Форум - Порекло

ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: Синиша Јерковић Септембар 02, 2013, 08:53:01 пре подне

Наслов: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Синиша Јерковић Септембар 02, 2013, 08:53:01 пре подне
Филм о традиционалној музици Срба Беле Крајине, заправо филм о овој малој српској оази у Словенији која је једина у том дијелу успјела да очува и српство и православље. Срби су у Белу Крајину дошли у 16.вијеку (1539) са Цетине. Док су њихови жумберачки сународници подлегли унијаћењу, белокрањци су и до данас, иако их је мало остали православни.

http://www.youtube.com/v/uUJPYj50390
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Муњени Ћелић Септембар 08, 2013, 06:31:34 поподне
Врло занимљив 50-минутни документарац о потомцима ускочких Срба у Белој Крајини, тачније у селима Бојинци, Милићи и др.
Поред кратке историје насељавања ускока у том крају, приказане су и песме које су ускоци пренели из старог краја. Могу се чути ''Под оном гором зеленом'' (само без помињања Ловћена као модерног црногорског мотива), ''Копа цура виноград'', ''Пјевај ми пјевај соколе'' и друге, затим видети тзв. ''Мутаво коло'' (''Глуво гламочко'') као и изворна ношња Бојанчана.
Описани су и Божићни и погребни обичаји, забележена легенда о пореклу Бојанчана. Занимиљиво је да је асимилација почела тек недавно, стварањем Југославија, а до тада су се Бојанчани женили само из ускочких породица бивше Војне границе.
Помињу се (или се могу видети на надгробним споменицима) презимена: Вукчевић, Врлинић, Милић, Буњевац, Пауновић...
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Rimidalv Децембар 11, 2016, 01:12:31 поподне
https://www.youtube.com/v/uUJPYj50390

Документарни филм рађен у продукцији словеначке телевизије.Говори о српским селима у Словенији уз реку Купу, која су била део Војне Крајине.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Nebo Децембар 11, 2016, 09:15:16 поподне
Их, лепо је видети у Белој Крајини оне ћириличне мраморе и како се пева и игра "Под оном гором зеленом"!
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Nebo Децембар 11, 2016, 09:51:28 поподне
А пажњу привлачи и ћирилицом исписано презиме Буњевац на гробљу у Милићима.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Тимар Децембар 11, 2016, 11:59:47 поподне
Да, туга нека била је сада у мени, цијело вријеме док сам ово гледао.
Боже, и тамо су се како-тако одржали, мада им је све  отимано више од 600. година.
Можда тамо има и рода мога, кад ме тежина ова тако стеже :(.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Синиша Јерковић Децембар 12, 2016, 01:01:08 пре подне
Српске породице из Беле Крајине:

Врлинић, Ђурђевдан
Радојичић, Никољдан
Кордић, Лазарева Субота
Вигњевић, Никољдан
Стипановић, Стевањдан
Селаковић, Стевањдан
Микуновић, Никољдан
Катић, Никољдан
Буњевац, Никољдан
Јаковац, Никољдан
Милић, Митровдан
Драгичевић, Јовањдан
Барјаковић, Аранђеловдан
Пауновић, Никољдан
Јурјевић, Ђурђевдан
Бусић, Игњатијевдан
Чавић, Ђурђевдан
Вукчевић
Дракулић
Милишиновић
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Тимар Децембар 12, 2016, 09:06:58 пре подне
Српске породице из Беле Крајине:

Врлинић, Ђурђевдан
Радојичић, Никољдан
Кордић, Лазарева Субота
Вигњевић, Никољдан
Стипановић, Стевањдан
Селаковић, Стевањдан
Микуновић, Никољдан
Катић, Никољдан
Буњевац, Никољдан
Јаковац, Никољдан
Милић, Митровдан
Драгичевић, Јовањдан
Барјаковић, Аранђеловдан
Пауновић, Никољдан
Јурјевић, Ђурђевдан
Бусић, Игњатијевдан
Чавић, Ђурђевдан
Вукчевић
Дракулић
Милишиновић
Синиша, а на које вријеме се односи овај списак слављеника?
Ја мислим да је ово само један мањи дио Срба који су се доселили око Карловца и у Белој крајини, а који још нису били покатоличени.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Rimidalv Децембар 12, 2016, 09:44:59 пре подне
http://isn.zrc-sazu.si/files/file/Traditiones/Traditiones_39_1_separati/099_pdfsam_Traditiones_39-1_web.pdf

Срби у Белој крајини, увид у садашње стање - сепарат
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Синиша Јерковић Децембар 12, 2016, 10:37:41 пре подне
Синиша, а на које вријеме се односи овај списак слављеника?
Ја мислим да је ово само један мањи дио Срба који су се доселили око Карловца и у Белој крајини, а који још нису били покатоличени.

Ово је стање послије Другог Свјетског рата (из књиге Миленка Филиповића, Српска насеља у Белој крајини) и односи се на породице које су живјеле на подручју Словеније у насељима: Мариндол, Бојанци, Милић-село, Пауновићи, Жунићи и Адлешићи.

Наравно, овдје нису пописани поунијаћени Срби у Жумберку или православни око Моравица и Гомирја у горском Котару ( то је на територији Хрватске). Пошто горњи филм говори управо о Србима на подручју Словеније, онда сам дао преглед само тих презимена на подручју Словеније.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Синиша Јерковић Децембар 12, 2016, 10:51:43 пре подне
Народне игре Срба из Беле крајине у извођењу словеначке фолклорне групе из Марибора.

https://www.youtube.com/v/t8tHj26KfBQ

Иако у основи класично глуво крајишко коло, виде се и утицаји словеначког фолклора.

Не знам да ли ће успјети преживјети глобализацију, али ови Срби из Беле Крајине успјели су 500 година сачувати вјеру, језик и народну свијест у потпуном католичком окружењу.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Синиша Јерковић Децембар 12, 2016, 12:15:02 поподне
А ево и одговора, да ли ће преживјети глобализацију, а боље да сам питао да ли су уопште преживјели комунизам.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:475747-Belu-Krajinu-nema-ko-da-cuva
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Rimidalv Децембар 12, 2016, 12:26:03 поподне
http://www.bukla.si/?action=books&book_id=15782

Ово је књига коју су написали научни радници из Словеније, преведена је и на српски језик.Код нас је објављена у издању СКЦ Ниш 2013. године.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Rimidalv Јануар 16, 2017, 05:07:12 поподне
Црквене матичне књиге за Мариндол: https://familysearch.org/search/image/index?owc=9R2M-92K%3A391644701%2C391658701%3Fcc%3D2040054
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Зрно Јануар 16, 2017, 06:43:05 поподне
Српске породице из Беле Крајине:

Врлинић, Ђурђевдан
Радојичић, Никољдан
Кордић, Лазарева Субота
Вигњевић, Никољдан
Стипановић, Стевањдан
Селаковић, Стевањдан
Микуновић, Никољдан
Катић, Никољдан
Буњевац, Никољдан
Јаковац, Никољдан
Милић, Митровдан
Драгичевић, Јовањдан
Барјаковић, Аранђеловдан
Пауновић, Никољдан
Јурјевић, Ђурђевдан
Бусић, Игњатијевдан
Чавић, Ђурђевдан
Вукчевић
Дракулић
Милишиновић

Занимљиво да су се у овако малом броју породица нашли Јурјевић, Стипановић и Буњевац.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Rimidalv Март 08, 2017, 08:11:27 поподне
Гледам емисију ТВ лица као сав нормалан свет, где је 2014. гостовао Роберт Пешут - Мањифико, широј јавности познат као аутор песме Пукни зоро.
Између осталог говори и о коренима са своје мајчине стране који су из Беле Крајине, где и помиње села која се овде наводе.
Прво је поменуо и своје корене са очеве стране, који су из Плашког.

Линк за емисију: http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/1697320/tv-lica-robert-pesut-manjifiko.html
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Nebo Март 20, 2017, 08:57:55 пре подне
http://vidovdan.org/2017/03/19/srbi-iz-bele-krajine-u-sloveniji/

(http://vidovdan.org/wp-content/uploads/2017/03/bela-krajina2222.jpg)
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Rimidalv Април 21, 2017, 12:17:32 поподне
Узех опет да читам књигу коју сам навео горе, нашао сам податак да је после Другог светског рата, десетак породица колонизовано у Гудурицу код Вршца.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: ДушанВучко Април 21, 2017, 09:07:40 поподне
Нисам знао за Мањифика да је са нама повезан преко Беле Крајине, убеђен сам био да је прва, максимално друга генерација Срба из Босне, који су ишли у Словенију...Значи , он је аутохтон тамо практично :) А за Белу Крајину сам тек скоро прови пут сазнао, да су Срби тамо у континуитету неколико векова, као аутохтона мањина...Значи, то би му дошло, да је то најзападнија тачка неког православног живља у Европи
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Rimidalv Април 22, 2017, 02:40:05 пре подне
Па отац му јесте отишао у Словенију из околине Бачке Тополе, а мајка му је пореклом из Беле Крајине, мада није поменуо њено презиме.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Ojler Април 22, 2017, 01:36:33 поподне
...
Значи, то би му дошло, да је то најзападнија тачка неког православног живља у Европи
Па уствари не... Има места у Хрватској која насељавају Срби а која су нешто западније. На пример, Врбовско и околна села (Српске Моравице).
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Rimidalv Април 22, 2017, 01:43:04 поподне
Мислим да је Перој у Истри још западнији.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: симо Април 22, 2017, 02:35:07 поподне
Мислим да је Перој у Истри још западнији.

Да, Перој је најзападније српско,а  свакако и православно насеље.

Међутим, ако гледамо крајишки миграциони пут, онда је географски најзапaдније насеље Биљевина, сјеверозападно од Делница, данас на подручју националног парка Рисњак. Ту је и 1991. било тек неколико становника. Мислим да насеље данас не постоји.

Заправо најзападнија парохија и насељено у континуитету мјесто су Српске Моравице. Срби су и до данас ту опстали у солидном броју, тј. има неколико српских насеља.

Црква св. Ђорђа у Српским Моравицама
(http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/Images/imag_svestenici/hramovi%20plas.nam/SrpskeMoravice.jpg)

Отприлике у истој линији, али нешто јужније је насеље Тук Војни

Црква св. Петра и павла у Војном Туку

(http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/Images/imag_svestenici/hramovi%20plas.nam/VojniTuk.jpg)
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Krajishnik90 Септембар 26, 2017, 12:24:26 поподне
Запаво је ова српска енклава живи пример тихог геноцида деца одсељавају у градове и прихватају туђе обичаје(глобализација) жене се са људима различитих вероисповести, мењају слова у презименима   "ћ" у "ч" и полако много тога нестаје али мислим да је то генерални проблем нас Срба у Словенији  који живимо у мањим местима без неке повезане заједнице, не само Белокрањаца
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Nebo Јануар 13, 2018, 06:41:10 поподне
Вечерашња "Квадратура круга", о Србима у Белој Крајини.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Nebo Јануар 13, 2018, 07:03:35 поподне
Срби из Беле Крајине:

(https://mojtv.hr//images/61106caa-93ff-495b-9e50-002abdefb72a.jpg)
Радко Полич

(https://ocdn.eu/pulscms-transforms/1/EWTktkqTURBXy8wYmEwNDNhNDQ4MWU5ZjdjNTViZjQzZGViNjZhZjJhZC5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA)
Роберт Пешут - Мањифико
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: vojinenad Јануар 13, 2018, 08:26:11 поподне
За Мањифика сам знао али за Полича нисам. Иако је најчешће играо улоге негативаца ипак оставља утисак пријатног човека, барем се мени тако чини.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Јовица Кртинић Јануар 13, 2018, 08:31:53 поподне
За Мањифика сам знао али за Полича нисам.
Мањифико није из Беле Крајине. Он је Личанин.
Гостовао је својевремено у емисији код Тање Петернек па се дотакао и свог порекла:
http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/1697320/tv-lica-robert-pesut-manjifiko.html

"Говорио је о имену Роберт које је добио по Америчком председнику, о презимену које је личко, о распустима у Војводини код баке, о томе како Срби васпитавају децу тако што их мазе и питају како су спавали и да ли су гладни, док је васпитавање у Словенији другачије, о томе како га мама данас зове Мањифико само када је љута".
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: vojinenad Јануар 13, 2018, 08:38:34 поподне
Мањифико није из Беле Крајине. Он је Личанин.
Гостовао је својевремено у емисији код Тање Петернек па се дотакао и свог порекла:
http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/1697320/tv-lica-robert-pesut-manjifiko.html

"Говорио је о имену Роберт које је добио по Америчком председнику, о презимену које је личко, о распустима у Војводини код баке, о томе како Срби васпитавају децу тако што их мазе и питају како су спавали и да ли су гладни, док је васпитавање у Словенији другачије, о томе како га мама данас зове Мањифико само када је љута".
Зар није из Беле Крајине, ја сам то чуо много раније и не везано за емисију у којој је гостовао?
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Rimidalv Јануар 13, 2018, 08:40:28 поподне
Писах ја о њему на претходној страни ;)

Гледам емисију ТВ лица као сав нормалан свет, где је 2014. гостовао Роберт Пешут - Мањифико, широј јавности познат као аутор песме Пукни зоро.
Између осталог говори и о коренима са своје мајчине стране који су из Беле Крајине, где и помиње села која се овде наводе.
Прво је поменуо и своје корене са очеве стране, који су из Плашког.

Линк за емисију: http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/1697320/tv-lica-robert-pesut-manjifiko.html
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Jelic Јануар 13, 2018, 08:43:47 поподне
Зар није из Беле Крајине, ја сам то чуо много раније и не везано за емисију у којој је гостовао?

Могуће да је из Беле Крајине по женској линији предака. Презиме Пешут се дефинитивно не јавља међу Србима у Белој Крајини, а јесте присутно на подручју Лике, и источне Херцеговине такође.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Јовица Кртинић Јануар 13, 2018, 08:56:52 поподне
Писах ја о њему на претходној страни ;)
Тек сад видех. Да, то је то.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Полић Јануар 13, 2018, 09:12:39 поподне
Срби из Беле Крајине:

(https://mojtv.hr//images/61106caa-93ff-495b-9e50-002abdefb72a.jpg)
Радко Полич

(https://ocdn.eu/pulscms-transforms/1/EWTktkqTURBXy8wYmEwNDNhNDQ4MWU5ZjdjNTViZjQzZGViNjZhZjJhZC5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA)
Роберт Пешут - Мањифико
Jel Polič sigurno iz Bele Krajine?Nisam nikad čuo da je nešto tako rekao. Ne moram da naglašavam da mi je jedan od omiljenih glumaca :):)
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Nebo Јануар 13, 2018, 10:14:11 поподне
Ја сам навео ову двојицу и поставио њихове слике, јер су у емисији ("Квадратура круга") рекли да су њих двојица пореклом Срби из Беле Крајине.

Верујем да Станковић не прича такве ствари непроверено.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Nebo Јануар 13, 2018, 10:40:16 поподне
https://www.youtube.com/v/qgUG6LEywsI

О Поличу и Мањифику, између 23:00 и 23:20.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Pavo Јануар 13, 2018, 10:42:01 поподне
Manjifikova mati se zova Ivana Vlašič i vjerojatno je iz sela Tribuče, jer je to jedino mjesto gdje ima Vlašiča u Beloj Krajini.  Samo Tribuče ne da nije pravoslavno selo, već je prije masovnog obrazovanja i medija bilo čakavsko. 

http://www.slovenskenovice.si/bulvar/domaci-trac/kdo-so-razvpiti-otroci-srbskih-korenin
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Jelic Јануар 13, 2018, 10:45:21 поподне
Manjifikova mati se zova Ivana Vlašič i vjerojatno je iz sela Tribuče, jer je to jedino mjesto gdje ima Vlašiča u Beloj Krajini.  Samo Tribuče ne da nije pravoslavno selo, već je prije masovnog obrazovanja i medija bilo čakavsko. 

http://www.slovenskenovice.si/bulvar/domaci-trac/kdo-so-razvpiti-otroci-srbskih-korenin

Онда је дефинитивно по мајци одатле. Директна мушка линија му је, као што је већ речено, из Лике.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: crni Фебруар 11, 2018, 11:37:04 поподне
Никола Милованчев (Трбовље, Словенија) Досељавање и живот Срба на подручју данашње Словеније од XV до почетка XX века (http://www.etno-institut.co.rs/files/monografije/44.pdf) , у публикацији Етнички односи Срба са другим народима и етничким заједницама, САНУ, Етнографски институт Београд, 1998, Књ. 44, 187-205.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Нина Јакшић Април 20, 2018, 05:54:32 поподне
Српске породице из Беле Крајине:

Nošnja:
http://www.rasen.rs/2017/03/srbi-iz-bele-krajine-u-sloveniji/#.WtoMvtRuYdU
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Uzi Април 20, 2018, 10:47:19 поподне
Прошлу недељу сам био прошао кроз та села. Свакако они знају чији су и шта су, и стари и млади.

Иако Мариндол нема цркву, исплати се отићи до села, на гробљу имају неколико јако старих споменика, на ћирилици наравно.

Црква Бојанци
(https://s7.postimg.cc/jgl41ja23/My_Snapshot_150.jpg)


Црква Милићи
(https://s7.postimg.cc/k63wdzxrv/My_Snapshot_144.jpg)
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Malesevic Јул 27, 2020, 02:09:06 поподне
А ево и одговора, да ли ће преживјети глобализацију, а боље да сам питао да ли су уопште преживјели комунизам.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:475747-Belu-Krajinu-nema-ko-da-cuva

Овакве текстове угружености какви с времена на време провејавају у српским медијима треба у потпуности одбацити. Људи који живе тамо знају ко су и шта су, али исто тако чињеница је да је српски идентитет прилично раздовњен, пре свега тенденцијом одсељавања у већа места (Чрномељ, Метлика, Ново Место, итд.), као и чињеницом да је пуно мешовитих бракова са Словенцима и Словенкама.

Они који тамо живе су задовољни својим животом, не желе некакву медијску пажњу и не желе поготово да их неко приказује као угрожене. Словеначка влада је иначе хтела да врати српски језик у школу у Бојанцима, али становништво то није хтело. Они себе виде као неотуђиви део Словеније, сматрају Словенију као своју икључиву домовину и у том контексту нема говора о некој угрожености.

Добру лингвистичку студију о језику Срба у Белој Крајини је направила др Тања Петровић - Ни тамо ни вамо. То може да се нађе на интернету.
Документарни Филм "Ускочка дедовшчина Беле Крајине" пројекат је др Марка Терсеглава на основу његове истоимене књиге из 1989. године. Та књига је требала да буде преведена на српски и објављена у Србији од стране САНУ и све је било договорено али је САНУ одједном одустала. То је било почетком 90-их и вероватно ту треба тражити разлоге одустајања. Књига садржи српске игре и песме из тог краја и др. Терсеглав је и сада заинтересован да се то објави тј. нема ништа против. Штета би било да се то не уради, али то је озбиљан посао и захтева вероватно и озбиљног издавача.

Постоји и студија која је спроведена у сва 4 села са питањима да ли житељи желе неку врсту етно аутономије, школе на матерјем језику, статус националане мањине и сл. Само у Мариндолу је нешто више становника показало интерес за статус националне мањине али је и тамо то било испод 50% становника. 
То је ова студија:

“Serbs” in Bela krajina: a (deliberately)
forgotten minority?
Romana Beštera, Miran Komaca, Mojca Medvešeka & Janez Pirca
a Institute for Ethnic Studies, Ljubljana, Slovenia
Published online: 23 Jan 2015.

Даље, ту свакако може да се погледају студије Душке Кнежевић Хочевар и Марка Зајца.

Marko Zajc (2007) - Problem »pripadnosti« Žumberčanov in Marindolcev v desetletjih pred razpustom Vojne krajine 1881 in po njem
Marko Zajc (2010) - K zgodini oblikovanja meje v Beli Krajini

Затим дипломски рад Марка Томажина (2004) - Ускочке популације на југозападу Словеније.
Anita Matkovič (2008) - Prišli Turki, za njim Uskoki.
 
За старија дела може да се погледа Јосип Мал. И наравно свака студија укључује коришћену литературу, што може даље да вас води до занимљивих наслова и садржаја.

40ак минута од Бојанаца је манастир Гомирје. Архимандрит манастира отац Михаило (Вучковић) је пореклом из Мариндола.

Поздрав.




Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Malesevic Јул 02, 2021, 02:30:06 поподне
https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/selakovic-u-sloveniji-gradice-se-muzej-istorije-srba-u-beloj-krajini_1242028.html

Ово сам тек сада видео. Фино би било да се оствари замисао, мада се овде овај текст опет натеже тј. не одговара  баш стању на терену.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: drajver Јул 02, 2021, 02:53:01 поподне
https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/selakovic-u-sloveniji-gradice-se-muzej-istorije-srba-u-beloj-krajini_1242028.html

Ово сам тек сада видео. Фино би било да се оствари замисао, мада се овде овај текст опет натеже тј. не одговара  баш стању на терену.

С обзиром да их је остало свега стотињак, може се о њима и причати и правити документарци и зидати музеји и дати сва права. Мањине сви воле, нарочито кад их је мање од пар процената у укупном становништву. Онда су чак и интересантне.

У Хрватској Срби су задовољили овај процентуални услов, још да прође и колективна хрватска психоза (а не вјерујем да ће ускоро проћи), па за једно педесет година можда направе и музеј Срба у Хрватској.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: crni Јул 02, 2021, 03:28:42 поподне
С обзиром да их је остало свега стотињак, може се о њима и причати и правити документарци и зидати музеји и дати сва права. Мањине сви воле, нарочито кад их је мање од пар процената у укупном становништву. Онда су чак и интересантне.

У Хрватској Срби су задовољили овај процентуални услов, још да прође и колективна хрватска психоза (а не вјерујем да ће ускоро проћи), па за једно педесет година можда направе и музеј Срба у Хрватској.

Постојао је Музеј Срба у Хрватској (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0_%D1%83_%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98) послије II. Свјетског рата, од 1946. до 1963. године у Загребу, "па за једно педесет година можда направе" други, и бољи и новији?  ;) 
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Malesevic Јул 02, 2021, 03:41:52 поподне
С обзиром да их је остало свега стотињак, може се о њима и причати и правити документарци и зидати музеји и дати сва права. Мањине сви воле, нарочито кад их је мање од пар процената у укупном становништву. Онда су чак и интересантне.

У Хрватској Срби су задовољили овај процентуални услов, још да прође и колективна хрватска психоза (а не вјерујем да ће ускоро проћи), па за једно педесет година можда направе и музеј Срба у Хрватској.

Не би баш повлачио паралелу између Срба у Хрватској и ових у Белој Крајини. Смањење броја Срба у Хрватској је уследило као што знамо услед геноцида у Другом св. рату и систематског протеривања током 90-их година прошлог века, као и систематског притиска после 1995. у Хрватској.

Смањење броја Срба у Словенији је уследило кроз исељавање из њихових села у Белој Крајини, која је прилично пасиван и неразвијен крај, кроз природну асимилацију и кроз мешање са словеначким становништвом.
Кад се већ дошло у ову ситуацију да их је остало свега пар стотина, онда је боље да буде и тај музеј, него да их има пар стотина и да нема ни тог музеја.

И даље не схватам зашто СПЦ не покуша да оживи верски живот у храму у Бојанцима. Овај ем постоји, ем је скоро реновиран. Не постоји препрека да се тамо држе службе. Колико ја знам то се тренутно дешава врло, врло ретко (за Петровдан нпр.). Не може се не радити ништа на очувању националног и верског идентита, а онда кукати како Срби тамо нестају.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: drajver Јун 26, 2022, 08:25:30 поподне
Пошто постоји могућност да ће у скоријем периоду доћи до генетичког тестирања српских родова из Беле Крајине, ево прегледа по насељима и славама. У обзир су узете само старије белокрањске српске породице, тј. нису укључени неки родови који су накнадно досељавали са подручја Лике, Горског, Котара, Кордуна и сл.

Мариндол
Милић, Митровдан
Стипановић, Стевањдан
Вуковић, Никољдан
Катић, Никољдан
Павковић, Ђурђевдан (изумрли, остала једна кућа призећена у Катиће, са презименом Катић)
Буњевац, Никољдан
Микуновић, Никољдан
Селаковић, Стевањдан

Милићи
Милић, Митровдан
Вукчевић, Јовањдан
Јаковац, Никољдан

Пауновићи
Видњевић, Никољдан
Пауновић, Никољдан

Жунићи (Вукобрати)
Барјаковић, Аранђеловдан

Бојанци
Врлинић, Ђурђевдан
Радојичић, Никољдан R1a-M458>L1029
Кордић, Лазарева субота
Миросаљац, (изумрли)

Колико ми је познато немамо никог тестираног од белокрањских Срба. Мене посебно интересује хаплогрупа Врлинића из Бојанаца (који су водили сеобу из Цетине 1530-тих) и да ли ће се показати веза са неким српским родовима из Врличке крајине.

Такође интересантни су и Милићи, који славе Митровдан. Један дио Мариндола носи назив Шобатовци, па се питам да ли би могла постојати веза са крајишким Шобатима (Митровдан) који су I2-PH908.

У нади да ће се бар дио тестирања реализовати.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: НУки ⚔🦅⚔ Јун 26, 2022, 09:27:21 поподне
Ако нисам нешто погрешно видео, Радојчићи из Бојанаца (Никољдан) тестирани су за време Новогодишње ДНК недеље - хаплогрупа R1a-M458-L1029


6. Радојчић, Никољдан, Бојанци, Чрномељ

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од нешто ређих вредности треба споменути повишену DYS390=26 и нешто нижу DYS570=18. Најближа поклапања очекивано има са тестираним припадницима ове гране из западних подручја (Босанске Крајине, Лике, Далмације). Најближи су му Јањетовић из Бистрице код Бањалуке (Никољдан), Копања из Павловца код Бањалуке (Никољдан), Загорац из Медака код Госпића (Никољдан) и Огњеновић из Какња код Кистања (Јовањдан), од све четворице се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS, BigY).

Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: drajver Јун 26, 2022, 10:03:42 поподне
Ако нисам нешто погрешно видео, Радојчићи из Бојанаца (Никољдан) тестирани су за време Новогодишње ДНК недеље - хаплогрупа R1a-M458-L1029

Тачно, заборавио сам их.  :)
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Христифор Јун 26, 2022, 10:05:51 поподне
Рачунајте на мене и скромну подршку. Ценим да се може урадити сличан сценарио као за истраживање Врличког краја.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Христифор Август 02, 2022, 10:43:12 пре подне
Тамошњи Срби представљају једну од највећих српских дијаспора не само на простору бивше Југославије.  Тачан број варира од  званичне бројке од око 38 хиљада до чак 100 хиљада  људи који имају српско порекло. Срби су у Словенији пристутни још од средњег века, а највише их долази економским миграцијама током постојања обе Југославије посебно након 1945.   Можемо овде   започети са скупљањем и коментарисањем њихове  генетичке слике.

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D1%83_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8



Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: НУки ⚔🦅⚔ Август 02, 2022, 11:13:35 пре подне
Мислим да имамо само једног тестираног Србина из Словеније.

Радојчић, Никољдан, Бојанци, Чрномељ    R1a-M458>L1029


6. Радојчић, Никољдан, Бојанци, Чрномељ

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од нешто ређих вредности треба споменути повишену DYS390=26 и нешто нижу DYS570=18. Најближа поклапања очекивано има са тестираним припадницима ове гране из западних подручја (Босанске Крајине, Лике, Далмације). Најближи су му Јањетовић из Бистрице код Бањалуке (Никољдан), Копања из Павловца код Бањалуке (Никољдан), Загорац из Медака код Госпића (Никољдан) и Огњеновић из Какња код Кистања (Јовањдан), од све четворице се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS, BigY).


Радојчићи су једна од четири најстарије породице насељене у Бојанцима. Поред њих ту су још и Врлинићи (Ђурђевдан), Кордићи (Лазарева субота), Миросаљац (изумрли, могуће Словенци Мирославићи у близини). Судећи по доступним документима, Бојанци су насељени 1549. године, и то од стране групе Срба са Цетине који су 1538,. године прешли у Жумберак и настанили се у његовом најзападнијем дијелу. Бела Крајину су заправо населили они цетински Срби који нису успјели да се смјесте у Жумберку. Самим тим, један дио цетинских Срба је остао у Жумберку (словеначкој страни Жумберка). Овим цетинским Србима је краљ Фердинанд 16. априла 1539. године издао привилегије, при чему су наведени и њихови предводници: Вујица(Јовица?) Вуковић,војвода Иван Пејак, војвода Павко Карановић, поп Радоја, кнез Милош Хераковић, кнез Андријаш Стањевић, кнез Драгосав, кнез Станиша, кнез Иваниш Врлинић и други.

(https://i.postimg.cc/pLQ720LT/cetina-1530.png)

Занимљиво је презиме Карановић присутно међу овим цетинским Србима. Чини ми се да није опстало у Белој Крајини и Жумберку, али јесте присутно презиме Павковић (славе Никољдан) међу Жумберчанима. Питам се да ли би ови Павковићи могли бити потомци војводе Павка Карановића из 1539. године. Карана, Карановића има и N2 и I1-P109 у Крајини.  Врлинићи су једино презиме са овог списка које се у континуитету може испратити до данас, и било би заиста одлично када би се и они тестирали.

Што се Радојчића тиче, индикативан је помен попа Радоја на горњем списку. Ако су Радојчићи заједно са Врлинићима основали Бојанце није искључено да су могли потицати и од овог попа Радоје из 1539. године.

Језик Бојанчана је ијекавски источно-херцеговачки, значи радило се о ијекавским досељеницима са Цетине, мада нека имена (Иван, Иваниш) можда указују и на икавску мјешавину. Цетина је под Турке пала око 1510-1520. године, неки ијекавци су могли бити насељени тада, па двадесетак година касније мигрирати у Жумберак, али исто тако могло је бити међу њима и старих цетинских Влаха (икаваца?) који су на подручју Цетине присутни од почетка 14. вијека.

У сваком случају, резултат Радојчића ће бити интересантан.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: drajver Август 02, 2022, 11:22:58 пре подне
Генетичка слика и историја Срба на подручју Словеније је већ обрађивана у оквиру теме

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=310.0

Нема потребе да се удвајају теме.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Malesevic Август 02, 2022, 11:30:57 пре подне
Тамошњи Срби представљају једну од највећих српских дијаспора не само на простору бивше Југославије.  Тачан број варира од  званичне бројке од око 38 хиљада до чак 100 хиљада  људи који имају српско порекло. Срби су у Словенији пристутни још од средњег века, а највише их долази економским миграцијама током постојања обе Југославије посебно након 1945.   Можемо овде   започети са скупљањем и коментарисањем њихове  генетичке слике.

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D1%83_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8

Као лаик за ову генетички причу, морам ипак да поставим питање сврхе скупљања таквих података из простог разлога што је 99,9% Срба у Словенији досељено у Словенију после 1945., понајвише из Босне и Херцеговине. Имамо сада и нови тренд задњих 10-ак година, а то је масован одлазак на рад Срба из Бос. Крајине у Словенију. Углавном је то још на месечном нивоу, али почињу и први примери трајног пресељења са породицом. Порекло има прилично доста података о генетичкој слици Срба из Босне и Србије и генетичка слика Срба у Словенији не може да се посебно разликује од те слике и мењала би се од појединца до поједница у зависности из ког краја долази. Вероватно је у реду имати таку неку базу података, али не видим какви би закључци могли да се изведу од истих у односу на Србе у Словенији.

Другачија је ситуација код Срба староседелаца у Белој Крајини, који су ту од половине 16-ог века. Ту би вредело прикупити што више података, уколико је такво нешто уопште могуће.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Христифор Август 02, 2022, 11:31:03 пре подне
Мислим да се не треба спајати са темом о Белој Крајини.  Не чини се адекватним  да на овој теми коментаришемо гро Срба у Словенији који су досељени бар 200-300 година касније.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Небојша Август 02, 2022, 11:36:24 пре подне
Ако не говоримо о неким старијим сеобама, тема и нема превише смисла. Већина Срба из Словеније је скоријег порекла са простора БиХ. У том смислу можемо отворити тему Срби гастарбајтери, па причати о Србима из Аустрије, Немачке, итд.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Христифор Август 02, 2022, 11:46:38 пре подне
Досељени до 1991 су већ друга-трећа генерација, а досељавало се највише у периоду од пре 40-50 година и дуже.  Ако се већ пикају Србија, БиХ, Црна Гора и Македонија онда то мора важити и Словенију.  Где год Срби живе требали би се подједнако укључивати у статистику.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: drajver Август 02, 2022, 11:53:49 пре подне
Досељени до 1991 су већ друга-трећа генерација, а досељавало се највише у периоду од пре 40-50 година и дуже.  Ако се већ пикају Србија, БиХ, Црна Гора и Македонија онда то мора важити и Словенију.  Где год Срби живе требали би се подједнако укључивати у статистику.

Овдје углавном говоримо о традиционалном присуству на некој територији, а не о сеобама из 20. вијека. И приликом тестирања нас прије свега интересује гдје су преци тестираних живјели око 1900. године.

То важи и за Македонију, БИХ, Србију, Црну Гору, Мађарску, Румунију. Интересују нас само традиционалне српске заједнице у тим републикама.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Небојша Август 02, 2022, 11:55:10 пре подне
Досељени до 1991 су већ друга-трећа генерација, а досељавало се највише у периоду од пре 40-50 година и дуже.  Ако се већ пикају Србија, БиХ, Црна Гора и Македонија онда то мора важити и Словенију.  Где год Срби живе требали би се подједнако укључивати у статистику.

Па нема то смисла, не може се поредити са Србима из Хрватске и Босне, који имају знатно старију историју и што је најважније, континуитет у тим крајевима. Углавном, може се говорити о скорије досељеним Србима у Словенију, као и о Србима у Немачкој отприлике.

О неким старим Србима из Словеније не можемо говорити, пошто се вероватно највећи део потпуно утопио у локално живље.

Издвојићу Србе из Жумберека на овој теми (резултати са 23andMe), то је најближе поменутој области.

Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Христифор Август 02, 2022, 12:11:12 поподне
Овдје углавном говоримо о традиционалном присуству на некој територији, а не о сеобама из 20. вијека. И приликом тестирања нас прије свега интересује гдје су преци тестираних живјели око 1900. године.

То важи и за Македонију, БИХ, Србију, Црну Гору, Мађарску, Румунију. Интересују нас само традиционалне српске заједнице у тим републикама.

Ја не бих волео да испадне како се Срби из Словеније дискриминишу по било ком основу. Ако их ми нећемо узеће их други, док прође неопходних 100 и кусур  година нестаће.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Небојша Август 02, 2022, 12:29:54 поподне
Голубић, Јовањдан, Жумберак, I2-S17250
Бадовинац, Никољдан, Жумберак, I2-S17250
Рапљеновић, Ђурђевдан, Крављак, Самобор, I2-S17250
Маринковић, Аранђеловдан, Каље, Жумберак, I2-S17250
Брачика, Аранђеловдан, Жумберак, I2-S17250

Данчуловић, Никољдан, Данчуловићи, Озаљ, I2-Z16983

Огњановац, Јовањдан, Жумберак, I2-CTS5966

Дуносковић, Ђурђевдан, Каље, Жумберак, I2-Z17855
Љубановић, Аранђеловдан, Жумберак, I2-Z17855

Шајатовић, Никољдан, Жумберак, R1a-M417

Плавац, Јовањдан, Жумберак, J2b-M205
Драгишић, Никољдан, Радиново Брдо, Јастребарско, J2b-M205

Смиљанић, Ђурђевдан, Дољани Жумберачки, Озаљ, N2-P189.2

Кекић, Никољдан, Жумберак, G2a-L42
Бадовинац, Никољдан, Жумберак, G2a-L42
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Malesevic Август 02, 2022, 12:33:51 поподне
Како објашњавате ово да нпр. два Бадовинца са истом славом из Жумберка имају различит ДНА? Претпостављам да су неким рођачким везама повезани али им се ДНА разликује?
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Небојша Август 02, 2022, 12:41:59 поподне
Ја не бих волео да испадне како се Срби из Словеније дискриминишу по било ком основу. Ако их ми нећемо узеће их други, док прође неопходних 100 и кусур  година нестаће.

Нико њих не дискриминише, не знам о чему говориш. То су људи који својевољно одлазе на рад тамо. Из искуства знам да врло лако прелазе у католичанство, децу крсте тако, за генерацију две, изјашњавају се Словенцима да би се лакше уклопили у систем који је суров као и сваки. Не осећам баш никакву емпатију према њима. Дражи су ми ови из Аустрије, који су бар остали Срби.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Јовица Кртинић Август 02, 2022, 12:42:09 поподне
Како објашњавате ово да нпр. два Бадовинца са истом славом из Жумберка имају различит ДНА? Претпостављам да су неким рођачким везама повезани али им се ДНА разликује?
Рекао бих да је основа презимена топонимска па би отуда могло да буде објашњење (нпр. аналогија са различитим генетичким резултатима родова који се презивају Бучевац са нашег пројекта).
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Христифор Август 02, 2022, 12:51:32 поподне
Нико њих не дискриминише, не знам о чему говориш. То су људи који својевољно одлазе на рад тамо. Из искуства знам да врло лако прелазе у католичанство, децу крсте тако, за генерацију две, изјашњавају се Словенцима да би се лакше уклопили у систем који је суров као и сваки. Не осећам баш никакву емпатију према њима. Дражи су ми ови из Аустрије, који су бар остали Срби.

Где сам рекао да их дискриминишу, просто природно утапање у већински народ и то исто имамо и у Македонији и  Хрватској. Остаће опет део Срби попут Беле Крајине, али неће довека сигурно.  Зато треба да се обраде да остане забележено.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: filipi Август 02, 2022, 12:56:49 поподне
Мислим да имамо само једног тестираног Србина из Словеније.

Радојчић, Никољдан, Бојанци, Чрномељ    R1a-M458>L1029
Imas i Peter Starasinic, b. 1768 god. I2-Y4882-A1328
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Христифор Август 02, 2022, 01:09:15 поподне
Откуда је дотични?
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: filipi Август 02, 2022, 01:14:42 поподне
Dio porodice Starešinic I2-A1328, koja je otišla u Ameriku.

Pet bratov Starešinič v Pittsburghu leta 1917
https://preloka.si/rss/778-pet-bratov-staresinic-v-pittsburghu-leta-1917.html

(https://i.postimg.cc/ZR3dtkWF/FB-IMG-1659438279000.jpg)
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Христифор Август 02, 2022, 01:19:21 поподне
Нема их у попису презимема Срба Беле Крајине. Иначе Прелока је у саставу Чрномеља.

Презимена српских породица, забележавана од 1551. године у Белој Крајини :

    Михаљевић
    Вигњевић
    Милић
    Вукмановић
    Дејановић
    Дмитровић
    Пријић
    Радосалић
    Стојић
    Војница
    Драгичевић и Драгићевић
    Стипановић
    Видојевић
    Буњевац
    Микуновић
    Селаковић
    Катић
    Јаковац
    Вукчевић
    Пауновић
    Кордић
    Радојчић
    Рачић
    Врлинић
    Радовитковић
    Миросаљац и Миросаљић
    Жунић
    Видњевић
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: НиколаВук Август 02, 2022, 01:25:02 поподне
Где сам рекао да их дискриминишу, просто природно утапање у већински народ и то исто имамо и у Македонији и  Хрватској. Остаће опет део Срби попут Беле Крајине, али неће довека сигурно.  Зато треба да се обраде да остане забележено.

Већ су обрађени у својим матичним областима, где вуку порекло око 1900. године, као што је драјвер већ напоменуо.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: filipi Август 02, 2022, 01:34:52 поподне
Нема их у попису презимема Срба Беле Крајине. Иначе Прелока је у саставу Чрномеља.

Презимена српских породица, забележавана од 1551. године у Белој Крајини :

    Михаљевић
    Вигњевић
    Милић
    Вукмановић
    Дејановић
    Дмитровић
    Пријић
    Радосалић
    Стојић
    Војница
    Драгичевић и Драгићевић
    Стипановић
    Видојевић
    Буњевац
    Микуновић
    Селаковић
    Катић
    Јаковац
    Вукчевић
    Пауновић
    Кордић
    Радојчић
    Рачић
    Врлинић
    Радовитковић
    Миросаљац и Миросаљић
    Жунић
    Видњевић
https://www.ancestry.com/genealogy/records/peter-starasinic-24-1y9f87c
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Христифор Август 02, 2022, 01:39:45 поподне
Супруга Ана Неманич ако се тако пише , занимљиво. Иначе тек треба белокрајишници да дођу на ред , за надати се ускоро.  Такође немамо Драгиће,  Нестеровиће, Вујачиће,  Јанковиће,  Заховиће,  Аћимовиће, Попиводе и море других родова како у Словенији тако у матици.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Malesevic Август 02, 2022, 04:23:49 поподне
Нико њих не дискриминише, не знам о чему говориш. То су људи који својевољно одлазе на рад тамо. Из искуства знам да врло лако прелазе у католичанство, децу крсте тако, за генерацију две, изјашњавају се Словенцима да би се лакше уклопили у систем који је суров као и сваки. Не осећам баш никакву емпатију према њима. Дражи су ми ови из Аустрије, који су бар остали Срби.

Ја нешто немам баш та искуства да Срби у Словенији прелазе у католичанство и слично. Мало ми то звучи невероватно. У Аустрији, овде где ја живим, чуо сам само за један такав случај преласка са православља на католичанство.

Вероватно тога има у смислу да у мешовитом браку Словенца и Српкиње деца буду крштена у католичкој цркви. Мислим да као и у Хрватској у случају мешовитих бракова српски део се лагано губи. Имам родбину која већ деценијама живи у Словенији и то им је практично матична држава. Нису дискриминисани (мислим да Христофор није то ни хтео да каже) и уживају све слободе. Оно што се често по српским медијима поведе дискусија, то је она прича о питању националне мањине, али то је више политички спин који нема везе са реалним животом и стањем на терену. Ту се онда уобичајно захтеваоци позивају на Белу Крајину и тамошње Србе, који сами не желе такав статус нити желе да га неко тражи преко њих. Генерално то питање националних мањина је нека заоставштина СФРЈ која политичку тежину има само на простору бивше Југославије, док ван ње ако причамо о нациоланим мањинама, онда причамо максимално о културној, а не некаквој политичкој аутономији.

Цитат
Рекао бих да је основа презимена топонимска па би отуда могло да буде објашњење (нпр. аналогија са различитим генетичким резултатима родова који се презивају Бучевац са нашег пројекта).

Таква аргументација би по мени могла да буде смислена у мој случају Малешевића са Кордуна. Обојица имамо исто презиме и славу али припадамо различитим групама. С обзиром на географску удаљеност Кордуна и Б. Крајине, претпостављам да је то могуће али у овом случају ради се о истом презимену са истом славом на малом географском простору (с. Озаљ вероватно), па ми то изгледа мало нелогично.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Јовица Кртинић Август 02, 2022, 05:48:40 поподне
Таква аргументација би по мени могла да буде смислена у мој случају Малешевића са Кордуна. Обојица имамо исто презиме и славу али припадамо различитим групама. С обзиром на географску удаљеност Кордуна и Б. Крајине, претпостављам да је то могуће али у овом случају ради се о истом презимену са истом славом на малом географском простору (с. Озаљ вероватно), па ми то изгледа мало нелогично.

Ево шта каже Владислав Скарић у чланку "Одакле су жумберачки ускоци" објављен у Гласнику Географског друштва бр. 10, из 1924. године.

На специјал. карти 1:75.000, на листовима 22. XIII., 23. XII. и XIII. и 24. XII. нашао сам у Жумберку и његовој околини више имена насеља, која су необична за овај крај, те сведоче, да су их дали насељима људи из других крајева, и то одонуд са далекога југоистока.
Та су имена: Бадовинци, Балабани, Басташић, Голеши, Данчуловић... (стр. 47)

Неколико жумберачких имена и презимена не могу фиксирати у одређене крајеве. Али је сигурно, да не потечу из северозападне Босне,
него из далеких југоисточних крајева. Међу њима има неоспорно влашких имена, која су била распрострањена не само по Балканском Полуострву, него и по источним крајевима Угарске, у Фогарашу и Мармарошу.
Ово су та имена:
Бадовинци (Vrannesch-, Alexa-, Nоuagkh—, Vugkhossaw Wadowinatz; Badovinec, Gornji-, Dolnji Badovinci 23. XIII.) имају влашко име. Дечанска и арханђеловска хрисовуља имају међу Власима много људи, који се зову овако, а бањска само двојицу. У хрисовуљама се они зову Балдовин. Међу которском властелом у 13. и 14. веку, нарочито у породици Драго, чести су Балдуини. И дубровачки кнез од 1328. год. зове се Балдовин, а тако се исто зове год. 1333. и казнац српског краља. И ако врло ретко, исто су име имали и меропси српске средњевековне државе, као онај Балдовин у селу Преком Лугу у дечанском властелинству. У топономастици је име доста ретко. Познато ми је само име села Балдуенци у опћини Броду среза Морихова у битољском крају, село Бадовинци у Мачви и село Бадовине у опћини Миочу у вишеградском срезу у Босни. (стр. 56)

Из овог проистиче да је на Жумберку постојало или постоји насеље (заселак?) Бадовинци, а могуће је да су њега сачињавали разнородни носиоци истог презимена. Не би то био редак случај код Срба.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Христифор Август 02, 2022, 08:36:05 поподне
Што се тиче статуса Срба у Словенији тачно да  немају статус националне мањине, али немају ни Хрвати ни Бошњаци. Словенци ни по бабу ни по стричевима.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: ДушанВучко Август 02, 2022, 08:53:16 поподне
Што се тиче статуса Срба у Словенији тачно да  немају статус националне мањине, али немају ни Хрвати ни Бошњаци. Словенци ни по бабу ни по стричевима.
То значи да у ЕУ не постоји корективни фактор по том питању који би свуда уредио питање мањина. Некима се тражи не знам шта, а неки комотно могу да оставе то питање нерегулисано ( али зато смо ми који смо једна од најрегулисанијих земаља по том питању, они који "каскају" за "Европом")
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Христифор Август 02, 2022, 09:04:14 поподне
Словенци су радили слично као балтичке републике у случају Руса и других народа из бившег СССР-а одузимајући држављанства.  Срећа па Запад није дао Хрватима тако да раде после рата.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Malesevic Август 03, 2022, 02:53:28 поподне
То значи да у ЕУ не постоји корективни фактор по том питању који би свуда уредио питање мањина. Некима се тражи не знам шта, а неки комотно могу да оставе то питање нерегулисано ( али зато смо ми који смо једна од најрегулисанијих земаља по том питању, они који "каскају" за "Европом")

Идемо сад додуше у офтопик, али морам да прокоментаришем...

Није ЕУ та која ово питање потенцира. Корен односа према питању националних мањина у Србији лежи у оном комунистичком "народа и народности", где је свака мањина на неки начин била заступљена и сл. То имамо практично и данас да нпр. скоро свака мањина има своју странку и слично. То је нешто што је земљама ЕУ, бар овим у Средњој Европи, у принципу страно. У Аустрији ни једна национална мањина нема своју странку. Истина постоји у Корушкој једна словеначка листа, али не као странка него као нека грађанска иницијатива, у којој има и Словенаца и Аустријанаца и која се кандидује искључиво у појединим општинама у Корушкој где постоји одређени словеначки живаљ, али чак и ту где су Словенци већина не могу увек да победе јер су Словенци исто тако добрим делом интегрисани у друге веће странке.
Искрено, мислим да ни једна земља у Европи није националним мањинама дала толика права као Србија и то јесте једним делом под притиском ЕУ насталао, али је још већим делом преузето као комунистичко наслеђе јер се том питању у Србији поклања једноставно превелика пажња и даје му се пуно на значају.

Такође, све те иницијативе да Срби овде или онде добију статус националне мањине не потичу и не долазе од заједница које живе ван матице Србије, Црне Горе или РС, већ искључиво долазе из Србије која у ту сврху наговори пар људи да се ту нешто активирају и то углавном максимално неозбиљно, чему сам имао прилике да будем сведок.

Цитат
Ево шта каже Владислав Скарић у чланку "Одакле су жумберачки ускоци" објављен у Гласнику Географског друштва бр. 10, из 1924. године.


Истина је да имена одређених православних породица које су населиле Жумберак, Лику, итд. имају корен у влашком језику (то ми је нпр. појашњавао др. Терсеглав, писац књиге о обичајима Срба у Белој Крајини), али ми у случају Бадовинаца то објашњење са Балдуином не делује превише логично. Врло је могуће да грешим, али мој утисак је да Скарић овде не аргументује баш убедљиво. Тим пре ако погледамо где се јављају имена села Бадовинци (Мачва, Вишеград и сл.), а где је Фогараш.
Наслов: Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
Порука од: Uzi Јул 01, 2023, 03:18:10 поподне
Пауновићи
Видњевић, Никољдан

Сад видех да су Вигњевићи који су добили племство 1567. године у ствари из Мариндола.

Из пописа 1551:
Raditsch Vignieuitsch von Marindoll, fl. 9.

Из дипломе 1567:
Roditsch Vignevitsch, Woywod der Uskoken, Adelsstand - 11/23/1567