Када ће први списак пријављених?
Још једна акција тестирања која прерасла у традиционалну. Надамо се солидном броју тестираних.
Прва тура је предата крајем прошле недеље:Илићи из Букора су огранак од Ђапића из НК,
1. Јовић, Алимпијевдан, Ново Ланиште/Јагодина
2. Илић, Аћимовдан, Букор, Шабац
3. Петровић, Никољдан, Липовац, Горњи Милановац
4. Радојичић, Ђурђевдан, Клатичево, Горњи Милановац
5. Красић, Стевањдан, Биличић, Гламоч
2. Илић, Аћимовдан, Букор, Шабац, J2b-M205>Y22059Нисам ни сумњао да су наши, а и рекао сам одмах да су од Ђапића 😎
Тестирани је навео предање о пореклу из околине Никшића, од братства Ђапића (племе Угреновића). Слично предање се помиње у монографији "Рађевина и Јадар" (село Шор), за тамошње Дамњановиће.
"Дамњановићи (ст. през. Ђапићи) из Студенаца (код Никшића). Један њихов дед се уставио у Острову, други је отишао у Цветуљу и потом у Бадовинце, а трећи у Букор. (Јоаким и Ана)."
Судећи по овом налазу, Илићи из Букора су вероватно огранак Дамњановића, а даље Ђапића. Претпостављам да већи број породица из мачванског и колубарског округа, са овом славом, припада управо роду Угреновића.
Тестирани се и генетички потпуно уклапа у овај род (вредност 10 на маркеру DYS643). Овим резултатом добили смо вероватно и хаплогрупу Ђапића, једног од пар главних братстава Угреновића. Преко Пејића из околине Сарајева знамо хаплогрупу Пејовића, а у матици су тестирани Мумовићи, Лаловићи и Мијановићи (сви J2b-M205). Остало је да се тестирају још Пантовићи, мада нема сумње да су повезани са осталим Угреновићима. Генетичка прича око овог племена се лепо развија за сада.
Нисам ни сумњао да су наши, а и рекао сам одмах да су од Ђапића 😎
Браво, роде! С обзиром да је од тебе кренула ова прича о Угреновићима и J2b-M205, заслужујеш да носиш орден Угреновића! ;)Хвала брате!
На жалост немамо скоро никаквих историјских извора о самом Угрену и племену, и то ме јако фрустрира! Ал шта је ту је, полако идемо напријед!
5. Красић, Стевањдан, Биличић/Гламоч
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичнијих вриједности, DYS456=16, DYS570=20, DYS643=11, међутим нема тестираних који би посједовали све три ове вриједности. Од слављеника Стевањдана, Красићу су најближи (додуше на 5/23 разлике): Зеленковићи из Домановића/Чапљина; Бајићи из Видова Села/Дрвар; Крповићи из Звијезда/Пријепоље и Симићи из Какмужа/Петрово. Зеленковићи имају двије дијељене карактеристичне вриједности са Красићем DYS456=16, DYS643=11, а Бајићи ниједну иако су географски најближи.
У већински муслиманском селу Биличић код Гламоча, Красићи су поред три муслимаске породице: Бејтегића, Радоваца и Нухића једини православни род који је старосједичаки. Самим тим они би могли бити из првог слоја српског становништва на гламочком пољу који је обухваћен пописом 1550. године.
Миковиће из Јежевице код Чачка и уз необјављену породице из Распоганче/Сјеница.
Красићи из Дрниша исто славе Стевањдан, а тамо су од почетка 18. в. По мени је сеоба била из Гламоча у Далмацију, иако ови из Гламоча и Ливна махом имају причу о досељавању из Далмације.
Красићи из Дрниша исто славе Стевањдан, а тамо су од почетка 18. в. По мени је сеоба била из Гламоча у Далмацију, иако ови из Гламоча и Ливна махом имају причу о досељавању из Далмације.Подручје у Гламочу гдје је Биличић (Биличић и Хозићи) је насељено поред муслиманских старосједилачких породица (очекивано због обиља плодне земље) и православним породицама досељеним из Далмације и то из врличког,дрнишког и сињског краја.Остале православне породице из ова два села су породице које су у гламочком пољу већ биле и раније, па сплетом околности пресељавале се у Биличич и Хозиће.Та линија досељавања западно од Динаре,из Сиња и Дрнишког краја у горње гламочко поље је увелико позната и кроз предања и и потврђена тестирањем.Није ми досад познат обрнути смјер кретања становништва , што се не може рећи за правац из сјеверне Далмације и Лике.
5. Красић, Стевањдан, Биличић/Гламоч
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичнијих вриједности, DYS456=16, DYS570=20, DYS643=11, међутим нема тестираних који би посједовали све три ове вриједности. Од слављеника Стевањдана, Красићу су најближи (додуше на 5/23 разлике): Зеленковићи из Домановића/Чапљина; Бајићи из Видова Села/Дрвар; Крповићи из Звијезда/Пријепоље и Симићи из Какмужа/Петрово. Зеленковићи имају двије дијељене карактеристичне вриједности са Красићем DYS456=16, DYS643=11, а Бајићи ниједну иако су географски најближи.
Подручје у Гламочу гдје је Биличић (Биличић и Хозићи) је насељено поред муслиманских старосједилачких породица (очекивано због обиља плодне земље) и православним породицама досељеним из Далмације и то из врличког,дрнишког и сињског краја.Остале православне породице из ова два села су породице које су у гламочком пољу већ биле и раније, па сплетом околности пресељавале се у Биличич и Хозиће.Та линија досељавања западно од Динаре,из Сиња и Дрнишког краја у горње гламочко поље је увелико позната и кроз предања и и потврђена тестирањем.Није ми досад познат обрнути смјер кретања становништва , што се не може рећи за правац из сјеверне Далмације и Лике.
Оба смера сеоба су добро документована, само што се народ, као што сам написао, из Босне у Далмацију селио раније, а из Далмације у Босну касније. И један и други талас су били масовни и нема смисла оспоравати их говорећи 'није ми познато' и 'није ми логично'.
Могу да се сложим с овом констатацијом, првенствено што си хронолошки ишао. Само бих модификовао твоју претходну поруку о сеобама из Босне у Далмацију у 16. и 17. в. Није то било сеоба из Босне, него је мајка свих мајки сеоба из Херцеговине у ширем смислу према Далмацији и Босанској Крајини почетком 16. в. То је данашње српско становништво најзападнијих крајева, уз сво дужно поштовање према фамозном племену Гламочана и Власима из предтурског доба који су незаобилазни и неистражени до краја.Значи, мајка Херцеговина је била густо насељена, а Далмација и Босанска Крајина пустарија. Или су само муслимани били западно од Врбаса и Неретве до почетка 16. вијека. Врло занимљиво.
Значи, мајка Херцеговина је била густо насељена, а Далмација и Босанска Крајина пустарија. Или су само муслимани били западно од Врбаса и Неретве до почетка 16. вијека. Врло занимљиво.
Значи, мајка Херцеговина је била густо насељена, а Далмација и Босанска Крајина пустарија. Или су само муслимани били западно од Врбаса и Неретве до почетка 16. вијека. Врло занимљиво.
Ни данас, а ни икада раније, Херцеговина није имала толики демографски потенцијал и величину да попуни друге регије, а да се више пута не насели новим становништвом. Пре свега, биће реч о кружном и повратном кретању једног истог становништва на тромеђи.
Ни данас, а ни икада раније, Херцеговина није имала толики демографски потенцијал и величину да попуни друге регије, а да се више пута не насели новим становништвом. Пре свега, биће реч о кружном и повратном кретању једног истог становништва на тромеђи.Ту су битни време и простор, није Херцеговина имала потенцијал да попуни друге регије, него они родови који су исељени у друге регије су се временом намножили у тим регијама. Теоретски, пре исељавања из Херцеговине, тамо није морало ни бити много више становника него што је данас (али када је то било и колико је времена протекло од насељавања у новим регијама? Не може се број родова исељених из Херцеговине у регијама у које су се иселили изједначити са бројем становника Херцеговине напр. 300 година пре тога. Плус, вероватно су у новим срединама имали већи потенцијал за демографско ширење него у матици одакле су пореклом, па се сад питаш "колики је демографски потенцијал" то могла да има Херцеговина пре исељавања, када има толико потомака исељеника ван Херцеговине?)
Плус, вероватно су у новим срединама имали већи потенцијал за демографско ширење него у матици одакле су пореклом, па се сад питаш "колики је демографски потенцијал" то могла да има Херцеговина пре исељавања, када има толико потомака исељеника ван Херцеговине?)Пример: вероватно је данас можда 95% (можда и више) Никшића ван матице, а свега 5% (или мање) у матици (иако их је некада 100% било у матици, али када и у ком броју?). Тако је и за друге херцеговачке родове који су се исељавали
Ни данас, а ни икада раније, Херцеговина није имала толики демографски потенцијал и величину да попуни друге регије, а да се више пута не насели новим становништвом. Пре свега, биће реч о кружном и повратном кретању једног истог становништва на тромеђи.Тако је, незнам зашто та теза не погодује устаљеном мишљењу али ће и то доћи на своје. Исто тако како је слуђени народ тумаро од немила до недрага у религијском опсегу исто тако је тумаро и у географском и трудио се да остане у ономе што му је био дио спознаје а када то није успио да учини срећу је тражио удаљенијом миграцијом.
Прво, треба да се схвати Дарвинова теорија еволуције, да само најјачи и најспособнији опстају. Та биолошка одредница се даље надовезује на географију, тј. да су у увек људи са планина потискивали оне у низији из простог разлога што су способнији и агресивнији. Множе се, не могу да исхране своје породице и шире се на подручја у којима људи живе у изобиљу у односу на њих (иако то није ништа специјално). Бројност уопште није битна, као што је био случај код Викинга који су харали Европом уздуж и попреко, са незнатним бројем људи. И да се вратимо на Турке...они освајају територије према западу, Хрвати чакавци гмиле на све стране, само да их не дочекају, а онда Турци кажу: "Ево Срби, браћо мила, на западу остала празна поља, само их населите са вашом стоком (претежно овцама) да не пропада земља. Тако су насељени западни српски крајеви. Неки се можда неће сложити са мном, иако сам пласирао епску причу. Драже им је племе Гламочана од стољећа седмог.Поприлично се слажем са Вашом "епском причом",помјерања од плодних равница сјеверне Македоније и Косова и Метохије на правац у ком је све рђаво , сем нешто пашнјака , ако и њих има.Значи сеобе иду прекп Црне горе,Херцеговине,Далмацијом све до кршне Лике.Имовина коју имају племена су искључиво стока и примитивни лични алат,који им на мјестима на којим нема обрадивог земљишта ,воде и сл не омогућава развој, дапаче већи број мушких потомака уситнјава и оно мало што имају и наравно да се покрећу за мјестом гдје могу да се прехрана (први и најзначајнији интерес).Зато не чуди прелазак из "уређеног" млетачког друштва у Далмацији у "дивљи запад" османског царства-садашнја Босанска Крајина.Што се тиче лично Ваше хапло групе и везе са Гламочанима,Дрварчанима и сл. то су презимена која су прешла правцем западно од Динаре,кроз Преодац према Унцу и Гламочу или западније кроз Срб у бјељајско поље.Становништво Горњљег гламочког поља је насељавано линијом источно од Динаре ,односно преко Ливна,Купреса.Појединачни случајеви су могући дотле да нема рјешенја за порекло порпдице (лични примјер ,моји су око 1780 сигурно били Милошевићи, због неког догађаја са локалним Турцима-наводно убиство ,попаљени, побијени,преживјели побјегли преко границе у Далмацију,на њихово мјесто бег преселио Шавије из Вагана-и данас су ту.Моји се послије вратили на нову позицију -садашње Рељино село и до данас смо од тада Црнчевићи).Нигдје не нађе фамозне Милошевиће по Босанској крајини или Херцеговини,Далмацији , а да им је хапло група као моја.
Прво, треба да се схвати Дарвинова теорија еволуције, да само најјачи и најспособнији опстају. Та биолошка одредница се даље надовезује на географију, тј. да су у увек људи са планина потискивали оне у низији из простог разлога што су способнији и агресивнији. Множе се, не могу да исхране своје породице и шире се на подручја у којима људи живе у изобиљу у односу на њих (иако то није ништа специјално). Бројност уопште није битна, као што је био случај код Викинга који су харали Европом уздуж и попреко, са незнатним бројем људи. И да се вратимо на Турке...они освајају територије према западу, Хрвати чакавци гмиле на све стране, само да их не дочекају, а онда Турци кажу: "Ево Срби, браћо мила, на западу остала празна поља, само их населите са вашом стоком (претежно овцама) да не пропада земља. Тако су насељени западни српски крајеви. Неки се можда неће сложити са мном, иако сам пласирао епску причу. Драже им је племе Гламочана од стољећа седмог.Добра ти ова епика,пробај нешто у десетерцу😊 Него биће да су Турци рекли Власима да поћерају себе и овце на те опустјеле предјеле и тако се они скрасише ту. Још једна ствар, не баве се људи ваљда овим осећања ради и шта је коме и колико драго и мило него ваљда да нешто сазнају,науче,помогну можда у расветљавању историје наших народа и народности😊Срећна нова!!!
Нема никаквог кружења ако Турци назаустављиво напредују према западу и потискују становништво. Може бити само у правцу силе потиска.
Тако је, незнам зашто та теза не погодује устаљеном мишљењу али ће и то доћи на своје. Исто тако како је слуђени народ тумаро од немила до недрага у религијском опсегу исто тако је тумаро и у географском и трудио се да остане у ономе што му је био дио спознаје а када то није успио да учини срећу је тражио удаљенијом миграцијом.
Дискусија се распламсала на тему времена и правца миграција Гламоч - Далмација, а нико да ми одговори на молбу (била је упућена drajver-у али и свима са "Порекла) да ми кажу колико је Красић из Биличића близак презимењаку из Шешковаца код Лакташа који је I2 > I-Y218167 и слави Игњатијевдан и да ли постоји макар мала шанса да се ради о истој породици/роду?Разликују се 11 маркера на 23, тако да немају везе један с другим.
Као прилог претходној расправи, један детаљ са теме (Босанци у аустријској војсци тијеком Дубичког рата (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3037.msg93257#msg93257)): у списку који је поставио "Pavo" о извештајима преласка на аустријску страну, поред места Клишевић и Голубић Католички код Бихаћа, ту су и два гламочка села: Стекеровци и Поповићи, а у овом другом на списку је и Szimo Krasich (Симо Красић, Шиме Красић?):
Selo Popovići kod Glamoča, 1788. godine
Bojan Lovre
Stephan Jellich
Paval Ivich
Mihailo Jellich
Jovan Ninkovich
Szimo Krasich
Dmitar Ivich
Stevan Ivich
Jovo Jagodich
Rade Scharmacz
German Liubissich
Konstantin Millassinovich
Petar Millassinovich
Lazo Millassinovich
Juray Travar
Illia Travar
Petar Szerdich
Gavran Germann
Spika Banich
Дискусија се распламсала на тему времена и правца миграција Гламоч - Далмација, а нико да ми одговори на молбу (била је упућена drajver-у али и свима са "Порекла) да ми кажу колико је Красић из Биличића близак презимењаку из Шешковаца код Лакташа који је I2 > I-Y218167 и слави Игњатијевдан и да ли постоји макар мала шанса да се ради о истој породици/роду?
Јевтићи (5 к., Св. Ђорђе Алимпије), доселили се из тимочког краја око 1810. године.
Милутиновићи, Ђукићи (3 к., Св. Ђорђе Алимпије), не зна се одакле су дошли.
Због великог интересовања, изазваног нарочито услед чланка о "Пореклу" који је изашао на сајту Нове ТВ, пријава за акцију ће бити продужена до недеље, 15. јануара.
https://nova.rs/magazin/prica-se/deset-godina-su-istrazivali-poreklo-srba-ovo-su-saznanja-o-nasem-dnk-koja-menjaju-pogled-na-istoriju/
52. Јачић, Лучиндан, Медвеђа, ТрстеникНисам чуо за њих, надам се поклапању :)
Једино што сам пронашао да има сличности са презименом је средњовековни стари град Бодрог код Сомбора који је имао изузетан значај у регији све до татарске најезде и уништења. Има и Стари Бодрог код Арада у румунском Банату. Ако пустимо машти на вољу, могао је неки војник-најамник или трговац из Бодрога стићи у средњовековну Србију.
23. Бодрожић (Стевањдан), Кољане/Врлика
Једино што сам пронашао да има сличности са презименом је средњовековни стари град Бодрог код Сомбора који је имао изузетан значај у регији све до татарске најезде и уништења. Има и Стари Бодрог код Арада у румунском Банату. Ако пустимо машти на вољу, могао је неки војник-најамник или трговац из Бодрога стићи у средњовековну Србију.
Hronika revolucionarno-ratnih i društvenih (štampanje novina, epidemija kolere) zbivanja u Bačkoj 1848/1849. godine. Naglasak je na kolektivnom planu i na sudbini grada Bodroga: buna, ušančenje, opsada, rat, odolevanje, pad i konačno uništenje (sravnjenje sa zemljom).
22. Пантић (Ђурђиц), Поцерски Метковић/Шабац
Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563, и вероватно као и Булат и многи други - низводној R-FT44409. Има потпуно поклапање на СТР маркерима са Симоновићем (Мратиндан) из Идвора и један маркер разлике од претходно објављеног Булата.
Пантићи (14 к., Ђурђиц). Витомиров (46 год.) отац Милан, деда Драгић, прадеда Ђорђе, чукундеда Лазар, прачукундеда Панта он са Јеком и браћом из Доњег Јабучја од Ваљева.
https://www.yfull.com/tree/R-PF7563/ (https://www.yfull.com/tree/R-PF7563/)
https://www.poreklo.rs/2023/01/11/haplogrupa-r1b-kod-srba/ (https://www.poreklo.rs/2023/01/11/haplogrupa-r1b-kod-srba/)
Колико видим, Вучинићи су на подручју Горње Крајине били присутни само у Славском Пољу код Вргинмоста, што је претпостављам и село из којег потиче породица тестираног.
Било их је доста на подручју Моравица са истом славом, а и још неким насељима на Банији и Кордуну.Гледао сам само форумску тему (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6981.msg181575#msg181575), превидех да су у питању допуне и исправке.
https://www.poreklo.rs/2022/12/29/rodovi-gornjokarlovacke-eparhije-vuk/
6. Марковић, Часне Вериге апостола Петра, Доња Мисоча, Илијаш, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722Ја сам тестирани Марковић.
Припада роду Васојевића. Као и остали тестирани са истом славом, поседује вредност маркера DYS456=16, док је на том маркеру 17 модална вредност код Васојевића. Од модалног хаплотипа одступа још и вредност маркера DYS635=24.
Марковићи према предању потичу из Крајине и старије презиме им је Косић. Ово предање иде у прилог овом резултату с обзиром да је матица братстава која славе Часне вериге у околини Мркоњић Града.
Чланак о роду Васојевића на порталу:
https://www.poreklo.rs/2018/04/07/rod-vasojevica/
Видим да нас струка сврстава у род Васојевића.
Занима ме постоји ли каква претпоставка прије колико вијекова смо имали заједничког претка са Васојевићима?
То није могуће утврдити само на основу основног теста који сте урадили. Неопходно би било да урадите неки од дубљих тестова (WGS или BigY), који се раде у иностраним лабораторијама. Нико од тестираних који славе Часне Вериге до сада није урадио дубљи тест, тако да би тај резулат био значајан за велику групу братстава која слави ту славу.Не знам да ли се без дубљег теста можемо сврстати у Васојевиће јер постоји велика могућност да имамо заједничког претка са њима прије настанка Васојевића.Ко зна гдје нам је тај заједнички предак живио.
31. Грбић, Јовањдан, Кукљић/ГоспићU Popisu like i Krbave iz 1712 godine u Metku je popisan Vukosav Grbić(3 člana domaćinstva).
Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично је модалног хаплотипа и суштински нема карактеристичних маркера, што говори да се веома тешко само на основу маркера могу опредијелити блискости. По укупном хаплотипу од слављеника Јовањдана најближи му је Мазалица из Црквеног Бока/Суња (2/23), а на подручју Лике најближи су му Будисављевићи из Пећана (2/23), али они славе Стевањдан. Грбић додуше има и једно пуно поклапање, али на подручју Србије и вјероватно без филогенетичког значаја (необјављена породица из околине Лазаревца).
О Грбићима из околине Госпића нисам нашао неких поузданих података. У сваком случају нису повезани са Грбићима на подручју Врховине који славе Никољдан, као ни Грбићима у околини Грачаца који славе Срђевдан.
10. Булат (Митровдан), Бузета/Глина
Припада хаплогрупи R1b-PF7562 ("старија источна"), вероватно низводној R-FT44409. Тестирана су већ двојица Булата из истог места који су E-V13, а има и један из Кирина десетак километара даље, који је R1b-PF7562. Булат из Бузете се од Булата из Кирина разликује на 1 маркеру, као и од Мартића из Бузете са истом славом (није исти маркер у питању). Занимљиво је да са Костићем из Јагодине (Никољдан) има потпуно поклапање на 23 маркера, иако су му ова двојица логично ближи сродници.
О Булатима и Мартићима на том простору би могао нешто Демић да напише.
https://www.yfull.com/tree/R-PF7563/ (https://www.yfull.com/tree/R-PF7563/)
Имамо ли списак неке нове туре кандидата?
69. Павловић (Никољдан), Бунови/Фоча
Припада хаплогрупи R1b-Z2705. На 23 упоредива маркера најближи је једном из Витине (Косово) са истом славом (2 маркера разлике). Павловић има DYS458=16 што по правилу упућује на грану Y32147, али ништа није сигурно без дубљег теста. Има и ретке вредности DYS391=10 и DYS549=12.
О Павловићима код Фоче нисам нашао ништа о пореклу, нити је тестирани написао. Чак на попису 1991. их нема у Буновима, него у суседним селима, и то врло мали број.
https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/ (https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/)
https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
Буновић је племе за које Велимир Ђуровић пише да су поријеклом из Херцег Новог. Насељавали су Бунове, а славили Никољдан, као и Павловићи, који ће доласком Турака у фочански крај бити потиснути из града на периферију и на подручје Бунова. Имали су цркву Светог Николе на Осијеку.
Имамо, али морамо још да средимо податке о славама и местима порекла, па ћу онда објавити на овој теми. Отежавајућа околност је и што је ово највећа тура кандидата, мислим у историји организовања оваквих акција, с обзиром да су у једном маху предати узорци од укупно 102 кандидата.
Имамо, али морамо још да средимо податке о славама и местима порекла, па ћу онда објавити на овој теми. Отежавајућа околност је и што је ово највећа тура кандидата, мислим у историји организовања оваквих акција, с обзиром да су у једном маху предати узорци од укупно 102 кандидата.
69. Павловић (Никољдан), Бунови/Фоча
Припада хаплогрупи R1b-Z2705. На 23 упоредива маркера најближи је једном из Витине (Косово) са истом славом (2 маркера разлике). Павловић има DYS458=16 што по правилу упућује на грану Y32147, али ништа није сигурно без дубљег теста. Има и ретке вредности DYS391=10 и DYS549=12.
О Павловићима код Фоче нисам нашао ништа о пореклу, нити је тестирани написао. Чак на попису 1991. их нема у Буновима, него у суседним селима, и то врло мали број.
https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/ (https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/)
https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
Пред сваку акцију практиковати да се у доступним медијима објави да је акција у току, очигледно је да много значи.Није први пут да медији обавесте о акцијама, то је практично већ годинама случај. Било је коментарисанијих и популарнијих чланака о Пореклу и Српском ДНК пројекту, али никада са оваквим утицајем на пријаве и тестирање.
;D Uboden pravi tajming izgleda. Odlično. Možda i posledica povećanog interesovanja globalno. U svakom slučaju, na ovu krizu, sjajna vest.
Џагићи, Перишићи, Симићи и Гајићи: Мисли се да је најстарија породица Џагића и Перишића у Горњој мали и Симића и Гајића у Доњој мали.
У овом селу су најстарије породице:
–Кнежевићи, Станишићи, Лазовићи, Терзићи и Марковићи, сви славе Св. Врачеве и:
–Велимировићи, славе Ђурђевдан.
Све су ове породице старе и не зна се када су и одакле досељене. Они су староседеоци и спадају у најстарије породице у Драгачеву. Сељаци веле, да су све породице, осим Велимировића, једног порекла о чему нас уверава и заједничка слава. Да ли су те породице раније имале исто презиме – о том нико не зна ништа да каже док се из приче о постанку имена села види како су Кнежевићи то (през)име добили. Старији људи причају да је је име Кнежевића прво постало а тек касније по именинима или занимању појединаца из те продице постала презимена осталих поменутих породица.
-Сретеновићи (Радовановићи, Ђорђевићи, Мирковићи, Ђуровићи, Јанковићи, Андрићи, Живковићи), који су одавно досељени из Срема, славе Митровдан.
62. Лукић, Јовањдан, Ваљево
Тестирани је у упитнику навео могућност да су даљим пореклом из Босне, која се и иначе јавља у предањима великог броја припадника овог рода.
Предање вели да су најстарији родови дошли од Сјенице и Пештери. Најстарији је досељеник пошао са браћом и са њома се споразумео, да сваки остане онде, где му певац запева. Једном је певац запевао у Трешњевици, другоме у Липовићу, трећем у Тополи, четвртом у Ковачевцу, а петом у Кораћици.
Потомци су тијх најстаријих досељеника од Сјенице и Пештери: Чулићи (Марковићи, Лазаревићи) укупно 9 кућа. Ђурчићи (Живојиновићи, Јанковићи, Кузмићи, Стејићи, Дакићи) укупно 31 кућа. Петковићи (Павловићи, Петровићи, Ћеримовићи, Ивановићи, Џуџићи, Миленићи, Ђурићи, Бранковићи, Радосављевићи, Сердаровићи, Бакаловићи, Цокићи, Живановићи, Миланчевићи, Милошићићи укупно 46 кућа, сви славе св. Ђурђиц. Досељени у 17. веку.
Могу ли ови Тодоровићи бити повезани са Тодоровићима са Требевића који такође славе Стевањдан?
Поприличан број посебно И2а и Р1б у овој тури.Шта ти је перцепција или ти "point of view" а ево како ја ово видим, Лика сваки пети није PH908.
Да сумирамо статистику на 43 обрађена резултата. Изненађујуће или не Р1б је на првом месту.
Р1б-11 (25.5%)
И2а-8 (18.6% ) / Дин Југ- 8 (100%)
Р1а-8 (18.6%)
Ј2б-6 (13.9%)
И1-3 (6.9%)
Е-В13-3 (6.9 %)
Г2а-2 (4.6%)
Ј2а-1 (2.3%)
Р2-1 (2.3%)
Говорио сам раније о томе, да је ових 43 резултата последица динамике објављивања (у зависности од уредника). Не приказује реалан пресек, чак ни за овако мали узорак. Срби ни на 40 тестираних не могу изгледати овако. ;)
Поставићу пресек прва 43 пристигла резултата (када би се редом објављивали):
Узорак 43
I2-Y3120 13 = 30.23% / I2-PH908 25.28%
E-V13 11 = 25.58%
R1a 5 = 11.63% / R1a-Z280 6.98 / R1a-M458 4.65
R1b 4 = 9.30
J2b 4 = 9.30 / J2b-M205 4.65 / J2b-M241 4.65
I1 3 = 6.98 / I1-P109 4.65 / I1-Z63 3.26
G2-L42 2 = 4.65
R2 1 = 3.26
Дакле ово је већ генетичка слика коју срећемо код Срба по неким областима, иако је узорак скроман. Као што рече Душан, узорак ће бити велики и локације тестираних су разноврсне, па би слика на крају требала да буде уједначена и типична за српски просек.
Узевши у обзир резултате из ове и наредне туре, може се рећи да су старобалканске хаплогрупе E-V13, R1b и J2b-M241 (Трачани и Илири) "покидале". Видећемо да ли ће се одржати до краја у том стилу, или ће се утопити у просек. ;)
Хаџић, Никољдан, Лозовик, Велика Плана
Припада хаплогрупи Е-V13. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту. Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:
"Родоначелник Хаџића је Илија Распоповић, његови синови су се такође презивали Распоповићи или Илићи, а његови унуци су 1857. преузели презиме Хаџић, јер је Илија био хаџија тј. ишао је на хаџилук. Имали су родбину у Старом Селу. Нашао сам такође да Хаџићи потичу од староселских Радоњића и Распоповића који су по предању дошли средином 18. века у Аџибеговац из Пиве у Црној Гори."
102. Ћесаровић, Чуруг/Жабаљ, Никољдан, I2-Y3120
Према наводима тестираног старије презиме породице било је Ћесаров. У матичним књигама Чуруга Ћесарови се јављају од 1737. године, док се презиме Ћесаровић наводи 1760. године. Очито се ради о староседелачкој породици још из времена Потиске границе.
Посматрано у односу на модални хаплотип карпатско-динарске гране хаплогрупе I2a, резултат тестираног Ћесаровића поседује више карактеристичних маркера - DYS390=23, DYS456=16 и DYS549=12 - као и нешто ређу вредност DYS635=22. Од родова који славе Никољдан најближи му је хаплотип Вараклића (Седобро, Пријепоље) са разликом на три вредности и подударањем на DYS390=23 и DYS635=22, али упоредив на само 17 маркера. Зато је можда занимљивији резултат Седларевића (Драгољевац, Исток) који слави Ђурђиц. Овај резултат од хаплотипа Ћесаровића одступа за четири вредности на три маркера од 23 упоредива, а такође поседује карактеристичне вредности DYS456=16 и DYS549=12, као и нешто ређу вредност DYS635=22.
27. Топић, Никољдан, Барице/Доњи Вакуф, I2-Y3120Врло је могуће да су ови Топићи једнородни са јањским Топићима из Чуклића код Шипова. Поред исте славе, познато је да су многи јањски родови ''силазили'' и насељавали Скопљанску (Врбаску долину) око Доњег Вакуфа.
Иако хаплотип тестираног Топића одступа од модалног хаплотипа гране I2-Y3120 на великом броју маркера (чак 10), само за две разлике се може рећи да су специфичне, док су остале без посебног филогенетичког значаја и прилично често се јављају и код других тестираних. Карактеристичним се могу сматрати маркери DYS458=16 и DYS549=12. На упоредива 23 маркера резултату Топића најближи је резултат једног тестираног из околине Сјенице (два разлике) и резултат Марића из села Пољице Чичево код Требиња (три разлике). Оба ова резултата поседују поменуте вредности маркера DYS458=16 и DYS549=12, а тестирани славе Никољдан као и Топић.
Топићи иначе живе у више села на подручју Доњег Вакуфа. Осим Барица, где их је на попису 1991. године било и највише, у већем броју су забележени и у селима Криваче и Урије. Тестирани Топић је навео да у породици постоји предање по коме су старином из Старе Херцеговине или Црне Горе, што се на основу резултата ДНК теста чини могућим.
Следи списак туре кандидата која је предата прошле недеље лабораторији (највећа до сад, укупно 102 кандидата):
106. Андрић, Јовањдан, Дрежник, Ужице
103. Рајић, Никољдан, Калаузовићи, Соколац
Је л' овде сигурно слава Јовањдан?
Машала :D
Појашњење: презиме није руског (словенског) порекла, већ од Коми-Пермјака. Рећ "марайтны" значи прљаво, прљавштина. Наши понекад користе рећ "марать".
164. Марасанов, Казањ, Русија
73. Милутиновић, Пантелиндан, КоцељеваВрло је могуће као што кажеш да је у 16. вијеку миграција ишла на сјевер али је исто тако могуће да је након окончања рата и разграничења између Аустрије и Турске могло доћи и до миграција сјевер-југ, почетак и прва половина 18. вијека. Значи миграције Барања,Бачка у Срем а након тога прелазак на турску страну,тј "препливавање Саве. Иста судбина је могла бити и код мојих рођака Кандића.
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA73226, роду А у табели СДП. Овом роду, поред Милутиновића припадају још три породице које славе Пантелиндан. Двије су из Барање (Татарин и Дворнић), док је једна из Старог Влаха. Узимајући у обзир смјер миграција могло би се закључити да је исходиште овог рода на подручју Старог Влаха и да се ради о веома старом роду који је и кроз крсну славу сачувао своју препознатљивост. На основу етнографских и историјских података о породицама које припадају овом роду, могло бис езакључити д аје кретање рода ка сјеверу везано првеснтвено за миграције у 16. вијеку. Хаплотип Милутиновића је потпуно модалан, како за род Пантелинштака тако и за хаплогрупу I-FTA73226. О хаплогрупи I-FTA73226 може детаљније да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/
Милутиновићи су стара породица у Коцељеви. У етнографској литератури о групи породица којима припадају Милутиновићи записано је сљедеће:
"-Бабићи*, стара породица, Пантелијевдан.
*Бабићи су стара коцељевачка породица растурена по свим џематима и под разним презименима, али преовлађује у Доњем Крају са презименом Бабић."
73. Милутиновић, Пантелиндан, Коцељева
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA73226, роду А у табели СДП. Овом роду, поред Милутиновића припадају још три породице које славе Пантелиндан. Двије су из Барање (Татарин и Дворнић), док је једна из Старог Влаха. Узимајући у обзир смјер миграција могло би се закључити да је исходиште овог рода на подручју Старог Влаха и да се ради о веома старом роду који је и кроз крсну славу сачувао своју препознатљивост. На основу етнографских и историјских података о породицама које припадају овом роду, могло бис езакључити д аје кретање рода ка сјеверу везано првеснтвено за миграције у 16. вијеку. Хаплотип Милутиновића је потпуно модалан, како за род Пантелинштака тако и за хаплогрупу I-FTA73226. О хаплогрупи I-FTA73226 може детаљније да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/
Милутиновићи су стара породица у Коцељеви. У етнографској литератури о групи породица којима припадају Милутиновићи записано је сљедеће:
"-Бабићи*, стара породица, Пантелијевдан.
*Бабићи су стара коцељевачка породица растурена по свим џематима и под разним презименима, али преовлађује у Доњем Крају са презименом Бабић."
pogledao sam stablo, ili pokusao, ali ne kapiram gde se nalaze u odnosu na buhe?
48. Здравковић, Никољдан, Печењевце, Лесковац, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>A24070>A24066
Припада роду Б, као и двојица тестираних Живковића из истог места. Од њих се разликује на маркеру DYS439, на коме хаплотип Здравковића има вредност 12, а Живковићи вредност 13. Ова мутација се очито јавила код Здравковића у новије време, пошто ниједан други до сада тестирани припадник ове гране нема нижу вредност од 13.
Тестирани је навео да су се Здравковићи доселили са Косова негде половином 19. века.
Дакле Тома је E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>A24070>A24066
Вероватно је сад прилика да питамо колегу Zor-а како му иде певање? :DПевамо ко славуји сви редом😊
Вероватно је сад прилика да питамо колегу Zor-а како му иде певање? :D
35. Карличић, Лучиндан, Штаваљ, СјеницаПорука за тестираног Карличића, који верујем прати ову тему и линкови ка другим темама, које ће га надам се заинтересовати и дати му прецизније одговоре на даље порекло и прибраћеност његових предака аутентичним Тарским Никшићима:
Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, њеној грани Y134578>Y134585>Y134582, роду Тарских Никшића. Има све карактеристике овог рода, али и вредности маркера које су карактеристичне за Карличиће и њима по хаплотипу блиске родове: 437=14 и YGATAH4=11. Тестирани Карличић за разлику од свог рођака из истог места, поседује и 439=12, вредност коју имају Радовић из Прекопуца и Кркаловић из Бијелог Поља, па можда постоји нека веза са њима.
Карличићи потичу од Карлица из Обода код Бијелог Поља и Мојковца. Најпре су се одселили у Читлук код Сјенице, па потом у Кнежевац и на крају у Штаваљ.
Карличићу наравно предлажем WGS тест, пре свега Dante Labs (https://dantelabs.com/products/whole-genome-sequencing), уколико је у могућности, посебно што се очекује WGS резултат Кркаловића, а Радовић је већ на Yfull стаблу.
Рачић, Ђурђиц, Медвеђа, Трстеник
Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип веома близак модалу, али и поред тога нема ближих поклапања (најближе три разлике на упоредивих 23 маркера). Има једино нешто вишу вредност 24 на DYS635. Можда му је најближи Вуловић из Лопаша код Трстеника који исто слави Ђурђиц, иако имају 4 разлике на упоредивих 23 маркера, углавном на брзомутирајућим.
У литератури у Медвеђи су забележена два рода са славом Ђурђиц:
"Сремци (6), дошли из Срема, слава им је Ђурђиц, прекада Ђурђев-дан.
Јачићи (3), досељени из Жупе, слава им је Ђурђиц, а прекада Ђурђев-дан."
https://www.poreklo.rs/2012/12/03/poreklo-prezimena-selo-medveđa-trstenik/
Тестирани вероватно припада Јачићима, па му је онда вероватно близак и Јовановић из Пуховца у Жупи. Слава можда показује везу са Копаоником, где има доста родова са славом Ђурђиц/Ђурђевдан и који су преко Жупе насељавали Расину.
Тестирани је оставио податак једино да су даљим пореклом из Црне Горе.
120. Адамовић, Јовањдан, Дрвар
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480, роду крајишких Јовањштака (род К у табели пројекта).
Од Адамовића из Босанске Крупе се разликује на 635 на којој овај има повишену 21, што је сасвим сигурно резултат каснијих мутација. Од Михајловића из Мокронога код Дрвара се разликује само на 576, што је битно из следећег разлога. Сматрам да су овим резултатом дефинитивно установљене 2 маркерне вредности које су уз славу меродавне за нечију припадност овом роду.
У питању су 576=≤14 (Михајловић има 13) и 570=19. Друга вредност је мислим доста индикативна за припадност грани Y128646>Y128039>Y60799, којој припадају крајишки и херцеговачки Игњатијевштаци и род Земуновића-Корјенића из Херцеговине. Ван ових родова она се јавља код још 10-ак припадника Y128480 (за разлику од њих 100-инак из табеле пројекта код којих не). Видећемо да ли ће WGS Никољштака Козлице који ускоро треба да стигне а који има 570=19 потврдити ово правило.
Сада бих рекао постаје упитно јесу ли Јовањштаци са Баније и Кордуна (Драгић и Мириловић) који немају поменуте вредности на 576 и 570 ближе повезани са Михајловићима и Адамовићима.
Адамовићи из Унца и Адамовићи из Поуња гаје идентично предање о досељавању из Смољане код Босанског Петровца. У Смољани имамо 23andMe тестиране G2а Јовашњтаке Стојановиће који важе за дуже присутан род у том крају, иако су у литератури забележени наводи да би могли бити сродни Бањцима и самим тим досељеници из Далмације. Како не бих уносио додатну забуну са наводима из литературе, поставићу овај графички приказ око могућих кретања Адамовића на којем су приказани и J2a Адамовићи из Санског Моста који сматрају да су доселили из Унца. Овим резултатом је то свакако доведено у питање, а сасвим сигурно је установљена ''права'' хаплогрупа Адамовића.
(https://i.imgur.com/BQuijMt.png)
Као што се може видети, Адамовићи из Унца сматрају да су даљим пореклом ''од Травника''. Ово је занимљиво у контексту резултата Ј2а Адамовића чије географски најближе поклапање јесу Будићи са Влашића који славе Ђурђевдан. Ово свакако пре јесте случајност, а могло би да показује и заједничко кретање предака G2a и J2a Адамовића ка Крајини. По мом мишљењу, ако су Адамовићи заиста доселили у Унац из Смољане то би пре свега требало посматрати као повратну миграцију на једно од првобитних подручја у Босанској Крајини које су населили Срби у влашком статусту током 16. века. Потврду раширености G2a-Y128480 на подручју Унца би поред бројног рода Михајловића и њима сродних презимена требало тражити и у 23аndMe резултату Јовањштака Вуковића из околине Книна који се сматрају досељеницима из Босне у 17. веку.
Да не дужим даље, препорука за даље тестирање јесте неки од дубинских тестова: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.
64. Мијаиловић, Аранђеловдан, Домишевина, Брус
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује изразито карактеристичне вредности 393=12 и GATAH4=8. Ове две вредности поседује само он на целом пројекту. Уз ове две карактеристике, могу се још издвојити и 456=16, 391=10. Нисам успео наћи ниједан релативно близак хаплотип.
Такође Мијаиловиће нисам нашао ни у литератури. Сам тестирани је навео да им је родовски надимак Глеђићи и да им је стара слава Јовањдан.
Свакако препорука за WGS тест, који једино може тренутно да нам да какав такав одговор.
Aaaaaaa očekivanje je bilo definitivno preveliko.🙂
Полако брале, немој одмах да ми се разочараваш. :DNe nije razocarenje, ima osnove za neki pocetak, obzirom da ima dosta razlicitih prica odakle smo dosli do tih jugoistocnih delova Kopaonika. Od Makedonije, preko Sasa koji su se bavili rudarstvom pa postoje price da bas u selu Domisevina bilo nekoliko manjih rudnika do Hercegovine obzirom da sam i od dede slusao da peva one pesme (ojkace, koje su cinimi se karakteristicne za Hercegovce).
Глеђић
Павле Глеђић се спомиње као неко ко је од Дубровчана скупљао могориш (данак од Дубровчана) 1419. године. Могориш се плаћао кнезовима Требиња и Захумља. PH908 је типичан за Ерцеговину (Љубиње преко 50% ако не грешим). Уради дубљи тест (WGC, Dante Labs). Tако ћеш вероватно добити одговоре на питања које сада имаш, то јест где си на I2-PH908 стаблу. Свако добро.
Ne nije razocarenje, ima osnove za neki pocetak, obzirom da ima dosta razlicitih prica odakle smo dosli do tih jugoistocnih delova Kopaonika. Od Makedonije, preko Sasa koji su se bavili rudarstvom pa postoje price da bas u selu Domisevina bilo nekoliko manjih rudnika do Hercegovine obzirom da sam i od dede slusao da peva one pesme (ojkace, koje su cinimi se karakteristicne za Hercegovce).
Ali razocarenje nije definitivno!
Hvala na pomoći
Заборави Сасе. Шансе да патрилинеарно вучеш корен од неког PH908 Саса је 1:100000. Мада није потпуно немогуће, свашта се овде знало прионаћи. Тест целог генома, ако имаш воље, је најбоље решење код оваквих нејасних резултата.Volje ima naravno, hvala puno na savetima, obzirom da sam totalno nov u ovome imacu cime da se zanimam
По овоме што имамо о Доброшевини тамо нема фамилија са славом Аранђеловдан нити неко са породичним називом Глеђић. Да ли dra037 може нешто више да каже о свом роду да би могли да трагамо даље?Nesto vise: mozda prezime Mijajlović jer ima i rodjaka koji su Mijajlovići iz istog sela pa je negde moguce doslo do greske pri upisivanju da li kof nas Mijailovića ili kod Mijajlovića to ne znam.A u selu Domiševina, mes.zajednica Blaževo,Opština Brus. svi Mijailovići i Mijajlovići slave Arandjelovdan, osim nas i Jovanovići takodje slave istu slavu. slavu Jovandan je da kazem stara slava, pa je menjana iz razloga skrivanja od Turaka (po predanju). Para deda je rodjen u selu 1894.g i znam da je i njegov otac rodjen u istom selu.
Nesto vise: mozda prezime Mijajlović jer ima i rodjaka koji su Mijajlovići iz istog sela pa je negde moguce doslo do greske pri upisivanju da li kof nas Mijailovića ili kod Mijajlovića to ne znam.A u selu Domiševina, mes.zajednica Blaževo,Opština Brus. svi Mijailovići i Mijajlovići slave Arandjelovdan, osim nas i Jovanovići takodje slave istu slavu. slavu Jovandan je da kazem stara slava, pa je menjana iz razloga skrivanja od Turaka (po predanju). Para deda je rodjen u selu 1894.g i znam da je i njegov otac rodjen u istom selu.
42. Јовановић, Ђурђевдан, Убава, Вишеград, J2b-M241>Z638
Овај крај није етнографски најбоље обрађен, али Јовановић је на основу свог днк резултата свакако пронашао даљу матицу, као и блиске генетичке сроднике. Реч је о добро профилисаној групи која слави Ђурђевдан (сви Срби припадници ове подгране славе исту славу), J2b-M241>Z638>Z1043>Y22894. Сви су генетички релативно блиски (до два маркера разлике), а подграна се за сада јавља искључиво у динарском подручју. Матица потез Стара Херцеговина-Стари Влах.
Генетички блиске породице:
- Бојовић, Прибој
- Николић, Горње Чарађе, Никшић
- Живанић, Купрес
- Никић, Купрес (J-Z631, 23andMe)
- Перић, католик, Ливно
- Бижић, Грубишино Поље, Западна Славонија
- Савић, Бачевци, Ваљево
Од осталих припадника J2-Z1043, овај хаплотип се јасно разликује по вредностима 635=24, 643=10.
Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-Y22894/
Пошто у литератури нема забележено ништа о вашој фамилији најбоље је што Ивица рече да се уради WGS тест код Dante Labsa цена мислим да је и даље на попусту 200 еура па ако сте у могућности то је најбоља варијанта. За сада смо ту где јесмо у мору PH908.
Мирјачић, Аранђеловдан, Бршно/Никшић, J2a-M92
"МИРЈАЧИЋ, Бршно (Жупа Никшићка), раније: ПОТОЛИћ, огранак Шурбатовића. Досељеници из Пјешиваца" (Презимена у Црној Гори)
84. Зарић, Никољдан, Вилуси/Бања Лука, I2-Y3120
Тестирани није навео предање о даљем пореклу. Из литературе се за становнике змијањских Вилуса може пронаћи податак да га углавном чини најстарији слој досељеника или су у питању староседеоци. Заселак Зарићи који је био део Вилуса расељен је у планским расељавањима у периоду 1968-1976, када су четири куће Зарића пресељене у Лакташе. Зарића из Вилуса је било исељених и у змијањским Борковићима.
Хаплотип тестираног карактеришу ређе вредности DYS391=10, DYS385a=15 и посебно ретка вредност маркера DYS437=16. Међу резултатима тестираних из базе СДНКП нема оних који би били посебно блиски, а при том занимљиви са становишта праваца миграције становништва. Зарићу је технички најближи резултат Чолакова (Велики Гај/Пландиште, Стевањдан), који такође поседује ређе вредности DYS391=10 и DYS385a=15, са разликом на три маркера од 23 упоредива.
115. Чановић, Аранђеловдан, Бршно, Никшић, J2a-M92>SK1356Ето после годину дана један мој. Овако, њих су Шобајић и Потолићи држали да су од Потолића, од неименованог брата Богдановог. Овим резултатом је њихово свједочење са почетка 20. вијека потврђено.
Чановићи су пореклом Шурбатовићи, са Чева. Овим резултатом потврђен је и један резултат са 23andMe.
Ово је први Шурбатовић са маркерима. Потпуно се уклапа у род Цуца-Пјешиваца (J-Y230579). Потпуно поклапање са Вукосављевићима из околине Обреновца и Вуковићима из околине Брчког (обе породице славе Јовањдан), са којима дели вредност 15-16 на маркеру 385. Ако изузмемо ову мутацију на 385, блиски су му прилично и сви други из овог генетичког рода.
Више о пореклу Шурбатовића: https://www.poreklo.rs/2020/12/24/poreklo-prezimena-surbatovic/
124. Мунћан, Јовањдан, Конак, Сечањ, J2b-M241>Z638
Тестирани је навео да су његови староседоци у овом крају. Мунћана је било пуно на простору Баната, нису сви истородни (различите крсне славе), а основа презимена је по свој прилици влашког порекла. На 23andMe има Мунћана (Никољдан) из Крушчице крај Беле Цркве, такође J-M241. Неки аутори верују да би даља старина банатских Мунћана могла бити област Мунтеанија у данашњој Румунији. Не знам колико оваква теорија има лингвистичко упориште.
Мунћан вероватно припада подграни J2b-M241>Z638>Z631>Z1043>FGGC55778, што би требало потврдити неким дубинским тестом. Са двојицом тестираних управо из Баната има и најближе поклапање, тако да они такорећи чине банатски кластер у оквиру J-Z1043. У питању су Драгојлов (Аранђеловдан) из околине Опова и Пандуров (Петковдан) из Банатског Новог Села.
77. Шврака, Часне Вериге апостола Петра (прислужба Аранђеловдан), Јелићка, Приједор, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722За потпуну спознају WGS, још је на попусту:
Припада роду Васојевића. У табели СДНКП је сврстан у подрод Васојевићи-Томићи, као и сва братства која славе Петровдан и Часне Вериге, а припадају овом роду. Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS391=11 и DYS570=20.
Тестирани је навео да су се преци Шврака доселили са локалитета Швраков камен на Кумбаруши (граница општина Приједор и Бања Лука).
По маркерима, чини се да постоје велике шансе за подграну I-A1328, која је веома раширена у Крајини.
68. Јоксимовић, Стевањдан, Добротин, Липљан
Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неке посебно карактеристичне вредности. Оне које бих можда издвојио били би 439=12, 481=29, 635=22, као и 449=29. По хаплотипу, а и географски, чини ми се да су му најближи тестирани из Белог Поља код Пећи и Старог Бадовца код Приштине, али обојица славе различите славе.
Јоксимовиће нисам пронашао у литератури у Добротину, мада се у пописи из 1912. спомиње извесни Јоксим Гуџић, који би могао бити родоначелник Јоксимовића. Сам тестирани је навео да им је старо презиме Гуџић. Међутим Гуџићи су тестирани у оквиру КиМ подухвата и може се рећи да са Јоксимовићем нису род, а уз то славе и различите славе. Јоксимовића са славом Стевањдан има у Угљару, али и за њих поуздано можемо рећи да нису у роду са тестираним, јер и њих имамо тестиране у оквиру КиМ подухвата.
Јоксимовићу свакако препоручујем WGS тест, јер на овом нивоу сазнања не може се ништа више рећи.
Ne nije razocarenje, ima osnove za neki pocetak, obzirom da ima dosta razlicitih prica odakle smo dosli do tih jugoistocnih delova Kopaonika. Od Makedonije, preko Sasa koji su se bavili rudarstvom pa postoje price da bas u selu Domisevina bilo nekoliko manjih rudnika do Hercegovine obzirom da sam i od dede slusao da peva one pesme (ojkace, koje su cinimi se karakteristicne za Hercegovce).
Ali razocarenje nije definitivno!
Hvala na pomoći
Ovo je sasvim logično i uklapa se sto se slave tice potpuno, i sa trenutnim stanjem, za Ivanjdana 7.jula sečemo kolač (letnji sv Jovan) i 20.januara ( Slava sv Jovan, kod nas tumačen i kkao zimski sv.Jovan) i Arandjelov dan.Мијаиловићи су се у Домишевину,по причи старијих , доселили из суседног Радуња. У прилог овој тврдњи, говоре и наводи етнолога Р. Павловића у студији " Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878. године". Наводећи устаничке породице из Радуња, Павловић износи следеће: " Из Радуња: Вучковић Јевденије, Јовановић Величко, Веселин,Петар,Маринковић Илија,Милија, Мијаиловић Станоје,Стојановић Иван. Вучковићи и Јовановићи су један исти род-од Кулиза из Штаве.Слава св.Мина. Остале породице су од једног рода, пореклом из Ибарског Колашина, а старином из племена Мораче. Слава Арханђеловдан и Св. Јован Крститељ ( 24.јуна по ст. кал. ). Оба рода вратила су се у ослобођено село". Дакле, у наводима се помиње и извесни Мијаиловић Станоје, који припада роду који слави Аранђеловдан и Ивањдан. Засигурно се ради о вашем претку.Ваши преци у Домишевину, долазе највероватније после 1878.године. Након 1878. чести су случајеви пресељавања појединих породица у суседна или оближња села блажевачког краја, где су притом новопридошле породице куповином долазиле на имања породица која су исељавала у Топлицу. Припаднике овог рода, можемо наћи у оближњим и суседним селима: Ковизле, Радуње,Иричићи.Предања о пореклу из Македоније и Херцеговине су вероватно утицај старијих родова из Домишевине, које те области наводе као своје матичне области пре насељавања на источни Копаоник. Сва ова разнолика предања о пореклу, типична су за блажевачки крај. Нажалост, село Домишевина је једино село блажевачког краја за које немамо потпуне податке о пореклу родова.
Ovo je sasvim logično i uklapa se sto se slave tice potpuno, i sa trenutnim stanjem, za Ivanjdana 7.jula sečemo kolač (letnji sv Jovan) i 20.januara ( Slava sv Jovan, kod nas tumačen i kkao zimski sv.Jovan) i Arandjelov dan.
Ovo je od velike pomoći i veliko hvala.
76. Ђурић, Никољдан, Јелићка, Приједор
Припада хаплогрупи N2-FT182494.
Тестирани има снижену вредност YGATAH4=10 и повишену вредност DYS635=22. Нема потпуних поклапања али има доста блиских. Због поклапања на маркеру DYS635 и слављења исте славе, мада се разликују на два маркера, би му могао бити близак Угрчић из Ивошеваца код Кистања.
Тестирани је у упитнику записао да у његовој породици нема предања да су се однекуд доселили, и да прислужују две славе (Илиндан и Аранђеловдан). Ни у литератури нисам успео да пронађем ништа о Ђурићима из Јелићке. На попису из 1991 било их је пописаних 61 чланова, и били су једна од већих породица у Јелићки.
За даљи тест препоручио бих директно тестирње на FGC28435.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772)
Ове две књиге, до којих на жалост немам доступ, би биле од помоћи. Надам се да ће наш члан и форумаш Тимар поделити неке занимљиве детаље о роду Ђурића из Јелићке.Врло ријетко се оглашавам у Пореклу, у последњих неколико година, а данас ево други пут. Колико ми се чини, ја сам подарио Пореклу обе књигу: Тимар и тимарски родови и Родословље тимарских Јелићана. Сви који су се тестирали, а имају матицу у Тимару, имају код себе обе ове књиге и могу прочитати шта сам прикупио о њиховим презименима из других наведених писаних извора. А ако теби лично нешто треба а колико видим ниси имао прилику књиге прочитати, пошаљи ми ПП, и добиђеш одговор.
https://plus.cobiss.net/cobiss/rs/sr/bib/search/expert?c=au%3D%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%2C+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4%2C+1960-&db=cobib&mat=allmaterials (https://plus.cobiss.net/cobiss/rs/sr/bib/search/expert?c=au%3D%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%2C+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4%2C+1960-&db=cobib&mat=allmaterials)
Колико ће укупно бити пријављених? Ово прети да обори све досадашње акције што се тиче броја тестираних рачунајући Светски и Српски ДНК месец.
118. Јовић, Јовањдан, Власотинце
Припада хаплогрупи R1b>L51
Без дубљег теста није могуће одредити којој тачно грани припада тестирани. Од до сада тестираних најближи је хаплотип Коњевића, што највећу вероватноћу даје грани U152>L2>FGC13619.
Јовићи су једна од староседелачких породица вароши Власотинца, и немају предње о старијем пореклу.
118. Јовић, Јовањдан, Власотинце
Припада хаплогрупи R1b>L51
Без дубљег теста није могуће одредити којој тачно грани припада тестирани. Од до сада тестираних најближи је хаплотип Коњевића, што највећу вероватноћу даје грани U152>L2>FGC13619.
Јовићи су једна од староседелачких породица вароши Власотинца, и немају предње о старијем пореклу.
Poštovani,
Ukoliko je Vaša pretpostavka tačna, da li to znači da moj predak potiče od Keltskog plemena sa severa Italije?
147. Ђорђевић, Аранђеловдан, Бошњаце, Лебане, J2a-L70
Тестирани је оставио податак о породичном надимку "Постолови". У литератури је то претпостављам следећи род: Деда Ђокини (Ђорђевићи) су непознатог порекла.(https://www.poreklo.rs/2016/05/14/poreklo-prezimena-selo-bosnjace-lebane/)
У генетичком смислу, нема потпуних поклапања, али има више релативно блиских хаплотипова на простору југоисточне Србије и Шумадије. Чест случај код наших припадника J2a-L70. Од читаве ове групе српских J2a-L70, једино је Јовановић из Лесковца код Петровца на Млави урадио дубински тест, па можемо претпоставити да су и Ђорђевићи позитивни на J-Z40772. То је нека препорука за даље тестирање. Два маркера разлике од старих узорака J2a-L70 из околине Травника.
Село се зове Бошњаце?
Да. Немој ми рећи да си повезао то са Травником?:)
104. Цвијановић, Ђурђевдан, околина Доњег Вакуфа
Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично модалан хаплотип што значи д аима велики број бликсих поклапања која не морају имати филогенетички значај. Од немодалних вриједности издвајају се DYS391=10 и DYS449=32. Вриједност DYS391=10 можда упућује на припадност грани I2-Z16983>A493, али то би требало SNP провјерити. Од слављеника Ђурђевдана, Цвијановићу је по кукупном хаплотипу најближи Јокић из Каменице/Маглај (1/23). Бољу профилацију могу дати само дубински тестови.
Тестирани није оставио предање о поријеклу, па чак ни тачно мјесто поријекла. У околини Доњег Вакуфа Цвијановића је било у насељима Растичево и Оборци, сјевероисточно од града. Овдје се ради о старијим српским насељима, гдје становништво највећим дијелом потиче од Срба у влашком статусу из 16.вијека. Турски попису на том подручју у том периоду биљеже кнежинске самоуправе. Могуће је да Цвијановић потиче из тог слоја српског становништва.
114. Јанковић, Ђурђиц, Вировац, Мионица, J2b-M205>Y22059
"Јанковићи, као најстарију породицу у селу узимају да су данашњи Јанковићи, за које се држи да су одвајкада на левој обали Топлице, под Рогљевицом. Ова породица је врло стара, за њу не зна се, да се откуда доселила, а сматра се да је готово цело село разродило се од ње, да их има чак у Ратковцима и да је први насељеник овог села од ове исте породице. Јанковићима се данас у селу зове мали број кућа, али како је ова породица одавно најчувенија и највиђенија у селу, то и ми увршћујемо по примеру сељана све сродне породице у њу. Јанковића према овоме, под разним презименима, има у овом селу 61 кућа и све славе Ђурђиц." (Љубомир Павловић, Колубара и Подгорина, 1907)
Мусићи (Јабучје) су од непричавских Гавриловића и вировачких Јанковића и чудо да су и данас одржали родбинске везе. У селу (Јабучју) се зови још и: Ћатићи, Стевановићи, Шљокићи, МИЛИЋИ, Радованчевићи, Јакшићи, Ћосићи и Тејићи и сви су у горњем делу села, до Рукладе и Лајовца и сви славе ЂУРЂИЦ (према књизи Антропогеографија ваљевске Тамнаве од истог писца, оп. Милодан).
https://www.poreklo.rs/2013/03/29/poreklo-prezimena-selo-virovac-mionica/
Јанковићи су свакако најстарији и најразгранатији род у Вировцу. Упитна је веза са Мусићима из Јабучја, пошто има тестираних припадника овог рода који припадају хаплогрупи I2-PH908 (Милићи). Још једна породица из Вировца (иста слава) тестирана је у склопу ове акције и припада истом кластеру M205 као и Јанковић, тако да је ова прича Јанковићима као веома разгранатом роду (са изведеним презименима) вероватно потврђена.
Јанковићи врло вероватно припадају подграни J2b-M205>Y22059>Y155375 (Затарје, Кричи). Интересантно да су им блиске многе породице које славе управо Ђурђиц, али и Ђурђевдан, па вероватно ту треба тражити везу. У питању су углавном вредности маркера 385=15-18/19, 458=15, 576=19/20 и 481=23.
У тој су групи Исаиловићи из Мачве, Живковићи из Непричаве код Лајковца, Радовићи из околине Бијелог Поља, Бирчани из Колубаре, Кукољи из Старог Влаха, итд.
159. Николић, Никољдан, Корбово, Кладово
Припада хаплогрупи G2a-M406, вероватно грани Z17887 (https://www.yfull.com/tree/G-Z17887/)за коју му Невген даје највеће шансе.
Најближа поклапања (2-3/17) има са тројицом САНУ тестираних са подручја северних и североисточних падина Копаоника, из Рашке и Александровца. Један од ових родова слави Аранђеловдан а друга два Никољдан. Како су у питању географски удаљена подручја и поклапања (са разликама) на мањем броју маркера не би их посматрао као сигурне даље генетичке сроднике. За тако нешто би било потребно да Николић и неко од њих уради дубинско тестирање. Ми на пројекту имамо Јовановског из Полошке котлине у Македонији, припадника низводне Z17887>FTB20525 (https://www.yfull.com/tree/G-FTB20525/) у којој се налази и тестирани из румунског Каларашија, али је сматрам разлика између њих двојице превелика (7/25) да би Николић припадао овој грани. Није немогуће али хаплотип из основног теста не иде у прилог томе.
Тестирани није навео родовски надимак његове породице, па из тог разлога не могу да повежем Николиће са неким од родова Никољштака у Корбову које је обрадила литература. Колико видим, сматра се да је село обновљено средином 18. века од досељеника или повратника са друге стране Дунава, из Румуније. Становништво је насељавано у три таласа, углавном из Влашке или локалним сељакањима.
156. Павловић, Ђурђиц, Кременица, Бела Паланка, J1-P58
Тестирани је навео магловито предање о пореклу са Косова, пре тога из Црне Горе. Судећи по литератури, Павловићи би могли припадати роду Коилковци:
"Коилковци (Нешићи и Живићи) и Лишковци (Цонићи, Младеновићи, Веселиновићи, Павловићи и Денићи), Св.Ђорђе. Коилковаца-Живића има одсељених у Белу Паланку а Лишковаца у Ниш и Белу Паланку. Извесно је да побројани, данас потпуно издиференцирани родови, који славе исту славу, имају заједничко родовско порекло. О таквим пореклу има трагова у свести неколико најстаријих представника неких поменутих родова."
https://www.poreklo.rs/2016/04/16/poreklo-prezimena-selo-kremenica-bela-palanka/
Реч је највероватније о подграни J1-P58>Z2313>FGC4415. После Влаховића-Синобада, ово је најбројнији и Y-STR најпрофилисанији J1 род код Срба. Кластер је за сада присутан искључиво на простору Југоисточне Србије, Северне Македоније и Косова. Сви су међусобно доста блиски (2-3 маркера разлике), али мана је што нико од њих није радио дубинску анализу. Већина из ове групе је са анонимних истраживања, а презименима се могу поменути: Илић, Аранђеловдан, Ресник/Бабушница и Владимиров, Никољдан, Драјинци/Сурдулица.
88. Вурдеља, Лазарева Субота, Адашевци, Шид, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456
Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS576=16, коју нема ниједан припадник гране Z38456 на нашем пројекту. Од модалног хаплотипа ове гране одступа и вредност маркера YGATAH4=11. На три маркера се разликује од хаплотипова Црљића (Дервента, Ђурђевдан) и једног тестираног чији резултат није јаван (Радишево/Србица, Петковдан).
Тестирани је навео да Вурдеље према предању потичу са Косова, одакле су се доселили са Чарнојевићем.
93. Белензаде (презиме оца: Белензада), Јовањдан, Рудине, Гламоч, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222
Припада генетичком роду Матаруга, односно подроду Драгошевића из Грахова у Старој Херцеговини. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу Драгошевића, услед чега има више потпуних поклапања са хаплотиповима припадника овог рода.
Боривоје Милојевић наводи следеће у раду „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“:
Белензаде славе Св Јована. „Кад је српско пало, а турско настало”, један паша узме два момка из „Берлина”: Штрпца и Белензаду. Белензади је дао земљу од Врбе до Башића Моста и дао му је „фетму“ (тапију). Белензаде су најпре „стали“ у Рудинама. Ту им „узмакне мал”, а Турци им одузму земљу и „окрену под трећину и половину”. „Фатму” су им отели Омерхаџићи из Малкочеваца. Они пређу у Зајаругу и отуда опет дођу у Рудине „прије Аустрије”. Око 1830. год, била је једна кућа Белензада и у њој су живела три брата. Око 1840. год. један Белензада се био „замиловао” са неком цуром. Кад му је Турчин хгео отети, он је узме и оде у Ускопље у „момчалук” Миралемима. Ови му даду кметство у Главици.
Zdravo. Bilo bi dobro Nikolic da se testira na Dante ili slicno da saznamo kojoj podgrani pripada. Inace vrlo zanimljiv rezultat. Mozda je Nikolic poreklom sa Juga. Ili je mozda i neka druga struja u pitanju koja dosla od severa.
Николић је у суштини заинтересован за даља испитивања. Можда се одлучи и за WGS
119. Трифуновић, Мала Госпојина, Горња Врањска/Шабац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује више карактеристичних вриједности: DYS19=17, DYS385ab=13-15,DYS439=11, DYS449=28, DYS481=28, DYS643=9. Већину ових вриједности посједује и један необјављени род из Плешина/Рашка који слави Ђурђиц и за којег бих рекао да је прилично извјесно повезан са Трифуновићем. Тај род је по предању у Плешин доселио из Сјеничког Поља, а као мјесто још даљег поријекла се наводи Дробњак. Ни овај род није дубински или SNP тестиран тако да је препорука и за Трифуновића да се ураде дубински тестови.
Тестирани је оставио предање о поријеклу, које може да се нађе и у етнографској литератури, о поријеклу од Каитовића из Недељица/Лозница.
"Тривуновићи (18 к., Мала Госпојина). Чедомиров (67 год.) отац Мијаило, деда Савко, прадеда Тривун он из Недељица (Јадар)."
О Каитовићима постоји мало фантастично предање, па је питање колико је тачно.
"Каитовићи су из Требиња, славе Малу Госпојину (према речима Александра Каитовића, према предању воде порекло од млетачког трговца Кајтаза Кокана Икарајица, који је дошао из Далмације. Он је, како се тврди, имао неколико синова, и од њих су настала презимена Каитовић, Кокановић и Икарајичић. Каитовићи су подељени у три подгрупе – Кобце, Лијаће и Курјаке)."
Претпостављам да су Недељице била нека успутна станица или слично током сеоба па је због тога остало то предање. Интересује ме како је могуће урадити дубински тест пошто сам прочитао да се не раде у Србији? Имали каквих препоруке за ту врсту теста од чланова који су већ то радили? Хвала.
43. Антонијевић, Св. Јелисеј, Сибница, Краљево
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичну вредност 385=15-15. Поред ове карактеристике има и ретку славу, па нема сумње да су му блиски Зимоњић из Крушчице код Ариља и Поповић из Јаворске Равне Горе код Ивањице. Са Поповићем има потпуно поклапањем, док са Зимоњићем има пар разлика. Како је матица Поповића извесно Комарани код Нове Вароши, рекао бих да је матица читавог рода негде у доњем Полимљу.
"Зимоњићи. Дошао Јован из Крушчице пре Карађорђа. У Првом устанку је ратовао унук Јованов. Фамилија су са Зимоњама у Вучковици. Славе Св. Јелесије". И сам тестирани је навео порекло од Зимоњића, што је овај резултат и потврдио.
https://www.poreklo.rs/2015/03/10/poreklo-prezimena-selo-sibnica-kraljevo/
19. Вучинић, Никољдан, Вргинмост
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480.
Тестирани поседује неколико ретких вредности, од којих су најиндикативније 456=16 и 481=22. Неку од ових вредности има још свега 7/127 хаплотипова подгране Y128480 из табеле пројекта, али једино Вучинићев хаплотип поседује њихову комбинацију. Поред њих, хаплотип му карактерише и нешто чешћа 385b=15. Самим тим нема потпуних нити блиских поклапања, како у свом крају нити у остатку српских земаља.
На додатном маркеру 449 има вредност 29, коју од хаплотипова са овим маркером имају још само Игњатијевштаци Маћешићи са Кордуна, који такође поседују и 385b=15 а припадају њима својственој подграни Z45848. Занимљиво је да су Вучинићу хаплотипски доста удаљени остали Никољштаци са подручја Крајине , па се тако од Козлице из Војнића разликује на чак 6 од 23 упоредивих маркера. Како наредних дана/недеља очекујемо да пристигну резултати Dante WGS тестова Козлице и Поповића из околине Бихаћа, видећемо да ли су G2a-Y128480 Никољштаци са подручја Крајине уопште припадници истог рода. Овако ми делује као могућа опција да су Вучинићи потекли од неког рода Игњатијевштака, што се може потврдити или демантовати само дубинским тестирањем.
Колико видим, Вучинићи су на подручју Горње Крајине били присутни само у Славском Пољу код Вргинмоста, што је претпостављам и село из којег потиче породица тестираног.
Препоруке за даље тестирање: Big Y-700, Dante WGS, Nebula.
25. Комљеновић, Часне Вериге апостола Петра, Чремушница, Вргинмост, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује веома снижену вредност маркера DYS635=20, као и повишене вредности маркера DYS389ii=32 и YGATAH4=12. Од хаплотипа претходно тестираног Комљеновића (Петровдан, Велики Градац/Глина, стара слава Часне Вериге) са FTDNA се на 13 упоредивих маркера разликује једино на маркеру DYS389ii, где хаплотип Комљеновића из Великог Градца има вредност 31. На стандардном броју маркера најближе поклапање има са Ћеркетом (Никољдан, Кадињани/Лакташи). Комљеновић је у табели Српског ДНК пројекта сврстан у род В3, док се у роду В1 налазе Булати из Баније (славе Митровдан), а у роду В2 су Ћеркета, Вулић и Чубриловић из шире околине Бањалуке (славе Никољдан). За сва три рода је карактеристична снижена вредност маркера DYS635=20.
Комљеновићи су прво братство које слави Часне Вериге, а да највероватније не припада генетичком роду Васојевића. Поред већ поменуте карактеристичне вредности маркера DYS635=20, хаплотипови Комљеновића се од хаплотипова огромне већине Васојевића разликују и на маркеру DYS389i, на коме Васојевићи имају повишену вредност 14, док Комљеновићи имају модалну вредност 13.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
Тестираном бих препоручио да уради неки од дубљих тестова (WGS или BigY).
21. Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин, Вргинмост, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241>Y142744>YP4806
Припада роду Перенчевића. Ово је трећи тестирани припадник овог братства, а роду припада и Вукобратовић, који потиче од Перенчевића. Хаплотип тестираног је модалан за овај род са изузетком вредности маркера DYS458=16.
Тестирани је у упитнику навео да се 1737. помиње предак по имену Никола, који је имао сина Марка. Надимак породице је Кутлаче.
44. Сузић, Јовањдан, Горњи Жировац, Двор, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456
Тестирани је по хаплотипу најближи грани Z38456, али поседује повишену вредност маркера DYS570=21, док је модална вредност код ове гране 19 на том маркеру. Због тога бих препоручио SNP тест ради потврде припадности овој грани:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=16368
Нема превише блиских поклапања, а на три маркера (при чему је разлика на DYS570 за две вредности) разликује се од хаплотипа једног тестираног из Радишева код Србице, чији резултат још није објављен, као и хаплотипова следеће тројице тестираних:
Поповић, Никољдан, Грмушани/Двор на Уни
Матавуљ, Јовањдан, Грбавци/Градишка
Црљић, Ђурђевдан, Дервента
Сва четворица су у табели СДНКП сврстани као припадници гране Z38456.
Тестирани је навео да су Сузићи највероватније у 18. веку дошли у Горњи Жировац из Босне, где постоје одређени топоними који су називе добили по Сузићима (Сузића До, Сузића поток).
Здраво Милане без дубљих анализа не могу да се доноси такви закључци и да ли можете да нам кажете да ли знате ваше место порекла, где су ваши преци живели пре Власотинца?
Неколико генерација мојих предака су рођени у Власотинцу, тако да на жалост немам сазнања о томе где су моји преци живели пре Власотинца. Разговарао сам са неколико старијих чланова фамилије, али њима такође није познато место порекла предака пре Власотинца... тако да немам идеју како би могао да дођем до тог податка.
90. Петревски, Мратиндан ("Мартинија"), Арбиново, Дебарца
Припада хаплогрупи N1-TAT>L1026>Y13852. Невген предвиђач његовом хаплотипу даје преко 40% шансе да припада овој подграни N1 хаплогрупе, а и упоређивањем са модалним хаплотипом гране Y13852 на Yfull сам утврдио да дефинитивно са њим има најмање разлика на маркерима. Можда припада још нижој подграни Y319099, где се на Yfull стаблу налазе Мађар, Албанац и Чечен, али бих га због веће сигурности ипак оставио на Y13852 нивоу.
https://www.yfull.com/tree/N-Y13852/
Занимљив резултат! Тешко је са N1 гранама често. L1034 је 481=21, занимљива грана N-FT12659 је 456=13.
Село Арбиново се јавља у османским дефтерима Охридског санџака из 1516., 1530., 1582., 1613. у нахији Дебарца, и звало се тада Хрбино.
1582. у селу скоро сви имају уобичајена словенска имена, Шула/Шола је необичније. Нека вуку више на српски простор, нпр. Милош, Оливер па и Бошко, као да је ту српска средњевјековна држава имала јачи утицај.
Хаплотип Петревског има вредност 13 на DYS456, па је могуће да припада нижој подграни FT12659.
Хаплотип Петревског има вредност 13 на DYS456, па је могуће да припада нижој подграни FT12659.
90. Петревски, Мратиндан ("Мартинија"), Арбиново, Дебарца
Припада хаплогрупи N1-TAT>L1026>Y13852. Невген предвиђач његовом хаплотипу даје преко 40% шансе да припада овој подграни N1 хаплогрупе, а и упоређивањем са модалним хаплотипом гране Y13852 на Yfull сам утврдио да дефинитивно са њим има најмање разлика на маркерима. Можда припада још нижој подграни Y319099, где се на Yfull стаблу налазе Мађар, Албанац и Чечен, али бих га због веће сигурности ипак оставио на Y13852 нивоу.
https://www.yfull.com/tree/N-Y13852/
Нема ближих поклапања у бази Српског ДНК пројекта и први је предвиђени припадник Y13852 у табели Српског ДНК пројекта. Ова подграна је карактеристична за ране Мађаре. На некрополи Карош II, лоцираној у североисточној Мађарској (жупанија Боршод-Абауј-Земплен), која потиче из 10. века односно из периода непосредно након насељавања Мађара у Панонију, у гробу 29 је пронађен скелет који припада грани N1-Y13852*. У питању је скелет млађег мушкарца (ознака К2-29), који је сахрањен са богатим прилозима и коњаничком опремом, уз делимични скелет коња, што је типични начин сахрањивања представника раномађарске елите. Више о овом археогенетском налазу се може прочитати у додатним материјалима рада "Whole genome analysis sheds light on the genetic origin of Huns, Avars and conquering Hungarians":
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.01.19.476915v1.supplementary-material
Петревски је навео да је старије презиме његове породице било Андревски, а да им је породични надимак Татаровци. У етнографској литератури која се бави Арбиновом нисам успео да нађем родове који би имали наведени надимак, али постоје родови који славе "Мартинију", односно Мратиндан. У раду Јована Трифуноског "Охридско-струшка котлина" као слављеници ове славе су у Арбинову наведени родови Трпевци и Коњаровци, са 11 кућа, док се у необјављеном раду Бранислава Русића "Охридска област" као слављеници Мратиндана помињу Караџовци (4 к.), Коњаровци (7 к.), Ивановци (7 к.), Матевци или Смилевци (4 к.) и Ћубезијовци (5 к.). Сви ови родови су старинци села. С обзиром на генетички резултат, могло би се помишљати да су далеки преци тестираног Вардариоти, етничка група насељена током 10. века у долину Вардара од стране Византије, за коју се претпоставља куманско, печенешко али и мађарско порекло; ови Вардариоти су до краја 10. века христијанизовани, а потом су регрутовани као део царске гарде, односно као део чувара палате византијског цара, поред познатије Варјашке гарде. Надимци Татаровци (по Татарима) и Коњаровци (можда по граду Конија у Анадолији) би такође могли бити индикативни у светлу резултата. Топла препорука тестираном је да уради неки од дубинских тестова (Dante или Nebula WGS или FTDNA Big-Y700).
https://en.wikipedia.org/wiki/Vardariotai
90. Петревски, Мратиндан ("Мартинија"), Арбиново, ДебарцаИмају још ближег раног Мађара https://discover.familytreedna.com/y-dna/N-PRX35/tree . Али Албанац и Чечен би по времену када је вероватно живео њихов најближи заједнички предак могли бити потомци неког Бугарина или Алана ( Јаса).
Припада хаплогрупи N1-TAT>L1026>Y13852. Невген предвиђач његовом хаплотипу даје преко 40% шансе да припада овој подграни N1 хаплогрупе, а и упоређивањем са модалним хаплотипом гране Y13852 на Yfull сам утврдио да дефинитивно са њим има најмање разлика на маркерима. Можда припада још нижој подграни Y319099, где се на Yfull стаблу налазе Мађар, Албанац и Чечен, али бих га због веће сигурности ипак оставио на Y13852 нивоу.
https://www.yfull.com/tree/N-Y13852/
Нема ближих поклапања у бази Српског ДНК пројекта и први је предвиђени припадник Y13852 у табели Српског ДНК пројекта. Ова подграна је карактеристична за ране Мађаре. На некрополи Карош II, лоцираној у североисточној Мађарској (жупанија Боршод-Абауј-Земплен), која потиче из 10. века односно из периода непосредно након насељавања Мађара у Панонију, у гробу 29 је пронађен скелет који припада грани N1-Y13852*. У питању је скелет млађег мушкарца (ознака К2-29), који је сахрањен са богатим прилозима и коњаничком опремом, уз делимични скелет коња, што је типични начин сахрањивања представника раномађарске елите. Више о овом археогенетском налазу се може прочитати у додатним материјалима рада "Whole genome analysis sheds light on the genetic origin of Huns, Avars and conquering Hungarians":
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.01.19.476915v1.supplementary-material
94. Васић, Јовањдан, Пожарница, Тузла
Припада хаплогрупи Q, према процени НевГена највероватније грани L56>Y2659>Y2700>L940>L932. Може се рећи да поседује прилично уникатан хаплотип јер нема ниједно блиско поклапање ни у табели пројекта, ни у иностраним базама. Апсолутна препорука за неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер се на други начин не може доћи до информација о припадности млађој подграни. Тестирани је у упитнику навео да је најстарији познати предак Јован Васић рођен око 1820. у Пожарници, а да су по породичном предању даљим пореклом из (околине) Требиња.
152. Живковић, Ђурђевдан, Јеринићи/ПлужинеМилановићи из Фоче (села Рисјак, Грандићи, Закмур) са славом Ђурђевдан имају предање да са Живковићима и Гашовићима из Црквичког Поља имају заједничке претке - Церовиће.
Припада хаплогрупи I2-PH908. Са раније тестираним Живковићем из Старе Бање/Медвеђа(колонисти из Пиве) има пуно поклапање на 23 марекра. Од карактеристичних маркера издвајају се DYS390=25, DYS391=10, DYS576=17, DYS481=28. Неке од ових карактеристичних вриједности Живковићи дијеле са Пејовићем, Срђевдан из Веленића/Фоча, па би с обзиром и на географску блискост могла постојати веза између ових родова.
Предање Живковића говори о поријеклу од Церовића из Тушине у Дробњаку, али предање по свему судећи није тачно јер Церовићи припадају другој хаплогрупи. Матица Живковића је у насељу Јеринићи у Пиви. Огранци Живковића у Пиви су Ликићи и Гашовићи, а има и огранака са посебним презименима исељених у Босну.
106. Андрић, Јовањдан, Дрежник/Ужице
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA73226. Посједује потпуно модални хаплотип за ову хаплогрупу, са већим бројем пуних поклапања, тако да се на основу хаплотипа не могу успоставити специфичније везе. Од географски најближих са којим постоји бликсо поклапње могу се поменути Божовићи и Јанковићи, Никољдан, из Лопаша/Пожега, са разликом 2/23. Андрићи су први род у овој грани који слави Јовањдан. Више о хаплогрупи Андрића може да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/
Тестирани је оставио само податак о мјесту поријекла, без предања. У етнографској литератури нисма успио наћи било какаве податке о Андрићима из Дрежника. Дрежник као насеље је обрађен, али аутор у њему није навео Андриће. Наведене су само двије фамилије које славе Јовањдан, Цвијовићи, поријеклом из Подблаћа, Пљевља и Жервчићи, поријеклом из Пиве. У неким другим изворима види се да су Андрићи у Дрежнику били присутни током 19. вијека. На Златибору, у околини Дрежника, има Андрића који славе друге славе.
Због овога сам и ја питао кад је изашао списак да ли је сигурно слава Јовањдан.
Постоји могућност да је један огранак Ненадића (Јовањдан, Љубање) понео презиме Андрић, па да је неко од те фамилије доспео у Дрежник. Друго објашњење немам.
Ипак нису у питању ови. Андрићи у Дрежнику постоје посебно, са славом Јовањдан, али дошли су позно, 1870их, тек после Бабинске буне. Данило Станојевић претпоставља да је слава због имања промењена.
Зна ли се одакле су дошли?
Данило није био сигуран када смо кратко разговарали. Свакако су првобитно били негде јужније, онда су се задржали кратко (неколико деценија, можда и ~50 година) у околини Нове Вароши пре него што су стигли до Дрежника.
126. Раца, Мратиндан, Мрчевци/Лакташи
Припада хаплогрупи I1-Z63, највјероватније грани I1-Y7627. Најближе му је поклапање са необјављеним тестираним из Хртковаца, који такође слави Мратиндан. Овај тестирани припада колонистичкој породици, али нисма успио лоцирати одакле је тачно доселио у Хртковце. Тестирани мратинштак и Раца имају нешто вишу вриједност DYS458=17. Раца посједује нешто специфичнију вриједност DYS439=10, што може бити и скоријa приватна промјена. По укупном хаплотипу, Раци су сљедећи најближи Ђилас из околине Доњег Лапца и католик Крајновић из Бруснице код Брода. Од Раце се разликују на 4/23. Ђилас би могао бити занимљив и због географске бликсости са матичним подручјем Раца. У сваком случају, припадност Раца грани I1-Z63>Y7627 требало би провјерити дубинским или SNP тестом.
Раце су тестиране и на 23andMe, припадају подграни I1-Z63>Y6228, па бих рекао да је припадност I-Y7626 мање-више сигурна. Треба видети само коме су ближи од оне две крајишке групе.
Занимљив резултат! Тешко је са N1 гранама често. L1034 је 481=21, занимљива грана N-FT12659 је 456=13.
Село Арбиново се јавља у османским дефтерима Охридског санџака из 1516., 1530., 1582., 1613. у нахији Дебарца, и звало се тада Хрбино.
1582. у селу скоро сви имају уобичајена словенска имена, Шула/Шола је необичније. Нека вуку више на српски простор, нпр. Милош, Оливер па и Бошко, као да је ту српска средњевјековна држава имала јачи утицај.
Вилићи су из Грачанице. Један брат је био сулуд, потурчио се па истјерао браћу. Има их у Братачу, Улогу и Зворнику.
Породица Жујовић ближим пореклом потиче из Корита, предела на Пештерској висоравни, између Сјенице и Бијелог Поља. Предак Жујовића, по надимку Жујо, према неким записима, живео је у другој половини XVII века (мада постоји и основана претпоставка да је рођен почетком XVII века).
Даљим пореклом, према предању које је остало сачувано међу њиховим сродницима из Неменикућа, Жујовићи потичу из српског племена Пипера.
Жујов син звао се Никола Пипер и по њему су неки Жујовићи једно време носили презиме Николић, што је почетком XIX века случај био и у Врачевићу. Невелико племе Пипера настањује међуречје Мораче и Зете у Црној Гори.
Набрајајући најзначајније породице Србије XIX века, историчар Владимир Ћоровић потврђује ово предање и наводи да су из Пипера пореклом Узун Мирко Апостоловић и Жујовићи. Да су Жујовићи заиста пореклом из племена Пипера,
говори и њихова крсна слава – Аранђеловдан, заједничка свим Пиперима, осим Пипера Лужана који славе Ђурђиц.
Чињеницу да су Жујовићи живели међу Васојевићима, наглашавали су летописци овог великог српског племена. Тако др Јагош Вешовић Жујовиће убраја међу братства Новаковића, потомке Васовог сина Новака (предање каже да је Васо поред њега имао још и синове: Раја, Мија и Ђура). Већина Васојевића, такође, слави Аранђеловдан. Занимљиво је и да једно од братстава Новаковића у Васојевићима носи презиме Николић.
Већина Жујовића је, према до сада познатим подацима, у Врачевић насељена 1809. године, након Карађорђеве опсаде Сјенице и Новог Пазара и боја на Суводолу, мада их је у овим крајевима било још 1804. године (прота Радојица у Шумадији је био почетком Карађорђевог устанка). У сродству су са Жујовићима са Космаја и онима који су били насељени у Гружи. Братства Жујовића, формирана у Врачевићу, слично као и у селима Космаја и Груже, имају
несумњиво исто порекло...
Љубомир Павловић у Врачевићу је чуо и потом објавио да су Жујовићи са Дробњачких корита и да су се у Врачевић доселили Жујо, Вуксан и Радоња.
ПОЈАШЊЕЊЕ
Захваљујући "Белешкама" Младена Жујовића, објављеним 1902. године у Београду, нема сумње да су се Жујовићи са Корита код Сјенице и Бијелог Поља 1809. године у Гружу и Врачевић, а из Груже 1826. прешли на Космај, где ће им се придружити једна грана првобитно насељена у Врачевићу (Миле Недељковић).
У Врачевићу међу Жујовићима заиста постоје братства Вуксановића и Радоњића, али је најстарији до сада познати Вуксан живео у првој половини 19. века. Њиве мојих Пајевића (Паја би, судећи према дефтерима, требало да је био Вуксанов синовац) и данас су уз њиве Вуксановића, а у ваљевском архиву чува се судска бекешка о спору Паје са стрицем Вуксаном око неке њиве 1839. године.
Жујо је, са друге стране, према читуљи Жујовића коју су чували наши космајски па београдски рођаци, живео у 17. веку и имао сина Николу Пипера. Миле Недељковић, који је био мој драги колега и пријатељ, говорио ми је да то не значи нужно да су Жујовићи заиста Пипери.
Извесно је да је већ након стотинак година народно памћење у овом случају почело да сажима време и догађаје.
Мени је тренутно најзагонетније помињање Дробњачких Корита код Љубе Павловића и могућност да су Корита код Сјенице, где су моји несумњиво живели у 17. и 18. веку, све до сеобе у Шумадију и ваљевску Колубару за време Првог устанка, можда, били успутна станица њихове шире миграције из Дробњака.
81. Сарачевић, Лучиндан, Љутовница, Горњи Милановац
Припада хаплогрупи I2-FT190799 >Y189944>Y250780, роду Никшића, највероватније грани A29200, која карактерише братство Булатовића. Поседује вредности 458=16 и 481=29, које дели са Тодоровићем из Орашца код Аранђеловца и Булатовићем из Пожње код Колашина. Сарачевић има и једну своју карактеристику, врло ретку вредност 10 на 549.
Предање о пореклу говори да су из Дробњака, од Сјенице, док је универзитетски професор Б. Ж. Милојевић, који је од овог рода, Миленку Филиповићу пренео предање о Никшићкој Жупи.
"Вулиновићи је заједничко старо презиме родовске групе, чији је родоначелник био Вулин, који је дошао из Никшићке Жупе. Вулин је дошао са три сина; Милованом, Дмитром и Н, вероватно у другој половини 18. века. Брат му је отишао у Бершиће (Тадићи). Сви Вулонови потомци славе Лучиндан. То су: Радојчићи, Милојевићи, Филиповићи, Савићи, Максимовићи, Сарачевићи и Поповићи, последњи без мушких чланова".
https://www.poreklo.rs/2015/01/06/poreklo-prezimena-selo-ljutovnica-gornji-milanovac/
Према овом резултату рекао бих да су пореклом Ровчани.
Свакако Сарачевићу предлажем неки од напреднијих тестова или потврду гране А29200 код Yseq-a.
Грубори (26 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Плавна пре 120—140 г. Кућа им била у Жупи, а горе под планином држали наслане и имали по 500 оваца, 30 коња н 60 говеди.
Хвала на детаљном одговору, да ли се код вас или негде у Београду могу урадити неки од напреднијих тестова, или потврда гране А29200?
Свакако је препорука за неки од напреднијих тестова да би дошли до више сазнања о вашим прецима јер не знамо чак ни ближе порекло. А да ли имате неки породични назив рода?
Хвала на детаљном одговору, да ли се код вас или негде у Београду могу урадити неки од напреднијих тестова, или потврда гране А29200?Ја мислим да тај СНП немају у понуди у Берлину на Yseq (Влада Бојановић чини ми се да је рекао да га нису прихватили кад је био номинован)
163. Полимац (Митровдан), Швракарица/Двор
Припада хаплогрупи R1b-PF7562, вероватно низводној R-FT44409. Логично је да припада роду у којем су други тестирани Полимац, Булати, Мартић и Момић, пошто је иста слава и регија. Једино је изненађујућа велика разлика у маркерима с њима - најмање 4 на упоредивих 23. Тестирани једини има DYS389II=30 (остали 29), DYS576=19 (остали 18) и DYS635=22 (остали 23 и 24). Испада да му је ближи по маркерима Исаковић (Мратиндан) из Мачве, што је очигледно случајност услед мутирања.
Тестирани није написао ништа о пореклу, а Демић има спремљено, па га чекамо са информацијама.
https://www.yfull.com/tree/R-PF7563/ (https://www.yfull.com/tree/R-PF7563/)
Свакако је препорука за неки од напреднијих тестова да би дошли до више сазнања о вашим прецима јер не знамо чак ни ближе порекло. А да ли имате неки породични назив рода?
128. Грубор, Ђурђевдан, Бастаси, Дрвар
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>FGC13681>YP951. Поседује практично модалан хаплотип, једина вредност која одудара је DYS385=11-15 уместо модалне 11-14. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б, које одликује слава Ђурђевдан, од већине њих се разликује на 2-3 од 23 маркера. Од раније тестираног Грубора из Дрвара разликује се на 2, а од Грубора из Босанског Петровца на 3 од 23 маркера. Препорука Грубору је дубинско тестирање (WGS или BigY-700), јер је до сада само један припадник ове гране урадио дубински тест, па њен српски огранак није још увек у потпуности генетички профилисан. Грубори су у Бастасе досељени из Плавна:
https://www.poreklo.rs/2013/09/01/poreklo-prezimena-selo-bastasi-drvar/ (https://www.poreklo.rs/2013/09/01/poreklo-prezimena-selo-bastasi-drvar/)
https://www.poreklo.rs/2016/03/21/stanovnistvo-sela-plavno-u-dalmaciji-sredinom-19-vijeka-prema-maticnim-knjigama-1845-1859-godine/ (https://www.poreklo.rs/2016/03/21/stanovnistvo-sela-plavno-u-dalmaciji-sredinom-19-vijeka-prema-maticnim-knjigama-1845-1859-godine/)
POPOVIĆI (6 k) – doselili su se iz sela Štit[k]ova u Starom Vlahu, i njihov predak doselio se kao pop; slave Sv. Arhanđela.
Грубори су из Унца населили у Плавно. 1715. године Груборовић је био један од 5 именованих харамбаша из Унца, који је у Плавно довео 25 породица.Hvala na dodatnim informacijama. Ja sam taj Grubor poslednje testirani. Verovatno ću raditi dubinske testove, pa ću se ponovo javiti.
Већина породица из Унца код којих је Рађеновић забележио да су доселиле пре 100-140 година, тј. након рата 1788.-1791., заправо су у Унцу живеле и пре овог рата, али су неке од њих промениле место ако су им кућишта после повратка већ била заузета. На пример, Векићи су живели у Цвјетнићу, а после рата дошли у Бобољуске, Мишковићи су живели у Бастасима, а после отишли у Видово Село итд. Неки огранци су се враћали одмах по завршетку рата, а неки до 1830. када је , чини ми се, било опет масовнијих исељавања из Плавна. Већина тих породица је вероватно ту била присутна од оног првог досељавања око 1530. уз повремена исељавања, па враћања.
144. Поповић, Аранђеловдан, Ба, ЉигPopović gotovo sigurno pripada i mladjoj grani BY149000.
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y2613>Y2608>YP6098. Хаплотип је близак модалном, без неких карактеристичних вредности, па самим тим има и доста блиских поклапања са само 1-2 маркера разлике, међутим међу тим поклапањима нема оних који су му истовремено и географски блиски и са којима дели исту славу. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Хајдером из Рељиног Села код Гламоча (Никољдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да имају породично предање према којем је предак Мартин са девет синова дошао у Србију из Црне Горе. У литератури се за ове Поповиће наводи да су досељени из Штиткова код Нове Вароши:
https://www.poreklo.rs/2012/12/16/poreklo-prezimena-selo-ba-ljig/ (https://www.poreklo.rs/2012/12/16/poreklo-prezimena-selo-ba-ljig/)
137. Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина (заселак Подљути), Грачац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988
Припада роду В из базе СДНКП, коме припада већи број тестираних из Босанске Крајине и Далмације, која махом славе Аранђеловдан. Међу њима је и Стојсављевић из Отишића код Врлике, чији је резултат објављен овде:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6447.msg166201#msg166201
Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS458=15 и DYS576=17, које нема ниједан од осталих тестираних припадника рода.
Тестирани је навео да се његова породица 1932. иселила из Велике Попине у Душановац код Охрида, одакле су протерани 1941. године. Коначно, 1946. године су колонизовани у Бачки Моноштор. Не знам да ли је у питању грешка везано за Душановац, пошто ми није познато да је село тог назива постојало код Охрида. Насеље Маџари код Скопља је након ослобођења од турске власти добило назив Душановац, пошто су у месту насељени колонисти махом из Херцеговине, али је за време бугарске окупације током Другог светског рата враћен стари назив, који су комунисти после задржали.
125. Јевтић, Митровдан, Брестовац, Бојник
Припада хаплогрупи I2-M223>L801>CTS6433>Z78. Предвиђач Невген даје могућност од преко 97% за припадност овој подграни, па сам га ту уврстио као њеног првог предвиђеног припадника у табели Српског ДНК пројекта. Свакако би било пожељно да тестирани уради неки од дубинских тестова (Dante или Nebula WGS или FTDNA Big Y700) како би се добила прецизнија профилизација његове линије. Нема никог нарочито блиског међу припадницима CTS6433 гране у табели, од свих се разликује на по 7-8 или више маркера. Подграна Z78 има бронзанодопску старост (око 3400 год. пре садашњости према Yfull-у, односно око 1400. год. п.н.е.) и њени носиоци су углавном припадници германских народа (Немци, Швеђани, Енглези, итд.).
https://www.yfull.com/tree/I-Z78/
Тестирани није оставио податке о пореклу. У раду Јована В. Јовановића "Пуста Река" се у Брестовцу не помињу Јевтићи, а нажалост се не помиње ни које славе прослављају обрађени родови, па се због тога не може знати коме од побројаних родова би могао да припада Јевтић. Већина родова у селу је досељено (вероватно након 1878.) из места Клисура близу бугарске границе, у општини Сурдулица.
https://www.poreklo.rs/2017/06/11/poreklo-prezimena-selo-brestovac-bojnik/
Не спомињу се ни ту чини се. Мистерија и даље траје.
Српски родови: Ѓуриќи (5 к.), Беатовиќи (4 к.) и Церовиќи (1 к.) доселени се од Херцеговина, овде дошле после 1918 година; Војводиќи (1 к.) доселени се од околината на Прокупље; Кокановиќи (1 к.) доселени се после Првата светска војна од Црна Гора; Радуловиќи (1 к.) не знаат од каде се доселени; Марјановиќи (3 к.) доселени се од некаде од Србија; Митиќи (5 к.) доселени се во 1936 година од околината на Ниш, ги викаат и Нишлији; Пејиќи (2 к.) доселени се во 1936 година од селото Црн Врв во околината на Лесковац; Врањанци (3 к.) доселени се во 1940 година од околината на Врање.
137. Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина (заселак Подљути), Грачац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988
Припада роду В из базе СДНКП, коме припада већи број тестираних из Босанске Крајине и Далмације, која махом славе Аранђеловдан. Међу њима је и Стојсављевић из Отишића код Врлике, чији је резултат објављен овде:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6447.msg166201#msg166201
Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS458=15 и DYS576=17, које нема ниједан од осталих тестираних припадника рода.
Тестирани је навео да се његова породица 1932. иселила из Велике Попине у Душановац код Охрида, одакле су протерани 1941. године. Коначно, 1946. године су колонизовани у Бачки Моноштор. Не знам да ли је у питању грешка везано за Душановац, пошто ми није познато да је село тог назива постојало код Охрида. Насеље Маџари код Скопља је након ослобођења од турске власти добило назив Душановац, пошто су у месту насељени колонисти махом из Херцеговине, али је за време бугарске окупације током Другог светског рата враћен стари назив, који су комунисти после задржали.
Mislim da mogu da pomognem sto se tice ovog testiranog. Bas juce sam i ja na MyHeritage, kao autosomalno poklapanje, dobio coveka koji je upisan kao Branko Stojisavlevic. Pise da ima 60+ godina i da zivi u Nemackoj. Posto nema nikakvo porodicno stablo tamo, potrazio sam ga na FB i uspeo da nadjem. Medju njegovim prijateljima sam nasao Stojsavljevice kojima je mesto prebivalista Prilep. Onda sam, ponovo, pogledao njegove rezultate i shvatio da nema sanse da je odatle poreklom, sto potvrdjuju i genetske grupe, kao i zajednicka poklapanja koja imamo. Takodje, posle sam uspeo da nadjem jos jednu zenu kod njega sa istim prezimenom, ali je njoj pisalo da je iz Velike Popine, sto ima mnogo vise smisla. Takodje, i kod nje sam nasao jos Stojsavljevica koji su odatle, iz Gracaca, Knina i okolnih mesta. U svakom slucaju, mislim da je i on celokupnim poreklom odatle, a verovatno su se i njegovi 1932. godine preselili negde u Prilep, Ohrid, ili gde vec. Mozda je u pitanju jedan isti covek :).
Није то овај тестирани, тај Бранко је тестиран преко 23andMe, али свакако јесу део исте шире фамилије.
Ако се добро сећам овој петој скоро откривеној грани I2-Y3120 који су јавно објављени припадају још и Џувелековић из Угљевика, Хајдаревић из околине Прибоја и Јакшић са Брача. Веома вредан резултат за даље истраживање ове ретке гране на нашим просторима.
158. Караман, Никољдан, Сплит, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222
Припада роду Матаруга (FT104106), а највероватније и подроду Драгошевића из Грахова (CTS11222) који слави Никољдан са чијим припадницима има више блиских поклапања хаплотипова. Потпуно поклапње хаплотипова има са Совиљем из Врточа код Босанског Петровца (пореклом из Лике), који такође слави Никољдан. Једина карактеристична вредност маркера коју поседују је DYS576=18.
Тестирани је навео да Карамани потичу из Јесенице код Сплита, те да је могуће старије презиме породице било Милиславић.
161. Андрић, Јовањдан, Покревеник, Пирот
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико битних карактеристичних вредности: 391=10, 460=11, 533=14. Њима треба додати и 458=18 и 570=19. Све ове карактеристике поседује и Милићевић из Мирашевца код Раче, (на 570 има још вишу вредност 20). Како славе исто Јовањдан, а и предање каже да су из Црвења код Књажевца, и поред 5 разлика на упоредива 25 маркера, мислим да нема сумње да и Андрић припада грани FT16449>Y126296>Y109645. Уколико Андрић уради неки од дубљих тестова, вероватно би имали нову "југоисточну" грану у оквиру Y109645.
Према речима тестираног, старо презиме је било Ђурђић и промењено је 1955. Славе Јовањдан и Св. Константина и Јелену. Нисам нашао у литератури нешто више о њима.
Освежавање статистике, тренутно смо на 152 објављена резултата.Тренутно смо отприлике као Румуни :D До краја улазимо у српски просек
И2а-44 (28.9% ) Дин Југ- 36 (81.8%) / Дин Север-8 (18.1%)
Е-В13-28 (18.4%)
Р1а-21 (13.8%)
Р1б-17 (11.1%)
И1-11 (7.2%)
Ј2б-11 (7.2%)
Г2а-7 (4.6%)
Ј2а-3 (1.9%)
Н2-3 (1.9%)
И2-M223-1 (0.6%)
И2б-1 (0.6%)
Р2-1 (0.6%)
Т1-1 (0.6%)
Ј1-1 (0.6%)
Н1-1 (0.6%)
Q-1 (0.6%)
146. Недељковић, Стевањдан, Долац/Завидовићи, I2-Y3120
Не разумем ово са славом. Карамани су католици и у Јесеницама није православаца, бар у последњих 400 година.
96. Росић, Алимпијевдан, Мислопоље, Рашка
Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани FT16499>Y183257>FT153539. Поседује две веома карактеристичне вредности 549=13 и YGATAH4=9, као и 570=19, 481=29. Све ове карактеристике дели са Авдаловићима из Херцеговине. И поред различите славе, нема сумње да су ближе повезани.
У литератури су Росићи забележени као стариници у Мислопољу. Тестирани наводи васојевићки крај као место даљег порекла.
https://www.poreklo.rs/2015/07/13/poreklo-prezimena-selo-rvati-raska/?script=cir
Росићу препоручујем дубински тест, како би се веза са Авдаловићима потврдила. На Yfull стаблу Авдаловић и Вучинић из Потарја припадају грани Y183257, чија је главна карактеристика YGATAH4=9.
https://www.yfull.com/live/tree/I-Y183257/
92. Шипетић, Граб/Лучани, Аранђеловдан, I2-Y3120
Још један тестирани за чије братство смо већ имали резултат, па бих поновио оно што је раније писано:Шипетић, Аранђеловдан, Граб, Лучани
Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема ближих поклапања, а од специфичнијих вредности се издвајају 23 на 390, 15 на 19 и 28 на 481. Могуће да је Шипетић повезан са неким породицама који имају 23 на 390, попут Вараклића из Пријепоља, Ковачевића из Даниловграда, Савића из Роваца итд.
Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:
"Poreklo nije sigurno. Postoji predanje da su 4 brata došla u 18. veku iz Hercegovine i da su se prezivali Šipete. Poreklo prezimena nije poznato. Jovan Erdeljanovic (1908.) navodi da je prezime najverovatnije vlaškog porekla."
У литератури о Шипетићима стоји:
"И Шипете убрајају у ове старе породице, премда се очувао нејасан спомен о томе, да се њихов неки предак доселио у Граб са своја четири сина и затекао само 7 кућа у селу. Даље кажу, да се један део Шипета доселио доцније, само што је и то било врло давно; али би и то значило, да су се и оне старије Шипете од некуд доселиле (слава им је Арханђелов-дан)."
http://www.poreklo.rs/2013/03/03/poreklo-prezimena-selo-grab-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/
Нови резултат се од хаплотипа раније тестираног Шипетића разликује на четири маркера и допринео је да се модални хаплотип рода боље одреди. Као заједничке разлике у односу на модални хаплотип карпатско-динарске I2a гране преостали су маркери DYS19=15, DYS458=18, DYS635=24 и снижена вредност маркера DYS481 (<=29), док су остали који се помињу као специфичнији за резултат претходно тестираног вероватно његове личне мутације. Ипак, ни једна од ових разлика није посебно специфична да би се хаплотип Шипетића могао карактеристично профилисати.
Због релативне модалности хаплотипа Шипетића сличност са одступањем на једном до три маркера присутна је у односу на хаплотипове великог броја тестираних на широком географском простору, али на жалост нико од њих није аранђеловштак са подручја Старог Влаха или Херцеговине. О породицама које би могле бити сродне Шипетићима такође је раније већ писано:Бозало, Аранђеловдан, Калиновик
Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. Можда би по самом изгледу хаплотипа могао бити повезан са Шипетићем из Граба у Лучанима, као и са Брадваровићем из Беле Цркве у Банату (и Шипетић и Брадваровић славе Аранђеловдан као Бозало).
Тестирани је навео да је ова породица по предању старином из села Тодорићи код Требиња и да је њено старо презиме Јанковић.
Рекао бих да је са овим новим резултатом могућност сродности Шипетића са Бозалима постала мало вероватна, али Брадваровићи из Банатске Паланке код Беле Цркве остају и даље главни кандидати за неку евентуалну даљу везу.
151. Ризнић, Јовањдан, Бања/Аранђеловац, I-Y3120>I-S17250>I-Y4882>I-A1328>I-FT109402, род Лаловића-ПивљанаI Jevtic sa Ozrena.
Тестирани је навео да се зна да су Ризнићи у Бањи живели деведесетих година 19. века а вероватно и раније. У то нема никакве сумње, с обзиром да је ова породица обрађена у етнографској литератури са почетка 20. века. Боривоје Дробњаковић у студији из 1923. године бележи 20 кућа Ризнића које су се налазиле у Ризнића Крају, засеоку Бање. У другом засеоку Рупник било је шест кућа Минића и Ризнића, а у селу Марковац (Младеновац) биле су две куће Ризнића исељених из Бање. Све ово говори да је фамилија Ризнић већ у то време била веома разграната.
Ризнићима је забележено и старије порекло. О њима пише Љубомир Павловић у студији о Подгорини и Колубари из 1907. године. Ризнићи су у Бању дошли због глади из ваљевског села Ковачице пред Први српски устанак, што значи почетком 19. века. Према предању, у Ковачице је пред крај 17. века дошла нека баба Ризна, пореклом из далматинског Дрниша, са својих пет синова. Она је наводно дошла заједно са Врцама који су се први доселили у Ковачице из Гатачког поља. Од Ризнића је 1907. године у Ковачицама била једна кућа.
Резултат тестираног Ризнића има све одлике модалног хаплотипа рода Лаловића-Пивљана, који припада грани I2-FT109402. Имајући у виду исходиште њиховог досељавања по предању (са Врцама из Гатачког Поља), те славу Јовањдан коју славе и Лаловићи-Пивљани, може се прилично поуздано констатовати да и Ризнићи припадају овом роду. Поред вредности DYS385=15-15 и DYS391=10 карактеристичних за модални хаплотип рода Лаловића-Пивљана, за Ризнића је карактеристична и ретка вредност маркера DYS437=16. Најближи резултату Ризнића су управо хаплотипови припадника рода Пивљана: Комарчевић (Јовањдан, Балатун/Бијељина), Каровић (Јовањдан, Колојања/Јечмишта/Фоча) и Ђурић (Јовањдан, Бадовинци/Богатић) са разликом на три од 23 упоредива маркера.
I Jevtic sa Ozrena.
И2а се захуктала и незадрживо граби ка свом просеку.Слободан узорак никад не греши (плус, минус за I2a, 35% до краја анализа ове акције, а и за остале гране у просеку)
Управо је стигао резултат Гаговћа из Пиве, "пивске властеле" што би рекао краљ Никола.
Имао сам намеру да опширно коментаришем, али за 50-ак минута крећем на море :) Зато, укратко - резултат није онај за који сам навијао, али је ипак реч о веома важном резултату за Пиву:
Гаговић, Безује/Пива/ЦГ, Никољдан
(https://s31.postimg.org/ktub818cb/gagovic.jpg) (https://postimg.org/image/5xvs0fwxj/)image hosting 30 mb (https://postimage.org/)
Реч је наравно о N1а P189.2.
Поздрав свима и велико хвала нашем Ђорђу!
145. Јудин, Београд
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 19=15, 385=14-16, 576=19, 570=17, 635=22. Најближи на пројекту, са 3 разлике на 23 упоредива маркера, му је Јовановић из околине Осијека, који слави Стевањдан.
Свакако тестираном предлажем неки од напреднијих тестова.
192. Маркуш, Ђурђиц, Подгорица
Припада хаплогрупи I2-PH908. Са претходно тестираним Маркушом из Момишића/Подгорица један маркер разлике од 23, тако да нема сумње да чине исти род. Маркушима је генетички близак један необјављени тестирани из Момишића, који такође слави Ђурђиц. Ради се о старијем момишићком роду. Једини карактеристичан маркер за ову групу породица је DYS439=11, али се и на том маркеру код Маркуша из Подгорице догодила повратна мутација на DYS439=12. Сва тројица тестираних имају нешто нижу DYS576=17.
Маркуши имају предања да су поријеклом из племена Грађана, а помињу и везу са селом Момуша код Призрена. Међутим, оно на шта указују генетички подаци јесте нешто старија укоријењеност на простору Момишића и веза са стариначким момишићким породицама.
Препорука еј свакако неки од дубинских тестова.
Даниловићи су живели у Сречанима још за време владавине Немањића. Они су направили цркву у селу за коју кажу да је старија од Манастира Св. Тројице. У току I светског рата била је доста оштећена и остала без звона. Даниловићи и остали Буковнчани поправили су је 1923. године. Из Сречана су се Даниловићи расељавали по другим крајевима. Петар Даниловић (1840 – бројка иза имена означава његову годину рођења) прешао је са сином Милованом (1870) око 1875. године у Крћевине и ту их сада има три куће. Милованови синови су: Владе, Дико, љубо и Бранко. Милован је са синовима прешао 1922. године у Потковач - Улице и купио у неког Турчина имање.
У близини њихове куће налази се брежуљак на коме је у доба Немањића била црква. То се место зове Црквина. Према остацима темеља закључујемо да је црква била велика 8 х 5 M. Сада постоје само две гомиле камења. Даниловићи у Сречанима славе Ђурђевдан (према казивању Илије Даниловића), а прислужују Аранђеловдан. Раније су сви Даниловићи славили Ђурђевдан, а прислуживали Аранђеловдан. Међутим, Даниловићи у Крћевинама су били сиромашни и до Ђурђевдана би потрошили сав мрс, те су онда Аранђеловдан узели за главну славу, а Ђурђевдан прислужују.
(...)
Даниловићи у Поповом Долу (Мељак) су од Даниловића из Сречана. Доселила је једна кућа у Засаду (Бобово) око 1600. године. Према једној верзији од њих су Драгутиновићи, а од Драгутиновића Томићи, Голубовићи, Јаковљевићи и Пуповићи. Око 1850. године биле су у Засади још две куће Даниловића (које су се тако презивале). Тада их је (због неког убиства) напао Божо Калпачина са тридестак Језераца. Убили су једног Даниловића, док су остали побегли са фамилијама и једна кућа се населила у Плијешевини, а друга у Поповом Долу. У Плијешевини их сада има 10 кућа.
У Попов До су дошли Лука (1830) и Станко. (...) Биле су их 1912. године две куће. Славе Аранђеловдан. Род су им Даниловићи у Сречанима и Ковачу.
177. Крстић, Аранђеловдан, Књажевац, I2-Y3120>Z17855>PH3414
Према наводу тестираног, Крстићи у Књажевцу су пореклом из Сврљига, а старије презиме им је било Тодоровић. Нисам нашао податке о овој породици у етнографској литератури осим да их је 1940. године било седам кућа исељених у село Андрејевац (данас Минићево).
Хаплотип тестираног Крстића разликује се од модалног хаплотипа северног огранка хаплогрупе I2-Y3120 на девет маркера, од којих је чак осам карактеристично. Вредности DYS385=14-14 и DYS448=21 сврставају овај резултат у грану I2-PH3414. Иако је грана I2-PH3414 карактеристична за род Мириловића, у случају Крстића се не може рећи да припада овом роду јер одступа на исувише великом броју карактеристичних маркера: DYS391=12, DYS576=16, DYS570=20, DYS438=11, DYS549=12 и нешто ређа вредност DYS635=22. Имајући у виду и географију, односно чињеницу да Крстићи живе у источнијим крајевима српског простора где би требало да је и исходиште гране I2-PH3414, они би заједно са још неким породицама могли бити "старији рођаци" Мириловића. Ту пре свега мислим на још необјављени резултат једног тестираног (Моштаница/Врање) који такође слави Аранђеловдан и припада грани I2-PH3414, а по хаплотипу је најближи Крстићу, иако са приличном разликом (шест од 23).
197. Радојичић, Јовањдан, Берковац/Мионица, I-Y3120>I-S17250>I-Y4882>I-A1328>I-FT109402, род Лаловића-Пивљана
У суседном Попадићу Киселице се сматрају најстаријим досељеницима, а дошли су из Берковца. Њихови огранци у овом селу су Мијаиловићи, Пауновићи, Глигоријевићи и Мартиновићи. Било их је 10 кућа и сви су славили Јовањдан.
Мијаиловић из Попадића код Мионице. Припада хаплогрупи G2a L497. Не упада у уобичајени српски Г2а хаплотип. Има прилично поклапање са Фабијанићем из Хрватске.
14 21 15 11 14 15 12 12 11 30 16 16 21 12 15 15 16 11 21 13 9 20 11
Корисно је напоменути да имамо од раније једног тестираног од овог рода из Попадића:
199. Новаков, Никољдан, Кулпин/Бачки Петровац, I2-Y3120
Тестирани није навео податке о пореклу, а о Новаковима у Кулпину нисам успео много да пронађем ни у изворима. Новакови свакако спадају у староседеоце у овом месту. У попису Бачке из 1828. године у Кулпину се помињу домаћини Theodorus Novakov, Stephanus Novakov, Petrus Novakov и Paul Novakov. Четири домаћинства Новакових у Кулпину 1828. сведоче у прилог томе да је фамилија у месту живела већ дуже време и успела да се разграна. Познато је да је Кулпинска пустара насељена 1745. године са око 200 породица досељених из Херцеговине, које је као избеглице након Аустијско-турског рата 1737. године довео патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента. Херцеговци су насељени на земљу коју су као свој посед добила браћа Стратимировић од царице Марије Терезије, заједно са племићком титулом која им је додељена. Имајући у виду све наведено, пореко Новакових могло би се тражити међу најстаријим херцеговачким досељеницима.
Хаплотип тестираног Новакова одступа од модалног хаплотипа северног огранка хаплогрупе I2-Y3120 на већем броју маркера, од којих се као ређе уочавају вредности DYS385=14-14, DYS576=19 и DYS549=12. Комбинација DYS385=14-14 приближава овај резултат грани I2-PH3414 којој припадају херцеговачки Мириловићи, али хаплотип Новакова не поседује вредност DYS448=21 која је такође карактеристична за I2-PH3414. Сличност постоји и са хаплотипом херцеговачких Салатића (Аранђеловдан, Сливља/Гацко) са разликом на три од 23 упоредива маркера и подударањем на DYS576=19 и DYS549=12. Међу тестираним никољштацима резултату Новакова је најближи један необјављени хаплотип из Бистрице код Нове Вароши, са разликом на три од 23 упоредива маркера и подударањем на DYS576=19 и DYS549=12. Због свих ових различитих могућности, за прецизније утврђивање припадности Новакова некој од млађих I2-Y3120 подграна неопходно би било урадити додатне SNP провере или дубински геномски тест. Уочава се ипак да постоји сличност са већим бројем породица са подручја Херцеговине, као што је и очекивано.
У Кулпину се помињу и неки Новаковићи, па не знам да ли су се Новакови и овако бележили раније:
Новаковић Стевана Владимир, борац Кулпин, Бачки Петровац (Добровољачка колонија Степановићево)
Да ли је можда прошао Јелеки број 195?
Мамузе су стара тимарска породица настањена у селу Градина, гдје је матица ове породице, која се код православних Срба спомиње једино у овоме крају. Њихова крсна слава је Петровдан и Никољдан. Грана Мамуза која је славила Петровдан, сродници су били са Швракама из Јелићке, која je угашена крајем 19. вијека, док грана слављеника Никољдана данас у Градини има 25 пунољетних чланова, у Омарској 18, а у Нишевићима 3, у Средњој Марићки 1. У Омарску и Нишевиће крајем 20. вијека, из матице је Мамузе иселио рудник Омарска. Од старијих чланова породице спомиње се Глиго Мамуза, син Нинка и Анке Мамуза, рођен у Градини 1818. године а умро и 100– ој години 12,2.1918.
165. Филиповић, Јовањдан, Горња Рженица, Плав
Припада хаплогрупи R1a-YP4141 (https://www.yfull.com/tree/R-YP4141/). Ово је јако стара (прва која се одваја од осталих R1 грана), прилично ретка, али и широко распрострањена грана хаплогрупе R1a, јавља се на простору од Британије на западу, преко централне Европе и Блиског Истока, па све до Индије. Филиповић је први тестирани у нашем пројекту коме НевГен предвиђа припадност овој грани, па самим тим нема ниједно ни приближно блиско поклапање. Од карактеристичних вредности издвајају се DYS390=23, DYS385=12-12, DYS437=15 и DYS448=19. Апсолутна препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). У доступној литератури нема никаквих података о пореклу Филиповића, а тестирани је у упитнику навео да му се прадеда звао Саламброс а деда Марко Грк, што вероватно указује на даље грчко порекло.
Ако, реметим тему, нека уредник брише. Др Филип Салмброс, Грк који је био турски војни љекар. Пребјегао Србима/Црногорцима у околини Берана, затим у Андријевицу. Заслужан за здравствену заштиту становништва од епидемија. Према неким информацијама ,једно вријеме је био и владин љекар на Цетињу. Умро је јануара 1888. године.
Ако, реметим тему, нека уредник брише. Др Филип Салмброс, Грк који је био турски војни љекар. Пребјегао Србима/Црногорцима у околини Берана, затим у Андријевицу. Заслужан за здравствену заштиту становништва од епидемија. Према неким информацијама ,једно вријеме је био и владин љекар на Цетињу. Умро је јануара 1888. године.
196. Радовић, Аранђеловдан, Баре, КолашинКако објаснити ову разлику у маркерима од претходно тестираног Радовића из Мораче?
Припада хаплогрупи R1b-L51>U152>Z36>Z67.
Од раније тестираног Радовића из истог села разликује се на два маркера, на 385 где има вредност 12-15 уместо 11-15, и на 576 где има снижену вредност 18.
Порекло Морачана "Богићеваца" се можда може пратити до Богића Братојевог који је 1477. године уписан као предводник другог џемата Влаха Оногошта, настањеног у селима Добричић и Кос у Доњој Морачи.
Како објаснити ову разлику у маркерима од претходно тестираног Радовића из Мораче?
Разлика није превелика, мутације се дешавају временом, нарочито код бројних родова као што су Радовићи, тако да ове које су се појавиле нису изненађујуће.
Не утичу на генетско прапоријекло?
Свака част, Видоје, на овим подацима! Ево, ја први пут чујем за ово.Хвала Небо. Ваљало би да се огласи тестирани. Не бих да износим детаље о неспоразумима са капетанима васојевичким из Андријевице. Др Филип Саламброс је први љекар у Беранама и Андријевици. Писали су о њему и у листу Слобода- Иванград (Беране). Познато ми је да је у Андијевици лијечио знаменитог Мира Дедовића са Полице ( рањеног приликом уласка у турски ућумат - суд у Беранама). Спасио вакцинацијом од великих богиња становништво Горњег Полимља. Био је много цијењен у народу. Има дилема да ли је у питању исто лице др Филип и др Анастас Саламброс - радио неко вријеме на Ријеци Црнојевића. Презивао се како кад : Саламброс, Симовић.Био је на служби и у Колашину... Вратио се други пут у област Васојевића са изворним презименом Саламброс. Занимљиво је да су по мом сазнању, потомци др Филипа, изворно у Горњем Полимљу, укључујући и Беранску котлину једини Филиповићи.
Николићи су дошли након Тодоровића из Заовина, има их 4 куће, славе Јовањдан а прекађују Никољдан.
150. Милојевић, Ђурђиц, Брњак, Зубин Поток
181. Николић, Јовањдан, Руд(н)а Буква, Косјерић
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP237>FGC13681>YP5999>YP5997. Поседује практично модалан хаплотип за ову грану, једина вредност која се нешто ређа јавља је повишена DYS458=18. Са већином припадника ове гране има прилично блиска поклпапања (1-3 маркера разлике), а најближи су му Јевтић и Лукић из Осечине, Тешић из Мионице и Радојичић из Савковића код Љубовије, од све четворице разликује се на само 1 од 23 маркера. С обзиром да је само један припадник ове гране урадио дубински тест, препорука за Николића је WGS или BigY-700 како би се у потпуности генетички испрофилисао овај прилично бројан и распрострањен род. Презиме су добили по претку Николи, који је дошао на мираз у Тодоровиће. Тестирани је навео да им је старије презиме било Продић, и пасове: Никола-Василије-Мирко-Велисав-Василије-Велисав-Александар.ЦитатНиколићи су дошли након Тодоровића из Заовина, има их 4 куће, славе Јовањдан а прекађују Никољдан.
https://www.poreklo.rs/2013/12/16/poreklo-prezimena-selo-rudna-bukva-kosjeric/ (https://www.poreklo.rs/2013/12/16/poreklo-prezimena-selo-rudna-bukva-kosjeric/)
Милићевићи су се доселили из Брњице (преко Јавора).
Од данашњих породица најстарији су ИВКОВИЋИ који причају да су старином из Тесалије и то да су се доселили за вријеме српског кнеза Часлава, на Бијелу Рудину, а овамо су дошли прије 200 година због зулума Ченгића са Загорја. Има их 26 кућа, а осим тога има их још на Бијелој Рудини, у Удрежњу зову се Ивановићи, у Биограду Фржовићи, а има их под Буковицом, затим у Дабру и код Зворника 40 кућа. Славе Никољдан.
Протићи, Ђикићи* и Георгијевићи, стара породица, Јовањдан.
Протићи, раније Ђикићи, а преко Саве и Георгијевићи, су највећа совљачка породица, која се увек истицала и водила прву реч у околини. Из ове породице је прота Лазар Георгијевић у Ашањи, у Срему, учитељ Проте Матеје. Лазар се одселио из Совљака после 1789. године, а овде је био раније поп и виђена личност, почем га је руски цар Павле даривао панагијом и напрсним протојереским крстом. Њега је у Совљаку наследио проте Стефан Протић, којега и Јоаким Вујић налази 1827. године при ваљевској цркви. Прота Лазар је умро 31. децембра 1792. године а прота Стефан 27 априла 1853. године и оба су сахрањени код својих цркава. После проте Стефана била су још два свештеника, који су млади помрли, па их после није било (мисли се на свештенике из те породице). Протићи данас чине највећи део села и у селу се зову још и: Јанковићи, Марковићи, Јеремићи, Ђуричићи, Петровићи, Панићи, Ђурићи, Ранковићи, Драгосављевићи и Ашковићи.
201. Петровић, Тривуњдан, Горња Драгуша, Блаце
Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема посебно карактеристичне вредности на маркерима. Можда бих могао да издвојим једино 439=12, 389II=32, 570=19. Најближи на пројекту му је Будинчић из Банчића код Љубиња, али они славе Аранђеловдан. Њих двојица имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Деле споменуте карактеристике.
Овај крај Топлице није нарочито покривен истраживањима, па нам једино може помоћи Equinox, који је из оправданих разлога прилично заузет у последње време, али нема сумње да ћемо се временом вратити и на овај резултат.
Петровићу предлажем неки од напреднијих тестова.
191. Киперовић, Никољдан, Сухо Поље/Добој, I2-Y3120
Према наводима тестираног, Киперовићи су се доселили у Сухо Поље негде из Купрешког поља, крајем 18. или почетком 19. века. Раније су се презивали Јефтић. Киперовића из Сухог Поља има пресељених у оближње село Бољанић, у засеоке Брђани и Клоч.
Посебну карактеристику хаплотипа тестираног представљају две "контрадикторне" вредности, DYS448=20 и DYS449=30. Са једне стране, вредност DYS448=20 узима се као опредељујућа за тзв. северну грану хаплогрупе I2-Y3120, док је са друге стране вредност DYS449=30 готово непостојећа код ове гране и по правилу се јавља код припадника гране I2-PH908. Зато постоји могућност да тестирани припада млађој грани I2-PH908, а да је на његовом маркеру DYS448=20 дошло до повратне мутације. Поред ове специфичности, резултат Киперовића поседује и друге карактеристичне маркере: DYS391=10, DYS458=18 се могу сматрати ретким вредностима, а DYS576=19 и DYS635=24 нешто ређим. Међу расположивим резултатима из базе СДНКП нема оних које бих могао издвојити као блиске овом хаплотипу без додатних дубљих геномских тестова.
Захваљујем на анализи резултата. Занимљива је чињеница како у бази Порекла нема повезнице са другим родовима поријеклом са купрешког платоа и уопште те граничне области Херцеговине, високе Крајине, Лике и Далмације, с обзиром да по предању долазак у добојски крај није био тако давно.
Предање каже да су са простора Купрешког поља дошла два брата, Зарија и Кипера. Од Зарије који се насели у добојском селу Липац насташе Зарићи а од Кипере који дође у сусједно Суво Поље, Киперовићи. Зарићи такође прослављају Никољдан.
Прецизности ради, податак о насељавању у Бољанићу је само један случај од прије 30-40 година, других нема. Киперовићи су извором искључиво и једино везани за Суво Поље, све друго је исељеништво.
Појашњење: презиме није руског (словенског) порекла, већ од Коми-Пермјака. Рећ "марайтны" значи прљаво, прљавштина. Наши понекад користе рећ "марать".
Чини ми се да је остао још само један резултат да се објави.
190. Беговић, Никољдан , Подгорица, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837
Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS385=18.
Тестирани је навео да Беговићи потичу од Дрекаловића из Куча. Замолио бих га да прецизира од ког тачно братства из Куча потичу Беговићи, пошто овог презимена нема у самом племену.
Тестирани је прецизирао да је његова породица из села Маћедонце код Медвеђе, где су се доселили око 1880. године. Место порекла је исправљено у бази СДНКП у складу са тиме.
Беговићи потичу од Мијовића, који су једна од грана Дрекаловића.
Ако је тестирани Беговић у роду са Димитријем Беговићем, једним од вођа Топличког устанка, онда је и он пореклом од Спајића из племена Куча. Ти Спајићи су порменили презиме у Беговић, када су се доселили у Маћедонце. Презиме су узели по претку Томици Бегову Спајићу.
Најбоље да се тестирани сам јави да разјасни. Нама је рекао да потичу од Мијовића.И то што је навео је истина. Спајићи из Куча припадају роду Дрекаловића и њиховом огранку Мијовића.
Ono sto sigurno znam jeste da je moj čukun deda Petar dosao iz Kuča ( Drekalovici ) a mesto odnosno selo je bilo Benkaj ili kao sto sam video na karti Bankanj.
Dosao je oko 1880 godine u s. Maćedonce opstina Medvedja. Nisam siguran da smo od Mijovića, ali sam to naveo iz razloga sto na ,, Rod Kuča " jedino Begovica ima da vode poreklo od petog sina Drekala tj. Mija od kog su Mijovici. Inače posle čukun dede Petra imena za koja znam su Bego, Ivan, Nikac... Po ovim komentarima vidim da smo ili od Spajica ili od Mijovica?
Zdravo. Bilo bi dobro Nikolic da se testira na Dante ili slicno da saznamo kojoj podgrani pripada. Inace vrlo zanimljiv rezultat. Mozda je Nikolic poreklom sa Juga. Ili je mozda i neka druga struja u pitanju koja dosla od severa.
159. Николић, Никољдан, Корбово, Кладово
Припада хаплогрупи G2a-M406, вероватно грани Z17887 (https://www.yfull.com/tree/G-Z17887/)за коју му Невген даје највеће шансе.
Најближа поклапања (2-3/17) има са тројицом САНУ тестираних са подручја северних и североисточних падина Копаоника, из Рашке и Александровца. Један од ових родова слави Аранђеловдан а друга два Никољдан. Како су у питању географски удаљена подручја и поклапања (са разликама) на мањем броју маркера не би их посматрао као сигурне даље генетичке сроднике. За тако нешто би било потребно да Николић и неко од њих уради дубинско тестирање. Ми на пројекту имамо Јовановског из Полошке котлине у Македонији, припадника низводне Z17887>FTB20525 (https://www.yfull.com/tree/G-FTB20525/) у којој се налази и тестирани из румунског Каларашија, али је сматрам разлика између њих двојице превелика (7/25) да би Николић припадао овој грани. Није немогуће али хаплотип из основног теста не иде у прилог томе.
Тестирани није навео родовски надимак његове породице, па из тог разлога не могу да повежем Николиће са неким од родова Никољштака у Корбову које је обрадила литература. Колико видим, сматра се да је село обновљено средином 18. века од досељеника или повратника са друге стране Дунава, из Румуније. Становништво је насељавано у три таласа, углавном из Влашке или локалним сељакањима.
Ovo je njegov rezultatОдлично!
Ovo je njegov rezultat
Колико ми је познато Николић до овог тренутка није радио додатна тестирања, тако да тај нови резултат не припада њему.
Нисте разумели човека. Он је уствари питао ко је тај нови тестирани на Yfull (грана којој вероватно припада Николић). Није нигде написао да је то Николић.
Како није? Шта је значила ова порука: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6970.msg188847#msg188847 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6970.msg188847#msg188847)? Написано је да је то његов резултат.
Колико ми је познато Николић до овог тренутка није радио додатна тестирања, тако да тај нови резултат не припада њему.
Како није? Шта је значила ова порука: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6970.msg188847#msg188847 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6970.msg188847#msg188847)? Написано је да је то његов резултат.
Pojavio se neki novi na „mom“ yfull stablu. A posto sam setio rezultata Nikolica
koji se testirao u ovoj DNK akciji na Poreklu pitao sam se dali je mozda on taj koji se pojavio na yfull.
Pojavio se novi rezultat na grani BY12700 koja se nalazi ispod procenjene grane Z17887 kojoj mozda pripada Nikolic. Test je uradjen kod Nebule. Dali imamo informacije ko moze biti ?Само да има не баш блиске рођаке с мајчине стране на Сардинији и још даље међу Словенима.
201. Петровић, Тривуњдан, Горња Драгуша, БлацеOvi Petrovići su se prvobitno nastanili u selo Krušar kod Ćuprije. Imam saznanja da su tamo već bili oko 1830 godine. Nakon toga se sele u Toplicu. Jeremija i Jevrem su locirani oko 1830 u Krušaru a potom se samo Jeremija sa porodicom seli u Toplicu. Slavimo SV. Trifuna. Zamolila bih Eqinoxa za detaljniji kometnar u vezi ovog rezultata.
Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема посебно карактеристичне вредности на маркерима. Можда бих могао да издвојим једино 439=12, 389II=32, 570=19. Најближи на пројекту му је Будинчић из Банчића код Љубиња, али они славе Аранђеловдан. Њих двојица имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Деле споменуте карактеристике.
Овај крај Топлице није нарочито покривен истраживањима, па нам једино може помоћи Equinox, који је из оправданих разлога прилично заузет у последње време, али нема сумње да ћемо се временом вратити и на овај резултат.
Петровићу предлажем неки од напреднијих тестова.
89. Бојовић, Ђурђевдан, Прибојска Голеша, Прибој, J2b-M241>Z638Ovi šta su J2b M241 L283 Z615 Z597 Z1296 Z1297 Z1295 Z631 Z0143 Y22894 iz koje mjesto imaju poreklo?
"По Танасију Пејатовићу (Средње Полимље и Потарје) Бојовићи у Голешима воде порекло од Топаловића (топал - хром човек). Новица Бојовић објављује исцрпне податке о Бојовићима у Прибојским Голешима и њихов комплетан родослов, почев од Боја Бојовића – Топала, као најстаријег по имену познатог претка данашњих Бојовића у овом селу, а вероватно и Хер-Голешима. Бojo Топал је овде доселио око 1780. године, а као извор ових података Новица Бојовић наводи дело Андрије Лубурића “Дробњаци - племе y Херцеговини", Београд, 1930. године." (Милојица Нешов Спарић: Херцеговачка Голеша, 2006)
Бојовић припада добро профилисаном генетичком роду, тј. подграни J2b-M241>Z638>Z631>Z1043>Y22894. Потпуно поклапање са Јовановићем из околине Вишеграда, који је такође тестиран у склопу ове акције.
Више о том резултату:
Ови Николиће из Горњег Чарађа су према предању пореклом из Дробњака, што иде у прилог томе да је матица овог рода негде на потезу Потарје-Полимље.
Ovi šta su J2b M241 L283 Z615 Z597 Z1296 Z1297 Z1295 Z631 Z0143 Y22894 iz koje mjesto imaju poreklo?