Аутор Тема: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта  (Прочитано 204364 пута)

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #260 послато: Март 09, 2018, 10:32:41 пре подне »
Мени "боде очи" већ неко време то што је Љ. Павловић толико породица у области које је обрадио навео као пореклом из Куча, из простог разлога што Љ. Мићић који је обрадио Златибор где мање више живи исти народ свега пар породица навео као пореклом Куче, нешто ми ту шкрипи

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #261 послато: Март 09, 2018, 10:52:34 пре подне »
Мени "боде очи" већ неко време то што је Љ. Павловић толико породица у области које је обрадио навео као пореклом из Куча, из простог разлога што Љ. Мићић који је обрадио Златибор где мање више живи исти народ свега пар породица навео као пореклом Куче, нешто ми ту шкрипи

Исти случај. Пошто су ми преци и са мушке и са женске стране ишли рутом Златибор - Подриње, уочио сам превише неподударности. Један од њих двојице није добро радио, дефинитивно.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #262 послато: Март 09, 2018, 11:22:05 пре подне »
Мени "боде очи" већ неко време то што је Љ. Павловић толико породица у области које је обрадио навео као пореклом из Куча, из простог разлога што Љ. Мићић који је обрадио Златибор где мање више живи исти народ свега пар породица навео као пореклом Куче, нешто ми ту шкрипи

Не знам, ти које је Љуба убележио као Куче некако се групишу у широј околини планине Таре и реке Дрине.

Овде падају на памет и Бурмази из Дуба за које је написано да су од Плава, што је такође неуобичајено исходиште за некога из западне Србије. 

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #263 послато: Март 09, 2018, 02:44:40 поподне »
 Drugari malo strpljenja za Kremenoviće iako je i meni interesantno znaju 11-12 generacija unazad. Interesantno da ima 100% poklapanje sa Milanovićem, ali iz Bosanskog Petrovca. Došlisu na Romaniju kako je meni rečeno oko 1790.
 Nevolim nagađanje malo strpljenja čekam da dobijem jednu knjigu u elektronskoj formi da je uvrstimo u biblioteku. Nebih da nekog skrenem na pogrešan put. Obično prva informacija traje najduže pa iako je pogrešna.
Kad bude i to gotovo ovdjeću unijeti napomenu da je uvrštena pa nastavljamo dalje...

Демића страна

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #264 послато: Март 09, 2018, 02:52:02 поподне »
Рудић, Пантелијевдан, Класнић, Глина, Банија

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Због хаплогрупе, исте славе и географске блискости, Рудића сам сврстао у исти род са Ћирићем из Марићке код Приједора (Ћирић је иначе тестиран као S17250>Y4882>A1328), иако имају нешто маркера разлике. Ипак, ваљало би имати и СНП потврду ове потенцијалне везе, с обзиром на то да се СНП Ћирића зна. Од специфичнијих вредности, код Рудића се издвајају нешто више 14 на 533 и 25 на 635. Није искључено да овом роду припада и Крејић (старије презиме Југовић) из Српца, који је такође I2-CTS10228 и такође слави Пантелијевдан.

О самим Рудићима ће надам се форумаш Петар Демић рећи више.

Очекиван резултат, чак смо и прије тестирања "гађали" везу Поткозарје - Банија. Првом приликом ћу тестирати и банијске Сужњевиће који славе исту крсну славу, па ћемо видјети да ли и ту постоји веза.

Што се тиче самих Рудића из Класнића, њих је 1948. године било 19 кућа и они су након Релића били најбројнији род у селу. Један од засеока у селу носи име Рудића село по њима (осим у Рудића селу било их је и у сусједној Ријеци). Потврђени су у селу 1772. године, када су имали најмање 5 задруга на потезу Рудића село - Ријека и када су пописани Тодор, Нектарија, Филип, Илија, Васиљ, Стефан и Лазо Рудић.

Према подацима из 1883. године, сви Рудићи са подручја Горњокарловачке епархије славили су Пантелијевдан. Осим на подручју Глине, Рудића је на Банији било и на подручју Двора и Костајнице. Ово је посебно занимљиво када упоредимо ове податке са онима из црквених шематизама Дабробосанске митрополије (1882) и Пакрачке епархије (1898), гдје видимо да су Рудићи са истом крсном славом пописани на подручју Поткозарја и западне Славоније. По мом мишљењу, извјесно је да је Козара била матица и да је добар дио становништва Баније и западне Славоније поријеклом са Козаре.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #265 послато: Март 09, 2018, 02:56:04 поподне »
Drugari malo strpljenja za Kremenoviće iako je i meni interesantno znaju 11-12 generacija unazad. Interesantno da ima 100% poklapanje sa Milanovićem, ali iz Bosanskog Petrovca. Došlisu na Romaniju kako je meni rečeno oko 1790.
 Nevolim nagađanje malo strpljenja čekam da dobijem jednu knjigu u elektronskoj formi da je uvrstimo u biblioteku. Nebih da nekog skrenem na pogrešan put. Obično prva informacija traje najduže pa iako je pogrešna.
Kad bude i to gotovo ovdjeću unijeti napomenu da je uvrštena pa nastavljamo dalje...

Стрпљење није проблем, али информације ради Кременовић са Милановићем из Б. Петровца нема 100% поклапање, већ 3 разлике на 18 упоредивих маркера. Милановић је припадник групе крајишких Родића.
« Последња измена: Март 09, 2018, 03:32:57 поподне Clavdivs »

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #266 послато: Март 09, 2018, 10:09:58 поподне »
Upravusi za Kremenovića... Svaka čast moja geška...

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #267 послато: Март 09, 2018, 10:18:17 поподне »
Ракић, Никољдан, Ранчево, Сомбор

Припада хаплогрупи I2-PH908. По укупном хаплотипу и истој крсној слави, Ракић можда не стоји далеко од Илића из Сребренице, али је ипак велика географска удаљеност између двојице тестираних и обојици су им хаплотипови блиски модалу па је веза упитна. Као што рекох, сам хаплотип Ракића не одудара превише од модала, али нема потпуних поклапања.

Ако неко зна нешто више о пореклу ове фамилије, нека напише. Ако се не варам, у вези ове фамилије форумаш Серђо је помињао то да је даљим пореклом из Лике.

Овај текст је написао мој отац:


"Тестирани је мој брат од ујака. Презиме је доста распрострањено по целом Балкану у више конфесија (најмање је муслимана-беговска породица родом из Црне Горе). Настало је од патронима или надимка Радован (Рако, Рака) мада не треба занемарити могућност  да је  родоначелник пекао ракију или копао раке. Тражећи исходиште племена или рода може се уочити да су у грубо сконцентрисани у две веће групације. Једна је са југа Србије (Врање и околина) који су у слави Св.Стевана (песник Ракић), а друга припада прекодринским Србима херцеговачко–личког порекла.
Сомборски Ракићи су углавном били милитари (плаћеници) власници земље у складу са чином или положајем у војсци. Док је мушка популација ратовала, породице су се бавиле најчешће сточарством, а мање земљорадњом. Први Ракићи се у околини Сомбора јављају врло рано у пописима милитара. Уз благи опрез могло би се устврдти да су део прекодринских Ракића придошли путем прекоманди или ратних дејстава Аустроугарске у борби са Турцима. Они славе св.Николу и на овим теренима су у време док се велика сеоба Срба под Чарнојевићима још није усталила.  Године 1702. помињу се у Будиму два Ракића занатлија, а 1720  се чешће јављау списковима војника  Прве пешадијске чете Грофа Бранковића. Ту су Стојко Ракић-барјактар, те редови Михајло Ракић, Степан Ракић и Јован Ракић. Деценију касније  на списку су официри Филип, Кузман и Радован. Ова два последња су отац и син и на списку су гаранта поводом плаћања повеље слободног краљевског града Сомбора са учешћем од 100 златних рајнских форинти (1749). Између 1745. и 1749. долази до развојничења сомборског шанца кад су милитари требали да се одлуче да ли ће задржати земљу и постати паори или ће наставити војничку каријеру у Банату и Срему. У којем размеру је дошло до поделе, не знасе, али је и у корпусу који се развојничио дошло поделе на граске и сеоске Ракиће.Неки  улазе у градску управу неки постају трговци или занатлије. Ова грађанска варијанта је током наредних деценија практично нестала или се стопила са сеоско салашарском граном сконцентрисаном у салашком насељу Ранчево десетак километара од Сомбора. Од тада до данас породично стабло сомборских Ракића се разгранало на око 150 потомака да би данас спало на 6 – 7 мушких наставака стабла. Требало би испитати да ли је још жив огранак пресељен у Банат (има их у Српском Итебеју и још у пар околних места). Данас Ракића светоникољштака има у Далмацији, Лици (Широка кула) те у Босни. На интернет страницама  се иначе међу истраживачима презимена јавља брачни пар Ракић који пружају информације о пореклу разних родова. Могуће је да су у међувремену нешто више нашли и о свом презимену што би обогатило род и стабло презимена Ракић.
"
« Последња измена: Март 09, 2018, 10:20:41 поподне Sergio »

Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #268 послато: Март 09, 2018, 10:20:46 поподне »
Једна је са југа Србије (Врање и околина) који су у слави Св.Стевана (песник Ракић),

Ако мислиш на Милана, он је био пореклом из околине Мионице.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #269 послато: Март 09, 2018, 10:39:50 поподне »
Ако мислиш на Милана, он је био пореклом из околине Мионице.

Да. Хвала на инфо.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #270 послато: Март 16, 2018, 03:47:33 поподне »
Жунић, Стевањдан, Смртић, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан генетски са Кудићем из Котор Вароши, затим са Кљајићем из Дервенте и Бранковићем из Челинца. Са Кудићем и Кљајићем се разликује на једном маркеру од упоредива 23, док је Бранковић нешто даљи, чак пет разлика 5 на 23 упоредива маркера. Са свима наравно, дели и исту крсну славу. У сваком случају, овај род на подручју између Босне и Врбаса је сада доста добро профилисан. Ваља напоменути да се у шематизму из 1882. године поред Прњавора Жунићи као слављеници Стевањдана спомињу и у околини Варцар Вакуфа односно данашњег Мркоњић Града, мада је питање да ли постоји веза по мушкој линији.

Настало од мушког имена Жун, које се помиње у неким средњовековним изворима. Неки Жунићи славе Светог Стефана Високог (Лазаревића, пада на 1. август), па треба проверити, да случајно није грешком уписан назив који користимо за Светог Архиђакона Стефана (9. јануар).

Моја чукунбаба је била од Жунића из Потурица (данас Порјечја) код Добоја, али не знам да ли од Никољштака или слављеника Св. Стефана Високог, иначе оба рода (можда и сродна) из истог места.



Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #271 послато: Март 16, 2018, 03:49:17 поподне »
Настало од мушког имена Жун, које се помиње у неким средњовековним изворима. Неки Жунићи славе Светог Стефана Високог (Лазаревића, пада на 1. август), па треба проверити, да случајно није грешком уписан назив који користимо за Светог Архиђакона Стефана (9. јануар).

Моја чукунбаба је била од Жунића из Потурица (данас Порјечја) код Добоја, али не знам да ли од Никољштака или слављеника Св. Стефана Високог, иначе оба рода (можда и сродна) из истог места.

С обзиром на несумњиву повезаност са породицама које сам навео вероватно је у питању Стевањдан деветог јануара. Али као што си рекао, ваљало би проверити.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #272 послато: Март 16, 2018, 04:12:12 поподне »
Настало од мушког имена Жун, које се помиње у неким средњовековним изворима. Неки Жунићи славе Светог Стефана Високог (Лазаревића, пада на 1. август), па треба проверити, да случајно није грешком уписан назив који користимо за Светог Архиђакона Стефана (9. јануар).

Моја чукунбаба је била од Жунића из Потурица (данас Порјечја) код Добоја, али не знам да ли од Никољштака или слављеника Св. Стефана Високог, иначе оба рода (можда и сродна) из истог места.
Негде сам читао, ако се добро сећам, да су Жунићи из златиборског краја добили назив по Жуни, ваљда некој врсти птице........ако се добро сећам?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #273 послато: Март 16, 2018, 04:29:00 поподне »
Негде сам читао, ако се добро сећам, да су Жунићи из златиборског краја добили назив по Жуни, ваљда некој врсти птице........ако се добро сећам?

Жуна је врста птице, али с обзиром на постојање (заборављеног) мушког имена Жун, извесније је да је име настало по њему.



Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #274 послато: Март 16, 2018, 04:32:19 поподне »
Жуна је врста птице, али с обзиром на постојање (заборављеног) мушког имена Жун, извесније је да је име настало по њему.
Жуна је детлић

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #275 послато: Март 16, 2018, 04:41:11 поподне »
Жуна је детлић

Тачније, вероватно врста детлића.


Детлић и жуна



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #276 послато: Март 16, 2018, 04:44:28 поподне »
Тачније, вероватно врста детлића.


Детлић и жуна

Постоје жуне на територији Београда, често их виђам по Кошутњаку.  :) Извините на дигресији...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #277 послато: Март 16, 2018, 06:07:55 поподне »
Интересантно је колико све народних имена има да не копирам ево линка
žunja



« Последња измена: Март 16, 2018, 06:37:50 поподне Amicus »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #278 послато: Март 16, 2018, 09:17:16 поподне »
Кад смо већ код жуна и детлића, да вас упутим на мој текст са Википедије од пре 10 година. Ту вам је објашњење.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%96%D1%83%D0%BD%D0%B0

На мрежи Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #279 послато: Март 16, 2018, 10:42:06 поподне »
Ђинђић, Никољдан, Прекопуце, Прокупље

Припада хаплогрупи Е-V13. Најближа поклапања има са Бојовићем и Анђелићем из рода Шаранаца. Од Бојовића се разликује на 2 од 16 упоредивих маркера, а од Анђелића на 3 од 23. Од обојице се разликује нешто нижим вредностима DYS458=14 и DYS448=20. Ђинђићи су по предању из Дивље Ријеке код Сјенице, а у Топлицу су се одселили крајем 19. века. Од ових Ђинђића би требао бити и трагично настрадали премијер Србије Зоран Ђинђић.

Тестирани припада роду Ђинђића који се након Јаворског рата покренуо из Дивље Ријеке (на Јавору, северно од Сјенице) ка истоку, и који се коначно 1879. године, након краћег задржавања у области Средњег Ибра и Копаоника, населио у село Прекопуце (прокупачки срез) у новосослобођеном топличком округу.

На првом попису топличког округа, који је извршен 1884/5, забележене су следеће задруге Ђинђића: 

У Здравињу: (1) Јоксима Ђинђића, (2) Вукомана Ђинђића, (3) Николе Ђинђића, (4) Радоша Ђинђића, (5)  Стоје Ђинђића (удовице), (6) Нова Ђинђића, (7) Милинка Ђинђића, (8) Радосава Ђинђића, (9) Игњата Ђинђића, (10) Саве Ђинђића и (11)Вукашина Ђинђића

У Прекопуцу, задруга  Вељка Ђинђића.

У Доњој Бресници, задруга  Петра Ђинђића.

Треба имати у виду да су села у којима су 1884/5. године  пописане задруге Ђинђића била другачијег територијалног обухвата, односно да су се атари поменутих села мењали током 20. века. Ово се нарочито односи на разграничење између села Здравиње и Прекопуце која се граниче. Највећи део тада пописаних задруга данас припада атару села Прекопуце.

Досељени Милинко Ђинђић се помиње као приложник Манастира Милешева из Дивље Ријеке 1873. године у „Писанија Манастира Милешеве 1863-1897“, поред Милована,  Симеуна, Василија, Радована, Лаза,  Милуна и Стефана Ђинђића, који су највероватније настрадали у акцијама током Првог српско-турског рата.