овде мора постојати.

Petar Mrkonjić, u njegovom djelu Srednje Polimlje i Potarje, piše da su Ćubići (Pušice) nastanjeni u Mioskoj, Dušmaniće i Skokućama i da slave Stevanjdan. Pušice žive u Zavinograđama i isto slave Stevanjdan. Po ovome, može se reći da su Ćubići ogranak Pušica i da su (najvjerovatnije) pravoslavci. Ne mogu više informacija da nađem o njima.

[Nebo]

Одличан налаз, Карадаг.
Онда је готово извесно да се ради о Печурицама.

[Небојша]

Лијескић, I2-Z17855

Презиме Лијескић је доста ретко. Код нас се најчешће среће на простору западне Србије (ужички крај).

[Селаковић]

Лијескић, I2-Z17855

Презиме Лијескић је доста ретко. Код нас се најчешће среће на простору западне Србије (ужички крај).

Судећи по нашој библиотеци, Лијескића збиља има само у Западној Србији. Под условом да су сви једнородни, делује да им је матица село Дрежник (слава Никољдан), а помињу се од Бајине Баште на западу до Чачка на истоку, углавном као некадашњи свештеници.

[Небојша]

Чаловић, или Ћаловић (име је српско), Црна Гора, J2b-M241>Z631


Миљанићи о Чаловићима/Ћаловићима:

"Čalović, Podgora (Crmnica) i Sveti Stefan (Budva)
Čalovići, bratstvo u Podgori."

"Ćalović, ogranak Bulatovića iz Rovaca iselili se u Moraču; Risan i područni Kamenari su doselili (u 14. v.) iz Trebinja; Kuči ogranak Petrovići u Ćalovićima i Dupljanima pa u Vlah, Kostenicu i Jablanicu (Srbija)."

[Селаковић]

Судећи по нашој библиотеци, Лијескића збиља има само у Западној Србији. Под условом да су сви једнородни, делује да им је матица село Дрежник (слава Никољдан), а помињу се од Бајине Баште на западу до Чачка на истоку, углавном као некадашњи свештеници.

Да додам из књиге СТАНОВНИШТВО ЗЛАТИБОРА У XVIII И ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА:

Лијескићи су дошли из Бистрице око 1805, старином су из Куча, извесно време били су у селу Лијеске у Доњем Колашину. По овом селу добили су и презиме, славе Никољдан.

У првим дефтерима и списковима 1820-их и 30'-их уписани су као Лештанин, Лјештанин и Лијештанац.

[Небојша]

Да додам из књиге СТАНОВНИШТВО ЗЛАТИБОРА У XVIII И ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА:

У првим дефтерима и списковима 1820-их и 30'-их уписани су као Лештанин, Лјештанин и Лијештанац.

И мени је то била прва асоцијација.

[Небојша]

Јањић, БиХ, I1-Z63>Y13946


Дедић, муслиман, Мостар, БиХ, I1-P109


Ђурашевић, Црна Гора, E-V13

Ђурашевића је пуно по Црној Гори, можемо само нагађати одакле су ови.


Малић, Теслић, РС, E-V13>L241

Малићи су Срби из околине Теслића. Било их је пуно у том крају, са више слава. Могуће да постоји веза са крајишким родовима који славе Илиндан и Михољдан.

[Nebo]

Чаловић, или Ћаловић (име је српско), Црна Гора, J2b-M241>Z631


Миљанићи о Чаловићима/Ћаловићима:

"Čalović, Podgora (Crmnica) i Sveti Stefan (Budva)
Čalovići, bratstvo u Podgori."

"Ćalović, ogranak Bulatovića iz Rovaca iselili se u Moraču; Risan i područni Kamenari su doselili (u 14. v.) iz Trebinja; Kuči ogranak Petrovići u Ćalovićima i Dupljanima pa u Vlah, Kostenicu i Jablanicu (Srbija)."

У Црмници су била два рода Чаловића.

У Утргу, племе Подгор, Чаловићи су стариначко братство. Некада моћни, у време кад је Ердељановић скупљао податке за "Стару Црну Гору" било их је само две куће, а после 1945. иселили су се у Бар. Славе Ђурђевдан.

Други Чаловићи су заправо подгорски Страхиње. Страхиње су се у Црмницу доселили из Хота. Њихови огранци су Јоветићи и Хајдуковићи. Један Страхиња се због неког убиства склони код Чаловића и да би заварао траг узме њихово презиме. Промени и славу у - Аранђеловдан. Касније од пређе у Сотониће.

[Небојша]

Петрановић, R1a-M458>YP417

Петрановића је било у Крајини, али и у Црмници. Како су ово поклапања човека из ЦГ, може бити да су ови други у питању. То може бити интересантно због оних Ђуровића који су иста хаплогрупа. Иван и Небо би могли проверити да ли се може направити нека паралела.


Витас, Хрватска, R1a-Z280>CTS1211

Већ имамо Витасе из Лике R1a-YP371, тако да је ово потврда.

[Jelic]

Петрановић, R1a-M458>YP417

Петрановића је било у Крајини, али и у Црмници. Како су ово поклапања човека из ЦГ, може бити да су ови други у питању. То може бити интересантно због оних Ђуровића који су иста хаплогрупа. Иван и Небо би могли проверити да ли се може направити нека паралела.

Петрановићи из Црмнице су такође као и Ђуровићи у групи досељеника из Васојевића у Црмницу, тако да је то братство вероватно у питању.

У Црмници чини ми се постоји још једно братство Петрановића, које није сродно овима што су по предању из Васојевића.

[Небојша]

Керановић, муслиман, Босанска Крајина, I2-M423

Керановићи су муслимани из Крајине (Цазин, Нови, Крупа, Кључ..). Керановића Срба је било у Бугојну, Високом и Купресу.


Самарџић, J2a-M92

[Небојша]

Петрановићи из Црмнице су такође као и Ђуровићи у групи досељеника из Васојевића у Црмницу, тако да је то братство вероватно у питању.

Онда овај резултат има смисла.

Контактирао сам тестираног Ковића J-M205. Он је заправо Стојаковић са Баније (не онај раније тестирани). Ови Стојаковићи су из села Мрачај. Верујем да ће Петар рећи нешто детаљније о њима.

Ови Стојаковићи из Мрачаја су Хрвати са Баније. Интересантно да их има у поклапањима оних Стојаковића Срба из Љубине (такође J-M205), али нису претерано аутосомално блиски.

[Небојша]

Малић, Теслић, РС, E-V13>L241

Малићи су Срби из околине Теслића. Било их је пуно у том крају, са више слава. Могуће да постоји веза са крајишким родовима који славе Илиндан и Михољдан.

Ови Малићи су из Прибинића и славе Ђурђевдан.

[Jelic]

Ови Малићи су из Прибинића и славе Ђурђевдан.

Вероватно су исти род са Кустурићима из Горњих Вијачана код Прњавора који такође славе Ђурђевдан, и исто су потврђени као L241+.