ДНК порекло > Дискусије о хаплогрупама

Хаплогрупа R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613 ("Карпатско-далматински" грозд)

(1/84) > >>

Окир СРБ:
Православне породице
- Богдановић (Јелићка, општина Приједор, РС), крсна слава Срђевдан
- Јагодић (Градишка, општина Градишка, РС), крсна слава Никољдан
- Маринковић (Козарац, општина Вргинмост, ХР), крсна слава Ђурђевдан

Католичке породице
- Томац (ХР)
- Шимац (Брибир, Винодолска општина, ХР)
- Кукурин (Ријека, општина Ријека, ХР)
- Колић (Босанци, општина Босиљево, ХР)
- Кусановић (Пражница, острво Брач, ХР)
- Шокота (Ждрелац, острво Пашман, ХР)
- Матешин (Пољана, општина Задар, ХР)

Непознато
- Савић (Бенковац, ХР)


Замолио бих Синишу да напише модални хаплотип ове хаплогрупе, па да кренемо редом обрађивати ове породице.

Муњени Ћелић:

--- Цитат ---Непознато
- Савић (Бенковац, ХР)

--- Крај цитата ---

Бенковачки Савићи би могли славити Св. Николу, мада има доста Савића у северној Далмацији са различитим славама.

Небојша:
У Бос. Крајини постоји једна група родова која слави Срђевдан. У ту групу спадају Грбићи (најбројнији), Брекићи, Шкрбићи, Угреновићи, Башићи и Љиљци. Сви славе Славе Срђевдан. Из северне Далмације су се расељавали у ову област. У Цвјетницу код Унца чувају предање да су њихови стари дошли из Крушевца у Отон (Далмација) и
да су се звали Грбљановићи. Како се нису смели тим именом звати, узели су презиме Грбић.

У Бјелајском Пољу било је Грбића толико у кући, да је могло изаћи на ливаду по 16 косача. Један се огранак изван ове области прозвао Бакић. (Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини)

Рађеновић бележи да су Грбићи у Бјелајско Поље стигли пре 300 година из Херцеговине. Расули су се на неколико страна око тромеђе далматинске, личке и босанске.

Вероватно су Богдановићи славу преузели од ове групе родова. ДНК ће показати да ли су у некој ближој вези.

Муњени Ћелић:
O Јагодићима пише Петар Рађеновић у делу ''Унац'', стр 491. Вели да су из Тичева и Преоца, има их 5 кућа и славе Никољдан. Њима припадају и нова презимена: Баришић, Јолиниовић, Ђукић, Ајдер, Тртић, Тица, Миличић и Салић, тако да их је укупно 70 кућа.
Према усменом казивању Пера Јагодића, они су дошли из Травника. Најпре су били у Рорама, потом су прешли у Преоце, а из Преоца у Тичево. Од Јагодића су сви Преочани што славе Никољдан.
По казивању другог Јагодића, они су пореклом од Голинова иза Ливна, а дадљим пореклом од Дрине.
Салићи веле да су такође од Ливна, и да их је довео предак Сале (Сава) који је имао браћу Ђуку и Јолина (Ђукићи и Јолиновићи).
Део Ајдера тврди да су пореклом од Грахова и да су се населили на Клачини па су тројица браће прешла у Преодац, а четврти у Рељино Село.
Други део Ајдера пак вели да су из Уздарја у Далмацији и да су дошли након Јанковићевог рата.
Рађеновић, на основу ових различитих прича, закључује да би Јагодићи требали потицати негде из Подриња па су постепеним миграцијама дошли до Травника, Ливна и Грахова (и Далмације) па тек онда под Шатор планину.
Међутим, мислим да генетика баш не иде у прилог томе.
Марио Петрић наводи Јагодиће као Србе икавце, што славе Никољдан, у селу Поточани. Доселили су из Тичева.
С обзиром на генетску повезаност Јагодића и чињенице да су икавци, њихово би порекло и требало везивати за простор Травника односно Грахова -Тичево, Преодац и Роре. Самим тиме, ни Далмација није далеко ни могућа веза са родом Куриџа (Јагодић Куриџа) из Билишана који такође славе Никољдан.
Богдановиће не помиње Рађеновић, а ни Петрић. Изгледа да су они имали миграцију са Јагодићима само ка северу. Јагодићи завршили у Градишки, а Богдановићи у околини Приједора. Разликују се и по слави јер тимарски Богдановићи славе Срђевдан.
Владислав Скарић у ''Поријеклу стан. сјеверозап. Босне'' у области ТИмар не наводи Богдановиће и каже да има мало старог становништва те да су досељеници углавном из Змијања и леве стране Сане. За Змијање вели да има досељеника са Унца, Грахова итд. и ту се помиње презиме Куриџа. Дакле, Богдановићи су у тимарски крај можда могли доћи преко Змијања.
Милан Карановић у ''Саничкој жупи'' наводи једну кућу што славе Срђевдан, али на жалост, али је не наводи у разврставању породица по области порекла.
Поклапање маркера 17/17 није потпуно поуздан доказ о блиском сродству, али Јагодић и Богдановић су једини у оквиру кластера који се тако поклапају. Зато верујем да су макар у даљој прошлости били иста породица и да су временом, игром случаја, заједно мигрирали ка северу. Могуће је да су том приликом Богдановићи променили славу, али би више о томе требали знати Богдановићи.

Окир СРБ:

--- Цитат: Александар М.  Јануар 18, 2014, 11:50:32 пре подне ---Бенковачки Савићи би могли славити Св. Николу, мада има доста Савића у северној Далмацији са различитим славама.

--- Крај цитата ---
Проблем је што у бенковачкој општини има више Савића католика (највише их је било у селу Бањевци) него православаца.
Православни Савићи у бенковачкој општини заиста славе Никољдан.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна