Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2513952 пута)

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7240 послато: Октобар 08, 2019, 11:59:20 поподне »
Далеко од тога да смо профилисали род. Једна ласта не чини пролеће. Ето, видиш на примеру Пипера из беранског краја. Ко би тако нешто претпоставио после првог резултата...

Родове профилишемо, како кажеш, према резултатима. Док имамо један резултат, за нас је то меродавно, али свакако да је генетски профил тог рода и даље отворен. Без неколико резултата међусобно што удаљенијих родова неког братства, не може се донети коначан закључак.

Зато је сваки резултат цеклинских Доњака добродошао. Пипере смо у већој мери тестирали, али и ту има још родова који би могли бити другачијег порекла од главнине племена, а чију генетику још увек не знамо.
Разумијем Небо,ипак се овде ради у твојој причи о општој ствари и профилисању родова целог народа.И ја то апсолутно подржавам,али ќу прво да пробам да погурам профилисање свога рода па ако шта "енергије"преостане да гурамо и остале.Ај видеќемо за Стругара како стоји енергетски...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7241 послато: Октобар 09, 2019, 08:56:49 пре подне »
И још нешто,ко су Лијешевиќи из Будве?Грбљани?

Лијешевићи или Љешевићи из Будве (Маине) су потомци старог рода Лијешевића из Паштровића (Ластва, данас Петровац на мору). Не знам има ли од овог рода потомства данас.
Лијешевићи или Љешевићи у Грбљу су изумрли почетком 20. века.
Не би требало да ови родови имају везе са пиперским Лијешевићима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7242 послато: Октобар 09, 2019, 09:09:34 пре подне »
Лијешевићи или Љешевићи из Будве (Маине) су потомци старог рода Лијешевића из Паштровића (Ластва, данас Петровац на мору). Не знам има ли од овог рода потомства данас.
Лијешевићи или Љешевићи у Грбљу су изумрли почетком 20. века.
Не би требало да ови родови имају везе са пиперским Лијешевићима.
Има их у Будви,значи Паштровиќи.Има и неких Стругара исто у Будви,они су вероватно Доњаци.Има неких Лијешевиќа,бар по књигама,и у Зети или бар породица насталих од њих,по предању.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2517
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7243 послато: Октобар 09, 2019, 01:20:54 поподне »
Рудински, католик, Суботица

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP343>YP3982. Нема блиских поклапања у табели Пројекта, што и није превише чудно узевши у обзир да је ова грана карактеристична пре свега за Пољаке, Украјинце, Словаке и Русине. Међу тестиранима из јавних база и анонимних истраживања поседује неколико блиских и релативно блиских поклапања (до 4 маркера разлике); у питању су тројица Пољака и један Украјинац, али и по двојица Срба и Русина из Војводине, два Хрвата из Хрватске и један тестирани из Црне Горе. Поседује велики број специфичних и ретких вредности: DYS385=12-14, прилично високе вредности Y-GATA-H4=13, DYS576=20 и DYS570=20, и снижену вредност DYS643=9.

Рудински су стара суботичка породица, први пут се помињу још око 1730. године. У "Протоколу магистрата повлашћене Краљевско-коморске вароши Сент Марија-пре звана Сабатка (1743-1756)" помиње се извесни Јосип Рудински. У "Именослову бачких Буњеваца" Марка Пеића и Грга Бачлије помињу се следећи породични надимци код презимена Рудински: Бирђа/Бирђини, Целер/Целерови, Каплар/Капларови, Кисло/Кислини, Шатрица/Шатрини и Желер/Желерови. У књизи Бранка Перуничића "Постанак и развитак баштина на подручју Суботице од 1686. године", Рудински се половином 20. века помињу међу буњевачким родовима.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2517
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7244 послато: Октобар 09, 2019, 02:11:30 поподне »
Перишић, Јовањдан, Стојник, Аранђеловац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Мареновићем из Плешина код Рашке, а поред њега врло блиски су му и Јанић из Бенковца код Окучана у Славонији (1/23), и Пипер из Берана, Словић из Чачка и Ласковић из Нове Градишке у Славонији (2/23). Не поседује неке претерано специфичне вредности.

"Перишићи 9 к. Слава: св. Јован. После 1804. г. доселио се прадед од Бијелог Поља."

https://www.poreklo.rs/2013/08/16/poreklo-prezimena-selo-stojnik-aran%C4%91elovac/

Са Мареновићем је без сумње блиско повезан, с обзиром на потпуно поклапање, исту славу, и даље порекло из Бијелог Поља. Мареновић је радио и Z280 панел, па на основу њега знамо да је негативан на скоро све до сада познате гране испод Y2902, панелом нису биле покривене само гране Y35232 и BY53776. Без обзира на то, мислим да је мала вероватноћа да Перишић и Мареновић припадају некој од ове две гране, па је једино преостало решење за ових неколико блиских родова Биг Ипсилон, или прецизније речено бар два.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8506
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7245 послато: Октобар 09, 2019, 02:40:43 поподне »
Губи, католик, Сента

Припада хаплогрупи I2a-L38. Поседује специфичан хаплотип и нема блиских поклапања ни са једним до сада тестираним припадником ове хаплогрупе у табели СДП-а. У односу на иностране резултате, најближе поклапање (1/23) има са једним Мађаром из Будимпеште, са анонимног истраживања.

Тестирани је навео да се Губији на простору кањишке општине налазе од 1750. године.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8506
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7246 послато: Октобар 09, 2019, 04:00:17 поподне »
Бојовић, Никољдан, Радошево/Ариље

Припада хаплогрупи Q2-L275>L245>Y2209, роду Братоножића. Поседује готово модалан хаплотип за ову подграну, једина вредност која се издваја је повишена 20 на DYS458 (модална је 18), коју не поседује ниједан до сада тестирани из рода Братоножића у табели СДП-а.

Недавно смо у оквиру Српског ДНК дана имали резултат Бојовића из Радошева али са славом Ђурђевдан:

19. Бојовић, Ђурђевдан, Радошево, Ариље, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује веома повишену вредност DYS439=15 коју нема ниједан припадник E хаплогрупе на пројекту. У оквиру гране Y30991 се издваја и по сниженој вредности DYS643=11.

Такође, на 23andme постоји један Бојовић из Радошева који је I2-PH908>Z16983, али без податка о слави. С обзиром на то, можемо констатовати да Бојовићи из Радошева припадају трима различитим хаплогрупама. Од Бојовића из Радошева потиче Радош Бојовић (1919-1943), народни херој Југославије по коме је некадашње Чичково преименовано у Радошево, али немамо податак која је била његова слава, односно слава његових предака. Приликом коментарисања резултата Бојовића који слави Ђурђевдан, Иван је приметио да је на сајту Порекла један посетилац оставио коментар у вези порекла Бојовића из Чичкове/Радошева, али који се односи на Бојовиће са славом Никољдан:

"Радим родослов за моју фамилију Бојовић која се налази у селу Чичково општина Чајетина на Златибору.Наиме ово село Чичково датира још из 15 века да би га угасили 1953 године и од једног дела направили ново село Радошево а други мој део прикључили селу Сирогојну тако да то село више не постоји. Ово наглашавам због тражења података.Ја сам успео да прикупим података о мојим прецима до 1823 године где има у попису име Марко Бојовић и све тако редом до данашњег дана .Оно што нисам могао да утврдим јесте одакле су дошли Бојовићи у Чичково. Отац је причао да су дошли из Црне Горе од Берана или из тог краја. МЕНИ треба неки јачи доказ о досељавању у стари Влах или Рујно како се некад звао тај крај.Наша слава је Свети Никола."

Може се рећи да је ово предање потврђено, с обзиром да у ужој и широј околини Берана имамо неколико тестираних припадника овог рода (Добрашиновић из Заостра код Берана, Шошкић из Улотине код Андријевице, Станковић из Грачанице код Андријевице и један тестирани са САНУ истраживања).
« Последња измена: Октобар 09, 2019, 04:04:01 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7247 послато: Октобар 09, 2019, 04:58:45 поподне »
Папић, Јовањдан, Бучје, Прибој

Припада хаплогрупи R1b>U106 ("германској" грани хаплогрупе R1b).

Вредност 20.2 на дис 448 карактерише сада већ довољно генетски профилисан род Бучеваца. Од досад тестиране тројице Бучеваца из непосредне околине Сарајева Папић се разликује на 2 од 23 СТР маркера, и то на брзомутирајућем дис 458 где Папић има вредност 16 а Бучевци 17. Такође, Папић на дис 570 има вредност 17 уместо 18 код Бучеваца.

Има помена да  Папићи са славом св Јован, којих има по Херцеговини, потичу из Бањана:

https://www.poreklo.rs/2012/02/29/poreklo-prezimena-papic/

Уколико бих морао да се определим где се по мени налази матица овог рода, одлучио бих се за простор Чајнича, где се дуго и током османске владавине одржавало рударство, али наравно ту се ради само о претпоставци. Бучје код Прибоја свакако је матица и за Бучевце из околине Сарајева.

Код R1b Бучеваца показало се, као и у случају тестираних Бучеваца који су I2 PH908, да је реч о презимену које су и једни и други понели по Бучју код Прибоја.
 

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7248 послато: Октобар 09, 2019, 05:31:45 поподне »
Папић, Јовањдан, Бучје, Прибој

Припада хаплогрупи R1b>U106 ("германској" грани хаплогрупе R1b).

Вредност 20.2 на дис 448 карактерише сада већ довољно генетски профилисан род Бучеваца. Од досад тестиране тројице Бучеваца из непосредне околине Сарајева Папић се разликује на 2 од 23 СТР маркера, и то на брзомутирајућем дис 458 где Папић има вредност 16 а Бучевци 17. Такође, Папић на дис 570 има вредност 17 уместо 18 код Бучеваца.

Има помена да  Папићи са славом св Јован, којих има по Херцеговини, потичу из Бањана:

https://www.poreklo.rs/2012/02/29/poreklo-prezimena-papic/

Уколико бих морао да се определим где се по мени налази матица овог рода, одлучио бих се за простор Чајнича, где се дуго и током османске владавине одржавало рударство, али наравно ту се ради само о претпоставци. Бучје код Прибоја свакако је матица и за Бучевце из околине Сарајева.

Код R1b Бучеваца показало се, као и у случају тестираних Бучеваца који су I2 PH908, да је реч о презимену које су и једни и други понели по Бучју код Прибоја.
Драги моји уредници,браќо,пријатељи,ударисмо ли о ледину са овим резултататом или шта?Ја сам по природи невјерник и то ми се у овом случају исплатило,значи ништа без доказа.Зато ако икако можете сачекајте са књигама и сопственим пројекцијама генезе родова,него дај да пробамо да надјемо неке паре да радимо снипове и да мало више пратимо науку.Неќете ми вјеровати,али осјеќам се врло лоше што сам био у праву,али баш лоше.Прапорци а не звона,браќо моја мила...

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3422
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7249 послато: Октобар 09, 2019, 06:07:12 поподне »
У реду,акако се онда Стругар уклапа у причу осим што је Доњак?Предање?

Уклапа се генетски у род Лутоваца који су највећи род из Пипера. Нећемо поуздано знати да ли су Доњаци заиста од Лијешевића, како им гласи предање, или су од неког другог братства из Пипера докле год се не тестира неко од Лијешевића из матице.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7250 послато: Октобар 09, 2019, 06:25:58 поподне »
Уклапа се генетски у род Лутоваца који су највећи род из Пипера. Нећемо поуздано знати да ли су Доњаци заиста од Лијешевића, како им гласи предање, или су од неког другог братства из Пипера докле год се не тестира неко од Лијешевића из матице.
Ајде Иване преведи ми ово Лијешевиќи из матице?Нисам сигуран на шта конкретно мислиш? Можеш и поруком ако мислиш да је тако боље...

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3422
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7251 послато: Октобар 09, 2019, 06:41:23 поподне »
Ајде Иване преведи ми ово Лијешевиќи из матице?Нисам сигуран на шта конкретно мислиш? Можеш и поруком ако мислиш да је тако боље...

Имај само у виду да се тако данас нико не презива, разродили су се на Лазаревиће, Матиће и Алагиће.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7252 послато: Октобар 09, 2019, 06:46:42 поподне »
У реду Иване,say no more,say no more,hahahihi

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7253 послато: Октобар 09, 2019, 09:07:38 поподне »
Бојовић, Никољдан, Радошево/Ариље

Припада хаплогрупи Q2-L275>L245>Y2209, роду Братоножића. Поседује готово модалан хаплотип за ову подграну, једина вредност која се издваја је повишена 20 на DYS458 (модална је 18), коју не поседује ниједан до сада тестирани из рода Братоножића у табели СДП-а.

Недавно смо у оквиру Српског ДНК дана имали резултат Бојовића из Радошева али са славом Ђурђевдан:

Такође, на 23andme постоји један Бојовић из Радошева који је I2-PH908>Z16983, али без податка о слави. С обзиром на то, можемо констатовати да Бојовићи из Радошева припадају трима различитим хаплогрупама. Од Бојовића из Радошева потиче Радош Бојовић (1919-1943), народни херој Југославије по коме је некадашње Чичково преименовано у Радошево, али немамо податак која је била његова слава, односно слава његових предака. Приликом коментарисања резултата Бојовића који слави Ђурђевдан, Иван је приметио да је на сајту Порекла један посетилац оставио коментар у вези порекла Бојовића из Чичкове/Радошева, али који се односи на Бојовиће са славом Никољдан:

"Радим родослов за моју фамилију Бојовић која се налази у селу Чичково општина Чајетина на Златибору.Наиме ово село Чичково датира још из 15 века да би га угасили 1953 године и од једног дела направили ново село Радошево а други мој део прикључили селу Сирогојну тако да то село више не постоји. Ово наглашавам због тражења података.Ја сам успео да прикупим података о мојим прецима до 1823 године где има у попису име Марко Бојовић и све тако редом до данашњег дана .Оно што нисам могао да утврдим јесте одакле су дошли Бојовићи у Чичково. Отац је причао да су дошли из Црне Горе од Берана или из тог краја. МЕНИ треба неки јачи доказ о досељавању у стари Влах или Рујно како се некад звао тај крај.Наша слава је Свети Никола."

Може се рећи да је ово предање потврђено, с обзиром да у ужој и широј околини Берана имамо неколико тестираних припадника овог рода (Добрашиновић из Заостра код Берана, Шошкић из Улотине код Андријевице, Станковић из Грачанице код Андријевице и један тестирани са САНУ истраживања).

Зар Бојовић који је E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991 није славу Ђурђевдан преузео због земље тј. неки његов предак:

Слава Ђурђевдан је слава Бојовићеве прабабе тј. њенога имања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8506
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7254 послато: Октобар 09, 2019, 10:25:16 поподне »
Зар Бојовић који је E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991 није славу Ђурђевдан преузео због земље тј. неки његов предак:

Да, то је навео Бојановић, али која му је онда била стара слава? По мушкој линији очигледно није повезан са Бојовићем који је Q2 а чији резултат се подудара са славом (Никољдан) и предањем (околина Берана) још неких братоножићких родова. Нисам успео да пронађем никакву етнографску литературу о становништву Чичкове/Радошева како би се евентуално разјаснила ова необична ситуација.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3422
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7255 послато: Октобар 09, 2019, 11:36:00 поподне »
Брајовић, Петковдан, Јеленак, Даниловград, E-V13>Z5017>Z16988>BY155589

Тестирани припада роду Бјелопавлића и има модални хаплотип за овај род.

Брајовићи су грана Павковића из Бјелопавлића, тако да је овим резултатом потврђено предање. Петар Шобајић је забележио следеће о овом братству:

Брајовићи. Овим именом обухваћено је неколико браства која доводе порекло од Браја, сина Павкова. Брајо је био погрешио са неком родицом, те га по пресуди неког Радуна Томашевића, који је у то време био глава племену, обесе у селу Пажићима на месту које се од тада зове Кривосуд, јер се доцније показало да Брајо није био крив. Њехови синови пређу у Голубовце у Зети, тамо један остане, а други се врате и населе до Петрушиновића у селу Красовини, па одате пређе у Лаће. Брајо је по једном казивању имао Николу, Јова, Ика и Вукашина, кога су звали Котло. Од њих су Ераковићи од Николе, Јововићи, Иковићи и Котлешићи. С њима живи још неколико браства, која носе исто име Брајовићи и казују да су од Браја, а други им то споре. То су Филиповићи, Томковићи, Кошутовићи, Ђуретићи, Прелевићи и Чучковићи. Стара села Брајовића су Лаће и Красовина, од половине прошлог века се из њих највећи део премакао горе у стране, у Осоје, Тврдан и Гостиље Брајовићско и на ниже у Јеленак при пољу. До 1852. год. имали су у Косовом Лугу само стаје за стоку и мало сталних кућа, од тада су населили Косић, који је сада једно од највећих и најбогатијих села њихових.

Немамо податак од које тачно гране потиче тестирани, али би било занимљиво видети да ли потиче од неке од мањих грана.
Појава да већа братства оспоравају порекло мањим братствима нигде није била раширена као у Бјелопавлићима што се одлично види на примеру Брајовића.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1386
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7256 послато: Октобар 10, 2019, 01:37:56 пре подне »
Да, то је навео Бојановић, али која му је онда била стара слава? По мушкој линији очигледно није повезан са Бојовићем који је Q2 а чији резултат се подудара са славом (Никољдан) и предањем (околина Берана) још неких братоножићких родова. Нисам успео да пронађем никакву етнографску литературу о становништву Чичкове/Радошева како би се евентуално разјаснила ова необична ситуација.

 Занимљива ситација са 3 хаплогрупе код истог презимена из истог села. То подручје није баш покривено, ако је од релеватности поменута слава нашао сам посредно Бојовиће са славом Ђурђевдан из сусједног села Висока као досељенике у село Гојна Гора:
"-Бојовићи уз Мариће и на заравни су, дошли из Високе, има их 6 кућа, славе Ђурђевдан."

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7257 послато: Октобар 10, 2019, 09:26:59 пре подне »
Бојовића има у Високој (има хроника села у дигиталној библиотеци) , нису род са Бојовићима из Чичкове

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8506
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7258 послато: Октобар 10, 2019, 09:30:14 пре подне »
Такође, на 23andme постоји један Бојовић из Радошева који је I2-PH908>Z16983, али без податка о слави.

Превидео сам да тестирани Z16983 Бојовић из Радошева слави Никољдан исто као и тестирани презимењак који је Q2. Дакле за сад ситуација стоји овако - Бојовићи никољштаци (Q2-Y2209 и I2-PH908>Z16983) и Бојовићи ђурђевштаци (E-V13>Y30991).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2517
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7259 послато: Октобар 10, 2019, 12:14:48 поподне »
Радишевић, Аранђеловдан и Велика Госпојина, Мравиње, Пипери

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Мареновићем из Плешина код Рашке (који је SNP потврђен као Y2902*) и јуче објављеним Перишићем из Стојника код Аранђеловца. Од Јанића из Бенковца код Окучана разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Пипера из Берана, Словића из Чачка и Ласковића из Нове Градишке на 2 од 23. Нисам успео пронаћи детаљнијих података о овим Радишевићима, па ако неко има више информација нека напише.