Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Atlantische]

Берић, Никољдан, Уздоље, Книн

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Поседује модалан хаплотип, без неких специфичних вредности које одступају од модалних. Без сумње је повезан са раније тестираним Берићем из Жабља у Бачкој који такође слави Никољдан, разликују се на само 1 од 23 маркера, и то на релативно бржемутирајућем DYS576. Само на том истом маркеру разликује се и од Требовца из Шљивног код Бања Луке и Мојића из Балатуна код Бијељине, обојица такође славе Никољдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

https://www.poreklo.rs/2012/06/06/poreklo-prezimena-selo-uzdolje-knin/

За Бериће је документовано насељавање из Далмације у Шајкашки батаљон према мустерлистама граничара из 1794. године. У Жабљу је уписан Петар Берић, док се у Шајкашу наводи Кузман Берић досељен из Косова у Млецима (Далматинско Косово којем припада Уздоље). У оба места живе и данас. С друге стране, у оближњем Вилову је уписан Никола Берић досељен из Буковице у Млецима. Далматинци ће ме исправити ако грешим, матично село за Бериће у Буковици јесу Вариводе где их је било поприлично. Ови Берићи славе Јовањдан и припадају грани E1b-V13>YP4806. Колико ми је познато виловски Берићи су изумрли.

[Spajic1]

Југовић, Никољдан, Мокро, Пале

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>YP237>FGC13681>YP951>YP6186. Поседује две врло специфичне вредности, DYS385=11-15 и врло високу DYS635=25. Обе ове вредности дели са Цицовићем из Врхпраче код Пала, који такође слави Никољдан. Иако се разликују на 3 од 23 маркера, нема сумње да припадају истом генетичком роду. С обзиром да ова грана код Срба није довољно дубински профилисана, препорука Југовићу је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, а једини помен Југовића нашао сам у Шематизму православне митрополије Дабробосанске из 1883. године, у парохијама Пале и Мокро. Занимљиво је да се у том шематизму, у парохији Пале, Југовићи и Цицовићи помињу скоро једни за другим, па је могуће да је тада још увек била очувана свест о сродству ових фамилија.

Пре пар година у Палама сам причао са једним Цицовићем који је мени даљњи рођак. Они су имали породично предање о пореклу од Mилосављевића ,Братоножићи,Пелев Бријег. Овим резултатима то предање лако може бити спорно.

[Небојша]

Радић, Јовањдан, Мелина, Бања Лука, J1-ZS9949


Тестирани је навео да преслављају Аранђеловдан. Реч је генетичком роду Влаховића. Ближа веза сигурно постоји (потпуно поклапање) са следећим породицама:

Антонић, Ђурђевдан, Лусићи, Бања Лука,
Максимовић-Шепа, Никољдан, Кнежица, Козарска Дубица
Миодраг, Аранђеловдан, Кањане, Дрниш

По један маркер разлике са следећим родовима:

Чолић, Аранђеловдан, Влаховићи, Љубиње
Ружић, Аранђеловдан, Поплат, Столац
Лојпур, Никољдан, Мостар


С обзиром на блискост са родовима који славе Аранђеловдан, преслава добија на значају. Ако тестрани прати, може да разјасни да ли је реч о "скоријој" прислужби, или она датира из неког старијег периода.

[Небојша]

Радић, Јовањдан, Мелина, Бања Лука, J1-ZS9949


Тестирани је навео да преслављају Аранђеловдан. Реч је генетичком роду Влаховића. Ближа веза сигурно постоји (потпуно поклапање) са следећим породицама:

Антонић, Ђурђевдан, Лусићи, Бања Лука,
Максимовић-Шепа, Никољдан, Кнежица, Козарска Дубица
Миодраг, Аранђеловдан, Кањане, Дрниш

По један маркер разлике са следећим родовима:

Чолић, Аранђеловдан, Влаховићи, Љубиње
Ружић, Аранђеловдан, Поплат, Столац
Лојпур, Никољдан, Мостар


С обзиром на блискост са родовима који славе Аранђеловдан, преслава добија на значају. Ако тестрани прати, може да разјасни да ли је реч о "скоријој" прислужби, или она датира из неког старијег периода.

Важно је напоменути да највећи број припадника ове подгране код нас слави Јовањдан, као и Радић. У питању су родови из Далмације и Лике, као и повећа група родова из Шумадије и Старог Влаха, чија је матица по свему судећи у околини Пријепоља.

[Давид Радић]

Радић, Јовањдан, Мелина, Бања Лука, J1-ZS9949


Тестирани је навео да преслављају Аранђеловдан. Реч је генетичком роду Влаховића. Ближа веза сигурно постоји (потпуно поклапање) са следећим породицама:

Антонић, Ђурђевдан, Лусићи, Бања Лука,
Максимовић-Шепа, Никољдан, Кнежица, Козарска Дубица
Миодраг, Аранђеловдан, Кањане, Дрниш

По један маркер разлике са следећим родовима:

Чолић, Аранђеловдан, Влаховићи, Љубиње
Ружић, Аранђеловдан, Поплат, Столац
Лојпур, Никољдан, Мостар


С обзиром на блискост са родовима који славе Аранђеловдан, преслава добија на значају. Ако тестрани прати, може да разјасни да ли је реч о "скоријој" прислужби, или она датира из неког старијег периода.

Поздрав! Ја сам тестирани. Што се тиче преславе код нас се од старина преславља Аранђеловдан, наши старији кажу да је то у заштиту стоке.

Гдје могу да прочитам више о роду Влаховића? Видим да се на форуму спомињу пар пута заједно род Синобада и Влаховића, да ли је то исти род или?

[Небојша]

Поздрав! Ја сам тестирани. Што се тиче преславе код нас се од старина преславља Аранђеловдан, наши старији кажу да је то у заштиту стоке.

Гдје могу да прочитам више о роду Влаховића? Видим да се на форуму спомињу пар пута заједно род Синобада и Влаховића, да ли је то исти род или?

Поздрав, хвала на брзој реакцији око преславе, интересантан податак свакако.

Овде смо детаљније писали о вашој подграни:

https://www.poreklo.rs/2021/05/07/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-j1-m267/
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=833.0

Влаховићи су у Херцеговини, а Синобадима називамо неке крајишке огранке ове подгране, зато што је то један од звучнијих српских родова у Далмацији. Више оријентације ради.

[Кековац]

Вељовић, Ђурђевдан, Катрга, Чачак

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Поседује две вредности које одступају од модала: DYS456(14/15) и DYS437(16/17) које су већ виђене код до сада тестираних припадника овог генетичког рода. Међутим, Вељовић нема потпуног поклапања ни са једним до сада тестираним припадником ове хаплогрупе у бази СДКП на 23 или 25 упоредива маркера. Саветовао бих му да уради WGS тест код компанија Dante или Nebula или BigY-700 код FTDNA како би утврдио коме је из разгранатог рода генетичког Дробњака филогенетски најближи.

Тестирани у упитнику није навео никакве податке о пореклу Вељовића. Приметио сам да се Вељовићи из Катрге помињу као учесници ратова 1912-1918 као и у списку жртава Другог светског рата. На пописима Катрге из прве половине 19. века нема никог са овим презименом. На жалост, Катргу нисам пронашао у мени доступној етнографској литератури.

[Небојша]

Јекичић, Ђурђевдан, Вршани, Бијељина, J2b-M241>Z631


О Јекичићима из Семберије нисам пронашао више у литератури, можда Ацо и Велибор знају више. Тестирани наводи да се Јекичићи спомињу у Вршанима 1870. године. Старије презиме рода гласило је Ковачевић, а према предању, пореклом су из Старе Херцеговине, или Црне Горе.

Овим Јекичићима су сигурно сродни Јекичићи из Мачве (Криваја, Шабац):

Јекичићи (2 к., Ђурђевдан). Из Босне. Живка црквењака ђед убио тамо Турчина у воденици. Дошао Турчин пре и већ почео био да меље, а Миљан се позавађао са Турчином, узео „заустављач” (дрво што зауставља воду у јазу) и њиме Турчина по глави. И одмах отишао кући, покупио жену Николију и децу Тривуна (Триву) и Ранка, па преко леда на Сави преко, и онда у Шабац отуда. Јавио се началнику, а тај иди у Кривају код Марића. Дошао Марићу кмету, а тај га распоредио на имање Тривуна Љиге. Није било куће, па једне зиме ноћивали и становали у каци. Миљан читаве грмове изваљивао за зимовање. Био јак да је два човека са две руке око себе по трипут обносио.

Презиме је матронимско (по имену женског претка): Јекица – Јекичић

Реч је о добро профилисаном генетичком роду J2b-M241>Z638>Z631>Z1043>Y22894, чија је динарска матица свакако негде на потезу Стара Херцеговина-Стари Влах. Сви Срби који припадају овој грани славе Ђурђевдан, баш као и Јекичић. По маркерима си сви веома блиски (разлике углавном на 570 и 576), а реч је о следећим породицама:

Николић, Ђурђевдан, Крстац/Горње Чарађе/Никшић
Бојовић, Ђурђевдан, Прибојска Голеша/Прибој
Јовановић, Ђурђевдан, Убава/Вишеград
Савић, Ђурђевдан, Бачевци/Ваљево
необјављен, Ђурђевдан, Централна Хрватска
Бижић, Ђурђевдан, Велика Дапчевица/Грубишно Поље
Живанић, Ђурђевдан, Кудиљи/Купрес
Перић, католик, Рујани, Ливно


На 23andMe овој подграни, по свему судећи, припадјау следећи родови J2b-Z631:

Гојић, Ђурђевдан, Осиња/Дервента
Чолић, Ђурђевдан, Јаворани/Кнежево
Никић (сродни Живанићима), Ђурђевдан, Кудиљи/Купрес


За сада се уочава правац ширења ове подгране, од Старог Влаха, преко Подриња, Посавине и Источне Крајине, до Славоније.

[Ojler]

Поздрав! Ја сам тестирани. Што се тиче преславе код нас се од старина преславља Аранђеловдан, наши старији кажу да је то у заштиту стоке.

Гдје могу да прочитам више о роду Влаховића? Видим да се на форуму спомињу пар пута заједно род Синобада и Влаховића, да ли је то исти род или?

Род Влаховића је детаљно обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине":
https://www.poreklo.rs/2022/04/18/objavljena-knjiga-geneticko-poreklo-srba-stare-hercegovine/

[aleksandar I]

Јекичић, Ђурђевдан, Вршани, Бијељина, J2b-M241>Z631

О Јекичићима из Семберије нисам пронашао више у литератури, можда Ацо и Велибор знају више. Тестирани наводи да се Јекичићи спомињу у Вршанима 1870. године. Старије презиме рода гласило је Ковачевић, а према предању, пореклом су из Старе Херцеговине, или Црне Горе.

Да Јекичићи из Вршана, тачније Новог, сматрају да је њихово старије презиме гласило Ковачевић. У попису из 1851. године у Вршанима под редним бројем 5.  забиљежена је кућа Ковачевић Ђорђа, сина Миће, који тада има 59 година. Његови синови су Милан (25 година), Василије (10) и Михајло (8 година).

Информатор ми је казао да да тренутно у Вршанима живи једна или двије породица Јекичића.

[Бобан Чамџић]

Вељовић, Ђурђевдан, Катрга, Чачак

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Поседује две вредности које одступају од модала: DYS456(14/15) и DYS437(16/17) које су већ виђене код до сада тестираних припадника овог генетичког рода. Међутим, Вељовић нема потпуног поклапања ни са једним до сада тестираним припадником ове хаплогрупе у бази СДКП на 23 или 25 упоредива маркера. Саветовао бих му да уради WGS тест код компанија Dante или Nebula или BigY-700 код FTDNA како би утврдио коме је из разгранатог рода генетичког Дробњака филогенетски најближи.

Тестирани у упитнику није навео никакве податке о пореклу Вељовића. Приметио сам да се Вељовићи из Катрге помињу као учесници ратова 1912-1918 као и у списку жртава Другог светског рата. На пописима Катрге из прве половине 19. века нема никог са овим презименом. На жалост, Катргу нисам пронашао у мени доступној етнографској литератури.

Поштовани
У питању је мој таст,старина од скоро 80 година.Тешко да ће се радити тестови које сте преложили.Да ли можете да ми наведете презимена која су најближе удаљена?Постоји магловито предање да су Вељовићи у Катргу дошли из околине Мојковца.Да ли је могућа да миграција?
Хвала најљепша
Можете ми писати на [email protected]

[Црна Гуја]

Радић, Стевањдан, До, Требиње

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>BY30743, роду Б1 (Брђани-Стевањштаци). Поседује потпуно модалан хаплотип, без иједне вредности која одступа од модала. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Бабићем из Селишта код Билеће (Лазаревдан), Кешељем из Раникућа код Невесиња (Ђурђевдан), Елезом из Крбљина код Калиновика (Матијевдан) и Ђедовићем из Блиње код Петриње (Јовањдан), али занимљиво ни са једним припадником рода Б1. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Радићи се сматрају староседеоцима у селу, и обрађени су у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[Петар М. Демић]

Радић, Стевањдан, До, Требиње

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>BY30743. Поседује потпуно модалан хаплотип, без иједне вредности која одступа од модала. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Бабићем из Селишта код Билеће (Лазаревдан), Кешељем из Раникућа код Невесиња (Ђурђевдан), Елезом из Крбљина код Калиновика (Матијевдан) и Ђедовићем из Блиње код Петриње (Јовањдан). Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). За Радиће нисам пронашао више података осим да се сматрају староседеоцима у селу.

Ђедовићи су прижењени из Моштанице у Драгиће (Блиња), тако да данас прослављају Јовањдан као крсну славу Драгића, док је њихова изворна крсна слава Матијевдан.

[Црна Гуја]

Глишовић, Ђурђиц, Прислоница, Чачак

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902. Једино блиско, и то потпуно поклапање на 25 маркера има са Лучићем из Пријановића код Пожеге (Стевањдан), па је прилично сигурно да су повезани по директној мушкој линији у последњих пар стотина година. Лучићи су даљим пореклом из Равног или Рожанства на Златибору, и раније су славили Обретење главе Св. Јована Крститеља. С обзиром да је јако мало Срба који припадају овој грани дубински тестирано, препорука је тестирање путем WGS или BigY-700 теста. У тексту о Прислоници за Глишовиће се наводи да припадају братству Милошевића, и да су досељени из Старог Влаха:

Први досељеници пред устанак били су: МИЛОШЕВИЋИ (Илићи, Поповићи, Јанковићи, Ђорђевићи, Глишовићи), доселили су се из Старог Влаха. Славе Ђурђиц.

https://www.poreklo.rs/2012/06/01/poreklo-prezimena-selo-prislonica-%C4%8Da%C4%8Dak/

[Грк]

Радић, Стевањдан, До, Требиње

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>BY30743. Поседује потпуно модалан хаплотип, без иједне вредности која одступа од модала. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Бабићем из Селишта код Билеће (Лазаревдан), Кешељем из Раникућа код Невесиња (Ђурђевдан), Елезом из Крбљина код Калиновика (Матијевдан) и Ђедовићем из Блиње код Петриње (Јовањдан). Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). За Радиће нисам пронашао више података осим да се сматрају староседеоцима у селу.

Радићи су обрађени у књизи о Херцеговцима. Зар ово није грана Брђана - стевањштака?

[Црна Гуја]

Илић, Петковдан, Ново Село, Бујановац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино повишена вредност DYS393=14. Једини који поседује ову јако ретку вредност, а да је и по целокупном хаплотипу бликаз Илићу је Вученовић из Кољана код Врлике (Василијевдан), али узевши у обзир приличну географску удаљеност вероватноћа да су заиста у некој ближој вези није велика. Свакако је препорука даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер се само на основу маркера не може прецизно утврдити млађа подграна којој Илићи припадају. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, али судећи по тексту о Новом Селу на порталу Илићи би морали припадати роду Ноинаца-Млашинаца, јер је то једини род у селу који слави Св. Петку:

-Ноинци, Станковци и Цветковци, Св. Петка, су раније чинили један род. Доселили су се из Кршевице а и тамо су однекуда досељени. У роду Ноинци се зна ова генеалогија: Милан, 48 година – Јаћим – Никола – Величко – Ноја. Величко је прешао из Старе у Нову Махалу.

-Млашинци, Св. Петка, су раније чинили један род са Ноинцима. Куће су им у Старој и Средњој Махали.

https://www.poreklo.rs/2016/08/02/poreklo-prezimena-selo-gornje-donje-novo-selo-bujanovac/

[Црна Гуја]

Радићи су обрађени у књизи о Херцеговцима. Зар ово није грана Брђана - стевањштака?

Тако је, род Б1, додао сам иза назива гране.

[Кековац]

Поштовани
У питању је мој таст,старина од скоро 80 година.Тешко да ће се радити тестови које сте преложили.Да ли можете да ми наведете презимена која су најближе удаљена?Постоји магловито предање да су Вељовићи у Катргу дошли из околине Мојковца.Да ли је могућа да миграција?
Хвала најљепша
Можете ми писати на [email protected]

Најближи по хаплотипу би били Дробњаци који се од модала разликују као и Вељовић повишеном вредношћу 17 на позицији DYS437, али немају повишену вредност DYS456=16. Таквих је приличан број у местима око Шавника (Томић -Ђурђевдан, Јегдић -Никољдан, Церовић -Ђурђевдан, Вилотијевић -Савиндан), где је иначе матица Дробњака. Има затим породица из Херцеговине које имају потпуно поклапање са овима из Шавника, али и из околине Звечана, као и у Шумадији и Старом Влаху. На жалост, никога немамо у бази из Мојковца који би Вељовићу био иоле ближи по хаплотипу. Од географски блиских Чачку имамо Ћаловића из Зеока чији је резултат објављен на следећој теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6000.msg157922#msg157922. Имамо и пар резултата са САНУ истраживања из Калиманића и Мислођина, при чему обе породице такође славе Ђурђевдан.

Све наведене везе би могле бити од значаја, али и не морају. Таква је ситуација код родова који су се веома умножили, а потичу од једног човека који је живео релативно скоро, у случају Дробњака пре око 800 година. При томе је досељавање из Старе Херцеговине у Стари Влах и Шумадију трајало вековима у континуитету, па је веома тешко утврдити тачну путању сеоба неке породице само на основу ДНК резултата, нарочито ако је рађен тест на 23/25 маркера. Ипак има наде да ће се у будућности појавити неко ко је Вељовићу ближи, можда са потпуним поклапањем, па још ако би радио дубљи тест, онда би се многе ствари разјаснили.

[Бобан Чамџић]

Најближи по хаплотипу би били Дробњаци који се од модала разликују као и Вељовић повишеном вредношћу 17 на позицији DYS437, али немају повишену вредност DYS456=16. Таквих је приличан број у местима око Шавника (Томић -Ђурђевдан, Јегдић -Никољдан, Церовић -Ђурђевдан, Вилотијевић -Савиндан), где је иначе матица Дробњака. Има затим породица из Херцеговине које имају потпуно поклапање са овима из Шавника, али и из околине Звечана, као и у Шумадији и Старом Влаху. На жалост, никога немамо у бази из Мојковца који би Вељовићу био иоле ближи по хаплотипу. Од географски блиских Чачку имамо Ћаловића из Зеока чији је резултат објављен на следећој теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6000.msg157922#msg157922. Имамо и пар резултата са САНУ истраживања из Калиманића и Мислођина, при чему обе породице такође славе Ђурђевдан.

Све наведене везе би могле бити од значаја, али и не морају. Таква је ситуација код родова који су се веома умножили, а потичу од једног човека који је живео релативно скоро, у случају Дробњака пре око 800 година. При томе је досељавање из Старе Херцеговине у Стари Влах и Шумадију трајало вековима у континуитету, па је веома тешко утврдити тачну путању сеоба неке породице само на основу ДНК резултата, нарочито ако је рађен тест на 23/25 маркера. Ипак има наде да ће се у будућности појавити неко ко је Вељовићу ближи, можда са потпуним поклапањем, па још ако би радио дубљи тест, онда би се многе ствари разјаснили.

Хвала пуно

[Lajbnic]

Илић, Петковдан, Ново Село, Бујановац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино повишена вредност DYS393=14. Једини који поседује ову јако ретку вредност, а да је и по целокупном хаплотипу бликаз Илићу је Вученовић из Кољана код Врлике (Василијевдан), али узевши у обзир приличну географску удаљеност вероватноћа да су заиста у некој ближој вези није велика. Свакако је препорука даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер се само на основу маркера не може прецизно утврдити млађа подграна којој Илићи припадају. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, али судећи по тексту о Новом Селу на порталу Илићи би морали припадати роду Ноинаца-Млашинаца, јер је то једини род у селу који слави Св. Петку:

https://www.poreklo.rs/2016/08/02/poreklo-prezimena-selo-gornje-donje-novo-selo-bujanovac/

Овде можда постоји веза тестираног Илића са нејавним из Барбаца код Трговишта (разлика 3/23) ако се претпостави да су немодалне вредности на DYS393 и DYS19 приватне код Илића. Наравно ова веза не би била скорашња управо због тих разлика на 2 споромутирајућа маркера. Према литератури потенцијална веза ове двојице би могла бити преко села Кршевица одакле потиче Илићев род Нојинаца у Доњем Новом Селу. Наиме, у Барбацу постоји род Кршевљанца који чак представља и старинички слој у овом селу:

Кршевљанци (Св. Никола) се сматрају као старинци. У овом роду била је жена удовица која се преудала у село Кршевицу код Бујановца; тамо је повела и мушко дете. Касније се то дете вратило у Барбаце „на татковину“ и основало данашњи род.

Сам нејавни из Барбаца има предање о даљем пореклу из околине Врања и Бујановца што се уклапа у овај наратив. Међутим причу даље компликује чињеница да он не припада роду Кршевљанца у Барбацу већ једном другом роду за чије се даље порекло ништа не зна. Славе им се не поклапају али је овде јасно да су Илићеви Нојинци вероватно преузели славу приликом досељења у Ново Доње Село јер у Кршевици нема ниједног рода који слави Св. Петку. Свакако би дубински тестови решили дилему о могућим везама ове двојице тестираних.

Ово је трећи R1a-L1029 из околине Бујановца од укупно 5 у Врањском Поморављу (табела + нејавни). Занимљив развој.