Аутор Тема: Пресудни догађај у историји Срба?  (Прочитано 17548 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #20 послато: Јун 10, 2017, 12:17:54 пре подне »
Ту је оно "вечито" питање, да ли је за даљу судбину Срба била важнија Маричка, или Косoвска битка?:)

Бојим се да је констелација ствари која се догодила у Косовској бици одредила будућност Срба у идејном смислу. Маричка битка и да је добијена, вероватно би остала једна од, у најбољем случају у рангу Битке на Велбужду. Она у том случају ни по чему не заостаје за претпоставком шта да је цар Душан поживео и рецимо ушао у Цариград? Срби тамо дуже сигурно не би опстали, и та прича би се опет завршила неславно, иако би то свакако био драгуљ у српској историји. Док је Косово испало нешто посебно, на њему је саздан мит, и то мит у рангу оних античких.

Након прављења граница по етнолошким,језичким и другим принципима,требало је да се направи мудра политика верског и културног поштовања по принципу да је брат брату мио ма које вере био,било да је особа православне,католичке или исламске вероисповести.За то је пре свега било потребно јако образовање јер све те идеје о некаквој различитости практично истог народа проистичу из незнања и примитивизма тзв. затуцаности.

Да је краљ Александар знао да ће га петнаест година касније убити они које је ослободио, сигурно би другачије поступио, али исувише је ту било идеја и заноса да се мисли рационално. При том, сам краљ је био цариста, мегаломан, све заједно му то није тешко пало (док га није закопало). Краљ је на крају крајева био Југословен. Тито на пример није, он од Буњеваца и Шокаца није правио Југословене, већ Хрвате. Па колико се само гребао за територије Хрватској? Зар '45. умало не изби рат између српских и хрватских комуниста, јер ови просто нису имали мере? Али у праву је био, мислим Черчил, када је рекао да ми понекад производимо вишак историје, и то је заиста тако... мада, често о томе не одлучујемо ми, већ нам се намеће да точак окренемо, кад су други одлучили да га зауставе.

Питање је шта ће се мислити о Србима у 20. веку за рецимо 100-200 година, под условом да свет опстане и да ми опстанемо, да ли ће се прошли век сматрати једнако драматичним колико га ми данас сматрамо? Или ће стати у ред мање значајних, као и многи други, које можда и потцењујемо?



Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #21 послато: Јун 10, 2017, 12:24:04 пре подне »

Питање је шта ће се мислити о Србима у 20. веку за рецимо 100-200 година, под условом да свет опстане и да ми опстанемо, да ли ће се прошли век сматрати једнако драматичним колико га ми данас сматрамо? Или ће стати у ред мање значајних, као и многи други, које можда и потцењујемо?

Мислим да ће остати упамћен као драматичан и као век страдања, само што ће мислим тада бити више информација о позадини догађаја који су се десили. Постојаће историјска дистанца.
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #22 послато: Јун 10, 2017, 09:05:04 пре подне »
Да је краљ Александар знао да ће га петнаест година касније убити они које је ослободио, сигурно би другачије поступио, али исувише је ту било идеја и заноса да се мисли рационално. При том, сам краљ је био цариста, мегаломан, све заједно му то није тешко пало (док га није закопало).

Идеолошки занос је углавном захватио само краља Александра. Мислим да опште расположење међу Србима није било баш такво.

Увек се сетим упечатљивих речи војводе Живојина Мишића у извештају који је младом краљу поднео након обиласка хрватских области:

„Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се ми на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице… Сви они једнако мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш….. ствар је пропала…..

Ништа се не може зајазити, ничим што би јој се понудило.

Ја сам са тим начисто. Двоје нам као неминовно предстоји: потпуно се отцепити од њих, дати им државу, независну самоуправну, па нека ломе главу како знају, а друго је, управо прво, да у земљи заведемо војну управу за двадесет година и да се земља сва баци на привредно и економско подизање, далеко од свих политичких утицаја. Ако то не може, онда се отцепити, дати им њихову државу.

Границе ће бити где их ми повучемо, а ми ћемо их повући не онде где наше амбиције избијају на површину, него онде где историја и етнографија кажу; где каже језик и обичаји, традиција и најзад, где се сам народ по слободној вољи определи, па ће бити и право и Богу драго.

А Италијани? Нека им је са срећом. Нека се они Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити… Ти су људи сви одреда, прозирни као чаша, незајажљиви и у толикој мери лажни и дволични, да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи.

Не заборавите Височанство моје речи. Ако овако не поступите сигуран сам да ћете се љуто кајати.”

(Из белешке секретара Живојина Мишића, г. Милорада Павловића)

http://www.vaseljenska.com/drustvo/vojvoda-zivojin-misic-izvestaj-kralju-aleksandru-po-povratku-iz-splita/

Није послушао старог искусног ратника и мудрог човека... Мегаломанија је била јача од разума.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #23 послато: Јун 10, 2017, 09:15:13 пре подне »
Бојим се да је констелација ствари која се догодила у Косовској бици одредила будућност Срба у идејном смислу. Маричка битка и да је добијена, вероватно би остала једна од, у најбољем случају у рангу Битке на Велбужду. Она у том случају ни по чему не заостаје за претпоставком шта да је цар Душан поживео и рецимо ушао у Цариград? Срби тамо дуже сигурно не би опстали, и та прича би се опет завршила неславно, иако би то свакако био драгуљ у српској историји. Док је Косово испало нешто посебно, на њему је саздан мит, и то мит у рангу оних античких.

Хришћанским земљама југоисточне Европе у 14. веку управо је недостајала чврста рука и један суверени владар који би их уједињио у борби против надолазећих Османлија. Можда грешим, али моје је мишљење да је цар Душан био управо таква личност. Да је поживео, можда би уједињио (милом или силом) све те народе и успео да изиђе на крај с турском пошасти.

Ово је сада у домену "шта би било ...", можемо фантазирати, али сам уверен да би се та сила могла одупрети Турцима, нарочито јер су иза леђа имали монголски налет.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #24 послато: Јун 10, 2017, 10:08:58 пре подне »
Снага Турака је била у томе да су били сједињени док су балканске државице биле мале и распарчане. Да је било сукоба на једну страну Турци а на другу сви балкански народи резултат би био другачији. То се показало 1912

Но кад помињемо Турке, најнегативнији догођај или боље речено процес је вештачко одржавање Турске на Балкану које је остало од 1690 до 1912. Тих 222 године када је Турска била у пропадању и таворењу имале су катастрофалну последице по све народе (тотално бесправље, бројна исламизација итд..). Другум речима пакао на земљи, јер Турска више није била у експанзији него у великој кризи.

О Александру не треба више ни писати. Има једна српска пословица која каже ''ДА СЕ ЗА ШЉИВУ УХВАТИ, И ОНА БИ СЕ ОСУШИЛА". Такав је он био.

У односу на Косоваре његова политика је поставила јаз (колонизацију) која је била почетак великих српско-албанских проблема у двадесетом веку.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #25 послато: Јун 21, 2017, 01:19:42 поподне »
1. Долазак на Балканско полуострво од IV до VII века наше ере (дакле напуштање некакве своје условно речено пра-постојбине типа Бојка и итд., да се не иде дубље у прошлост), када свакако већ имају, ако ништа друго, племенску свест о постојању србства (сећање  на давнашње српство) односно да су Срби, при чему ми (барем ја) ни данас не знамо шта је изазвало миграцију. Можда историчари знају. Јер ако су могли на тим просторима од Северног мора (север) па до Мађарске (југ), Немачке (запад) и истока (Монголија, Кина и итд.) да опстану многи словенски народи: Пољаци, Словаци, Чеси, Руси, Белоруси, Украјинци, Лужички Срби, за који "красни" нису могли да опстану Срби или боље рећи србска племена (наравно и Карантинци-Словенци, Хрвати и нека друга словенска племена)?!!

Доласком на Балкан бивају изложени многим потресима, биткама, ратовима и прожимањима са "тако кажу староседеоцима" - да кажемо баш Власима Власима а нису ни Латини, ни Грци односно Хелени (романизованим или гркизованим староседеоцима), али и са Латинима и Грцима са којима су били свакако несродни, те се тиме део матице одлива у корист староседелаца на подручју Мађарске, Трансилваније, Влашке, Молдавије, Румуније, Грчке, Албаније. Наравно да се истовремено добија на бројности повратним процесима кроз асимилацију затечених староседелаца (и на разноликости фенотипа, а тиме и јачању "имунитета").

Долазак или надирање Бугара доводи некада до конфликата, некада до сарадње, али и прожимања, па данас имамо бугарски језик и нацију.  Долазак Угра (и останак на простору на који су дошли) отцепљује србска (али и хрватска) племена од словенске матице.

Однос са Арбанасима врло занимљив од X века па на овамо. Код цара Душана видимо некакво уважавање тог народа.

Шта нас је то "жуљало" у пра-постојбини окруженој рекама и шумама међу осталом братијом  - словенима.

Историја нам није оставила пуно записа о односима словенских племена у пра-постојбини. Ко се са киме није волео, а ко се волео?

Да ли би опстали као Срби (исто важи и за Хрвате) да смо остали на северо-истоку европе (бар је на подручју Русије било доста простора)???

Шта нас је то вукло ка југу и југо-истоку?

Ја мислим да смо у мањим миграцијским таласима (тзв. извиднице) били овде већ у првим годинама по страдању Христовом.

Каже генетичка генеологија да је И2а хаплогрупа (варијанте које су овде заступљене) млада.

Чак и да је тако, остатке предачких линија углавном нећемо наћи овде јер су Срби (а не знамо да је другачије било и код Хрвата) махом спаљивали своје мртве.

2.Напуштање паганства - примање хришћанстава од византијских мисионара


3.Велики раскол или велика шизма - канонско одвајање и прекид литургијске заједнице између Римокатоличке цркве и Православне цркве 16. маја 1054. године.

4.Аутокефалност србске архиепископије односно цркве са седиштем у Пећи у средњовековној Србији од 1219.године

5. остајањем у православној вери чиме за остатак хришћанској света (врло моћног) Срби постају "шизматици" и "они други" (слободни за одстрел).

6. Немамо излаз на море (врло глупи гео-стратегијски потези Немањића када је о овоме  реч), дочим га имају Румуни, Бугари, Грци, Албанци, и остале комшије, па имају и коње за трку.

П.С.
 Ни Мађари (Словаци, Чеси) немају излаз на море. Да, истина! Али су католици већински (то значи заштићени као бели медведи)!!!

7. Препуштање Срба католика - Хрватима и Срба муслимана - Бошњацима, Албанцима, Турцима!


« Последња измена: Јун 21, 2017, 01:28:30 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #26 послато: Јун 21, 2017, 03:09:10 поподне »
Доста добро одабрана листа пресудних догађаја! ;)



Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #27 послато: Јун 21, 2017, 03:17:58 поподне »
Извините на мојој неупућености, али не разумем шта је тако спорно у вези примања хришћанства?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #28 послато: Јун 21, 2017, 05:03:34 поподне »
Извините на мојој неупућености, али не разумем шта је тако спорно у вези примања хришћанства?

Не знам коме је питање упућено?

За мене примање хришћанства је био цивилизацијски помак за сва дошавша словенска племена на Балкан, па наравно и за Србе.

Само хтедох да кажем да је тињајући проблем по Србе од великог раскола па до данашњих дана (турска окупација окренута исламу је само замаглила тај проблем) да су на некаквој замишљеној или стварној граници која иде дуж реке Дрине (по нечијем  плану) остатку хришћанског (католичког) света Срби, будући православни, шизматици (по њиховом суду) и као такви први на удару - дакле "трн у у оку".

Од тренутка примања хришћанства и развијања свог писма, подизања цркава и задужбина и стварања своје државе Срби свакако добијају могућност и да сами пишу своју историју и да се са више успеха  боре за очување својих огњишта и своје националне посебности.

Дакле да не буду само оно што о Србима други кажу. Одувек је маркетинг играо велику улогу, само се није тако звао. Но добар или рђав глас о некоме, који се проноси са овим или оним циљем.








« Последња измена: Јун 21, 2017, 05:06:32 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #29 послато: Јун 21, 2017, 05:09:12 поподне »
Доста добро одабрана листа пресудних догађаја! ;)
Хвала.
Биће тога још!
Варијације на тему!

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #30 послато: Јун 22, 2017, 09:22:58 пре подне »
Не знам коме је питање упућено?

За мене примање хришћанства је био цивилизацијски помак за сва дошавша словенска племена на Балкан, па наравно и за Србе.

Само хтедох да кажем да је тињајући проблем по Србе од великог раскола па до данашњих дана (турска окупација окренута исламу је само замаглила тај проблем) да су на некаквој замишљеној или стварној граници која иде дуж реке Дрине (по нечијем  плану) остатку хришћанског (католичког) света Срби, будући православни, шизматици (по њиховом суду) и као такви први на удару - дакле "трн у у оку".

Од тренутка примања хришћанства и развијања свог писма, подизања цркава и задужбина и стварања своје државе Срби свакако добијају могућност и да сами пишу своју историју и да се са више успеха  боре за очување својих огњишта и своје националне посебности.

Дакле да не буду само оно што о Србима други кажу. Одувек је маркетинг играо велику улогу, само се није тако звао. Но добар или рђав глас о некоме, који се проноси са овим или оним циљем.

Разумем. Ја сам помислио да си примање Хришћанства навео као догађај који је негативно утицао на историју Срба, па ми то није било јасно.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #31 послато: Јун 28, 2017, 03:58:44 поподне »
Данас је Видовдан, и на ово набасах на интернету:

                                                                                                                   *   *    *

Почетком 20. века интензивирана је акција Краљевине Србије у Македонији и Старој Србији. У борби за очување српског идентитета паралелно су деловале српске комитске чете и интелигенција. Јован Скерлић, „апостол југословенства“, и Јован Цвијић водили су борбу важну као што је била и она војводе Воје Танкосића и Војина Поповића Вука.

У овој борби, значајно место заузима Милан Ракић, син бившег министра Мите Ракића и Ане, кћерке академика Милана Ђ. Милићевића. После завршених студија права у Паризу, Ракић је неколико година провео у Старој Србији као конзул у Приштини. Када је избио Први балкански рат, принц српског песништва ступио је у борбу као војник добровољац.

У писму својој жени Милици, иначе кћери историчара Љубомира Ковачевића, од 10. октобра 1912. године, Ракић је написао свој доживљај ослобођења Приштине:

Оставио сам конзулат у коме више нисам имао шта да радим, па сам узео пушку. Дакле избисмо на само место Косовске битке. С десне стране гудио је Лаб, пун нове снаге од јесење кише, и журио да однесе велику вест. С леве, на брежуљку, слегало се замишљено Муратове турбе… Постројише нас. У пратњи штаба појави се командант.

Јунаци моји, знате ли где се налазите? Знате ли како се зове ово место?

У збијеном строју лупкарала је пушка о пушку, затезала се ремењаче.

Овде, где ми стојимо, на Видовдан 1389. године, истог дана и истог сата, погинула су оба цара!… То је Газиместан…

Око мене попадали војници. Погледам, љубе земљу! Ваљда сам се и ја био, сагнуо, кад нисам приметио – откуд изађе млад официр са исуканом сабљом. Стаде пред команданта, поздрави, рапортира нешто, па се окрете строју. Диже сабљу и поче громко.

На Гази-Местану, од Милана Ракића.

Прво ме издаде слух, па онда и вид. Испред мене се подиже брег са турбетом, зави у црвено и остаде висећи као пламена застава… Исказа ме целог планина!… Од узвика се ломило небо. Нова и млада Србија слави Васкрс, а ја? С муком сам се држао на ногама. Више осетих, но што видех, кад се неко одвоји из моје јединице и, у трку, стиже пред команданта.

Господине пуковниче, тај који је испевао ову песму овде је с нама… Ево га позади с бомбама… у одреду војводе Вука!

И одмах одјекну командантов глас!

Добровољац Ракић, напред!

Чуо сам све, али нисам могао ни да коракнем. Чак ни да отворим уста. Рукавом од шињела заклонио сам лице и пустио сузе… први и последњи пут тада.

Аутор: Сава Самарџић
Извор: Академски круг

                                                                                                                   *   *    *

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #32 послато: Јун 28, 2017, 04:54:26 поподне »
 :)
Разумем. Ја сам помислио да си примање Хришћанства навео као догађај који је негативно утицао на историју Срба, па ми то није било јасно.
:)

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #33 послато: Јун 28, 2017, 05:06:30 поподне »
Данас је Видовдан, и на ово набасах на интернету:

                                                                                                                   *   *    *

Почетком 20. века интензивирана је акција Краљевине Србије у Македонији и Старој Србији. У борби за очување српског идентитета паралелно су деловале српске комитске чете и интелигенција. Јован Скерлић, „апостол југословенства“, и Јован Цвијић водили су борбу важну као што је била и она војводе Воје Танкосића и Војина Поповића Вука.

У овој борби, значајно место заузима Милан Ракић, син бившег министра Мите Ракића и Ане, кћерке академика Милана Ђ. Милићевића. После завршених студија права у Паризу, Ракић је неколико година провео у Старој Србији као конзул у Приштини. Када је избио Први балкански рат, принц српског песништва ступио је у борбу као војник добровољац.

У писму својој жени Милици, иначе кћери историчара Љубомира Ковачевића, од 10. октобра 1912. године, Ракић је написао свој доживљај ослобођења Приштине:

Оставио сам конзулат у коме више нисам имао шта да радим, па сам узео пушку. Дакле избисмо на само место Косовске битке. С десне стране гудио је Лаб, пун нове снаге од јесење кише, и журио да однесе велику вест. С леве, на брежуљку, слегало се замишљено Муратове турбе… Постројише нас. У пратњи штаба појави се командант.

Јунаци моји, знате ли где се налазите? Знате ли како се зове ово место?

У збијеном строју лупкарала је пушка о пушку, затезала се ремењаче.

Овде, где ми стојимо, на Видовдан 1389. године, истог дана и истог сата, погинула су оба цара!… То је Газиместан…

Око мене попадали војници. Погледам, љубе земљу! Ваљда сам се и ја био, сагнуо, кад нисам приметио – откуд изађе млад официр са исуканом сабљом. Стаде пред команданта, поздрави, рапортира нешто, па се окрете строју. Диже сабљу и поче громко.

На Гази-Местану, од Милана Ракића.

Прво ме издаде слух, па онда и вид. Испред мене се подиже брег са турбетом, зави у црвено и остаде висећи као пламена застава… Исказа ме целог планина!… Од узвика се ломило небо. Нова и млада Србија слави Васкрс, а ја? С муком сам се држао на ногама. Више осетих, но што видех, кад се неко одвоји из моје јединице и, у трку, стиже пред команданта.

Господине пуковниче, тај који је испевао ову песму овде је с нама… Ево га позади с бомбама… у одреду војводе Вука!

И одмах одјекну командантов глас!

Добровољац Ракић, напред!

Чуо сам све, али нисам могао ни да коракнем. Чак ни да отворим уста. Рукавом од шињела заклонио сам лице и пустио сузе… први и последњи пут тада.

Аутор: Сава Самарџић
Извор: Академски круг

                                                                                                                   *   *    *

Свака част на тексту!
 
На Гази Местану (овако гласи наслов у књизи Песме у издању Матице  српске, Нови Сад,1984)

Силни оклопници, без мане и страха,
Хладни ко ваш оклоп и погледа мрка,
Ви јурнусте тада у облаку праха,
И настаде тресак и крвава трка.

Заљуљано царство сурвало се с вама...
Кад олуја прође врх Косова равна,
Косово постаде непрегледна јама,
Костурница страшна и поразом славна.

Косовски јунаци заслуга је ваша
Што последњи бесте. У крвавој страви,
Када труло царство оружја се маша,
Сваки леш је свесна жртва, јунак прави.

Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.

Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли, јер зна да си мати,
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи,
Не могаше ником свесну љубав дати!

И данас кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем.

Милан Ракић

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #34 послато: Октобар 02, 2017, 11:12:27 пре подне »
Србија - Историја

40.000. пре нове ере Палеолит – трагови првих насеобина на тлу Србије.
6500-5500. пне Мезолит – Култура Лепенског Вира, у Ђердапској клисури.
4500-3200. пне Млађи неолит – Винчанска култура, код Београда.
2000-1000. пне Бронзано доба – Ватинска култура, Дубовац.
1000. пне – 100. нове ере Гвоздено доба – прва историјски позната племена: Мези, Трибали, Дарданци.
269. Император Клаудије ИИ побеђује Готе код Ниша.
ИИИ-ИВ век Неколико римских царева рођено на тлу данашње Србије (Аурелијан, Проб, Галерије, Константин Велики…).
ИВ век Сирмиум је једна од престоница Римског царства.
395. После поделе Римског царства, територија Србије припада источном делу.
527-565. Византијски цар Јустинијан зида и обнавља градове, подиже цркве, а у родном крају подиже Јустинијану Приму.
ВИ век Словенска племена из Подунавља насељавају Балкан.
Око 630. Словени освојили Сингидунум (Београд).
ВИИ век Срби почињу да прихватају хришћанство.
Око 780. Кнез Вишеслав, први историјски познат српски владар.
830-851. Кнез Властимир, зачетник најстарије српске династије Властимировићи.
ИX век Константин (у монаштву назван Ћирило) и Методије, хришћански мисионари, стварају прво словенско писмо глагољицу, а преводе се и богослужбене књиге на старословенски језик.
878. Прво помињање словенског имена Београда.
X век Настанак ћирилице.
1054. По расцепу Хришћанске цркве на источну и западну, Србија припала источној.
1096-1189. Кроз Србију пролазе крсташке војске.
1166-1196. Велики жупан Стефан Немања, родоначелник династије Немањића, ратује против Византије, влада територијом од Јадранског приморја до Мораве и Шар-планине.
1175-1236. Свети Сава (принц Растко Немањић), први српски архиепископ.
1180. Настало Мирослављево јеванђеље, најзначајнији и најлепши српски рукописни споменик.
1196-1228. Стефан Првовенчани влада Србијом, заузима Ниш, Врање и Призрен.
1217. Србија постаје краљевина, Стефан Првовенчани добија краљевску круну од папе.
1219. Настаје Српска аутокефална Архиепископија, са седиштем у Жичи.
1243-1276. Краљ Стефан Урош И, ожењен Јеленом Анжујском, економско снажење Србије и долазак саских рудара.
1276-1282. Краљ Стефан Драгутин.
1282-1321. Краљ Стефан Урош ИИ Милутин проширује државу ка југу.
1284. Београд први пут долази под српску власт.
1285. Монголи пустоше Србију.
1321-1330. Краљ Стефан Урош ИИИ Дечански.
1331-1355. Краљ Душан побеђује Бугаре код Велбужда, осваја северну Грчку и доноси Душанов законик.
1346. Душан у Скопљу крунисан за цара Срба, Грка и приморских крајева. Српска црква добила ранг Патријаршије.
1355-1371. Цар Урош Нејаки не успева да контролише разједињену српску властелу, наговештај распада српског царства.
1371. Битка на Марици, после које почиње турско освајање Србије.
1377. Босански бан Твртко, рођак Немањића, крунише се у Милешеви за краља Босне и Срба.
1389. Косовска битка у којој су погинула оба владара (кнез Лазар и султан Мурат И) и цвет српске властеле, а Србија постаје вазал Османлијског царства.
1389-1427. Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, од 1402. постаје деспот.
1402-1459. Српска деспотовина, у двоструким вазалним односима према Угарској и Турској. Развој рударства и трговине, процват градова.
1403. Под деспотом Стефаном Лазаревићем Београд постаје престоница средњовековне Србије.
1427-1456. Деспот Ђурађ Бранковић, сестрић деспота Стефана Лазаревића.
1427. Угри заузимају Београд.
1439-1455. Турци освајају већи део Србије и Ново Брдо.
1459. Турци тада освајају и Смедерево, чиме Србија губи независност.
1521. У руке Турака пада и Београд, који до тада држе Угари.
1557. Српски патријарх постаје Макарије, брат турског великог везира Мехмед-паше Соколовића.
1683-1699. Бечки рат између Аустрије и Турске.
1688. Аустријска војска осваја Београд.
1690. После пораза Аустријанаца код Качаника, патријарх Арсеније ИИИ предводи сеобу Срба ка северу, у Војводину. Београд поново пада под турску власт.
1717. Аустријски војсковођа Еуген Савојски побеђује Турке у великој бици код Београда и осваја Србију до Западне Мораве.
1739. Београдски мир, Дунав и Сава поново постају граница између Аустрије и Турске.
1751-1753. Срби се у великом броју исељавају у Русију, а масовна колонизација из различитих делова Хабзбуршке монархије ствара шаролику етничку структуру Војводине.
1788-1791. Аустро-турски рат. Кочина крајина.
15. фебруар 1804. После народног збора у Орашцу, почео Први српски устанак против турске власти, а за вожда изабран Ђорђе Петровић, звани Карађорђе.
1806. Карађорђе ослобађа Београд, који поново постаје главни град Србије.
1813. Слом Првог српског устанка.
1814. ХаЏи-Проданова буна.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #35 послато: Октобар 02, 2017, 11:14:27 пре подне »
Наставак:

1815. Други српски устанак, вођа устанка Милош Обреновић.
1818. Објављено прво издање „Српског рјечника“ Вука КараЏића, чиме је почело успостављање данашњег српског ћириличног писма.
1830–1833. Србија султановим хатишерифом стиче аутономију, а кнез Милош Обреновић султановим бератом потврђен за наследног владара Србије.
1835. Донет Устав Књажества Сербије, познат као Сретењски устав, који је под притиском Аустрије, Русије и Турске суспендован као сувише либералан.
1839-1842. Прва Влада кнеза Михаила Обреновића.
1841. Београд постаје престоница Кнежевине Србије, а основано и Друштво србске словесности (будућа Српска академија наука и уметности).
1842-1858. Александар Карађорђевић, кнез Србије.
1848. Мађарска револуција и проглашење Српске Војводине.
1860-1868. Друга влада кнеза Михаила Обреновића.
1864. Матица српска, основана 1826. у Пешти, пресељена у Нови Сад.
1867. Турске трупе напуштају последњих шест утврђених градова у Србији.
1868-1889. Милан Обреновић, од 1882. краљ.
1876-1878. Српско-турски рат којим је ослобођена је југоисточна Србија, Ниш и Врање. Српско-бугарски рат на Сливници.
1878. На Берлинском конгресу призната државна независност Србији.
1882. Кнежевина Србија проглашена за Краљевину.
1888. Устав Краљевине Србије којим је уведен парламентаризам.
1889-1903. Краљ Александар Обреновић.
1893. Уведено електрично осветљење у Београду, а следеће године кренуо и електрични трамвај.
1903. Мајски преврат, после убиства краља Александра и краљице Драге, на престо поново долази династија Карађорђевић.
1903-1921. Краљ Петар И Карађорђевић владар Србије.
1912. Први балкански рат Србије, Црне Горе, Бугарске и Грчке против Турске, када су ослобођене су преостале српске територије под турском влашћу.
1913. Други балкански рат у коме је Србија поразила Бугарску.
1914. Нападом Аустроугарске на Србију почиње Први светски рат. Аустријанци бомбардују и заузимају Београд, али га Срби исте године ослобађају. Церска и Колубарска битка су прве савезничке победе у том рату.
1915. Повлачење Српске војске, Владе и народа преко Албаније ка Грчкој, током којег многи страдају од глади, хладноће и болести.
1918. Српска војска пробија Солунски фронт, Бугарска и Аустроугарска капитулирају, Немачка потписује примирје.
1918-1929. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
1921-1934. Краљ Александар, убијен у Марсеју 1934. приликом посете Француској.
1924. Почела производња авиона у Србији.
1929. Радио Београд почео емитовање програма.
1929-1941. Краљевина Југославија.
6. април 1941. Немци без објаве рата бомбардују Београд и друге српске градове.
1941-1945. Окупација Југославије у Другом светском рату од стране Немачке и суседних земаља.
20. октобар 1944. Београд ослободила Народноослободилачка војска Југославије уз помоћ руске Црвене армије.
1945. Укинута монархија и проглашена Федеративна Народна Република Југославија, под вођством Комунистичке партије Југославије.
1945-1980. Јосип Броз Тито, као председник Југославије, вођа Комунистичке партије и врховни командант Југословенске народне армије, вештом политиком у тадашњој биполарној светској политици, између НАТО и Варшавског пакта, успевао је да Југославији обезбеди повољан положај у међународним односима.
1948. После Резолуције Информбироа, долази до разилажења између Тита и Стаљина.
1950. Званично започело „радничко самоуправљање“ над имовином отетом од предратних власника.
1956. Југославија, Египат и Индија оснивају Покрет несврстаних земаља.
1961. У Београду одржана Прва конференција несврстаних земаља.
1963. Новим Уставом промењен назив државе у Социјалистичка Федеративна Република Југославија.
1961. Иво Андрић добија Нобелову награду за књижевност.
1968. Студентске демонстрације у Београду.
1974. Донет нови Устав СФРЈ.
1980. Преминуо Јосип Броз, земљом почело да влада осмочлано Председништво.
1991-1995. Грађански рат и распад Југославије по републичким границама.
1992. Проглашена Савезна Република Југославија, састављена од Србије и Црне Горе, којој Уједињене нације уводе економске санкције.
1999. НАТО авијација, подржавајући албанске сецесионисте на Косову и Метохији, бомбардује СР Југославију током три месеца. Због бомдардовања циљева у градовима Србије погинуо и велики број цивила. Кумановским споразумом Косово и Метохија стављени под протекторат УН. Око 300.000 Срба избегло са Косова и Метохије.
5. октобар 2000. После избора и грађанских протеста, Слободана Милошевић одлази са власти.
2001 .Србија је добила прву демократску владу.
2003. СР Југославија постаје Државна заједница Србија и Црна Гора.
12. март 2003. Убијен председник Владе Србије, др Зоран Ђинђић.
2006. Србија поново постаје самостална држава. Усвојен нови Устав Републике Србије.
2009. Предата кандидатура Србије за чланство у Европској Унији.


Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #36 послато: Октобар 02, 2017, 12:21:12 поподне »
Војиславе,
исправи контрадикцију. Не може '1929-1941 Краљевина Југославија' а онда '1945 укинута монархија...'.
Може једино '1929-1945 Краљевина Југославија' па ондa '1945 укинута монархија...'.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #37 послато: Јун 27, 2018, 06:35:44 поподне »
Сутра је Видовдан, дан веома значајан за српску историју.

Ево шта о томе дану и КиМ каже позната књижевница:

"Душа СРПСТВА, како се оно историјски уобличило, било је и остало Косово. Једна од најумнијих Српкиња, Исидора Секулић, о Видовдану каже: ' Научи некога да чита и пише; заволи и растурај једну књигу; ма целог живота једну једину песму, научи да је Видовдан исто што и Крсна слава и рођендан твога јединца, и то је доста.“

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #38 послато: Јун 27, 2018, 06:49:02 поподне »
Или, да подсетим на текст који сам писао још пре шест година?

ВИДОВДАНСКА  ТАЈНА
https://www.poreklo.rs/2012/11/29/vidovdanska-tajna/



Ван мреже Starovlah

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Пресудни догађај у историји Срба?
« Одговор #39 послато: Јул 06, 2018, 10:08:25 пре подне »
Dobro su pobrojani događaji i svi su manje-više uticali na kasnije događaje u Srbiji, međutim, čini mi se da niko nije pomenuo jedan iz skorije prošlosti a to je ona čuvena rečenica "Nemam vremena da Vas primim gospodine ambasadore" koju je izgovorio tadašnji presjednik Srbije Slobodan Milošević a bila je odgovor na zahtjev američkog ambasadora u SFRJ Cimermana da bude primljen na razgovor.
Наша мука ваља за причешћа