Аутор Тема: Новогодишња ДНК недеља 2022  (Прочитано 24989 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #120 послато: Фебруар 03, 2022, 09:36:03 пре подне »
46. Рајлић, Василијевдан, Горња Вријеска, Ђуловац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип има карактеристичну вриједност маркера DYS439=11, али има и неке вриједности које одступају од модала, DYS385ab=14-16, DYS389-I/II=14-32 и DYS635=24. Вриједност DYS439=11 је карактеристична за грану I2-A13912, али се појављује и код других грана хаплогрупе I2-PH908. Вриједности DYS439=11 и DYS385ab=14-16 посједује род Пузовића/Шалипуровића из околине Пријепоља, који је тестиран на мањем броју маркера па се удаљеност од Рајлића не може поуздано одредити. Исте вриједности посједује и Јагетић из Бачког Петровог села (Ђурђевдан) који је од Рајлића удаљен 3/23. Такође, вриједност DYS439=11 и DYS389-I/II=14-32 Рајлић дијели са Пивашем из Томине код Санског Моста (Никољдан), који је и географски ближи, али је укупна удаљеност хаплотиа ту нешто већа (5/23).

Иако на подручју Крајине постоји профилисан род који слави св. Василија Великог и припада грани I2-FT388108, хаплотип Рајлића је прилично удаљен од модалног хаплотипа овог рода, па је могућност везе мала. Ипак, не би је било лоше провјерити SNP тестирањем.

Рајлићи су српска породица са подручја Дарувара у западној Славонији. Матично село славонских Рајлића је Вријеска код Дарувара,а присутни су у још неколико насеља. Срби су Вријеску почели насељавати крајем 16. вијека и то као најзападнију граничну линију према Аустрији. Због таквог положаја, село је и ратове 1680-тих дочекало прилично слабо насељено (помиње се свега 15 српских кућа). Након што је Аустрија заузела то подручје 1687. године услиједило је насељавање већег броја српских досељеника из Босне. У попису Вријеске из 1702. године не помињу се Рајлићи, али се већ у попису истог мјеста из 1736. године у Вријесци помиње Благоје Рајлић са братом, што су свакако родоначелници свих Рајлића из тог краја. Највјероватније да је предак Рајлића у периоду између ова два пописа (1702-1736) доселио у Вријеску. Вјероватно из Босне, а можда и из других дијелова Крајине.

Рајлићи су приутни и на Банији у околини Глине, али нисам нашао коју славу славе и да ли би могли бити повезани са славонским. Такође Рајлића (Раилића) има и у Босанској крајини, али не славе св. Василија, па је питање да ли су повезани са славонским.

Приједлог за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл

или провјерити статус на SNP-ове A873 или А13912 код Yseqa
« Последња измена: Фебруар 03, 2022, 09:41:34 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #121 послато: Фебруар 03, 2022, 01:09:59 поподне »
47. Стојиљковић, Јовањдан, Гаџин хан

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ немодалних и карактеристичних вриједности маркера: DYS19=17, DYS385ab=13-15, DYS458=19, DYS570=20. Најближи хаплотипови су му на три маркера разлике, али не садржавају карактеристичне маркере, па немају филогенетског значења. На подручју Понишавља нема блиских хаплотипова. Од Јовањштака му је најближа једна српска породица из околине Гњилана, али су разлике управо на карактеристичним маракерима, па је мала могућност везе.

Ни у етнографској литератури нисам успио пронаћи ништа о овој породици, а Гаџин Хан је обрађен у студији Заплање. Једина тамошња породица која слави Јовањдан су Шљивини за које се каже: "Шљивини. Најстарији предак је Тома који је основао овај род, који је добио имање од Турака. Име рода су добили по томе што су калемили шљиве. Не каже се одакле је досељен. Славе Јовањдан." Међутим, подаци о Шљивинима не показују везу са подацима које је сам тестирани навео: да су пре Турака живјели на Косову, помиње се Призрен,а затим да су преко Лесковца дошли у Гаџин Хан. Раније презиме је било Стефановић, а Стојиљковић је по претку Стојиљку.
Из ових података би се могло закључити да је породица досељена из подручја призренско-јужноморавских говора.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3435
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #122 послато: Фебруар 03, 2022, 08:58:25 поподне »
43. Симић, Никољдан, Обади, Сребреница, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног је доста близак модалном хаплотипу гране L241, услед чега има више ближих поклапања. Једина карактеристична вредност маркера коју поседује је DYS437=15, коју дели са хаплотипом Јездимировића из Шапца, који слави Аранђеловдан. Са њим уједно има и најближе поклапање (22/23) на пројекту, тако да су заједно сврстани у нови род у табели СДНКП.

Симићи су према предању дошли у Обаде крајем 19. века из Херцеговине.

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #123 послато: Фебруар 04, 2022, 09:07:10 поподне »
41. Пантелић, Горња Добриња, Пожега, Ђурђевдан

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494

Пантелићи припадају роду Чарапића-Малопарца из Горње Добриње. Тестирани Пантелић се само на једном маркеру разликује од раније тестираног Илића из Горње Добриње, који такође припада роду Чарапића. Док Илић има повишену вредност DYS458=19, код Пантелића је модална вредност DYS458=18. Али обојица деле снижену вредност DYS570=17.

Миливој М. Вукићевић о Пантелићима у свом раду о Добрињи пише:   
Кад је 1834. године вршен обрачун спахијских прихода у храни, Пантелићи су живели сви у једној задрузи, а старешииа задруге био је родочелник Пантелија (1790-1850), син Радованов. Како је био једина глава данка у кући, Пантелија је платио два гроша главнине, али и три гроша и 20 пара на приход од меда (уместо две око) Исте године, Пантелија је дао две вреће кукуруза и платио грош и 14 пара за попашу 26 оваца и коза. Пантелија ће бити старешина и једина глава данка у кући и у време пописа пореских глава 1835. и 1840. године.

Према Миливоју М. Вукићевићу Чарапићи-Малопарци из Добриње су још:
- Максовићи
- Малопарци
- Зарићи

Најстарији познати предак ове гране Чарапића је Василије, по генерацијама рођен између 1690-1700.

59. Илић, Ђурђевдан, Горња Добриња, Пожега

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494. Од карактеристичних вредности једино се издвајају благо повишена 19 на DYS458 и благо снижена 17 на DYS570, које поседује већи број припадника N2 хаплогрупе на Пројекту.

Илићи припадају роду Чарапића из Горње Добриње, који су по предању пореклом Дробњаци из села Петњице код Шавника. За њих Љуба Павловић у свом делу "Ужичка Црна Гора" наводи следеће:

"Чарапићи су трећа велика породица у овом селу, досељени из села Петњице у Дробњацима. По предању у овој породици у село су дошла три брата Чарапића, врло необично одевена и необичног раста. Њих је лепо примио и поред себе населио поп Милош и тада израдио да су добили најбоља имања у селу од муслиманске породице Малопара, због чега се Чарапић, који је заузео та имања, и назове Малопарац како му се и данас зову потомци. Сви други Чарапићи, доцније досељавани, слати су и и испраћани одавде, задржавајући се или не задравајући. Сваки ко би морао остати потискиван је у брда пошто га Малопарци нису хтели задржавати уз себе. Малопарци или Чарапићи су високи, кошчати, пуни снаге и живота, пргави, добро говорници, сувише сујетни и осетљиви, насељени су у 26 кућа, славе Ђурђевдан."

Занимљива подударност и повезаност племена Дробњака и племена Бањана је јасно исказана и у овом случају.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3435
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #124 послато: Фебруар 04, 2022, 11:58:21 поподне »
49. Иванов, Јовањдан, Чуруг, Жабаљ, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS439=13 и DYS458=17. Од хаплотипа једног тестираног из Сливнице у Површи требињској разликује се на три маркера, међу којима су и поменута два маркера, па се не може говорити о некој ближој вези. Од већег броја тестираних, углавном припадника рода Бјелопавлића, разликује се на четири маркера. Како ни са њима не дели поменуте карактеристичне вредности маркера, Иванов нема ближе генетичке сроднике у бази.

Тестирани је навео да се Иванови помињу у црквеним књигама у Чуругу од 18. века. Према једном предању су дошли из Баната, а према другом су дошли директно са Чарнојевићем.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3435
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #125 послато: Фебруар 05, 2022, 12:48:19 пре подне »
56. Марковић, Ђурђевдан, Бастаји, Кнежево, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног нема ниједну вредност маркера која би се могла назвати карактеристичном. Најближе поклапање (21/23) има са Петровићем (Петковдан, Бобово/Свилајнац), с тим што је разлика на маркеру DYS570 за две вредности.

Тестирани ништа није навео о пореклу своје породице.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1944
  • G2a-FT221531
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #126 послато: Фебруар 05, 2022, 10:33:50 пре подне »
49. Иванов, Јовањдан, Чуруг, Жабаљ, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS439=13 и DYS458=17. Од хаплотипа једног тестираног из Сливнице у Површи требињској разликује се на три маркера, међу којима су и поменута два маркера, па се не може говорити о некој ближој вези. Од већег броја тестираних, углавном припадника рода Бјелопавлића, разликује се на четири маркера. Како ни са њима не дели поменуте карактеристичне вредности маркера, Иванов нема ближе генетичке сроднике у бази.

Тестирани је навео да се Иванови помињу у црквеним књигама у Чуругу од 18. века. Према једном предању су дошли из Баната, а према другом су дошли директно са Чарнојевићем.
Уколико је реч о истим Ивановима, а биће да јесте, почевши са 1772. годином се помињу две њихове задруге у Чуругу у мустерлистама Шајкашког батаљона. Тада су пописани Лазар у кућној задрузи бр. 88 и Пантелија и Илија у задрузи бр. 113. На наредном војничком попису из 1794. се помињу Васа и Исак (бр. 70) и Давид (бр. 292). Дакле, Иванови су у Шајкашкој били присутни и разгранати још пре првог ''шијачког'' насељавања из западних крајишких области (1774), које је Чуруг ''задесило'' пар година касније (1781) са досељеницима из Далмације. Презиме и разгранатост су свакако говорили да се ради о ''стариначком'' бачком слоју српског становништва, које је у Шајкашку у доброј мери доселило са севера након развојчења Потиско-поморишке границе, којој је припадао и сам Чуруг, као новоуспостављени шанац из 1699. са 80 граничара 1702. године. Самим тим је број могућих крајева одакле су доселили у Бачку већи, узевши у обзир ''општи'' Y-ДНК резултат.
« Последња измена: Фебруар 05, 2022, 10:49:04 пре подне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже nikolakresic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #127 послато: Фебруар 06, 2022, 08:26:25 поподне »
Овде се највероватније ради о барањским Кресићима којих је у Шароку, селу суседном Липови, почетком 20. века било близу 30 домаћинстава. У исто време и у Липови се помињу 4 домаћинства Кресића. И једни и други оптирали су у Краљевину СХС двадесетих и тридесетих година 20. века.

Међу исељенима из Липове налазе се и преци тестираног.

Кресићи у Шароку први пут се помињу у попису из 1767. године када су забележени Timothia Kressity и Rado Kressity. У попису власника земље из 1828. године у Шароку су пописана четворица Кресића (Petrus Kreszics, Basilius Kreszics, Demetri. Kreszics и Lotharin Kreszics).
Хвала вам на детаљнијим информацијама.
Навели сте да се у исто време у Липови помињу 4 домаћинства Кресића. Да ли можда имате информације о којим домаћинствима је реч, или имате само податак да је било 4 домаћинства? Такође да ли можда за те породице имате податке где су оптирале?

Још једном бих се захвалио свима на достављеним информацијама.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #128 послато: Фебруар 07, 2022, 11:33:03 пре подне »
33. Крагуљац,  Стевањдан, Горња Чемерница, Вргинмост

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније роду А у оквиру гране I2-BY189748. Од карактеристичнијих вриједности маркера издвајају се: DYS576=20 и DYS549=12. Остале вриједности су прилично модалне. У Крајини постоји неколико различитих родова Стевањштака PH908: I2-BY189748, I2-Y52621, I2-Y151633. По вриједности DYS549=12 Крагуљац се приближава роду Стеавњштака I2-Y52621, међутим не и по укупној блискости хаплотипа и по још једној карактеристичној вриједности овог рода коју Крагуљац не посједује (DYS391=10). По нешто вишој вриједности DYS576=20, али и по укупној хаплотипској блискости Крагуљац се уклапа у род I2-BY189748 Стевањштака. Овај род је раширен у западним дијеловима Крајине, а даљим поријеклом је са подручја Старог Влаха.

Крагуљци су у Крајини били сконцентрисани на само два мјеста: подручје Плашког и подручје Вргинмоста. У оба подручја славе Стевањдан и вјероватно се ради о истом роду. Централни и источни дијелови плашчанске долине насељени су 1655. године, досељавањем кореничких Срба које је предводио извјесни Милак. Међу породицама које су 1725. године живјеле на подручју Плашког помињу се и Крагуљци. Овдје је интересантно да би дио исте сеобе могли Вукаси, који такође славе Стевањдан и хаплотипом не стоје предалеко од Крагуљаца. На подручју Плашког Крагуљци су концентрисани у мјестима Плашки и Лапат.

На подручју Вргинмоста, главно им је насеље Чремушница. Почетком 18. вијека познато је једно досељавање из Плашког на подручје Баније, па претпостављам да су банијски Крагуљци тада досељени из Плашког. Дабић у Карловачком генералату пише:
"Српске народне старешине, кнез Јаћим и војвода Мануел Мишчевић, довеле су 1703. године ,,peszdeszet his vlaskeh szinov iz gorne Karlovachke kraine vu Тopuszku sztat". Већина ових пресељеника потицала је из околине Плашког, а у службеним списима везаним за њихову сеобу, називани су старим Власима, да би се тако подвукла разлика између њих и новодосељених Срба."

Приједлози за даље тестирање:
Провјера SNP BY189748 код YSeqa или
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.
« Последња измена: Фебруар 07, 2022, 12:02:18 поподне drajver »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #129 послато: Фебруар 07, 2022, 12:30:28 поподне »
Хвала вам на детаљнијим информацијама.
Навели сте да се у исто време у Липови помињу 4 домаћинства Кресића. Да ли можда имате информације о којим домаћинствима је реч, или имате само податак да је било 4 домаћинства? Такође да ли можда за те породице имате податке где су оптирале?

Још једном бих се захвалио свима на достављеним информацијама.

Да, овако су пописани:



Последње три рубрике су: Планирано место у Краљевини Југославији за насељење опт. лица, година плана; Место првог настањења исељених лица у Краљевину Југославију, година првог настањења; Напомена.

Две рубрике са 1921. годином се односе на годину пријаве и годину исељења. Пре тога је рубрика са бројем чланова домаћинства.



Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2523
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #130 послато: Фебруар 07, 2022, 09:34:17 поподне »
50. Антић (Вучуровић), Петковдан, Гацко

Припада хаплогрупи L1b-M349, најбројнијем роду А. Не поседује вредности које значајније одступају од модалних за овај род, а потпуно поклапање на 23 маркера има са презимењаком из околине Требиња, Шћепановићем из Загарача код Даниловграда и Вујовићем из Новог Села код Даниловграда. Сви наведени такође славе Петковдан.

"Од данашњих породица најстарији су Вукаловићи, с којима су једно браство: Симовићи, Матовићи, Гавриловићи, Мићановићи, Вучковићи и Вучуревићи. Вукаловићима је старина у Црној Гори, и то по причању једних село Марковина у Пјешивцима, а по другима Брцкут у Загарачу, што ће бити вероватније. Отуд су избегла ради неке крвнине четири брата: Вуко, Лазар, Милош и Вучур. Вуко се населио у Заклобук у Корјенићима, где су од њега Вујачићи. Милош се населио у Корита у билећском котару, те је од њега велико браство Милошевићи, који броје на 100 кућа. Лазар је отишао у Грбаљ у Боку, где су од њега Лазаревићи. А Вучур се настанио у Кривошије и од њега су Вучуревићи. Из Кривошија се доселио Вукале у Богојевић-Село пре 115 год. и од њега су Вукаловићи. Вукалов је син Лако, а Лаков Лука, војвода зубачки. Најстарије им је презиме Илић. С Вукаловићима су род и Вујачићи y Грахову, Илићи у Корјенићима и Ђон у Требињу. У овом селу има их на 50 кућа, а Вучуревића има свега у Зупцима 22, те их дакле има преко 70. Вучуревићи на Ублима доцније су дошли и то тек пре 45 година, уз Вукаловића Буну. Дошло их је тад из Кривошија петорица браће: Новак, Андрија, Јоле, Томо и Васиљ. Славе св. Петку (14 окт.) а прислужују Никољице."

Јевто Дедијер, Херцеговина

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5314
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #131 послато: Фебруар 07, 2022, 09:51:52 поподне »
37. Зрињанин, Јовањдан, Бански Моравци/Карловац, I2a-Y3120

На подручју Крајине породице са презименом Зрињанин живе на Кордуну и Банији, а било их је и у Пакрацу. На Кордуну Зрињанина је највише било у Банским Моравцима и Карловцу, док су на Банији породице са овим презименом живеле у области Костајнице, највише у селу Слабиња, где су и тешко страдали током Другог светског рата.

Осим Јовањдана на поменутом простору Зрињанини славе и Ђурђевдан. Није извесно да ли се ради о сродним породицама, посебно имајући у виду да би презиме Зрињанин требало бити изведено на основу места порекла, што би био Зрин на Банији, па су га могле носити различите породице које потичу из Зрина.

У Избишту код Вршца живи породица Зрењанин, која слави Јовањдан, а која се раније презивала Зрињанин. Они су у Избиште давно дошли из Хрватске, па су раније имали надимак Хрватски. Може бити да се ради управо о огранку Зрињанина са Кордуна који славе Јовањдан. Иначе, од Зрењанина из Избишта је познати народни херој Југославије Жарко Зрењанин, по коме град Зрењанин носи име.

Хаплотип тестираног Зрињанина из Банских Мораваца одступа од модалног хаплотипа грани I2a-Y3120 на већем броју маркера, од којих се као посебно карактеристичан може издвојити DYS389-I=12, а нешто ређе се јављају и вредности DYS458=18 и DYS635=24. Међу резултатима до сада тестираних појединаца овај хаплотип нема ближих подударања.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 885
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #132 послато: Фебруар 07, 2022, 09:59:31 поподне »
Не мора да значи, али вероватно су Зрињанини и Зрењанини исти род. 

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2523
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #133 послато: Фебруар 07, 2022, 10:09:45 поподне »
51. Шеварика, Ђурђевдан, Бокани, Кнежево

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модалан хаплотип за ову грану, без неких нарочито специфичних вредности, па самим тим има и јако велики број блиских поклапања. Тестирани је у упитнику навео да су се по породичном предању доселили од Купреса половином 19. века, и да им је старије презиме било Стевановић. Узевши ово предање у обзир, од поклапања би требало поменути Марића из околине Купреса који такође слави Ђурђевдан, а са којим Шеварика има потпуно поклапање на 17 маркера. Ти Марићи би даљим пореклом требали бити од Книна, а старије/родовско презиме им је било Јојић. Тестираном бих свакако препоручио неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер због огромног броја модалних хаплотипова код припадника ове гране практично нема другог решења за утврђивање ближих сродничких веза у последњих неколико стотина година.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5314
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #134 послато: Фебруар 07, 2022, 10:13:54 поподне »
Не мора да значи, али вероватно су Зрињанини и Зрењанини исти род.

Ја сам то и написао.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #135 послато: Фебруар 07, 2022, 10:20:07 поподне »
51. Шеварика, Ђурђевдан, Бокани, Кнежево

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модалан хаплотип за ову грану, без неких нарочито специфичних вредности, па самим тим има и јако велики број блиских поклапања. Тестирани је у упитнику навео да су се по породичном предању доселили од Купреса половином 19. века, и да им је старије презиме било Стевановић. Узевши ово предање у обзир, од поклапања би требало поменути Марића из околине Купреса који такође слави Ђурђевдан, а са којим Шеварика има потпуно поклапање на 17 маркера. Ти Марићи би даљим пореклом требали бити од Книна, а старије/родовско презиме им је било Јојић. Тестираном бих свакако препоручио неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер због огромног броја модалних хаплотипова код припадника ове гране практично нема другог решења за утврђивање ближих сродничких веза у последњих неколико стотина година.

За Мариће Ђурђевштаке на Купресу Боривоје Милојевић у својој књизи "Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље" из 1920/21 год. наводи податак да су се доселили из села Хотковаца у Гламочу и да су се раније презивали Досадовић. Чуо сам да су даљим поријеклом од Книна и то од Кистања (што је некада припадало Книну), а за Јојиће нисам чуо. Александар Бачко у својој књизи "Породице далматинских Срба" спомиње Јојиће у селу Цивљане код Врлике (налази се према Книну), али не каже шта славе. Са овом породицом би могла бити повезана и једна породица која је такође из Кнежева, која такође слави Ђурђевдан и тврди да је досељена из околине Книна. У питању је породица која је тестирана преко YSEQ и исто припада тој подграни R1a...
« Последња измена: Фебруар 07, 2022, 10:24:59 поподне Андрић »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1944
  • G2a-FT221531
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #136 послато: Фебруар 07, 2022, 10:27:03 поподне »
За Мариће Ђурђевштаке на Купресу Боривоје Милојевић у својој књизи "Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље" из 1920/21 год. наводи податак да су се доселили из села Хотковаца у Гламочу и да су се раније презивали Досадовић. Чуо сам да су даљим поријеклом од Книна и то од Кистања, а за Јојиће нисам чуо. Са овом породицом би могла бити повезана и једна породица која је такође из Кнежева, која такође слави Ђурђевдан и тврди да је досељена из околине Книна. У питању је породица која је тестирана преко YSEQ и исто припада тој подграни R1a...
Тестирани из Кнежева којег помињеш на 17 упоредивих маркера има 4 разлике са Шевариком, тако да је мало вероватно да су повезани.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2339
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #137 послато: Фебруар 07, 2022, 10:39:52 поподне »
Јојићи исто славе Ђурђевдан.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2523
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #138 послато: Фебруар 07, 2022, 11:02:24 поподне »
53. Радић, Ђурђевдан, Рума

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617, а на основу неколико специфичних вредности које поседује (DYS390=24, DYS19=15 и DYS456=14), сасвим извесно и млађој подграни Y38448>BY169316. Старост ове подгране процењује се на око 1450 година, и на основу досадашњих резултата може се сматрати једном од ексклузивно јужнословенских подграна гране Z92. Од презимењака из истог места који такође слави Ђурђевдан, једног нејавног резултата из околине Уба (Ђурђевдан) и једног нејавног резултата из Осечине (Св. Симеон Столпник) разликује се на само 1 од 17 упоредивих маркера. На 23 маркера најближа поклапања има са Бојовићем из Прислонице код Чачка (Ђурђевдан) и Сарићем из Подунаваца код Врњачке Бање (Илиндан), од обојице се разликује на 2 маркера. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу, а ни у литератури нисам пронашао ништа о овим Радићима, па ако неко има више информација нека напише.

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #139 послато: Фебруар 07, 2022, 11:02:58 поподне »
Тестирани из Кнежева којег помињеш на 17 упоредивих маркера има 4 разлике са Шевариком, тако да је мало вероватно да су повезани.

Мислиш 4 на 18 маркера :)