Аутор Тема: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати  (Прочитано 16900 пута)

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 957
  • I2-Z16982
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #100 послато: Август 04, 2022, 12:20:58 поподне »
Џувелековић је I2-FT76511, пета  потрвђена грана I2 -Y3120.  Семберија и Мајевица ће тек да откривају своје генетске тајне.

Ма ми заправо очекујемо да се Лука јави :)

Ван мреже VeliborLazic13

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 115
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #101 послато: Август 04, 2022, 12:25:38 поподне »
Дакле, и овдје је разбијен још један мит. Мустафа Грабчановић је очигледно у својој монографији некритички преузео податке Скарића. Оно што мене занима јесу топоними Батковић у јужнијим крајевима:

"У Тузланској Области има мноштво имена места, брда, река, потока,извора и земљишта једнаких или сличних називима y крајевима источно,јужно и југоисточно од ње. Нпр. Батар, Гучево, јагодња, Коренита,
Тршић с обе стране Дрине; Бабајаћи у сребрничком и ваљевском;Батковић у бијељинском и Батковићи у чајничком, невесињском истолачком".

Захваљујем уреднику на "препакивању"; мним да је то био Никола Вук.

И још нешто, Батковић је и презиме.

Додао бих овоме само још и Батковиће код Прибоја на Лиму.

Занимљиво је да је у сваком од наведених случајева топоним у множини (Батковићи), једино је у Семберији у питању једнина (Батковић) и тако је било од првог помена тог назива у писаним изворима.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 957
  • I2-Z16982
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #102 послато: Август 04, 2022, 12:37:33 поподне »
Додао бих овоме само још и Батковиће код Прибоја на Лиму.

Занимљиво је да је у сваком од наведених случајева топоним у множини (Батковићи), једино је у Семберији у питању једнина (Батковић) и тако је било од првог помена тог назива у писаним изворима.

То је тачно. Не бих сада о томе да ли је (прва) породица која се населила у Батковићу носила то презиме ли је дошла из Батковића, али "гутање самогласника" ( па и преметање- намастир) и није баш страно на овом подручју.

Ван мреже VeliborLazic13

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 115
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #103 послато: Август 04, 2022, 12:50:27 поподне »
То је тачно. Не бих сада о томе да ли је (прва) породица која се населила у Батковићу носила то презиме ли је дошла из Батковића, али "гутање самогласника" ( па и преметање- намастир) и није баш страно на овом подручју.

Занимљива је то тема, а ја не бих да угушим остале Батковићем (то ми је најбоље познато, а вјерујем да се на примјеру Батковића може много тога закључити и када су остала насеља Семберије у питању). :-)

Што се имена Батковића (семберског) тиче, турски пописи несумњиво доказују да је раније име мјеста Мирковац, а да до промјене и то постепене, долази у другој половини 16. вијека, од када оба имена егзистирају заједно (попис из 1604. то доказује), да би се у 17. вијеку стари назив у потпуности изгубио и остао само Батковић. Ово се може повезати са досељењем новог становништва и лаганим нестајањем старог, са којим нестаје и стари назив села, али нема смисла доводити то у везу са досељењем из неког од јужнијих Батковића, јер нема поузданих доказа да су та села уопште старија од семберског Батковића. Не искључујем могућност да назив Батковић потиче од имена (прије него презимена) неког локалног земљопосједника - кроз цијели 16. вијек фигурирају хришћани (нећу улазити сада у разматрање о томе да ли православни или припадници Цркве босанске) као власници баштина, а у Батковићу чак и по попису из 1604. искључиво су хришћани власници баштина (колико ми је познато, али се морам оградити, јер превод пописа за овај дио БиХ још увијек није објављен). Имена као што су Батало (великаш са титулом тепчије, из 14. вијека, ако се не варам), или Батко, нису непозната у средњовјековној Босни, па не могу искључити то да село свој данашњи назив дугује некој таквој личности (какав је случај са Којчиновцем и кнезом Којчином из 16. вијека).   

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 957
  • I2-Z16982
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #104 послато: Август 04, 2022, 01:07:46 поподне »
Занимљива је то тема, а ја не бих да угушим остале Батковићем (то ми је најбоље познато, а вјерујем да се на примјеру Батковића може много тога закључити и када су остала насеља Семберије у питању). :-)
Имена као што су Батало (великаш са титулом тепчије, из 14. вијека, ако се не варам), или Батко, нису непозната у средњовјековној Босни, па не могу искључити то да село свој данашњи назив дугује некој таквој личности (какав је случај са Којчиновцем и кнезом Којчином из 16. вијека).

Нема ту говора о "дављењу" генетско профилисање родова и породица за Батковић, које је значајно и велико семберско село је изузетно важно; то је образац.

Успут када су у питању одређене презимена која и данас постоје, а још прије Боденштајна (наћи ћу то јер ту је темо покренуо г. Паво а ја сам идентификовао већину мјеста) јесу Петрић у Вршанима и Поштић у Међашима.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 957
  • I2-Z16982
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #105 послато: Август 04, 2022, 01:30:56 поподне »
И још нека имена и презимена уз Tanaczko   Postich   Megyassa и Jovan   Petrich   Vershany:

Mihailo   Vragolovich   Brodacz -Бродац
Ljuboje   Sladojevich   Megyassa - Међаши
Nicola   Lettun   Czerljenovo- Црњелово
Gyorgye   Kernich   Obarska- Обарска
Stojan   Mladenovich   Dvorovi - Дворови
Illia   Czembich   Trisnicza - ваљда Тријешница и сигурно Чембић (Велибор их зна има их у Батковићу) итсл.






Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 957
  • I2-Z16982
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #106 послато: Август 04, 2022, 01:37:03 поподне »
Успут када су у питању одређене презимена која и данас постоје, а још прије Боденштајна (наћи ћу то јер ту је темо покренуо г. Паво а ја сам идентификовао већину мјеста) јесу Петрић у Вршанима и Поштић у Међашима.

Исправка, ријеч је о Дубичком рату (1787-1791) а сам попис је из 1791. године

Ван мреже VeliborLazic13

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 115
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #107 послато: Август 04, 2022, 01:44:21 поподне »
И још нека имена и презимена уз Tanaczko   Postich   Megyassa и Jovan   Petrich   Vershany:

Mihailo   Vragolovich   Brodacz -Бродац
Ljuboje   Sladojevich   Megyassa - Међаши
Nicola   Lettun   Czerljenovo- Црњелово
Gyorgye   Kernich   Obarska- Обарска
Stojan   Mladenovich   Dvorovi - Дворови
Illia   Czembich   Trisnicza - ваљда Тријешница и сигурно Чембић (Велибор их зна има их у Батковићу) итсл.

Ово је већ друга прича и овдје можемо говорити о томе да се ради о презименима која и данас постоје. Ово је попис фрајкора из Босне и Србије који су учествовали на страни Аустрије у рату 1788.-1791. Сачињен је 1788. и млађи од пописа који је објавио Боденштајн за 63-64 године, а што је битније, пада у вријеме послије 1739, дакле након што су Турци вратили Посавину и након што је, по званичној верзији, почело ново насељавање Семберије. Сладојевић јесте из Међаша, препознаје из и попис из 1851. као Сладојевиће, а од њих је настало неколико данашњих презимена у Међашима, док се то основно, чини ми се, изгубило. Летун је из Црњелова, Кајмаковићка их назива Летунски, али их попис из 1851. наводи као Летуновиће. Такође данас разграната група породица, али тог изворног презимена нема. Чембићи јесу из Тријешнице, а вјерујем да су и ови батковљански у Марићима досељени из Тријешнице, релативно касно, најраније 1870-их. Овај Обрљан је вјероватно Крнић/Крњић. Такође презиме ког данас нема, али је можда сачувано у називу дијела засеока Јелав - Крнићи. У том попису има и доста људи из брчанске Посавине и са обронака Мајевице. Веома занимљиво штиво.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 957
  • I2-Z16982
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #108 послато: Август 04, 2022, 01:51:31 поподне »
Овај Обрљан је вјероватно Крнић/Крњић. Такође презиме ког данас нема, али је можда сачувано у називу дијела засеока Јелав - Крнићи. У том попису има и доста људи из брчанске Посавине и са обронака Мајевице. Веома занимљиво штиво.

Ако су Крњићи има их, али не Обарској него у Доњој Чађавици, заселак Гленђићи


Ван мреже VeliborLazic13

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 115
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #109 послато: Август 04, 2022, 01:57:19 поподне »
Ако су Крњићи има их, али не Обарској него у Доњој Чађавици, заселак Гленђићи

Знате ли шта славе ти Крњићи из Гленџића и да ли у том засеоку има још увијек презимена Гленџић?

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 957
  • I2-Z16982
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #110 послато: Август 04, 2022, 02:06:34 поподне »
Знате ли шта славе ти Крњићи из Гленџића и да ли у том засеоку има још увијек презимена Гленџић?

Мислим да тог презимена бише нема, али Крњићи славе Аранђеловдан.

Ван мреже VeliborLazic13

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 115
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #111 послато: Август 04, 2022, 02:54:15 поподне »
Мислим да тог презимена бише нема, али Крњићи славе Аранђеловдан.

Интересантно. У овом попису из 1851. Гленџића има скоро 10 кућа, појединачно гледано су били најбројнија породица у Чађавици. Шта су они славили, ако знате? Да ли је могуће да се и ту десило раздвајање на више породица са другим презименима?

Недавно ми се јавио један Крнић, члан Порекла, из Хрватске, сада католик, али тврди да је његов предак Крнић/Крњић доселио у Хрватску из Семберије и то у вријеме Дубичког рата, тј. да је то баш овај Крњић (Крњић/Крнић), па га је занимало да ли је могуће утврдити неку везу са породицама које данас живе у Семберији. Он каже да су његови преци славили Јовањдан, тако да вјероватно нема повезаности са овима из Чађавице.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 957
  • I2-Z16982
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #112 послато: Август 05, 2022, 10:17:03 пре подне »
Овај други би се могао прочитати као Трстика, а то би опет био семберски дијалектизам за трску, што указује на мочварни терен, па бих га ја смјестио негдје у данашње Гајиће или Клис.

Велиборе како ми ногли протумачити овај топоним Клис?
Видим да Адем Ханџић (без фусноте) ставља знак једнакости између Клиса и црква:

"Na pravoslave crkve upučuje, sigurno, i naziv Klisa (=crkva)"

Па даље наставља да на такве називе, уз опаску послије 16. вијека, налазимо на два мјеста село Клиса код Зворника и заселак Клиса у оквиру села Батковић....

Ван мреже VeliborLazic13

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 115
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #113 послато: Август 05, 2022, 10:49:17 пре подне »
Велиборе како ми ногли протумачити овај топоним Клис?
Видим да Адем Ханџић (без фусноте) ставља знак једнакости између Клиса и црква:

"Na pravoslave crkve upučuje, sigurno, i naziv Klisa (=crkva)"

Па даље наставља да на такве називе, уз опаску послије 16. вијека, налазимо на два мјеста село Клиса код Зворника и заселак Клиса у оквиру села Батковић....

На отоманском турском, али и модерном турском језику црква се каже kilise. Ријеч је у турски стигла из средњевјековног/византијског грчког језика - латинична транскрипција ријечи црква на том језику би била ekklesia. Латински израз је практично исти - ecclesia. Дакле, има основа да се топоним Клис везује са турском рјечју за цркву, мада већина саговорника који баратају и турским/османским турским ће то изговорити у женском роду (Клиса). Како рекосте, није нам страно гутање самогласника. Колико ми је познато, археолошка ископавања на подручју Клиса и батковљанског Луга нису довела до проналаска остатака сакралних грађевина (ископавањима у јужнијем засеоку Липовица, за који рекох да лежи на траси старог римског пута, довела су до проналска темеља ранохришћанског вјерског објекта и то на локалитету познатом међу локалним становништвом као Црквина), али јесу пронађени остаци из различитих, па и средњовјековног периода. По усменом предању које се преноси у Батковићу, на локалитету Градац, између засеока Клис и ријеке Саве, налазио се двор Филипа Маџарина (Pippo Spano, 1369-1426, италијански кондотијер у служби угарског краља). Сама чињеница да се то предање очувало је мали доказ одређеног континуитета у насељености Батковића, али указује и на могуће постојање значајнијих објеката у том дијелу села у прошлости.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 957
  • I2-Z16982
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #114 послато: Август 05, 2022, 10:56:28 пре подне »
Колико ми је познато, археолошка ископавања на подручју Клиса и батковљанског Луга нису довела до проналаска остатака сакралних грађевина (ископавањима у јужнијем засеоку Липовица, за који рекох да лежи на траси старог римског пута, довела су до проналска темеља ранохришћанског вјерског објекта и то на локалитету познатом међу локалним становништвом као Црквина), али јесу пронађени остаци из различитих, па и средњовјековног периода.

Ово сам желио да чујем. Такође, пронашао сам да се тај термин помиње у Дечанској хрисовуљи и то као клисијарах - »калуђер који управља службом божјом«, као и параклисара  (Вук) »(православни црквени термин) манастирски црквењак, звонар.

Дакле, грецизам који је дошао са Османлијама. Иначе у јужним крајевима камбанити значи звонити. Вјероватно одатле и презиме у Бјелошима Камбан.



Ван мреже VeliborLazic13

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 115
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #115 послато: Август 05, 2022, 11:40:24 пре подне »
У вези са јуче начетом темом Сембераца и Мајевичана у Дубичком рату (1788-1791), према ономе што сам успио закључити, у попису се помињу сљедећа мјеста са подручја Семберије и Мајевице, те источног дијела Дистрикта Брчко: Бјелошевац, Брезје, Брезово Поље, Бродац, Бузекара, Црњелово, Глоговац (ово није сасвим поуздана идентификација), Криваци (данас ово село више не постоји, а налазило се приближно на мјесту ТЦ ФИС код Бијељине), Лабуцка, Мачковац, Међаши, Обарска, Попово Поље, Растошница, Свињаревац (данашње Остојићево), Тријешница, Угљевик, Вршани и можда Велино Село (наводи се као Великосело, али су Аустро-Угари правили грешку са називом Велина Села још и 1888. у току успоставе земљишних књига, па се знало десити да пишу Велико Село). Укупно је било близу 70 добровољаца са подручја ових села.

Има неколико занимљивости, али пар њих заслужује да се истакне:
- велики број насеља у последњим деценијама 18. вијека, у односу на само 3 из 1724/25, јасно говори о интензитету насељавања у другој половини 18. вијека (што и даље не говори против тезе да међу досељенима има и оних који су се само вратили из ибјеглиштва с друге стране Саве).
- недовршен процес унутрашњих миграција на овом подручју може се примјетити кроз чињницу да срећемо добровољце са презименима Аћимовић и Шабић из Брезова Поља. У првој половини 19. вијека у Вршанима ће се формирати засеоци Аћимуша-махала и Шабуља-махала (како су Аустро-Угари навели називе на својим војним мапама), а Аћимовићи и Шабићи ће се преточити у можда у неким периодима и најбројнију породицу у Вршанима - Божиће, што је вјероватно само накнадни доказ да су обје породице потицале од истог претка. Стојан Аћимовић, пописан у овом попису добровољаца је, по свему судећи, један од мојих предака преко бабе по оцу, што ми цијелу ствар чини још занимљивијом.
- Катићи из Броца ће и у каснијем периоду играти значајну улогу у локалној, али и широј историји, а од њих потиче и Сима Катић "Прекодринац", један од војвода из Првог српског устанка, који је у вријеме сачињавања овог пописа имао 5 година.
- пописан је Бојица Богићевић/Богичевић из Свињаревца - данашњег Остојићева, што је веома занимљиво када се доведе у везу са пописом граничара и ускока из 1724/25 (популарни Боденштајн) јер се ту у Броцу наводи Јован Богичевић/Богићевић. Због релативно малог протека времена и географске блискости (то су сусједна села, при чему је Остојићево гравитирало и гравитира или према Батковићу или према Броцу) ово може бити скроман доказ који говори у прилог томе да није након сваке промјене господара Семберије и комплетно становништво "ресетовано".   

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 957
  • I2-Z16982
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #116 послато: Август 05, 2022, 11:40:34 пре подне »
6. Стевановић, Угљевик R1a

Не смијемо заборавити Мајевицу.

С обзиром на то да се Драган ријетко јавља, слободан сам био да потражим његове BIG 700 резултате на Yfull, као и пролог г. Ригела.

Од раније се знало да Стевановић Шаренац, као и његов земљак Марковић. Видим да је у терминално одређеној хаплогрупи означен СНП R-Y144943. Други носилац је Стајић из Херцеговине, али не знам тачно мјесто.

С тим у вези поставља се питање да ли је сеоба била директна Херцеговина - Мајевица или етапна. Шаренци под тим презименом су нађени у Папраћи и знам сигурно да их под тим презименом има у околини Власенице (заборавио сам село).

Можда је то Драган и објаснио али не сјећам се, сем податка Ивана Марковића о Велику Шаренцу.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 957
  • I2-Z16982
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #117 послато: Август 05, 2022, 11:53:44 пре подне »
Недовршен процес унутрашњих миграција на овом подручју може се примјетити кроз чињницу да срећемо добровољце са презименима Аћимовић и Шабић из Брезова Поља. У првој половини 19. вијека у Вршанима ће се формирати засеоци Аћимуша-махала и Шабуља-махала (како су Аустро-Угари навели називе на својим војним мапама), а Аћимовићи и Шабићи ће се преточити у можда у неким периодима и најбројнију породицу у Вршанима - Божиће, што је вјероватно само накнадни доказ да су обје породице потицале од истог претка. Стојан Аћимовић, пописан у овом попису добровољаца је, по свему судећи, један од мојих предака преко бабе по оцу, што ми цијелу ствар чини још занимљивијом.

Е ово нисам знао да Божићи и Аћимовићи можда потичу од истог претка. Божиће знам и они су преживјели ханџар дивизију а за Аћимовиће није сигурно. Да напоменем да се презиме Аћимовић на подручју Бијељине помиње само у Вршанима (Нови). Такође, дио породица из Вршана је, како они веле, поријеклом из Посавине тачније Крушково Поље Шамац. Шкорићи око тога немају резерве.

Ван мреже VeliborLazic13

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 115
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #118 послато: Август 05, 2022, 12:10:24 поподне »
Е ово нисам знао да Божићи и Аћимовићи можда потичу од истог претка. Божиће знам и они су преживјели ханџар дивизију а за Аћимовиће није сигурно. Да напоменем да се презиме Аћимовић на подручју Бијељине помиње само у Вршанима (Нови). Такође, дио породица из Вршана је, како они веле, поријеклом из Посавине тачније Крушково Поље Шамац. Шкорићи око тога немају резерве.

Чак су у црквеним књигама до Другог свјетског рата навођени под презименом Божић-Аћимовић (слава Ђурђевдан). Постојала је и једна кућа Божића са славом Аранђеловдан, али то је, очигледно нешто друго. У Попису из 1851. пописан је, као глава једног од домаћинстава Аћимовића, Божо Аћимовић, син Јеремије, рођен 1806, по ком вјероватно Божићи носе презиме. Детаљном анализом црквених књига и њиховим довођењем у везу са пописом из 1851. вјероватно би се могло доказати да ли још неке од породица из Вршана воде поријекло од Аћимовића.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 957
  • I2-Z16982
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #119 послато: Август 05, 2022, 12:16:19 поподне »
Божо Аћимовић, син Јеремије, рођен 1806, по ком вјероватно Божићи носе презиме.

Ма да Јеремија бивши директоре поште. Све се слаже :)