Форум - Порекло

ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: aleksandar I Јануар 19, 2018, 03:32:43 поподне

Наслов: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Јануар 19, 2018, 03:32:43 поподне
Покрећем ову тему са жељом жељом да чланове „Форума“, али и  госте (посебно оне који су евентуално поријеклом са ових простора), упознам са тренутном генетском сликом (Y хромозом) Семберије и Мајевице. Свјестан сам да постојања најмање два ограничења. То су лоше стање по  питању етнолошке литературе и  броја тестираних појединаца. Али шта је ту је! Од нечега се мора почети, а знам да су барем двојица чланова „Форума“ поријеклом са ових простора.

Генетска структура становништва овог подручја се повремено помињала приликом размтрања ширег подручја Подриња, Посавине и уопште сјевероисточне Босне. Повремено сам се јављају у смислу кориговања одређених непрецизности, најчешће је то било убицирање одређених насеља и уопште регионализације. Нико овдје не зна све!

 Када би се дискусија „усијала“ и при томе користиле непримјерене ријечи НЕ, иако, да не наводим конкретан случај, један бивши члан је писао о одређеним родовима и географским одредницама а да овај простор заправо уопште не познаје. Не може се „лењиром“ подвући црта и одвојити Бијељина од Зворника ...... итд.

С тим у вези правићу „свјесну грешку“ и ограничити се на три општине овог дијела Републике Српске; Бијељину која је у буквално спона западног и источног дијела Републике Српске, те општине Угљевик и Лопаре. Бијељина јесте Семберија али Лопаре и Угљевик нису сва Мајевица. Но негдје се мора повући граница.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Јануар 19, 2018, 03:38:57 поподне
Слиједи наставак:

Мало статистике. Укупан број становника према пописима из 1991 и 2013 (оспорен) године је следећи:

                                                    1991.                                          2013.
1.   Бијељина                      92 808  ................................... 107 715
2.   Угљевик                        24 178 .......................................15 710
3.   Лопаре                          32 400 .......................................15 357
У К У П Н О                      149 386                                    138 782
 
Напомињем да су Лопаре, Угљевик (прије ТЕ) и пасивни дијелови Бијељинске општине од 70–тих година било јако емиграционо подручје; што према сусједним земљама, тако и према земљама Западне Европе. Ово нарочито важи за Лопаре. Стари Угљевик је скоро нестао у површинским коповима.С друге стране, након Дејтона, дијелови општина Лопаре (Челић, Хумци) и Угљевик (Теочак)  су ушле у састав Федерације, док је Бијељинска општина „неокрњена“.

Што се тиче етнолошке литературе стање је нешто боље када је ријеч о Мајевици (Јеремић, Филиповић) а Радмила Кајмаковић (Семберија) обрадила је на подручју Општине само она села која припадају Семберији у ужем значењу те ријечи. Мустафа Грапчановић се углавном бавио Бијељином у смислу ужег градског језгра (од српских породица писао о Јовичевићима, Чолаковићима итд), а има и података о становништву Јање (махом насељавани од досељенимка из Србије). Села која су смјештена на „остацима остатака“ Мајевице (између осталог „моји Загони“) нису обрађена. Па и ту има изостављања одређених породица; конкретно мајчиних Марковића из Патковаче и Ћипировина. Ипак, боље ишта него ништа. Има ту још (наручених) монографија (нпр. Тобут, Вукосавци, Забрђе, Бродац, Загони браће Матић) Писане су углавном поводом јубилеја школа или цркава, у којима су успут обрађене поједине породице, али сви ти подаци захтијевају подробнију провјеру. Све у свему генетика (Y хромозом) је најпоузданија и како се буде повећавао број тестираних нека предања ће се потврдити или ће бити одбачена.

Добро је је Р. Кајмаковић примијетила да када старе у Семберији питаш одакле су поријеклом сви у глас кажу Херцеговина или Црна Гора, често под првим подразмијевајући све јужно од Зворника. Није то тако једноставно. Има ту и других миграционих праваца. Ипак, овим крајевима говори типична-бритка источнохерцеговачка штокавица.

Да закључим, уз све разлике а има их (купусари vs брђе vs Мајевичани), у менталитету, ношњи, обичајима и сл, становништво Семберије и Мајевице сматрам за једно.

Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Јануар 19, 2018, 03:40:35 поподне
Коначно одлуку о покретању теме сам донио након резултата Стјепановића –Забрђе ( „одрадиоСрпска 14) и Николића – Г. Буковица (carissimo Амиго)  ;D

Мало о резултатима тестираних са овог подручја. Синоћшњом провјером података и порука закључио сам да је са подручја ове три општине (само они који су домицилни) тестирано укупно 19 појединаца. Ако се не варам, 16 се налази у табели, 2 су тестирана преко 23andme и један је анониман. Нисам могао дочекати 20-тог и уопште не би била грешка када би се ту уврстио Ивковић из Пожарнице (Шаренац), али то би са собом повлачило и тестирана из Пилице или Локања (Зворник), јер то су буквално гранична села са јужним дијелом Општине Бијељина, тј много су ближи Бањици (Тавна), Главичицама, Бобарима из Батра итд. Дакле, оријентисао сам се према тренутним општинским границама. У сваком случају да се кориговати; овдје има много умних људи и зато смо ЈАКИ.

Такође, а то ће најбоље знати Небојша, за Мићића (23andme) смо установили да је из Сух(в)ог Поља код Бијељине; Мићића има ти али није немогуће да је можда ти досељен након 1995. Уврстио сам и Остојића, исто 23andme, то презиме је овдје често, али као и код Мићића све је могуће.Можда се нешто нађе у студијама САНУ, али отпм-потом. Захваљујем Аксићу у вези са предикцијом Новаковића.

Прије конкретних резултата још једна, по мени кључна напомена. Постојећи проценти неће одражавати реално стање (1 Q носи скоро 6%) . Свјестан ризика, ипак сам се одлучио да дјелујем.

Детаљисање око подграна ћу препустити стручнијим, Уосталом, мислим да сам само ја радио дубље СНП анализе.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Јануар 19, 2018, 03:43:17 поподне

Најзад најзанимљивије; ТЕСТИРАНИ СА ПОДРУЧЈА СЕМБЕРИЈЕ И МАЈЕВИЦЕ

I2a
1.   Ивановић, Угљевик Село, Угљевик  (CTS 10228)
2.   Стјепановић, Забрђе, Угљевик (PH 908)
3.   Марић, Мирославци, Лопаре (PH 908)
4.   Мићић, Сух(в)о Поље, Бијељина (без маркера)
5.   Николић, Горња Буковица, Бијељина (PH 908)
6.   Стевановић, Загони, Бијељина (PH 908)
7.   Стефановић, Загони, Бијељина (PH 908 > Z16893 > A493)

R1a
1.   Стевановић, Угљевик (Шаренци YP4278)
2.   Марковић, Угљевик Село, Угљевик (Шаренци YP4278)
3.   Новаковић, Богутово Село, Угљевик (М-458)
4.   Гајић (Гужвићи), Главичорак, Бијељина (Аврамијевштак L1280)
5.   Митровић (Ђокини), Главичорак, Бијељина (Аврамијевштак L1280)

E V13
1.   Остојић. Бијељина ??? (без маркера)
2.   Лопандић, Дворови, Бијељина

N P189,2
1.   Ђилас, Балатун, Бијељина
2.   Анонимни, Бијељина

J2a
1.   Васић, Амајлије, Бијељина (Пјешивац)

J2b
1.   Благојевић, Велика Обарска, Бијељина (М241)

Q1a2
1.   Стевановић, Загони, Бијељина (L561)

У процентима то је:

I2a                        36,84
R1a                      26,32
E V13                   10,53
N P189,2              10,53
J2a                         5,26
J2b                         5,26
Q1a2                      5,26


Сума-сумарум 100%

Да се пуно не понављам, проценти засигурно не одржавају реално стање, али да „отшкринемо“ генетску слику овог дијела Републике Српске који је, у односу на друге регионе, прилично многољудан. Глад овдје није била присутна као у другим регијама.

Унапријед сам захвалан за све коментаре, додатне резултате и указане грешке!!!!






Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: симо Јануар 19, 2018, 05:42:02 поподне
У процентима то је:

I2a                        36,84
R1a                      26,32
E V13                   10,53
N P189,2              10,53
J2a                         5,26
J2b                         5,26
Q1a2                      5,26


Сума-сумарум 100%

Да се пуно не понављам, проценти засигурно не одржавају реално стање, али да „отшкринемо“ генетску слику овог дијела Републике Српске који је, у односу на друге регионе, прилично многољудан. Глад овдје није била присутна као у другим регијама.

Унапријед сам захвалан за све коментаре, додатне резултате и указане грешке!!!!

Ацо, свака част на теми!

Имам осјећај да ће хаплогрупа Q1a2 у Семберији достићи високе проценте. ;)

Да ли би се на основу постојеће литературе на подручју Семберије могле издвојити неке племенске групе ( више презимена у више насеља које знају за заједничко поријекло)?
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Nebo Јануар 20, 2018, 08:57:03 поподне
E V13
Остојић. Бијељина ??? (без маркера)

Ацо, одакле је овај резултат?
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Jelic Јануар 20, 2018, 08:59:27 поподне
Ацо, одакле је овај резултат?

Вероватно 23andme.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Nebo Јануар 20, 2018, 09:20:18 поподне
Вероватно 23andme.

Је ли могуће некако добавити маркере?
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Jelic Јануар 20, 2018, 09:21:23 поподне
Је ли могуће некако добавити маркере?

Не, 23andme даје само "основну" хаплогрупу, али не и СТР маркере.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Nebo Јануар 20, 2018, 09:23:00 поподне
Добро. Штета. Може ли се преко 23andme наћи неки контакт с тестираним?
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Jelic Јануар 20, 2018, 09:23:47 поподне
Добро. Штета. Може ли се преко 23andme наћи неки контакт с тестираним?

Ако је оставио основне податке, попут имејла, вероватно може.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Nebo Јануар 20, 2018, 09:30:28 поподне
ОК, благодарим. Потражићемо га.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Небојша Јануар 20, 2018, 10:23:27 поподне
Ацо, одакле је овај резултат?

То је претпостављам Стојановић са 23andMe. Подаци: Стојановић (Бојан), Дворови, Бијељина, Република Српска.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Nebo Јануар 20, 2018, 10:34:59 поподне
То је претпостављам Стојановић са 23andMe. Подаци: Стојановић (Бојан), Дворови, Бијељина, Република Српска.

А зашто податак - Остојић?
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Jelic Јануар 20, 2018, 10:43:26 поподне
А зашто податак - Остојић?

Могуће старије презиме, или неко шире, родовско. Ваљало би да то Ацо разјасни.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Небојша Јануар 21, 2018, 06:12:44 поподне
Могуће старије презиме, или неко шире, родовско. Ваљало би да то Ацо разјасни.

Нема Остојића, верујем да је Ацо пермутовао. Једини без маркера из те области је овај Стојановић са 23andMe, колико ја знам?
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Јануар 22, 2018, 08:27:39 пре подне
Нема Остојића, верујем да је Ацо пермутовао. Једини без маркера из те области је овај Стојановић са 23andMe, колико ја знам?

Тако је! То је Стојановић. Не може баш увијек да се ослања на сјећање, ваља нешто и прибиљежити.
Захваљујем Небојши на корекцији!
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Јануар 22, 2018, 08:41:32 пре подне

Имам осјећај да ће хаплогрупа Q1a2 у Семберији достићи високе проценте. ;)


Када резултати Херцеговаца буду јавни, а с обзиром да је ријеч о хаплогрупи која је прилично ријетка на овим просторима, мислим да ће Стевановић Q1a2 у табели бити сврстан у групи са особом из околине Невесиња. Разлика је 2 маркера

Исто код N2-P189.2. Наведени анонимни има 100% поклапање са двије породице; једном из околине Билеће и другом Загора Требиње. Ово је открио Узи!!!

Већ је, у оквиру теме нови тестирани, разматрана евентуална веза Лопандића из Дворова са Дивчићима, чини ми се Сарајевско поље.

Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Јануар 22, 2018, 01:13:39 поподне
Да ли би се на основу постојеће литературе на подручју Семберије могле издвојити неке племенске групе ( више презимена у више насеља које знају за заједничко поријекло)?

Тешко питање!
Мислим да о племенској традицији нема ни говора. Можда, мада се ова села не налазе у Семберији, називи насеља Пипери (Лопаре) или Пиперци (Бијељина) "крију" податак о групном насељавању из одређене области, не нужно племенску традицију.

Генерално проблем у Семберији јесу млада презимена; у принципу убиљежена често по оцу након 1878. године. Подјела становништва на Шијаке (старинце) и Ере (Херцеговце) више нема. Израз Шијак више нико не употребљава. Неспорни су утицаји и миграције које су повезане са Мачвом (погледати шта је писано о Лопандићима), нарочито за села која су смјештена уз саму Дрину. Јака је била и "мајевичка струја" јер Шакотићи у Сухом Пољу јесу досељени из Тобута.

Лајаковићи, које Р. Кајмаковић помиње у монографији "Семберија" још у Броцу (Радићи) и Свињаревцу (сада Остојићево) су у ствари Стевановићи (тестирани) из Загони/Хасе, а ови "оригинални" су I2a PH908. У Хасама су бројнија породица Грујичићи (познајем их), за које се наводи да су поријеклом из Ступара код Кладања. Када смо говорили о поријеклу кошаркаша Драгића (Мајдан - Шековићи), два сусједна села на мапи су Бобари и Јелачићи. Јелачићи из Голог Брдо славе Климуњдан, веома ријетку славу на овим просторима. Презиме Бирчаковић у Батковићу јасно упућује одакле је породица дошла. Танацковићи (и њих познајем) из Велике Обарске су доведени као чифчије из Градачца.

Податак да су са херцеговачким беговима Сијерчићима и Ченгићима дошли њихови кметови се мора узети озбиљно. Зеленовићи из Ченгића имају предања да су од Гацка. Милановићи из Љесковца су се раније презивали Мастиловић. Миловићи (Јаков) из Модрана, такође, Гацко. Црногорчевићи из Амајлија (Јефтић, Дикић, Станојловић ........ укупно 8 презимена) имају предање да су из Црне Горе. Васић из Амајлија (Ј2а), који није Црногорчевић, већ контактира са Пајићем из Брчког.

Ови угрубо набачени подаци, по мени, указују да је садашње православно становништво (католика до 1878. није било) досељавана из више праваца. Опрезно би се опредијелио да је већина дошла са ширег подрчја Осата и Бирча (Зворник етапа) што, наравно, не потире динарску струју, али има ту старинаца, Мајевице, Посавине и Мачве.

Народ је овдје добар и гостопримљив, али је некако и ускогруд и незаинтерсован за поријекло (да не говорим о тестирању). Што би се рекло у жаргону "не гледа даље од своје авлије и пита се која корист од нечега што је трошак" Но, не треба бити малодушан, можда се то временом промијени.

Било како било Семберија је релативно многољудна, а поред стандардно добре демографије у 19. и почетком 20. вијека, доброј насељеност је свакако последице чињенице да се овдје није гладовало као у неким пасивнијим подручјима.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Фебруар 14, 2018, 12:01:43 поподне
I2a
1.   Ивановић, Угљевик Село, Угљевик  (CTS 10228)
2.   Стјепановић, Забрђе, Угљевик (PH 908)
3.   Марић, Мирославци, Лопаре (PH 908)
4.   Мићић, Сух(в)о Поље, Бијељина (без маркера)
5.   Николић, Горња Буковица, Бијељина (PH 908)
6.   Стевановић, Загони, Бијељина (PH 908)
7.   Стефановић, Загони, Бијељина (PH 908 > Z16893 > A493)

С обзиром на то да је г. Џувелековић дао пристанак а, чини ми се, показао интерес за ову тему, списак у цитату треба допунисти са Џувелековић, Угљевик (CTS 10228)

Да се не понављам, проценти вјероватно не одржавају реално стање, али са 20-тим тестираним, то изгледа овако:

I2a                        40 %
R1a                       25%
E V13                   10 %
N P189,2              10 %
J2a                         5 %
J2b                         5 %
Q1a2                      5 %
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: filipi Фебруар 14, 2018, 01:56:37 поподне
С обзиром на то да је г. Џувелековић дао пристанак а, чини ми се, показао интерес за ову тему, списак у цитату треба допунисти са Џувелековић, Угљевик (CTS 10228)

Да се не понављам, проценти вјероватно не одржавају реално стање, али са 20-тим тестираним, то изгледа овако:

I2a                        40 %
R1a                       25%
E V13                   10 %
N P189,2              10 %
J2a                         5 %
J2b                         5 %
Q1a2                      5 %
To ce i biti neki sablon.Kada se krene dalje,od Modrice,Doboj,Prnjavor i ta regija,oko 200 hiljada stanovnika,na oko 60 testiranih imamo oko 60 % dinarika i 20 % R1a.Na Ozrenu od petorice testiranih koji nisu ni u kakvom blizem srodstvu,cetvorica su Dinarik i jedan R1a.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Фебруар 20, 2018, 02:21:21 поподне
N P189,2
1.   Ђилас, Балатун, Бијељина
2.   Анонимни, Бијељина

Данас бацих поглед на табелу тестираних и уочих да је објављен овај резултат, односно презиме тестираног. Дакле по редним бројем 2. је Мидановић(Зоран), Доње Црњелово,Бијељина.

Иначе у нашој Дигиталниој библиотеци у дијелу ОСТАЛИ НАРОДИ И ЕТНИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ је његов рад "Нијемци у Семберији". Било му је драго када сам му то саопштио!
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: симо Фебруар 20, 2018, 02:50:10 поподне
Данас бацих поглед на табелу тестираних и уочих да је објављен овај резултат, односно презиме тестираног. Дакле по редним бројем 2. је Мидановић(Зоран), Доње Црњелово,Бијељина.

Иначе у нашој Дигиталниој библиотеци у дијелу ОСТАЛИ НАРОДИ И ЕТНИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ је његов рад "Нијемци у Семберији". Било му је драго када сам му то саопштио!

У предању Кецојевића у Пиви и Бањанима, помиње се Миндо, њихов најранији предак. Занимљиво је поклапање облика овог имена и презимена Мидановић, поготово ако се има у виду да су и Мидановићи и Кецојевићи, дио истог рода N2.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Фебруар 20, 2018, 03:18:17 поподне
У предању Кецојевића у Пиви и Бањанима, помиње се Миндо, њихов најранији предак. Занимљиво је поклапање облика овог имена и презимена Мидановић, поготово ако се има у виду да су и Мидановићи и Кецојевићи, дио истог рода N2.

Слава се слаже; Јовањдан. Јесте увијек ми је било помало загонетно презиме Мидановић. Миндо је вјероватно скраћено лично име; шта би то значило?

Немам доказа, али осјећам  да у Семберији има прилично N2.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: НиколаВук Фебруар 20, 2018, 04:53:58 поподне
У предању Кецојевића у Пиви и Бањанима, помиње се Миндо, њихов најранији предак. Занимљиво је поклапање облика овог имена и презимена Мидановић, поготово ако се има у виду да су и Мидановићи и Кецојевићи, дио истог рода N2.

Слава се слаже; Јовањдан. Јесте увијек ми је било помало загонетно презиме Мидановић. Миндо је вјероватно скраћено лично име; шта би то значило?

Немам доказа, али осјећам  да у Семберији има прилично N2.

Да, занимљиво име, тј. надимак. Да ли би имало некакве везе са првобитним језиком оних који су "донели" N2 на простор Бањана, који год језик то био?  :)

Изгледа ипак не. У "Речнику личних имена код Срба" од Милице Грковић забележени су облици Мида и Мидо, а изводе се од имена Миладин, Милутин и сличних.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Romanijski Март 04, 2018, 09:21:38 поподне
Најзад најзанимљивије; ТЕСТИРАНИ СА ПОДРУЧЈА СЕМБЕРИЈЕ И МАЈЕВИЦЕ

I2a
1.   Ивановић, Угљевик Село, Угљевик  (CTS 10228)
2.   Стјепановић, Забрђе, Угљевик (PH 908)
3.   Марић, Мирославци, Лопаре (PH 908)
4.   Мићић, Сух(в)о Поље, Бијељина (без маркера)
5.   Николић, Горња Буковица, Бијељина (PH 908)
6.   Стевановић, Загони, Бијељина (PH 908)
7.   Стефановић, Загони, Бијељина (PH 908 > Z16893 > A493

R1a
1.   Стевановић, Угљевик (Шаренци YP4278)
2.   Марковић, Угљевик Село, Угљевик (Шаренци YP4278)
3.   Новаковић, Богутово Село, Угљевик (М-458)
4.   Гајић (Гужвићи), Главичорак, Бијељина (Аврамијевштак L1280)
5.   Митровић (Ђокини), Главичорак, Бијељина (Аврамијевштак L1280)

E V13
1.   Остојић. Бијељина ??? (без маркера)
2.   Лопандић, Дворови, Бијељина

N P189,2
1.   Ђилас, Балатун, Бијељина
2.   Анонимни, Бијељина

J2a
1.   Васић, Амајлије, Бијељина (Пјешивац)

J2b
1.   Благојевић, Велика Обарска, Бијељина (М241)

Q1a2
1.   Стевановић, Загони, Бијељина (L561)

У процентима то је:

I2a                        36,84
R1a                      26,32
E V13                   10,53
N P189,2              10,53
J2a                         5,26
J2b                         5,26
Q1a2                      5,26


Сума-сумарум 100%

Да се пуно не понављам, проценти засигурно не одржавају реално стање, али да „отшкринемо“ генетску слику овог дијела Републике Српске који је, у односу на друге регионе, прилично многољудан. Глад овдје није била присутна као у другим регијама.

Унапријед сам захвалан за све коментаре, додатне резултате и указане грешке!!!!

Slobodno u I2 DS PH908 uvrsti i Lakiće
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Војчић Април 28, 2018, 11:06:24 поподне
У предању Кецојевића у Пиви и Бањанима, помиње се Миндо, њихов најранији предак. Занимљиво је поклапање облика овог имена и презимена Мидановић, поготово ако се има у виду да су и Мидановићи и Кецојевићи, дио истог рода N2.

Кецојевићи у свом предању спомињу једног од браће који бјежи у Херцеговину, тачније у околину Невесиња, и ту му се губи сваки траг... Колико сам упознат и Мидановићи имају предање да су се у Црњелово доселили из околине Невесиња, е сад може ли се то некако повезати ко ће знати...

Иначе, ја сам један од тестираних који има потпуно поклапање на 24 маркера са Мидановићем и још једном породицом из Загоре код Требиња. Такође славим Јовањдан, али и прислужујем Госпојину исто као и Кецојевићи...
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: spahibija Мај 17, 2018, 11:20:29 поподне
Ђе су ти Р1б, ниђе ниједног? Лопандићи би требали бити исти као и херцеговачке Ђурице са Дабра.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Мај 29, 2018, 09:48:56 пре подне
Након завршеног Српског ДНК дана 20418. године, у оквиру ког су тестирана три појединце поријеклом са овог простора (болдовани),  стање на подручју Семберије и Мајевице је следеће:

I2a
1.   Ивановић, Угљевик Село, Угљевик  (CTS 10228)
2.   Стјепановић, Забрђе, Угљевик (PH 908)
3.   Марић, Миросавци, Лопаре (PH 908)
4.   Мићић, Сух(в)о Поље, Бијељина (без маркера)
5.   Николић, Горња Буковица, Бијељина (PH 908)
6.   Стевановић, Загони, Бијељина (PH 908)
7.   Стефановић, Загони, Бијељина (PH 908 > Z16893 > A493)
8.   Џувелековић, Угљевик (CTS 10228)
9.   Секулић, Миросавци, Лопаре (CTS 10228)

R1a
1.   Стевановић, Угљевик (Шаренци YP4278)
2.   Марковић, Угљевик Село, Угљевик (Шаренци YP4278)
3.   Новаковић, Богутово Село, Угљевик (М-458)
4.   Гајић (Гужвићи), Главичорак, Бијељина (Аврамијевштак L1280)
5.   Митровић (Ђокини), Главичорак, Бијељина (Аврамијевштак L1280)

E V13
1.   Стојановић; Дворови Бијељина  (без маркера)
2.   Лопандић, Дворови, Бијељина

N P189,2
1.   Ђилас, Балатун, Бијељина
2.   Мидановић, Црњелово, Бијељина

J2a
1.   Васић, Амајлије, Бијељина (Пјешивац M92)

J2b
1.   Благојевић, Велика Обарска, Бијељина (М241)
2.   Михајловић , Велика Обарска, Бијељина (M205>Y22066  )

Q1a2
1.   Стевановић, Загони, Бијељина (L561)

G2a
1.   Марковић. Патковача, Бијељина (Корјенићи L497>L42>YSC33)


У процентима то је:

I2a                        39,13
R1a                      21,73
E V13                   8,70
N P189,2              8,70
J2a                       4,35
J2b                       8,69
Q1a2                    4,35
G2a                      4,35
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Мај 29, 2018, 09:51:39 пре подне

Ђе су ти Р1б, ниђе ниједног? Лопандићи би требали бити исти као и херцеговачке Ђурице са Дабра.

Полако има и тога, само је јако мали број тестираних!

Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: симо Мај 29, 2018, 11:43:34 пре подне
Након завршеног Српског ДНК дана 20418. године, у оквиру ког су тестирана три појединце поријеклом са овог простора (болдовани),  стање на подручју Семберије и Мајевице је следеће:


Добро је, број се ипак повећава. Мислим да је 100 цифра до које треба доћи да би статистика имала смисла. Мада и на овом малом узорку, види се стандардни српски распоред хаплогрупа. Обарска је засад J2b, а Дворови E-V13.  ;)
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Мај 29, 2018, 11:49:08 пре подне
Добро је, број се ипак повећава. Мислим да је 100 цифра до које треба доћи да би статистика имала смисла.

Слажем се око 100, што би било око 0,07% становништва. То је отприлике као оних 404 за Црну Гору.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Небојша Октобар 14, 2018, 06:58:20 поподне
Тако је! То је Стојановић. Не може баш увијек да се ослања на сјећање, ваља нешто и прибиљежити.
Захваљујем Небојши на корекцији!

Ацо, ово јесте Стојановић, али из Љељенче (Бијељина), не из Дворова. Моја грешка. Мајчина страна су му Лопаднићи из Дворова (такође E-V13). У Љељенчи је било 34 Стојановића на попису из 1991. Не знам можемо ли наћи шта славе.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Октобар 15, 2018, 08:28:48 пре подне
Ацо, ово јесте Стојановић, али из Љељенче (Бијељина), не из Дворова. Моја грешка. Мајчина страна су му Лопаднићи из Дворова (такође E-V13). У Љељенчи је било 34 Стојановића на попису из 1991. Не знам можемо ли наћи шта славе.

Јовањан. Надимачко презиме им је Ћућуровићи.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Октобар 15, 2018, 08:31:56 пре подне
Сад добих информацију; помоћник министра у Влади РС.

http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mps/media/vijesti/Pages/Cedo-otvorio-Dasnicu.aspx
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Небојша Октобар 15, 2018, 09:17:25 пре подне
Јовањан. Надимачко презиме им је Ћућуровићи.

Сад добих информацију; помоћник министра у Влади РС.

http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mps/media/vijesti/Pages/Cedo-otvorio-Dasnicu.aspx

Свака част, Ацо! :)
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: stevanovicd Октобар 25, 2018, 08:22:37 поподне
Ацо поздрав,

Управо сам тестирао свог рођака из Угљевика Божу Радивојевића, тако да ћемо ускоро
придодати још један хаплотип овој теми.

Позз
Драган
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Октобар 30, 2018, 08:54:13 пре подне
С обзиром на то да су стигла три нова резулатата, број тестираних са овог подручја износи 26.

Нови тестирани су следећи:

1. Радивојевић, Ђурђевдан, Угљевик G2a-L497>L42>YSC33>Z39501>Y60799
2. Гавриловић,(вјероватно Амајлије 23andMe) Бијељина, J2b-M205
3. Ранковић, Никољдан, Балатун, Бијељина R1a-Z280

Са заокруживаем децимала, процентуална заступљеност хаплогрупа на подручју Семберије и Мајевице је тренутно следећа:

I2a               (9)       34,61
R1a              (6)       23,08   
E V13           (2)         7.69
N P189,2      (2)         7.69
J2a               (1)         3.85
J2b               (3)       11.54
Q1a2            (1)         3.85
G2a              (2)         7.69

Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Небојша Октобар 30, 2018, 09:29:49 пре подне
Не знам где да сврстамо Ћетковића I1-P109 из Калесије и Нинковића J2a-M92 из Бановића (23andMe). Они су најближи Мајевици.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Октобар 30, 2018, 09:39:24 пре подне
Не знам где да сврстамо Ћетковића I1-P109 из Калесије и Нинковића J2a-M92 из Бановића (23andMe). Они су најближи Мајевици.

Географски то јесте сјевероисток Босне, али сам се ограничио на три општине; Бијељину, Угљевик и Лопаре.
Ивковић, Тракиловић и заборавио сам трећег (N P189,) из Пожарнице (Тузла) су још ближи.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Јануар 13, 2020, 11:35:33 пре подне
Да тема не би у потпуности замрла, у односу на последње писање нови тестирани са подручја Семберије и Мајевице су следећи:

I1

1.   Лукић, Ђурђевдан, Крива Бара, Бијељина I1-P109 (први Дробњак)

I2

1.    Видовић, Јовањдан, (вјероватно Пиперци или ДрагаљевацБијељина, I2-PH908 PH3310>A20333
2.    Николић, Аранђеловдан, Јабланица, Лопаре, I2-M423
3.    Пајкановић, Јовањдан, Милино Село, Лопаре I2-PH908
4.    Хуремовић, нема славу, Јања, Бијељина I2-PH908>FT25902

R1a

1   Грухоњић , нема славу, Јања, Бијељина

EV13

1.   Мићић, Јовањдан, Амајлије, Бијељина

J2b

1.   Петровић, Никољдан , Јања, БијељинаJ2b-M205 
2.   Стевановић, Стевањдан, (Ковачићи) Загони, Бијељина Ј2б>М241

G2a

1.   Ракић,  Мратињдан , Рухотина, Бијељина G2a-L497

Када се то све сабере, наравно уз број узорака који се нешто повећао али и даље нема репрезентативност, проценти се колико-толико доводе у ред.

Дакле на 36 тестираних проценти су следећи:

1.   I1         2,78%
2.   I2a         36,11 %
3.   R1a       19,44%
4.   E V13    8,33 %
5.   J2a       2,78%
6.   J2b      13,89 %
7.   Q1a2         2,78%


Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Небојша Јануар 13, 2020, 02:26:47 поподне

1.   I1         2,78%
2.   I2a         36,11 %
3.   R1a       19,44%
4.   E V13    8,33 %
5.   J2a       2,78%
6.   J2b      13,89 %
7.   Q1a2         2,78%


Нема Мидановића и Ђиласа из Бијељине, обојица N-P189.2. Можда постоји неки разлог што су изостављени, али и они су Семберци. Са припадницима N2-P189.2 вероватно добијамо неку колико-толико просечну слику за динарске крајеве
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Јануар 13, 2020, 02:37:00 поподне
Нема Мидановића и Ђиласа из Бијељине, обојица N-P189.2. Можда постоји неки разлог што су изостављени, али и они су Семберци. Са припадницима N2-P189.2 вероватно добијамо неку колико-толико просечну слику за динарске крајеве

Браво, знао сам да ћу нешто забрљати. Нема ни G2а (3 od 36)

8. N2-P189.2 = 5,56 %
9. G2a = 8.33 %
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Грк Јануар 13, 2020, 03:36:07 поподне
Штета је што нема тестираних из околине Угљевика од родова поријеклом из Херцеговине, како би добили потврду о миграцијама.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Милош Јануар 13, 2020, 03:47:31 поподне
Браво, знао сам да ћу нешто забрљати. Нема ни G2а (3 od 36)

8. N2-P189.2 = 5,56 %
9. G2a = 8.33 %

Није од 36, јер ако додамо двојицу N2 и још двојицу G2a, онда је 40, па су вероватно и постоци за нијансу другачији.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Exiled Јануар 13, 2020, 05:57:02 поподне
 Биќе овде ускоро један резултат који ќе бацити ново светло на грану којој припадају Видовиќ,Хуремовиќ и можда Пајкановиќ.Мислим да неќе бити готов пре краја фебруара.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: filipi Јануар 13, 2020, 06:22:19 поподне
Штета је што нема тестираних из околине Угљевика од родова поријеклом из Херцеговине, како би добили потврду о миграцијама.
Ima, Dzuvelekovic I2-Y3120*
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Небојша Јануар 13, 2020, 07:30:08 поподне
I2-M423/Y3120
Видовић, Јовањдан, Бијељина, I2-PH908
Анон., Ђурђевдан, Богутово Село, Угљевик, I2-PH908
Марић, Никољдан, Миросавци, Лопаре, I2-PH908
Николић, Никољдан, Буковица Горња, Бијељина, I2-PH908
Пајкановић, Јовањдан, Милино Село, Лопаре, I2-PH908
Анон., Никољдан, Бањица, Бијељина, I2-PH908
Стевановић, Ђурђевдан, Загони, Бијељина, I2-PH908
Стефановић, Никољдан, Загони, Бијељина, I2-PH908
Стјепановић, Никољдан, Забрђе, Угљевик, I2-PH908
Ивановић, Никољдан, Угљевик, I2-Y3120
Секулић, Мратиндан, Миросавци, Лопаре, I2-Y3120
Џивелековић, Лазаревдан, Угљевик, I2-Y3120
Мићић, Јовањдан, Суво Поље, Бијељина, I2-M423
Николић, Аранђеловдан, Јабланица, Лопаре, I2-M423

R1a
Гајић, Аврамијевдан, Главичорак, Бијељина, R1a-Z280
Митровић, Аврамијевдан, Главичорак, Бијељина, R1a-Z280
Марковић, Јовањдан, Угљевик, R1a-Z280
Стевановић, Лазаревдан, Угљевик, R1a-Z280
Ранковић, Никољдан, Балатун, Бијељина, R1a-Z280
Новаковић, Јовањдан, Богутово Село, Угљевик, R1a-M458
Анон., Илиндан, Горња Трнова, Угљевик, R1a-M458

E1b
Лопандић, Тривуњдан, Дворови, Бијељина, E-V13
Мићић, Јовањдан, Амајлије, Бијељина, E-V13
Стојановић, Јовањдан, Љељенча, Бијељина, E-V13
Анон., Ђурђевдан, Црњелово Доње, Бијељина, E-V13

J2b
Благојевић, Алимпијевдан, Велика Обарска, Бијељина, J2b-M241
Стевановић, Стевањдан, Загони, Бијељина, J2b-M241
Михајловић, Мратиндан, Велика Обарска, Бијељина, J2b-M205
Петровић, Никољдан, Јања, Бијељина, J2b-M205

G2a
Марковић, Аранђеловдан, Петловача, Бијељина, G2a-L497
Ракић.Ђурђевдан, Угљевик, G2a-L497
Радивојевић, Мратиндан, Рухотина, Бијељина, G2a-L497

N
Ђилас, Стевањдан, Балатун, Бијељина, N-P189.2
Мидановић, Јовањдан, Црњелово Доње, Бијељина, N-P189.2

I1
Лукић, Ђурђевдан, Крива Бара, Бијељина, I1-P109

J2a
Васић, Јовањдан, Амајлије, Бијељина, J2a-M92

R1b
Стевић., Тривуњдан, Вукосавци, Лопаре, R1b-U152

Q
Стевановић, Никољдан, Загони, Бијељина, Q1a-Y6794


I2-M423/Y3120 = 36.8% (PH908 23.7%)
R1a = 18.4% (M458 5.2%)
E1b = 10.5%
J2b = 10.5% (M205 5.2%)
G2a-L497 = 7.9%
N-P189.2 = 5.2%
I1-P109 = 2.6%
J2a-M92 = 2.6%
R1b = 2.6%
Q1a = 2.6%

Израчунао сам и колико процената одлази на подгране које са сигурношћу можемо повезати са простором Источне и Старе Херцеговине (YP4278, N-P189.2, J2b-M205, I1-P109, J2a-M92, G2a-L497 и Q1a), укупно 31.6%. Ово је веома близу оних 35.8% динарске струје, коју помиње Р. Кајмаковић у литератури о Семберији. Треба узети у обзир да ту нисам рачунао припаднике I2, E-V13 и остале R1a, међу којима свакако има и досељеника из Херцеговине.


Муслиманске породице
Хуремовић, Јања, Бијељина, I2-PH908
Шељпић, Јања, Бијељина, I2-Y3120
Грухоњић*, Јања, Бијељина, R1a-M417
Метиљевић*, Јања, Бијељина, N-P189.2

*Грухоњић и Метиљевић су са 23andMe. Нису оставили податке о месту порекла, али су ова презимена на попису БиХ из 1991. присутна само у Јањи (Бијељина). Метиљивећи се додуше у изворима помињу и на простору Херцеговине.



Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Грк Јануар 13, 2020, 08:58:05 поподне
Па да, ко зна зна. 8)
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Небојша Јануар 13, 2020, 09:01:36 поподне
Па да, ко зна зна. 8)

Ако неко зна о Семберији, онда је то Ацо. ;) Ја имам увид у све резултате, можда је то моја предност. :)
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Јануар 15, 2020, 12:49:47 поподне

Муслиманске породице
Хуремовић, Јања, Бијељина, I2-PH908
Шељпић, Јања, Бијељина, I2-Y3120
Грухоњић*, Јања, Бијељина, R1a-M417
Метиљевић*, Јања, Бијељина, N-P189.2

*Грухоњић и Метиљевић су са 23andMe. Нису оставили податке о месту порекла, али су ова презимена на попису БиХ из 1991. присутна само у Јањи (Бијељина). Метиљивећи се додуше у изворима помињу и на простору Херцеговине.

Поред Шељпића ту је и Ахметовић из Бијељине, те Кетановић из "Угљевика" (R1b-U106>S114779). Међутим, према тим пoдацима сам прилично скептичан (поставио г. Балдер). У том прилогу код Шабачкићи (католици) убиљежено је Бијељина. Сада има у Бијељини али до 1992. их није било. Кетановић (муслиман) сигурно није из Угљевика и вјероватно је из Кораја, дакле Лопаре. Метиљевић можда јесте живио у Јањи али ни њих тамо никад није било (моји извори о Јање су вишеструки и веома поуздани).

Зато сам се опредијелио само за Хуремовиће и Грухоњиће које лично познајем, и то више чланова породице.

Ово са анонимним ми је веома драгоцјено, јер за те податке нисам знао. Стевић је први са подручја Лопара који није I2.

То што су пермутовани Радивојевић и Ракић није толико важно, као и неке ситније словне грешке.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: drajver Фебруар 12, 2020, 06:52:41 поподне
Копирам за администратора Ацу са друге теме:

Јевремовић, Игњатијевдан, Горње Црњелово(Бурум), Бијељина

Тестирао 37 маркера, припада хаплогрупи I2-YP196, на 449=31. Има доста блиских хаплотипова, али је питање колико релевантних.

По саопштењу тестираног: предак Јеврем по ком је настало презиме прешао је из Посавине у Црњелово након поп Јовичине буне (1830-тих).
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Фебруар 13, 2020, 07:19:51 пре подне
Копирам за администратора Ацу са друге теме:

Јевремовић, Игњатијевдан, Горње Црњелово(Бурум), Бијељина

Тестирао 37 маркера, припада хаплогрупи I2-YP196, на 449=31. Има доста блиских хаплотипова, али је питање колико релевантних.

По саопштењу тестираног: предак Јеврем по ком је настало презиме прешао је из Посавине у Црњелово након поп Јовичине буне (1830-тих).


Хвала Драјверу.

Баш сам се јуче питао одакле је је Јевремовић (ако је то тај) јер сам од FTDNA-a добио обавјештење о поклапањима. На 12 маркереа је разлика 0  а на  25 или 37 разлике су веће од 2, односно 4.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Џувелековић Фебруар 14, 2020, 09:11:24 пре подне
Pozdrav svim forumasima.
Najdalje do kraja marta stize moj BIG-Y tako da cemo mozda dobiti potvrdu o krertanju stanovnistva naseg kraja.
Dobio sam vec rezultate na 111 markera i sto je veoma interesantno nemam nikakvih poklapanja.
Pozdrav
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: stevanovicd Април 01, 2020, 08:37:27 поподне
Поздрав Ацо,

Очекујем кад прође корона да тестирам још једног рођака из Угљевика.
Презива се Лазић.

Позз
Драган
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Барјактаревић Април 10, 2020, 12:11:04 поподне
Што се тиче Лопандића из Дворова, мислим да су из Дабра(Херцеговина). Били су слуге бегова Љубовића и доселили су се вамо (нисам сигуран) око првог светског рата. Лично их познајем.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: drajver Мај 26, 2020, 08:38:31 поподне
За цијели простор сјевероисточне Босне би било добро кад би се некако (и генетички?) могло раздвојити православно становништво из периода прије краја 17. вијека, од оног које је досељавано након половине 18. вијека. При томе не мислим на неку подјелу у хаплогрупама, већ у много специфичнију подјелу у сасвим младим огранцима хаплогрупа не старијим од 500 година. Можда ће једног дана и такву врсту анализе бити могуће направити.

Заиста је питање шта се десило са првим таласом православног (овдје наглашавам православног, јер ни оно друго становништво које није било православно не сматрам етнички другачијим, дакле српским) на подручју некадашњих земаља Усоре и Соли. Оно што се из извора може закључити јесте да је то православно српско становништво било махом у влашком статусу и да је насељавано на граници,према тада мађарској Сребреничкој бановини већ од краја 15. вијека. У турским пописима и наредбама остало је доста података о овом становништву, његовом правном положају и географском распореду. И сам тај народ оставио је своје споменике материјалне културе, манастире: Папраћу, Ловницу, Тавну, Гостовић, Возућу, Озрен као и велики број стећака.

Има оних који тврде да је то становништво дошло директно из Херцеговине, помињу се Бањани и Рудине. Са друге стране, може се рећи да је постојала чак континуирана физичка, географска веза непрекинутих православних насеља која се протезала од Старог Влаха (Бање) преко Таре, Перућца, западних дијелова Осата, Бирача, Спрече, Мајевице све до Требаве и Озрена и не би било чудно да је то становништво потицало и из тих крајева. На том појасу, у пописима 16. вијека, формиран је већи број кнежина, статусних аутономија. У јеку опште исламизације 16. вијека, ове ће кнежине, иако и саме захваћене исламизацијом, бити гарант очувања православне вјере,а и народне свијести.

Катаклизма је услиједила у бечком рату, крајем 17. вијека. Етнографи који су обрађивали ово подручје углавном говоре о скоро потпуном опустошењу тих области и преласку православног становништва у Славонију или Срем. Међутим, ако се мало дубље то истражи видјеће се да предања многих породица о скоријем поријеклу из Црне Горе и Херцеговине и нису баш тако сигурна. Свакако да је остало овог старог српског становништва, али с обзиром да је и прилив познијих досељеника из Старе Херцеговине био  значајан те да се становништво измијешало, тешко је данас разлучити ко је у ком таласу стигао.

И још су нека питања ту битна: шта се десило са старим српским средњовјековним становништвом Усоре и Соли, а које није било досељено и није било у влашком статусу. Да ли је исламизација и католизација тог становништва била потпуна или се неки дио прелио и у досељеничке влашке кнежине? Да ли је било преласка Срба у влашком статусу на католицизам и ако да, кад и гдје се то могло десити (неки аутори помињу овакав процес за католике око Жепча, који заиста у 16. вијеку јесу били у влашком статусу, али бих рекао да су и раније били католици)? Појачана исламизација влаха управо на овом подручју? Она је евидентна у пописима, али никад није била тако интензивна као код ратарског становништва. Процеси су били много сложенији, дакле потомака тог православног становништва сјвероисточне Босне из 16. вијека би могло бити не само међу данашњим Србима овог подручја, већ и међу онима који се данас изјашњавају као Бошњаци ( у већој мјери) и Хрвати (у мањој мјери).



Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Exiled Мај 26, 2020, 08:55:54 поподне
За цијели простор сјевероисточне Босне би било добро кад би се некако (и генетички?) могло раздвојити православно становништво из периода прије краја 17. вијека, од оног које је досељавано након половине 18. вијека. При томе не мислим на неку подјелу у хаплогрупама, већ у много специфичнију подјелу у сасвим младим огранцима хаплогрупа не старијим од 500 година. Можда ће једног дана и такву врсту анализе бити могуће направити.

Заиста је питање шта се десило са првим таласом православног (овдје наглашавам православног, јер ни оно друго становништво које није било православно не сматрам етнички другачијим, дакле српским) на подручју некадашњих земаља Усоре и Соли. Оно што се из извора може закључити јесте да је то православно српско становништво било махом у влашком статусу и да је насељавано на граници,према тада мађарској Сребреничкој бановини већ од краја 15. вијека. У турским пописима и наредбама остало је доста података о овом становништву, његовом правном положају и географском распореду. И сам тај народ оставио је своје споменике материјалне културе, манастире: Папраћу, Ловницу, Тавну, Гостовић, Возућу, Озрен као и велики број стећака.

Има оних који тврде да је то становништво дошло директно из Херцеговине, помињу се Бањани и Рудине. Са друге стране, може се рећи да је постојала чак континуирана физичка, географска веза непрекинутих православних насеља која се протезала од Старог Влаха (Бање) преко Таре, Перућца, западних дијелова Осата, Бирача, Спрече, Мајевице све до Требаве и Озрена и не би било чудно да је то становништво потицало и из тих крајева. На том појасу, у пописима 16. вијека, формиран је већи број кнежина, статусних аутономија. У јеку опште исламизације 16. вијека, ове ће кнежине, иако и саме захваћене исламизацијом, бити гарант очувања православне вјере,а и народне свијести.

Катаклизма је услиједила у бечком рату, крајем 17. вијека. Етнографи који су обрађивали ово подручје углавном говоре о скоро потпуном опустошењу тих области и преласку православног становништва у Славонију или Срем. Међутим, ако се мало дубље то истражи видјеће се да предања многих породица о скоријем поријеклу из Црне Горе и Херцеговине и нису баш тако сигурна. Свакако да је остало овог старог српског становништва, али с обзиром да је и прилив познијих досељеника из Старе Херцеговине био  значајан те да се становништво измијешало, тешко је данас разлучити ко је у ком таласу стигао.

И још су нека питања ту битна: шта се десило са старим српским средњовјековним становништвом Усоре и Соли, а које није било досељено и није било у влашком статусу. Да ли је исламизација и католизација тог становништва била потпуна или се неки дио прелио и у досељеничке влашке кнежине? Да ли је било преласка Срба у влашком статусу на католицизам и ако да, кад и гдје се то могло десити (неки аутори помињу овакав процес за католике око Жепча, који заиста у 16. вијеку јесу били у влашком статусу, али бих рекао да су и раније били католици)? Појачана исламизација влаха управо на овом подручју? Она је евидентна у пописима, али никад није била тако интензивна као код ратарског становништва. Процеси су били много сложенији, дакле потомака тог православног становништва сјвероисточне Босне из 16. вијека би могло бити не само међу данашњим Србима овог подручја, већ и међу онима који се данас изјашњавају као Бошњаци ( у већој мјери) и Хрвати (у мањој мјери).
А да ли можемо припаднике српског етничког корпуса који су живјели ту пре 16.вијека сматрати евентуално и припадницима цркве босанске?
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: drajver Мај 26, 2020, 09:31:38 поподне
А да ли можемо припаднике српског етничког корпуса који су живјели ту пре 16.вијека сматрати евентуално и припадницима цркве босанске?

Не сумњам да их је било у значајном броју. Међутим, чињеница је да је ово подручје било периферно и за цркву босанску. У пописима нисам примјетио да има крстјанских хижа као што се често срећу у централној Босни. Ова подручја су често била изван директне власти босанског краља,а под Мађарима, који су проводили католизацију.

Србима је наравно најдража епизода владања краља Драгутина, којом неријетко покушавају да објасне постојање православних манастира у овим крајевима, али им је мање драга епизода да је управо краљ Драгутин позвао фрањевце да дођу у ове крајеве како би се борили против јеретика (цркве босанске). И сами фрањевци Драгутиново писмо папи наводе као почетак свог рада у Босни (може се провјерити на сајтовима њихових провинција). Ипак рекао бих да ова католизација није имала неког већег успјеха све до 15. вијека.

Што се православних тиче, мислим да је Филиповић писао о Зворничкој епархији и могућности њеног раног успостављања,али и то је неки каснији период и везан углавном за погранични простор према Деспотовини (Зворник, Сребреница).

Ипак, рекао бих да нема сумње да је православне манастире на овом подручју оснивало махом досељено српско становништво у влашком статусу и то у 16. вијеку. Зачеци свих ових манастира могу се препознати у пописима из 16. и почетка 17. вијека и сви се они редом налазе у овим влашким кнежинама. Исти образац имамо и у Славонији и Крајини. Српско становништво у влашком статусу нигдје није ишло без својих калуђера.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Exiled Мај 26, 2020, 09:48:51 поподне
Не сумњам да их је било у значајном броју. Међутим, чињеница је да је ово подручје било периферно и за цркву босанску. У пописима нисам примјетио да има крстјанских хижа као што се често срећу у централној Босни. Ова подручја су често била изван директне власти босанског краља,а под Мађарима, који су проводили католизацију.

Србима је наравно најдража епизода владања краља Драгутина, којом неријетко покушавају да објасне постојање православних манастира у овим крајевима, али им је мање драга епизода да је управо краљ Драгутин позвао фрањевце да дођу у ове крајеве како би се борили против јеретика (цркве босанске). И сами фрањевци Драгутиново писмо папи наводе као почетак свог рада у Босни (може се провјерити на сајтовима њихових провинција). Ипак рекао бих да ова католизација није имала неког већег успјеха све до 15. вијека.

Што се православних тиче, мислим да је Филиповић писао о Зворничкој епархији и могућности њеног раног успостављања,али и то је неки каснији период и везан углавном за погранични простор према Деспотовини (Зворник, Сребреница).

Ипак, рекао бих да нема сумње да је православне манастире на овом подручју оснивало махом досељено српско становништво у влашком статусу и то у 16. вијеку. Зачеци свих ових манастира могу се препознати у пописима из 16. и почетка 17. вијека и сви се они редом налазе у овим влашким кнежинама. Исти образац имамо и у Славонији и Крајини. Српско становништво у влашком статусу нигдје није ишло без својих калуђера.
Хвала на исцрпном одговору.Занимљив је тај феномен"дуализма"код доста наших владара,мада није ни стран обзиром  на географију.Нисам историчар да би мого да дам коначан суд,али ми се чини да нигдје цркве нису толико утицале на деобу једног етноса као код над
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Јун 29, 2020, 08:37:46 пре подне
Захваљујући нашем драгом Небојши, који нам је подарио резултате са 23andMe, а нарочито оних који су жељели да остану анонимни али су оставили мјесто поријекла, преглед стања Семберије и Мајевице сада изгледа овако:

I2-M423/Y3120
1. Спасојевић, Лучиндан, Патковача, Бијељина, I2-Y3120
2. Јевремовић, Игњатијевдан, Горње Црњелово, Бијељина, I2-YP196
3. Видовић, Јовањдан, Бијељина, I2-PH908
4. Анон., Ђурђевдан, Богутово Село, Угљевик, I2-PH908
5. Марић, Никољдан, Миросавци, Лопаре, I2-PH908
6. Николић, Никољдан, Буковица Горња, Бијељина, I2-PH908
7. Пајкановић, Јовањдан, Милино Село, Лопаре, I2-PH908
8. Анон., Никољдан, Бањица, Бијељина, I2-PH908
9.Стевановић, Ђурђевдан, Загони, Бијељина, I2-PH908
10.Стефановић, Никољдан, Загони, Бијељина, I2-PH908
11.Стјепановић, Никољдан, Забрђе, Угљевик, I2-PH908
12.Ивановић, Никољдан, Угљевик, I2-Y3120
13. Секулић, Мратиндан, Миросавци, Лопаре, I2-Y3120
14.Џувелековић, Лазаревдан, Угљевик, I2-Y3120
15.Мићић, Јовањдан, Суво Поље, Бијељина, I2-M423
16.Николић, Аранђеловдан, Јабланица, Лопаре, I2-M423


R1a
17.Гајић, Аврамијевдан, Главичорак, Бијељина, R1a-Z280
18.Митровић, Аврамијевдан, Главичорак, Бијељина, R1a-Z280
19.Марковић, Јовањдан, Угљевик, R1a-Z280
20.Стевановић, Лазаревдан, Угљевик, R1a-Z280
21.Ранковић, Никољдан, Балатун, Бијељина, R1a-Z280
22.Новаковић, Јовањдан, Богутово Село, Угљевик, R1a-M458
23.Анон., Илиндан, Горња Трнова, Угљевик, R1a-M458

E1b
24.Лопандић, Тривуњдан, Дворови, Бијељина, E-V13
25.Мићић, Јовањдан, Амајлије, Бијељина, E-V13
26.Стојановић, Јовањдан, Љељенча, Бијељина, E-V13
27.Анон., Ђурђевдан, Црњелово Доње, Бијељина, E-V13

J2b
28. Лазић, Мратињдан, Богутово Село, Угљевик, J2b-M205
29.Благојевић, Алимпијевдан, Велика Обарска, Бијељина, J2b-M241
30.Стевановић, Стевањдан, Загони, Бијељина, J2b-M241
31.Михајловић, Мратиндан, Велика Обарска, Бијељина, J2b-M205
32.Петровић, Никољдан, Јања, Бијељина, J2b-M205

G2a
33.Марковић, Аранђеловдан, Петловача, Бијељина, G2a-L497
34.Ракић.Ђурђевдан, Угљевик, G2a-L497
35.Радивојевић, Мратиндан, Рухотина, Бијељина, G2a-L497

N
36.Ђилас, Стевањдан, Балатун, Бијељина, N-P189.2
37.Мидановић, Јовањдан, Црњелово Доње, Бијељина, N-P189.2

I1
38.Лукић, Ђурђевдан, Крива Бара, Бијељина, I1-P109

J2a
39.Васић, Јовањдан, Амајлије, Бијељина, J2a-M92

R1b
40.Стевић., Тривуњдан, Вукосавци, Лопаре, R1b-U152

Q
41.Стевановић, Никољдан, Загони, Бијељина, Q1a-Y6794

Проценти заокруживани да би укупан збир износио 100% су:

I2-M423/Y3120 = 39.02%
R1a = 17.10%
E1b = 9,75%
J2b = 12,20%
G2a-L497 = 7,30%
N-P189.2 = 4,87%
I1-P109 = 2.44%
J2a-M92 = 2.44%
R1b = 2.44%
Q1a = 2.44%

Нови тестирани су болдовани.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Јун 29, 2020, 09:02:59 пре подне
Податак о Ахметовићу сам нашао код г. Балдера, https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1471.msg103663#msg103663
тако да припадници муслиманских породица са овог подручја имају ове резултате:

1. Шабачкић (Семберија) I2-S17250
2.Ахметовић , Бијељина I2-PH908
3.Хајдић , Бијељина, I2-PH908> S17250
4.Хуремовић, Јања, Бијељина, I2-PH908
5.Шељпић, Јања, Бијељина, I2-Y3120
6.Грухоњић*, Јања, Бијељина, R1a-M417
7.Метиљевић*, Јања, Бијељина, N-P189.2
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: drajver Јун 29, 2020, 01:48:05 поподне
Захваљујући нашем драгом Небојши, који нам је подарио резултате са 23andMe, а нарочито оних који су жељели да остану анонимни али су оставили мјесто поријекла, преглед стања Семберије и Мајевице сада изгледа овако:


Проценти заокруживани да би укупан збир износио 100% су:

I2-M423/Y3120 = 39.02%
R1a = 17.10%
E1b = 9,75%
J2b = 12,20%
G2a-L497 = 7,30%
N-P189.2 = 4,87%
I1-P109 = 2.44%
J2a-M92 = 2.44%
R1b = 2.44%
Q1a = 2.44%

Нови тестирани су болдовани.

Одличан преглед, Ацо. Ипак се накупило резултата. Колико видим, једино што одудара од српског просјека су нешто већи проценти J2b (додуше двије различите гране) и G2a-L497.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: stevanovicd Септембар 28, 2020, 10:37:14 поподне
Ацо мислим да си помешао податке Радивојевића и Ракића.

Драган
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Септембар 29, 2020, 07:16:22 пре подне
Ацо мислим да си помешао податке Радивојевића и Ракића.

Драган

Тачно Драгане. То сам примијетио и раније и заправо грешка се поткрала код Небојше. Ово треба пермутовати:

34.Ракић. Мратиндан, Рухотина, Бијељина, G2a-L497
35.Радивојевић, Ђурђевдан, Угљевик, G2a-L497

Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Небојша Јануар 04, 2021, 08:02:39 поподне
Нови са 23andMe,

Теодоровић, Никољдан, Бобетино Брдо, Лопаре, R1a-M512
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Јул 14, 2021, 01:45:03 поподне
У односу на 1. јануар 2021. године, утврђена су још 4 нова резулатата за област Семберије и Мајевице. Нови тестирани су:

1. Мајсторовић,Вартоломијевдан, Дворови, Бијељина I2-PH908
2. Теодоровић, Никољдан, Бобетино Брдо, Лопаре, R1a-M512
3. Рикић, Мратиндан, Угљевик Село, Угљевик, E-V13>Z1057 и
4. Трифковић, Јовањдан, Бијељина, N-P189.2

У процентима на узорку од 45 тестираних, без посебних ознака за гране и уз неминовно заокруживање, структура је следећа:

I2а - 17 = 37,78%
R1a - 8 = 17.78%
E1b - 5 = 11,11%
J2b - 5 = 11,11%
G2a-L497 - 3 = 6,67 %
N-P189.2  - 3 = 6,67%
I1-P109  - 1 = 2.22%
J2a-M92 - 1  = 2.22%
R1b - 1 = 2.22%
Q1a - 1 = 2.22%


Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Небојша Јул 07, 2022, 08:35:02 поподне
Након што је број тестираних у овој области прешао 50 (54), назиру се контуре неке слике коју иначе срећемо код динарских Срба на потезу Стари Влах, Западна Србија, Горње Подриње и даље. Оваква генетичка слика се у доброј мери пресликава и код крајишких Срба.

I2-M423/Y3120
Спасојевић, Лучиндан, Патковача, Бијељина, I2-PH908
Јевремовић, Игњатијевдан, Горње Црњелово, Бијељина, I2-S17250
Видовић, Јовањдан, Бијељина, I2-PH908
Анон., Ђурђевдан, Богутово Село, Угљевик, I2-PH908
Марић, Никољдан, Миросавци, Лопаре, I2-PH908
Николић, Никољдан, Буковица Горња, Бијељина, I2-PH908
Пајкановић, Јовањдан, Милино Село, Лопаре, I2-PH908
Анон., Никољдан, Бањица, Бијељина, I2-PH908
Стевановић, Ђурђевдан, Загони, Бијељина, I2-PH908
Стефановић, Никољдан, Загони, Бијељина, I2-PH908
Стјепановић, Никољдан, Забрђе, Угљевик, I2-PH908
Ивановић, Никољдан, Угљевик, I2-Y3120
Секулић, Мратиндан, Миросавци, Лопаре, I2-Y3120
Џувелековић, Лазаревдан, Угљевик, I2-Y3120
Мићић, Јовањдан, Суво Поље, Бијељина, I2-S17250
Николић, Аранђеловдан, Јабланица, Лопаре, I2-M423
Мајсторовић, Вартоломијевдан, Дворови, Бијељина, I2-PH908
Гашић, Јовањдан, Брезје, Лопаре, I2-Z17855

R1a
Гајић, Аврамијевдан, Главичорак, Бијељина, R1a-Z280
Митровић, Аврамијевдан, Главичорак, Бијељина, R1a-Z280
Марковић, Јовањдан, Угљевик, R1a-Z280
Стевановић, Лазаревдан, Угљевик, R1a-Z280
Ранковић, Никољдан, Балатун, Бијељина, R1a-Z280
Новаковић, Јовањдан, Богутово Село, Угљевик, R1a-M458
Анон., Илиндан, Горња Трнова, Угљевик, R1a-M458
Танацковић, Јовањдан, Градац-Ступањ, Бијљина, R1a-M458
Теодоровић, Никољдан, Бобетино Брдо, Лопаре, R1a-M417

E1b
Лопандић, Тривуњдан, Дворови, Бијељина, E-V13
Мићић, Јовањдан, Амајлије, Бијељина, E-V13
Стојановић, Јовањдан, Љељенча, Бијељина, E-V13
Анон., Ђурђевдан, Црњелово Доње, Бијељина, E-V13
Јовановић, Јовањдан, Бобетино Брдо, Лопаре, E-V13
Мандић, Никољдан, Главичорак, Бијељина, E-V13
Млађеновић, Никољдан, Модран, Бијељина, E-V13
Рикић, Мратиндан, Угљевик Село, Угљевик, E-V13

J2b
Лазић, Мратињдан, Богутово Село, Угљевик, J2b-M205
Благојевић, Алимпијевдан, Велика Обарска, Бијељина, J2b-M241
Стевановић, Стевањдан, Загони, Бијељина, J2b-M241
Михајловић, Мратиндан, Велика Обарска, Бијељина, J2b-M205
Петровић, Никољдан, Јања, Бијељина, J2b-M205
Јовић, Стевањдан, Батковић, Бијељина, J2b-M241

N
Ђилас, Стевањдан, Балатун, Бијељина, N-P189.2
Мидановић, Јовањдан, Црњелово Доње, Бијељина, N-P189.2
Трифковић, Јовањдан, Бијељина, N-P189.2
Лазић, Јовањдан, Батковић, Бијељина, N-P189.2
Благојевић, Јовањдан, Батковић, Бијељина, N-P189.2

G2a
Марковић, Аранђеловдан, Петловача, Бијељина, G2a-L497
Радивојевић, Ђурђевдан, Угљевик, G2a-L497
Ракић, Мратиндан, Рухотина, Бијељина, G2a-L497

I1
Лукић, Ђурђевдан, Крива Бара, Бијељина, I1-P109
Тешановић, Ђурђевдан, Кореташи, Лопаре, I1-M227

R1b
Стевић, Тривуњдан, Вукосавци, Лопаре, R1b-U152

J2a
Васић, Јовањдан, Амајлије, Бијељина, J2a-M92

Q
Стевановић, Никољдан, Загони, Бијељина, Q1a-Y6794


I2-M423/Y3120 = 33.3%
R1a = 16.7%
E1b = 14.8%
J2b = 11.1%
N2-P189.2 = 9.3%
G2a-L42 = 5.6%
I1 = 3.7%
R1b = 1.9%
J2a = 1.9%
Q = 1.9%
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Христифор Јул 07, 2022, 08:58:51 поподне
Можда би се и Бирач могао придодати кад се већ за њега ради самостална статистика.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Јул 08, 2022, 07:12:45 пре подне

Гашић, Јовањдан, Брезје, Лопаре, I2-Z17855


Небојша овај резултат нисам "упратио". Гдје је тестиран?
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Небојша Јул 08, 2022, 07:48:15 пре подне
Небојша овај резултат нисам "упратио". Гдје је тестиран?

Преко 23andMe.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Јул 08, 2022, 08:01:41 пре подне
Преко 23andMe.

Претпоставио сам. У сваком случају хвала на информацији.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Август 03, 2022, 09:31:24 пре подне
Поздрављам све који прате ову тему на Форуму.

Прекјуче сам Пореклу предао 8 узорака - 6 из Батковића и 2 из Велике Обарске (једног заправо можемо третирати као Средњи Драгаљевац, јер је досељење у Обарску било тек 1926.). Јуче су предати Биолошком факултету. Надам се резултатима у наредне 2-3 седмице. У акцији проведеној у мају ове године организовао сам тестирање петорице заинтересованих, од тога нас је четворица из Семберије (и Мајевице) - Батковић 3 и Главичорак 1. Наше резултате Александар је већ уврстио у преглед на овој теми. До краја августа имаћу још десетак тестираних, па планирам крајем мјесеца или почетком наредног предати нову "туру" узорака. Проблем лежи у томе што људи нису заинтересовани за тестирање и добар дио њих то гледа као неку врсту услуге мени, или ономе ко за то јесте заинтересован, упркос томе што има непосредну корист од тога што ће више сазнати о сопственом поријеклу. У пракси резултат тога је да од 12 тестирања (укључујући и моје) које сам организовао у претходних пар мјесеци, трошак 5 смо сносили супруга и ја, 2 је платио пријатељ ког та тема исто занима, а трошак 1 је сносио један од тестираних, који је одлучио да "части" још некога. Дакле, само око 40% тестираних је било спремно платити своје тестирање (од тога половина уз опаску да мени чини услугу  :D ). Ипак, вјерујем да резултат ове "почетне инвестиције" мора бити да вијест о тестирању дође до више заинтересованих, што би требало довести до тога да се појави и више оних који су вољни финансирати сопствено и можда још нечије тестирање.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Август 03, 2022, 09:32:19 пре подне
Неки од вас можда и знају за пројекат превода турских пописних дефтера из 1850/1851 за територије данашњег града Бијељина, општине Угљевик и дијела општине Лопаре, који се приводи крају. Покушавајући да сазнам више о прошлости своје породице у претходне двије године сам добро прегледао доста црквених матица и домовника разних семберских парохија, вршио увид у дигитализоване али јавно недоступне аустроугарске земљишне књиге, те дошао до превода једног турског катастарског дефтера из 1870-их и сазнања да их има још три у архиву ТК у Тузли, али да су та три непреведена. Други дефтер (непреведени) садржи управо податке о семберским селима (имена и презимена власника/посједника, понекад име оца, опис имовине и њену процијењену вриједност). Успио сам контактирати особу која је превела тај први дефтер - Кемала Нуркића из Градачца, у то вријеме директора Завода за заштиту културно историјске баштине ТК, који ме је упознао са тим да постоје пописни дефтери из 1850/51 (Бијељина је по његовом мишљењу пописана 1851), али такође непреведени. У току телефонског разговора ми је пронашао податке за додатне четири генерације моје породице (имам срећу да је Лазић (говорим искључиво о Батковићу) једно од, како ће се касније испоставити, веома малог броја презимена која су непромијењена још од друге половине 18. вијека, па је било могуће на прву то пронаћи).  Могао сам се задовољити тиме, али нисам. Упознали смо се, урадио ми је, на пријатељској основи, превод Батковића и из 1851. и из 1870-их, а ја сам се потрудио да му организујем састанак са градоначелником Бијељине. Након много перипетија и демонстрације огромне незаинтересованости, Град је пристао да финансира превод (ради се о три дефтера хришћанског становништва, те о дефтерима у које је пописано муслиманско становништво и ромским дефтерима - користим терминологију самог пописа). На жалост, умјесто да носилац активности буде Музеј Семберије или одговарајуће одјељење градске управе, то је, због лакше алокације средстава из буџета, повјерено БЗК "Препород". Превод је завршен и предат Препороду још у мају, али и даље нема објављивања. Барата се са неких 300 примјерака (биће око 1200 страна, вјероватно подијељених у три тома), што је веома мали број за тако капитално дјело. У сваком случају, попис ће бити веома значајна помоћ у истраживању породичне историје, али због веома малог броја непромијењених презимена (око 17% на примјеру Батковића) немогуће га је користити без других извора - пописа из 1870-их, аусторугарских земљишних књига из 1888, цквених матица и домовника - од 1890-их па даље. Дакле, онај ко очекује да само отвори попис и пронађе своје претке (што се мени десило  :D ) доживјеће најчешће велико разочарење. Проблем је што катастарски попис није преведен. Град Бијељина се понаша крајње незаинтересовани у вези са тим, тако да ће се свести на то да и то иде преко Препорода, када се то уклопи у њихов програм, или да не буде урађено. Како сам у међувремену успио ископати још неколико катастарских дефтера из 1870-их, за које се раније није знало, имамо велику базу на којој се може радити, али је треба институционализовати. Прије десетак дана сам имао састанак са његовим преосвештенством епископом Фотијем, те сам га упознао са овим, изразио забринутост у вези са слабом доступношћу црквених књига широј јавности (упркос томе што епархија ЗТ посједује опрему за дигитализацију, плаћену 15000 КМ, али скоро некориштену...), али и генреалном незаинтересованошћу битних фактора за истраживање сопствене прошлости. Планирам да преко СКУД "Лазарица" из Батковића кренем у значајнију активност у вези са организовањем и финансирањем превода доступних непреведених турских извора, али и да погурам дигитализацију црквених књига. Епископ је изразио своју начелну подршку овоме, те је договорено да у другој половини августа идемо према Епархији са конкретним захтјевима. Са РГУ је потребно ријешити то да аустроугарске земнљишне књиге, које су скоро у потпуности дигитализоване (још се ради сам град Бијељина) постану јавно доступне (сада се увид врши код архивара у ЗК канцеларији у Бијељини и свако штампање неког документа се прилично наплаћује). Када све то урадимо имаћемо за Семберију и Мајевицу фантастичну базу за рад. Ја сам за Батковић већину тога ријешио и рјешавам и резултати су невјероватни, али ми је циљ да сви имамо ту могућност.

На жалост. већина није заинтересована, а и они који јесу, углавном се понашају као да су баш они били сврха цијелог свог породичног стабла, те да ништа друго није битно... Ако на Форуму има људи из Бијељине који су заинтересовани за ово што сам изнио, ту сам.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 03, 2022, 10:30:48 пре подне
Наше резултате Александар је већ уврстио у преглед на овој теми. До краја августа имаћу још десетак тестираних, па планирам крајем мјесеца или почетком наредног предати нову "туру" узорака. Проблем лежи у томе што људи нису заинтересовани за тестирање и добар дио њих то гледа као неку врсту услуге мени, или ономе ко за то јесте заинтересован, упркос томе што има непосредну корист од тога што ће више сазнати о сопственом поријеклу.
Ипак, вјерујем да резултат ове "почетне инвестиције" мора бити да вијест о тестирању дође до више заинтересованих, што би требало довести до тога да се појави и више оних који су вољни финансирати сопствено и можда још нечије тестирање.

Велиборе свака част на ентузијазму и надамо се да ће ова почетна инвестиција заиста уродити плодом. Све "муке" које си имао су ми познате јер од 54 резултата на овој теми барем једна трећина је "прошла кроз моје руке" а и посезало се за џепом.
Што се тиче тестирања породица из Батковића, мој став сам сам Ти већ приватно саопштио. Батковић је велико село и ако се та линија тестирања протегне према Остојићеву, Броцу (некад сједиште општине), Велином Селу, Трњацима и Међашима биће то пун погодак. Ова села су, у скромном броју тестираних  на подручју СиМ, била најмање заступљена.

Што би се рекло, полако али сигурно ћемо стићи до циља. Само да здравље послужи.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 03, 2022, 10:33:41 пре подне
Кад смо већ код похвала, велику улогу у развоју ове теме је имао Небојша. Његов допринос је непроцјењив.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 03, 2022, 11:27:47 пре подне
Податак о Ахметовићу сам нашао код г. Балдера, https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1471.msg103663#msg103663
тако да припадници муслиманских породица са овог подручја имају ове резултате:

1. Шабачкић (Семберија) I2-S17250
2.Ахметовић , Бијељина I2-PH908
3.Хајдић , Бијељина, I2-PH908> S17250
4.Хуремовић, Јања, Бијељина, I2-PH908
5.Шељпић, Јања, Бијељина, I2-Y3120
6.Грухоњић*, Јања, Бијељина, R1a-M417
7.Метиљевић*, Јања, Бијељина, N-P189.2

Ако сам добро испратио, овдје имамо још четири резултата:

1.Ибришимовић, Бијељина, E-V13
2.Хаџисалиховић, Бијељина, I2-S17250
3.Терзимустафић,  Јања/Бијељина , I2-S17250
4. Кетановић (Угљевик) R1b-L23 ................ велика вјероватноћа Корај - Лопаре
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Христифор Август 03, 2022, 11:39:07 пре подне
Свакоме ко је дао допринос дугујемо велику захвалност. Повећаним бројем тестираних у Семберији добићемо јаснију слику генетског стања Срба у БиХ.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Август 03, 2022, 01:45:55 поподне
Сматрам да је ова тема добро мјесто и да изнесем пар својих запажања у вези са етнолошком монографијом Радмиле Кајмаковић "Семберија". Колико год то могло бити непопуларно, морам истаћи да ово дјело, на ком је већ дуго заснована цјелокупна прича о поријеклу становништва Семберије, не може служити као темељ него само као путоказ у истраживању наведене теме. Најприје, ради се о дјелу које је базирано на етнолошком приступу, на теренском раду, најприје на усменој традицији краја. Није, дакле, у питању проучавање историје досељавања, засновано на проучавању писаних и других материјалних извора. Сам аутор на тако нешто није ни претендовао, али је касније, у недостатку тога да се историчари баве овом темом, ово дјело стекло скоро култни статус, када је у питању поријекло становништва Семберије, дижући се, у зависности од саговорника, до догме, коју није ни могуће ни дозвољено оспоравати. Само дјело се сада третира као нека врста историјског извора, што сигурно није.

Дјело је ограничено само на равничарски дио Семберије - села подмајевичког побрђа су изостављена. Већ је то недостатак, ако дјело и третирамо са чисто етнолошког становишта, јер разлике између мјештана равне Семберије и оних из дијела западно и југозападно од Бијељине, нисту такве, да оправдавају њихово изостављање. Посредно можемо закључити да је и такав ауторитет, какав је био Миленко Филиповић, овако мислио, јер би у супротном та села он обрадио у својој монографији "Мајевица". Овако, остадоше ни на небу ни на земљи.

Даље, обрађени узорак је веома мали. Ради се о нешто више од 400 родова/породица, како наводи сам аутор. Да би се схватило о чему говорим, довољно је да наведем само то да у периоду од 1890-их па до доба настанка монографије само у Батковићу постоји преко 130 различитих породица (различитих по презимену и слави, односно некада и истог презимена, али различите славе, па чак има и случајева истог и презимена и славе, али различитог поријекла). Од ових батковљанских 130, обрадила је око 50 (с обзиром на укупан број, то је још и добро), при чему је за око 30% речено да је поријекло непознато, што је веома висок проценат. Неке од најстаријих породица у селу нису наведене, тамо гдје постоји више породица са различитим поријеклом, али истим презименом често је наведена само једна, а остале испуштене.

Опет на примјеру Батковића, сматрам да је аутор на неким мјестима одређене недостатке или празнине у прикупљеним казивањима попуњавао својом интерпретацијом (негдје сам већ помињао дио о томе како се у засеок Марићи први доселио Бојица, од чијег су сина Матије Матићи, што је нетачно, јер се Бојица доселио у Клис, а у Марићима живе сасвим други Матићи, који славе другу славу и потичу од Матије Брчаковића (није грешка, није Бирчаковић, него Брчаковић). Други примјер је навод да се засеок Гајићи зове по Николи Гајићу, док је заправо Никола, административно гледано, као и наредне 2-3 генерације његових потомака живио у засеоку Клис. Данас то стварно јесте засеок Гајићи, али је то већ друга тема.

Поред овога, постоје и несхватљиве грешке, као што је навод да се у асутријским списима из 1724/5, које је почетком 20. вијека прикупио и објавио Густав Боденштајн, као насељена мјеста након аустријске окупације Семберије 1718. помињу Бродац, Бијељина и Патковача. Не ради се о Патковачи, него о Батковићу. Истина, у оригиналу пише Patkowatz, али се испод назива мјеста детаљно наводе његове границе - на сјеверу ријека Сава, на истоку подручје Броца, на југу подручје Бијељине, а на западу и сјеверозападу ненасељена подручја Обарске и Црњелова. Дакле, нема сумње о чему се ради, само је требало прочитати цијели текст (уз то да имамо у виду да су и П и Б уснени сугласници, а да је записивач говорио њемачки језик).

Мени најстрашнија грешка, можда она са најтежим посљедицама, с обзиром на вријем и мјесто у ком живимо односи се на наводе да се у турској војсци пописаној 1711. на Пруту, налази и спахија Махмуд Батковић из Бијељине. Узех да прочитам оригинални извор на који се она позива - превод тог пописа, који је урадио Владислав Скарић почетком 20ог вијека. Човјек је излагање започео појашњењем структуре текста и јасно каже да је прва колона редни број, који у оригиналу не постоји, него га је он додао због лакшег сналажења, друга врста посједа, трећа име спахије, четврта назив главног мјеста на његовом посједу, пета назив шире јединице територијалне организације којој то мјесто припада, а шеста приход од посједа. Дакле, не ради се о презимену спахије, него о томе да спахија Махмуд (3. колона) свој главни посјед има у Батковићу (4. колона). Поред тога да се занемарује помен Батковића 1711, први пут самостално, без додатка "другим именом Мирковац", како је било у попису из 1604, створен је терен да "стручњаци" тврде како село носи назив по неком спахији, о ком нема никаквих других података, а ни презиме му се, заправо, не зна, занемарујући чињеницу да је назив села старији за скоро два и по вијека.

У сваком случају, скрећем пажњу да се монографија "Семберија" не може узимати здраво за готово, још мање може служити као историјски извор за тврдње о поријеклу становништва Семеберије, бар не без ограђивања - "према усменом предању, прикупљеном од стране Радмиле Кајмаковић, објављеном у ...." На жалост, сама монографија и на основу ње даље преношени наводи о поријеклу становништва Семберије су дијелом разлог слабог интересовања људи за истражвиање поријекла, јер "пише то већ ту..."   
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 03, 2022, 02:22:36 поподне
Неки од вас можда и знају за пројекат превода турских пописних дефтера из 1850/1851 за територије данашњег града Бијељина, општине Угљевик и дијела општине Лопаре, који се приводи крају.  - пописа из 1870-их, аусторугарских земљишних књига из 1888, цквених матица и домовника - од 1890-их па даље. 

Поред наведеног, ЈУ Архив Тузланско кантона је 2008. године објавио "Тузлански, бијељински и сребренички сиџил (1641-1883). Сиџил број 8 се односи на Бијељину. Ту сам запазио одређене породице које и данас постоје:

1. Година 1882. Расподјела имовине Благоје Кукића из Међаша. То ми је веома близак роди од Кукића су сигурно Благојевићи са којима се не "рођакамо" јер знамо да смо род (прабаба Живана Благојевић. За Јовановиће из истог села не знам али их је мој стриц доводио кући.. Предање је да су досељени из Баљака код Билеће.

2. Година 1882. Расподјела имовине Сладојевић Думе из Међаша. Мислим да су то данас Думићи из Међаша. Генетика би открила да ли су Параноси.

Има тог још али, осим, Казанџића (православни) из Бијељине и Калајџића из Пучила ( у Сиџилу погрешно Калајчић) нисам препознао породице које и данас живе у Бијељини.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 03, 2022, 02:46:44 поподне

Поред овога, постоје и несхватљиве грешке, као што је навод да се у асутријским списима из 1724/5, које је почетком 20. вијека прикупио и објавио Густав Боденштајн, као насељена мјеста након аустријске окупације Семберије 1718. помињу Бродац, Бијељина и Патковача. Не ради се о Патковачи, него о Батковићу. Истина, у оригиналу пише Patkowatz, али се испод назива мјеста детаљно наводе његове границе - на сјеверу ријека Сава, на истоку подручје Броца, на југу подручје Бијељине, а на западу и сјеверозападу ненасељена подручја Обарске и Црњелова. Дакле, нема сумње о чему се ради, само је требало прочитати цијели текст (уз то да имамо у виду да су и П и Б уснени сугласници, а да је записивач говорио њемачки језик).


Да ово је и мени било нелогично јер ту се спомиње Обарска, Црњелово, Рача, Тријешница и мени нејасно Szastarovo Szelo.

Шта би то могло бити Велиборе?
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Август 03, 2022, 04:11:13 поподне
Поред наведеног, ЈУ Архив Тузланско кантона је 2008. године објавио "Тузлански, бијељински и сребренички сиџил (1641-1883). Сиџил број 8 се односи на Бијељину. Ту сам запазио одређене породице које и данас постоје:

1. Година 1882. Расподјела имовине Благоје Кукића из Међаша. То ми је веома близак роди од Кукића су сигурно Благојевићи са којима се не "рођакамо" јер знамо да смо род (прабаба Живана Благојевић. За Јовановиће из истог села не знам али их је мој стриц доводио кући.. Предање је да су досељени из Баљака код Билеће.

2. Година 1882. Расподјела имовине Сладојевић Думе из Међаша. Мислим да су то данас Думићи из Међаша. Генетика би открила да ли су Параноси.

Има тог још али, осим, Казанџића (православни) из Бијељине и Калајџића из Пучила ( у Сиџилу погрешно Калајчић) нисам препознао породице које и данас живе у Бијељини.

"Raspodjela imovine Brčatović Stankovića preminulog u selu Patković u Bijeljini." - Заправо се ради о Станку Бирчаковићу из Батковића. И има тога још, како рекосте, као што је расподјела имовине Раде Павловића из Батковића (пише Рахе Павловића из Патковића), одређивање пуномоћника дјеци Јована Аваковића из Патковића (заправо Јован Авакумовић из Батковића) итд. Проблем је што је превод сиџила радио човјек коме је матерњи језик Турски, а очигледно нису укључили никога од "локалаца" да то мало редигује (ову смо грешку исправили код превода овог пописа из 1851, мада је њега и преводио Бошњак, што ипак олакшава ствари, али сам и у том преводу гомилу тога, када су српска села у питању, морао усклађивати са другим изворима и локално познатим чињеницама).
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Август 03, 2022, 04:17:42 поподне
Да ово је и мени било нелогично јер ту се спомиње Обарска, Црњелово, Рача, Тријешница и мени нејасно Szastarovo Szelo.

Шта би то могло бити Велиборе?

Урадио сам превод тог дијела који се односи на Семберију са њемачког, мада је то доста компликовано, јер је језик архаичан, користи доста латинизама, а у писању назива топонима изражен је утицај мађарског језика, јер је један од двојице официра који су попис направили био Мађар. Szasztarovo szelo i Trsztika, како су наведени, не помињу се као посебна мјеста него као два засеока - дијела Батковића. Таквих топонима у Батковићу данас нема, а није лако дешифровати на шта ли се мислило. Могу само да нагађам да је ово прво заправо Старо село, односно дио који је записивачу неко тако описао, јер је то дио који би био најдуже насељен у континуитету, односно онај који је послије сваког егзодуса и повратка поново први насељаван. То би морала бити Липовица, која има највиши положај, и данас је у центру села већим дијелом, те лежи поред старог римског пута од Сиска до Сремске Митровице. Овај други би се могао прочитати као Трстика, а то би опет био семберски дијалектизам за трску, што указује на мочварни терен, па бих га ја смјестио негдје у данашње Гајиће или Клис. Иначе, дат је детаљан опис расположивог обрадивог земљишта, напуштених кућишта, површине под шумом, њивом, баштом као и попис 17 граничара којима су додијељена имања у Батковићу. Цијеним да међу њима има доста оних који су послије Великог бечког рата бјежали у Аустрију, да би се поново вратили у Семберију том приликом.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 03, 2022, 05:09:06 поподне

R1a
3.   Новаковић, Богутово Село, Угљевик (М-458)


Пошто смо “ распуцали”, а нарочито узимајући у обзир навијаче Партизана, Слободан Новаковић је од ових Новаковића.

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

http://www.yugopapir.com/2016/02/slobodan-novakovic-stranica-mog-zivota.html
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Христифор Август 03, 2022, 05:34:51 поподне
Од којих Мићића је покојни градоначелник Мићо, од ових из Сух(в)ог Поља или из Амајлија?
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 03, 2022, 05:45:00 поподне
Од којих Мићића је покојни градоначелник Мићо, од ових из Сух(в)ог Поља или из Амајлија?

 Ни од једних. покојни Мићо је из.............:
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%86-%D0%A1%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%9A
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Христифор Август 03, 2022, 05:52:51 поподне
Значи не зна се хаплогрупа? За надати се да ће колега Лазић приволети једног тамошњег Мићића за тестирање.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Lajbnic Август 03, 2022, 07:39:50 поподне
Пошто смо “ распуцали”, а нарочито узимајући у обзир навијаче Партизана, Слободан Новаковић је од ових Новаковића.

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

http://www.yugopapir.com/2016/02/slobodan-novakovic-stranica-mog-zivota.html

 Слободан Новаковић у запису са доњег линка каже да су "у Обреновац дошли пред рат као избеглице из Хрватске". Касније каже да му је отац рођен негде код Бијељине (предпостављам да мисли на Богутово село). Из ког дела Хрватске су избегли?

Зна ли се даље порекло ових Новаковића, на некој од тема сам прочитао , ако ме сећање не вара, да имају магловито предање негде из Херцеговине?
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Август 03, 2022, 08:37:12 поподне
Од којих Мићића је покојни градоначелник Мићо, од ових из Сух(в)ог Поља или из Амајлија?
Управо овај примјер добро илуструје већину онога што данас написах. Родно мјесто покојног Миће Мићића - Градац-Ступањ, није обухваћено дјелом Радмиле Кајмаковић, иако се граничи са Великом Обарском и Горњим Црњеловом, при чему му је надморска висина вјероватно просјечно виша за 5 метара него у тим селима, а ни један равњак никада није Грачане називао брђацима. У турском попису из 1851. није пописано засебно, него вјероватно у оквиру Чађавице, а што се тиче црквених књига, вјероватно га има и у Великој Обарској и у Чађавици. Даље, само презиме Мићић је у Семберији веома често, а да при том чак и презимењаци у истом селу углавном нису истог поријекла - само у Батковићу постоје три међусобно несродна рода Мићића, са двије различите крсне славе.

Невезано за Градац, мајка Миће Мићића је поријеклом из Батковића, из породице Ерић, које се Кајмаковићка на одређен начин дотакла у монографији.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Христифор Август 03, 2022, 09:12:32 поподне
Вас је Велиборе запало да исправљате пропусте госпође Кајмаковић и других аутора. Што се мора није тешко, делујете орни за даља истраживања.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 04, 2022, 07:21:52 пре подне
Зна ли се даље порекло ових Новаковића, на некој од тема сам прочитао , ако ме сећање не вара, да имају магловито предање негде из Херцеговине?

Магловито је добра ријеч. Једино што је сигурно да Новаковић из Богутова Села на 23 маркера има потпуно поклапање са Кашићем и Сировицом из Житнића код Дрниша.
И слава се поклапа; Јовањдан
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 04, 2022, 09:31:13 пре подне
Поред овога, постоје и несхватљиве грешке, као што је навод да се у асутријским списима из 1724/5, које је почетком 20. вијека прикупио и објавио Густав Боденштајн, као насељена мјеста након аустријске окупације Семберије 1718. помињу Бродац, Бијељина и Патковача. Не ради се о Патковачи, него о Батковићу. Истина, у оригиналу пише Patkowatz, али се испод назива мјеста детаљно наводе његове границе - на сјеверу ријека Сава, на истоку подручје Броца, на југу подручје Бијељине, а на западу и сјеверозападу ненасељена подручја Обарске и Црњелова. Дакле, нема сумње о чему се ради, само је требало прочитати цијели текст (уз то да имамо у виду да су и П и Б уснени сугласници, а да је записивач говорио њемачки језик).

Богами тачно! Јутрос сам се мало удубио. Ма то се види и код описа Црњелова; источно Patkowatz у средини Обарска. Свака част. Е сад рамишљам код пописа ускока за Бијељину (Belina), гдје наведен Радован Патак (Radovan Patak).
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Август 04, 2022, 10:05:08 пре подне
Богами тачно! Јутрос сам се мало удубио. Ма то се види и код описа Црњелова; источно Patkowatz у средини Обарска. Свака част. Е сад рамишљам код пописа ускока за Бијељину (Belina), гдје наведен Радован Патак (Radovan Patak).

Да, могло би се дискутовати о доста презимена и топонима, али има их и које је лако одгонетнути. Мени је, као припаднику Н2, нарочито занимљив податак о тројици Браниловића у Бијељини, од којих су двојица наведени као стари ускоци. С обзиром на то да пописивач прави разлику између старих ускока, нових ускока и граничара, потребно је мало се потрудити и одгонетнути о чему би се могло радити, али резултати свакако морају бити интересантни. Граничари су, очиглендо, слој становништва од ранје стално насељен на подручју Срема и Славоније директно уз Саву, са примарном обавезом војне службе. У конретном случају, ради се о становницима Раче, који су по освајању Бијељине пресељени ту. Мало је теже одгонетнути на шта се мисли код подјеле на старе и нове ускоке. Полазећи од опште дефиниције појма ускок, као лица које је избјегло са територије Турске на територију неке од сусједних хришћанских држава, па затим одатле вршило упаде на турску територију, можемо закључити да се код нових ускока ради о првој генерацији, тј. ситуацији да је управо то лице оно које је прешло на територију Аустрије, а код старих би могла бити у питању друга, или нека следећа генерација ускока, чији су преци прешли на територију Аустрије. Дакле, у сваком случају ријеч је о повратној миграцији, јер су ови наведени ускоци у тој, или некој ранијој генерацији из Турске прешли у Аустрију, а сада их је Аустрија населила у Семберију, на новоосвојену територију. Мислим да у даљем разрађивању ове теме постоји потенцијал да се покуша дати одговор на то да ли постоји било какав генеалошки континуитет у Семберији из периода од прије друге половине 18. вијека. Несумњиво је да континуитет у насељености постоји, али је, према званичној верзији више пута прекидан, па је по томе старосједелачко становништво сваки пут замијењено потпуно новим. Ја се са тим не бих у потпуности сложио, јер вјерујем да се ту у поптуности занемарује чињеница да су миграције биле двосмјерне и да је потпуно реална могућност да су бар неким дијелом исте породице и напуштале Семберију и "поново" је насељавале, након што би се "прашина слегла".
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 04, 2022, 10:30:49 пре подне
У конретном случају, ради се о становницима Раче, који су по освајању Бијељине пресељени ту.
Мислим да у даљем разрађивању ове теме постоји потенцијал да се покуша дати одговор на то да ли постоји било какав генеалошки континуитет у Семберији из периода од прије друге половине 18. вијека. Несумњиво је да континуитет у насељености постоји, али је, према званичној верзији више пута прекидан, па је по томе старосједелачко становништво сваки пут замијењено потпуно новим. Ја се са тим не бих у потпуности сложио, јер вјерујем да се ту у поптуности занемарује чињеница да су миграције биле двосмјерне.

Замолио бих уредника да ово "препакује" у један одговор.

Код Раче вјероватно мислиш на Сремску Рачу, што је и логично. Иначе сви ускоци, а то је изричито речено, су православне вјере.

Код пописа имена, ако занемаримо нека општа у смислу Петровић или Живковић, оно што (опрезно) претпоставаљам да јер та презимена и данас постоје су да је Szimo Soich Симо Сојић. Сојића има у Сувом Пољу аможда још негдје.

Код Ivana Szvoitich већ нисам сигуран. Да ли би то могли бити Шовићи? Ти их врло добро знаш.

Удовичића дефинитивно нема у Семберији.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Август 04, 2022, 10:48:23 пре подне
Замолио бих уредника да ово "препакује" у један одговор.

Код Раче вјероватно мислиш на Сремску Рачу, што је и логично. Иначе сви ускоци, а то је изричито речено, су православне вјере.

Код пописа имена, ако занемаримо нека општа у смислу Петровић или Живковић, оно што (опрезно) претпоставаљам да јер та презимена и данас постоје су да је Szimo Soich Симо Сојић. Сојића има у Сувом Пољу аможда још негдје.

Код Ivana Szvoitich већ нисам сигуран. Да ли би то могли бити Шовићи? Ти их врло добро знаш.

Удовичића дефинитивно нема у Семберији.

У то вријеме није било насеља на десној обали Саве са именом Рача (најближе што наводи пописивач је Ingarische Meyrhoff, што би у слободном преводу било Мађарски Салаш, вјерујем претеча данашњег Салаша у Балатуну, па и самог Балатуна), тако да је данашња Сријемска Рача, имала само назив Рача (како и наводе пописивачи у овом дјелу).

Нисам сигуран за Сојић. Ја бих то прије читао као Шојић (Шојића има у Батковићу и данас, а од њих потичу Трифковићи и Станишићи у Малој Обарској - Ђурђевдан - вјерујем да су из околине Гацка). Ако упоредите са другим презименима, која можемо без дилеме дешифровати, примјетићете да пописивач када жели записати глас с у већини случајева пише sz, док само s стоји за ж и ш (sifkovicz за Живковић, рецимо и сл.).

Szvoitich бих прије читао баш како и пише - Својтић (од именице својта= род, родбина). Шовић би вјероватно било записано као Sowich. Удовичић је презиме које се, према ономе што сам до сада читао, знало појавити и нестати у свега пар генерација, што би било и разумљиво, с обзиром на начин настанка истог. Рецимо, код Каравлаха у Батковићу кратко је фигурирало у 19. вијеку то презиме, код четворице синова жене која је рано остала удовица, али је већ за њихових живота промијењено у Тодоровић, по имену њиховог оца (вјероватно чим су постали пунољетни, да тако кажем, односно од момента када су се сами питали за то како се презивају).

У сваком случају, без упоредне анализе са другим савременим изворима тешко можемо бити сигурни, а опет, као и код турских пописа, не можемо искључити ни то да је било грешака у писању, или да је пописивач презимена писао како их је чуо. 

Генерално, ако узмемо у обзир релативно касно формирање презимена у Семберији, био бих врло опрезан код покушаја директног повезивања пописаних лица са лицима из каснијих извора, али сам увјерен да тих веза има.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 04, 2022, 11:03:30 пре подне
Мени најстрашнија грешка, можда она са најтежим посљедицама, с обзиром на вријем и мјесто у ком живимо односи се на наводе да се у турској војсци пописаној 1711. на Пруту, налази и спахија Махмуд Батковић из Бијељине. Узех да прочитам оригинални извор на који се она позива - превод тог пописа, који је урадио Владислав Скарић почетком 20ог вијека. Човјек је излагање започео појашњењем структуре текста и јасно каже да је прва колона редни број, који у оригиналу не постоји, него га је он додао због лакшег сналажења, друга врста посједа, трећа име спахије, четврта назив главног мјеста на његовом посједу, пета назив шире јединице територијалне организације којој то мјесто припада, а шеста приход од посједа. Дакле, не ради се о презимену спахије, него о томе да спахија Махмуд (3. колона) свој главни посјед има у Батковићу (4. колона). Поред тога да се занемарује помен Батковића 1711, први пут самостално, без додатка "другим именом Мирковац", како је било у попису из 1604, створен је терен да "стручњаци" тврде како село носи назив по неком спахији, о ком нема никаквих других података, а ни презиме му се, заправо, не зна, занемарујући чињеницу да је назив села старији за скоро два и по вијека.

Дакле, и овдје је разбијен још један мит. Мустафа Грабчановић је очигледно у својој монографији некритички преузео податке Скарића. Оно што мене занима јесу топоними Батковић у јужнијим крајевима:

"У Тузланској Области има мноштво имена места, брда, река, потока,извора и земљишта једнаких или сличних називима y крајевима источно,јужно и југоисточно од ње. Нпр. Батар, Гучево, јагодња, Коренита,
Тршић с обе стране Дрине; Бабајаћи у сребрничком и ваљевском;Батковић у бијељинском и Батковићи у чајничком, невесињском истолачком".

Захваљујем уреднику на "препакивању"; мним да је то био Никола Вук.

И још нешто, Батковић је и презиме.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 04, 2022, 11:07:36 пре подне
Рецимо, код Каравлаха у Батковићу кратко је фигурирало у 19. вијеку то презиме, код четворице синова жене која је рано остала удовица, али је већ за њихових живота промијењено у Тодоровић, по имену њиховог оца (вјероватно чим су постали пунољетни, да тако кажем, односно од момента када су се сами питали за то како се презивају).

Ово ми се мотало по глави још јуче. Мислим да би било занимљиво узети који узорак ид Каравлаха.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 04, 2022, 11:16:11 пре подне
У то вријеме није било насеља на десној обали Саве са именом Рача (најближе што наводи пописивач је Ingarische Meyrhoff,

Око соколово ;)
Час посла замијенимо I са U и ето га. За Балатун се сви слажу да је назив мађарског/угарског поријекла.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 04, 2022, 12:06:57 поподне
Када су питању YDNK резултати, према мојој евиденцији (која и не мора бити тачна) БИГ 700 су урадили:

1. Џувелековић, Угљевик (CTS 10228)
2. Видовић, Бијељина I2-PH908 PH3310>A20333
3. Хуремовић Јања I2-PH908 (нисам сигуран у крајњи СНП)
4. Јевремовић,Горње Црњелово, Бијељина I2-YP196
5. Стефановић, Загони, Бијељина I2> Z16892 (ми)
6. Стевановић, Угљевик R1a

Не бих улазио у детаљну профилацију (има ту бољих стручњака) али знам да су на FTDNA Видовић и Хуремовић у истој групи. Џувелековић има поклапање са Драмићанином (и Мајка), Стевановић је Шаренац а мој крајњи меч може да се види у оквиру теме Z16893. Јевремовић се неће љутити што не знам његов крајњи SNP, али налази се на мом налогу ( FTDNA 12 -0) и припадамо различитим гранама.

Потенцијално има ту још један резултат и Милош зна о чему је ријеч. Поштујући приватност, нећемо поменути презиме, али то презиме  на подручју Града Бијељина постоји само у Новом код Вршана. Има га и на Мајевици (Општина Лопаре) и они су по женској линији веома близак једном познатом политичару у СФРЈ.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Христифор Август 04, 2022, 12:14:10 поподне
 Џувелековић је I2-FT76511, пета  потрвђена грана I2 -Y3120.  Семберија и Мајевица ће тек да откривају своје генетске тајне.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 04, 2022, 12:20:58 поподне
Џувелековић је I2-FT76511, пета  потрвђена грана I2 -Y3120.  Семберија и Мајевица ће тек да откривају своје генетске тајне.

Ма ми заправо очекујемо да се Лука јави :)
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Август 04, 2022, 12:25:38 поподне
Дакле, и овдје је разбијен још један мит. Мустафа Грабчановић је очигледно у својој монографији некритички преузео податке Скарића. Оно што мене занима јесу топоними Батковић у јужнијим крајевима:

"У Тузланској Области има мноштво имена места, брда, река, потока,извора и земљишта једнаких или сличних називима y крајевима источно,јужно и југоисточно од ње. Нпр. Батар, Гучево, јагодња, Коренита,
Тршић с обе стране Дрине; Бабајаћи у сребрничком и ваљевском;Батковић у бијељинском и Батковићи у чајничком, невесињском истолачком".

Захваљујем уреднику на "препакивању"; мним да је то био Никола Вук.

И још нешто, Батковић је и презиме.

Додао бих овоме само још и Батковиће код Прибоја на Лиму.

Занимљиво је да је у сваком од наведених случајева топоним у множини (Батковићи), једино је у Семберији у питању једнина (Батковић) и тако је било од првог помена тог назива у писаним изворима.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 04, 2022, 12:37:33 поподне
Додао бих овоме само још и Батковиће код Прибоја на Лиму.

Занимљиво је да је у сваком од наведених случајева топоним у множини (Батковићи), једино је у Семберији у питању једнина (Батковић) и тако је било од првог помена тог назива у писаним изворима.

То је тачно. Не бих сада о томе да ли је (прва) породица која се населила у Батковићу носила то презиме ли је дошла из Батковића, али "гутање самогласника" ( па и преметање- намастир) и није баш страно на овом подручју.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Август 04, 2022, 12:50:27 поподне
То је тачно. Не бих сада о томе да ли је (прва) породица која се населила у Батковићу носила то презиме ли је дошла из Батковића, али "гутање самогласника" ( па и преметање- намастир) и није баш страно на овом подручју.

Занимљива је то тема, а ја не бих да угушим остале Батковићем (то ми је најбоље познато, а вјерујем да се на примјеру Батковића може много тога закључити и када су остала насеља Семберије у питању). :-)

Што се имена Батковића (семберског) тиче, турски пописи несумњиво доказују да је раније име мјеста Мирковац, а да до промјене и то постепене, долази у другој половини 16. вијека, од када оба имена егзистирају заједно (попис из 1604. то доказује), да би се у 17. вијеку стари назив у потпуности изгубио и остао само Батковић. Ово се може повезати са досељењем новог становништва и лаганим нестајањем старог, са којим нестаје и стари назив села, али нема смисла доводити то у везу са досељењем из неког од јужнијих Батковића, јер нема поузданих доказа да су та села уопште старија од семберског Батковића. Не искључујем могућност да назив Батковић потиче од имена (прије него презимена) неког локалног земљопосједника - кроз цијели 16. вијек фигурирају хришћани (нећу улазити сада у разматрање о томе да ли православни или припадници Цркве босанске) као власници баштина, а у Батковићу чак и по попису из 1604. искључиво су хришћани власници баштина (колико ми је познато, али се морам оградити, јер превод пописа за овај дио БиХ још увијек није објављен). Имена као што су Батало (великаш са титулом тепчије, из 14. вијека, ако се не варам), или Батко, нису непозната у средњовјековној Босни, па не могу искључити то да село свој данашњи назив дугује некој таквој личности (какав је случај са Којчиновцем и кнезом Којчином из 16. вијека).   
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 04, 2022, 01:07:46 поподне
Занимљива је то тема, а ја не бих да угушим остале Батковићем (то ми је најбоље познато, а вјерујем да се на примјеру Батковића може много тога закључити и када су остала насеља Семберије у питању). :-)
Имена као што су Батало (великаш са титулом тепчије, из 14. вијека, ако се не варам), или Батко, нису непозната у средњовјековној Босни, па не могу искључити то да село свој данашњи назив дугује некој таквој личности (какав је случај са Којчиновцем и кнезом Којчином из 16. вијека).

Нема ту говора о "дављењу" генетско профилисање родова и породица за Батковић, које је значајно и велико семберско село је изузетно важно; то је образац.

Успут када су у питању одређене презимена која и данас постоје, а још прије Боденштајна (наћи ћу то јер ту је темо покренуо г. Паво а ја сам идентификовао већину мјеста) јесу Петрић у Вршанима и Поштић у Међашима.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 04, 2022, 01:30:56 поподне
И још нека имена и презимена уз Tanaczko   Postich   Megyassa и Jovan   Petrich   Vershany:

Mihailo   Vragolovich   Brodacz -Бродац
Ljuboje   Sladojevich   Megyassa - Међаши
Nicola   Lettun   Czerljenovo- Црњелово
Gyorgye   Kernich   Obarska- Обарска
Stojan   Mladenovich   Dvorovi - Дворови
Illia   Czembich   Trisnicza - ваљда Тријешница и сигурно Чембић (Велибор их зна има их у Батковићу) итсл.





Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 04, 2022, 01:37:03 поподне
Успут када су у питању одређене презимена која и данас постоје, а још прије Боденштајна (наћи ћу то јер ту је темо покренуо г. Паво а ја сам идентификовао већину мјеста) јесу Петрић у Вршанима и Поштић у Међашима.

Исправка, ријеч је о Дубичком рату (1787-1791) а сам попис је из 1791. године
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Август 04, 2022, 01:44:21 поподне
И још нека имена и презимена уз Tanaczko   Postich   Megyassa и Jovan   Petrich   Vershany:

Mihailo   Vragolovich   Brodacz -Бродац
Ljuboje   Sladojevich   Megyassa - Међаши
Nicola   Lettun   Czerljenovo- Црњелово
Gyorgye   Kernich   Obarska- Обарска
Stojan   Mladenovich   Dvorovi - Дворови
Illia   Czembich   Trisnicza - ваљда Тријешница и сигурно Чембић (Велибор их зна има их у Батковићу) итсл.

Ово је већ друга прича и овдје можемо говорити о томе да се ради о презименима која и данас постоје. Ово је попис фрајкора из Босне и Србије који су учествовали на страни Аустрије у рату 1788.-1791. Сачињен је 1788. и млађи од пописа који је објавио Боденштајн за 63-64 године, а што је битније, пада у вријеме послије 1739, дакле након што су Турци вратили Посавину и након што је, по званичној верзији, почело ново насељавање Семберије. Сладојевић јесте из Међаша, препознаје из и попис из 1851. као Сладојевиће, а од њих је настало неколико данашњих презимена у Међашима, док се то основно, чини ми се, изгубило. Летун је из Црњелова, Кајмаковићка их назива Летунски, али их попис из 1851. наводи као Летуновиће. Такође данас разграната група породица, али тог изворног презимена нема. Чембићи јесу из Тријешнице, а вјерујем да су и ови батковљански у Марићима досељени из Тријешнице, релативно касно, најраније 1870-их. Овај Обрљан је вјероватно Крнић/Крњић. Такође презиме ког данас нема, али је можда сачувано у називу дијела засеока Јелав - Крнићи. У том попису има и доста људи из брчанске Посавине и са обронака Мајевице. Веома занимљиво штиво.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 04, 2022, 01:51:31 поподне
Овај Обрљан је вјероватно Крнић/Крњић. Такође презиме ког данас нема, али је можда сачувано у називу дијела засеока Јелав - Крнићи. У том попису има и доста људи из брчанске Посавине и са обронака Мајевице. Веома занимљиво штиво.

Ако су Крњићи има их, али не Обарској него у Доњој Чађавици, заселак Гленђићи

Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Август 04, 2022, 01:57:19 поподне
Ако су Крњићи има их, али не Обарској него у Доњој Чађавици, заселак Гленђићи

Знате ли шта славе ти Крњићи из Гленџића и да ли у том засеоку има још увијек презимена Гленџић?
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 04, 2022, 02:06:34 поподне
Знате ли шта славе ти Крњићи из Гленџића и да ли у том засеоку има још увијек презимена Гленџић?

Мислим да тог презимена бише нема, али Крњићи славе Аранђеловдан.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Август 04, 2022, 02:54:15 поподне
Мислим да тог презимена бише нема, али Крњићи славе Аранђеловдан.

Интересантно. У овом попису из 1851. Гленџића има скоро 10 кућа, појединачно гледано су били најбројнија породица у Чађавици. Шта су они славили, ако знате? Да ли је могуће да се и ту десило раздвајање на више породица са другим презименима?

Недавно ми се јавио један Крнић, члан Порекла, из Хрватске, сада католик, али тврди да је његов предак Крнић/Крњић доселио у Хрватску из Семберије и то у вријеме Дубичког рата, тј. да је то баш овај Крњић (Крњић/Крнић), па га је занимало да ли је могуће утврдити неку везу са породицама које данас живе у Семберији. Он каже да су његови преци славили Јовањдан, тако да вјероватно нема повезаности са овима из Чађавице.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 05, 2022, 10:17:03 пре подне
Овај други би се могао прочитати као Трстика, а то би опет био семберски дијалектизам за трску, што указује на мочварни терен, па бих га ја смјестио негдје у данашње Гајиће или Клис.

Велиборе како ми ногли протумачити овај топоним Клис?
Видим да Адем Ханџић (без фусноте) ставља знак једнакости између Клиса и црква:

"Na pravoslave crkve upučuje, sigurno, i naziv Klisa (=crkva)"

Па даље наставља да на такве називе, уз опаску послије 16. вијека, налазимо на два мјеста село Клиса код Зворника и заселак Клиса у оквиру села Батковић....
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Август 05, 2022, 10:49:17 пре подне
Велиборе како ми ногли протумачити овај топоним Клис?
Видим да Адем Ханџић (без фусноте) ставља знак једнакости између Клиса и црква:

"Na pravoslave crkve upučuje, sigurno, i naziv Klisa (=crkva)"

Па даље наставља да на такве називе, уз опаску послије 16. вијека, налазимо на два мјеста село Клиса код Зворника и заселак Клиса у оквиру села Батковић....

На отоманском турском, али и модерном турском језику црква се каже kilise. Ријеч је у турски стигла из средњевјековног/византијског грчког језика - латинична транскрипција ријечи црква на том језику би била ekklesia. Латински израз је практично исти - ecclesia. Дакле, има основа да се топоним Клис везује са турском рјечју за цркву, мада већина саговорника који баратају и турским/османским турским ће то изговорити у женском роду (Клиса). Како рекосте, није нам страно гутање самогласника. Колико ми је познато, археолошка ископавања на подручју Клиса и батковљанског Луга нису довела до проналаска остатака сакралних грађевина (ископавањима у јужнијем засеоку Липовица, за који рекох да лежи на траси старог римског пута, довела су до проналска темеља ранохришћанског вјерског објекта и то на локалитету познатом међу локалним становништвом као Црквина), али јесу пронађени остаци из различитих, па и средњовјековног периода. По усменом предању које се преноси у Батковићу, на локалитету Градац, између засеока Клис и ријеке Саве, налазио се двор Филипа Маџарина (Pippo Spano, 1369-1426, италијански кондотијер у служби угарског краља). Сама чињеница да се то предање очувало је мали доказ одређеног континуитета у насељености Батковића, али указује и на могуће постојање значајнијих објеката у том дијелу села у прошлости.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 05, 2022, 10:56:28 пре подне
Колико ми је познато, археолошка ископавања на подручју Клиса и батковљанског Луга нису довела до проналаска остатака сакралних грађевина (ископавањима у јужнијем засеоку Липовица, за који рекох да лежи на траси старог римског пута, довела су до проналска темеља ранохришћанског вјерског објекта и то на локалитету познатом међу локалним становништвом као Црквина), али јесу пронађени остаци из различитих, па и средњовјековног периода.

Ово сам желио да чујем. Такође, пронашао сам да се тај термин помиње у Дечанској хрисовуљи и то као клисијарах - »калуђер који управља службом божјом«, као и параклисара  (Вук) »(православни црквени термин) манастирски црквењак, звонар.

Дакле, грецизам који је дошао са Османлијама. Иначе у јужним крајевима камбанити значи звонити. Вјероватно одатле и презиме у Бјелошима Камбан.


Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Август 05, 2022, 11:40:24 пре подне
У вези са јуче начетом темом Сембераца и Мајевичана у Дубичком рату (1788-1791), према ономе што сам успио закључити, у попису се помињу сљедећа мјеста са подручја Семберије и Мајевице, те источног дијела Дистрикта Брчко: Бјелошевац, Брезје, Брезово Поље, Бродац, Бузекара, Црњелово, Глоговац (ово није сасвим поуздана идентификација), Криваци (данас ово село више не постоји, а налазило се приближно на мјесту ТЦ ФИС код Бијељине), Лабуцка, Мачковац, Међаши, Обарска, Попово Поље, Растошница, Свињаревац (данашње Остојићево), Тријешница, Угљевик, Вршани и можда Велино Село (наводи се као Великосело, али су Аустро-Угари правили грешку са називом Велина Села још и 1888. у току успоставе земљишних књига, па се знало десити да пишу Велико Село). Укупно је било близу 70 добровољаца са подручја ових села.

Има неколико занимљивости, али пар њих заслужује да се истакне:
- велики број насеља у последњим деценијама 18. вијека, у односу на само 3 из 1724/25, јасно говори о интензитету насељавања у другој половини 18. вијека (што и даље не говори против тезе да међу досељенима има и оних који су се само вратили из ибјеглиштва с друге стране Саве).
- недовршен процес унутрашњих миграција на овом подручју може се примјетити кроз чињницу да срећемо добровољце са презименима Аћимовић и Шабић из Брезова Поља. У првој половини 19. вијека у Вршанима ће се формирати засеоци Аћимуша-махала и Шабуља-махала (како су Аустро-Угари навели називе на својим војним мапама), а Аћимовићи и Шабићи ће се преточити у можда у неким периодима и најбројнију породицу у Вршанима - Божиће, што је вјероватно само накнадни доказ да су обје породице потицале од истог претка. Стојан Аћимовић, пописан у овом попису добровољаца је, по свему судећи, један од мојих предака преко бабе по оцу, што ми цијелу ствар чини још занимљивијом.
- Катићи из Броца ће и у каснијем периоду играти значајну улогу у локалној, али и широј историји, а од њих потиче и Сима Катић "Прекодринац", један од војвода из Првог српског устанка, који је у вријеме сачињавања овог пописа имао 5 година.
- пописан је Бојица Богићевић/Богичевић из Свињаревца - данашњег Остојићева, што је веома занимљиво када се доведе у везу са пописом граничара и ускока из 1724/25 (популарни Боденштајн) јер се ту у Броцу наводи Јован Богичевић/Богићевић. Због релативно малог протека времена и географске блискости (то су сусједна села, при чему је Остојићево гравитирало и гравитира или према Батковићу или према Броцу) ово може бити скроман доказ који говори у прилог томе да није након сваке промјене господара Семберије и комплетно становништво "ресетовано".   
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 05, 2022, 11:40:34 пре подне
6. Стевановић, Угљевик R1a

Не смијемо заборавити Мајевицу.

С обзиром на то да се Драган ријетко јавља, слободан сам био да потражим његове BIG 700 резултате на Yfull, као и пролог г. Ригела.

Од раније се знало да Стевановић Шаренац, као и његов земљак Марковић. Видим да је у терминално одређеној хаплогрупи означен СНП R-Y144943. Други носилац је Стајић из Херцеговине, али не знам тачно мјесто.

С тим у вези поставља се питање да ли је сеоба била директна Херцеговина - Мајевица или етапна. Шаренци под тим презименом су нађени у Папраћи и знам сигурно да их под тим презименом има у околини Власенице (заборавио сам село).

Можда је то Драган и објаснио али не сјећам се, сем податка Ивана Марковића о Велику Шаренцу.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 05, 2022, 11:53:44 пре подне
Недовршен процес унутрашњих миграција на овом подручју може се примјетити кроз чињницу да срећемо добровољце са презименима Аћимовић и Шабић из Брезова Поља. У првој половини 19. вијека у Вршанима ће се формирати засеоци Аћимуша-махала и Шабуља-махала (како су Аустро-Угари навели називе на својим војним мапама), а Аћимовићи и Шабићи ће се преточити у можда у неким периодима и најбројнију породицу у Вршанима - Божиће, што је вјероватно само накнадни доказ да су обје породице потицале од истог претка. Стојан Аћимовић, пописан у овом попису добровољаца је, по свему судећи, један од мојих предака преко бабе по оцу, што ми цијелу ствар чини још занимљивијом.

Е ово нисам знао да Божићи и Аћимовићи можда потичу од истог претка. Божиће знам и они су преживјели ханџар дивизију а за Аћимовиће није сигурно. Да напоменем да се презиме Аћимовић на подручју Бијељине помиње само у Вршанима (Нови). Такође, дио породица из Вршана је, како они веле, поријеклом из Посавине тачније Крушково Поље Шамац. Шкорићи око тога немају резерве.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Август 05, 2022, 12:10:24 поподне
Е ово нисам знао да Божићи и Аћимовићи можда потичу од истог претка. Божиће знам и они су преживјели ханџар дивизију а за Аћимовиће није сигурно. Да напоменем да се презиме Аћимовић на подручју Бијељине помиње само у Вршанима (Нови). Такође, дио породица из Вршана је, како они веле, поријеклом из Посавине тачније Крушково Поље Шамац. Шкорићи око тога немају резерве.

Чак су у црквеним књигама до Другог свјетског рата навођени под презименом Божић-Аћимовић (слава Ђурђевдан). Постојала је и једна кућа Божића са славом Аранђеловдан, али то је, очигледно нешто друго. У Попису из 1851. пописан је, као глава једног од домаћинстава Аћимовића, Божо Аћимовић, син Јеремије, рођен 1806, по ком вјероватно Божићи носе презиме. Детаљном анализом црквених књига и њиховим довођењем у везу са пописом из 1851. вјероватно би се могло доказати да ли још неке од породица из Вршана воде поријекло од Аћимовића.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 05, 2022, 12:16:19 поподне
Божо Аћимовић, син Јеремије, рођен 1806, по ком вјероватно Божићи носе презиме.

Ма да Јеремија бивши директоре поште. Све се слаже :)
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Август 05, 2022, 12:22:09 поподне
Ма да Јеремија бивши директоре поште. Све се слаже :)

Вјероватно, јер је и Божо имао сина Јеремију (1838), тако да вјерујем да се генерацијски преносило то име. Ако је ишло у правилним циклусима деда-унук (мада не треба искључити ни могућност преношења стриц-синовац, или још рјеђу отац-син) поновило би се (+/- 10 година) око 1900, па вјероватно поново око 1960.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Август 05, 2022, 12:56:48 поподне
Узех да прочитам оригинални извор на који се она позива - превод тог пописа, који је урадио Владислав Скарић почетком 20ог вијека. Човјек је излагање започео појашњењем структуре текста и јасно каже да је прва колона редни број, који у оригиналу не постоји, него га је он додао због лакшег сналажења, друга врста посједа, трећа име спахије, четврта назив главног мјеста на његовом посједу, пета назив шире јединице територијалне организације којој то мјесто припада, а шеста приход од посједа. Дакле, не ради се о презимену спахије, него о томе да спахија Махмуд (3. колона) свој главни посјед има у Батковићу (4. колона). 

Да си у праву свједочи примјер Вршана:

Нахија Загор у ливи Херцеговини:
Осман Вршани'“ Загор 4.700
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Август 19, 2022, 04:11:10 поподне
У ишчекивању резултата за ову раније поменуту групу тестираних, да се још мало вратим писаним изворима, који се односе на Семберију и Мајевицу. Погледах детаљније овај попис босанских фрајкора у Дубичком рату (1788-1791). Некако се нагласак стављао на први документ из збирке, који садржи мјесто поријекла добровољаца, па је и помен лица из семберских села базиран на томе (стр. 734.-741.), а могуће је наћи и транскрипције тог дијела у разним форматима. Међутим, на странама 742.-768. изворника постоји знатно шири списак, али без навођења мјеста поријекла. Тај списак садржи и датуме пријављивања добровољаца, али и податке о дезертирању, страдалима, враћеним дезертерима и новопријављенима. Имена из првог списка поновљена су и у овом, са тачним датумима пријављивања, а јављају се и касније међу дезертерима/враћеним дезертерима и страдалима, што даје далеко комплетнију слику. Ипак, оно што је најважније је чињеница да се са релативном сигурношћу може тврдити да је у том потпунијем списку (али без мјеста поријекла) могуће идентификовати далеко више Сембераца. Тако, рецимо, у групи лица која су пописана 20.08.1789. године поред оних за које је и у раније поменутом списку наведено да потичу из Црњелова (двојица Летуна, један Поповић итд.), уписана су и двојица Бошњаковића. То је презиме које је и данас присутно у Црњелову. Текст је свакако вриједан детаљне анализе.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: stevanovicd Септембар 24, 2022, 12:53:24 пре подне
Поздрав Александре,

Тачно је да сам се мало ангазовао али имао сам тако тешку сезону тако да је било времена само за спавање и авион.
Драго ми је да се у све укључио Лазић ( можда је и мој рођак по бабиној линији :) . Што се тиче Стајића :

STAJIĆ (p), u Slivlju (Gacko). Starinom su “iz Glavica ispod Straževice u Dubljevićima”. U Slivlja su doselili i 18. vijeku (59:329). Ima mišljenja da su Stajići porijeklom od “Maleševaca iz Oputnih Rudina” (147:593). Ima ih u Simijovima (Bileća) i u Mostaru. Priča se da je neki njihov predak vrlo često u hodu zastajkivao i zbog toga dobio nadimak “Stajo”. Otuda prczime Stajić.

Izvor: Risto Milićević – Hercegovačka prezimena, Beograd, 2005.

Што се мене тиче после Биг700 одрђена ми је терминална хпл R1a-Y144943 и негативан сам на SNP Y144946.
Ako нешто Г . Лазић зна о нама или може да ме упути у неку литературу ту сам. ;) Долази зима, мање летења и више времена за истрживање.
Поззз
Драган
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Септембар 24, 2022, 09:14:57 пре подне
Поздрав Александре,

Тачно је да сам се мало ангазовао али имао сам тако тешку сезону тако да је било времена само за спавање и авион.
Драго ми је да се у све укључио Лазић ( можда је и мој рођак по бабиној линији :) . Што се тиче Стајића :

STAJIĆ (p), u Slivlju (Gacko). Starinom su “iz Glavica ispod Straževice u Dubljevićima”. U Slivlja su doselili i 18. vijeku (59:329). Ima mišljenja da su Stajići porijeklom od “Maleševaca iz Oputnih Rudina” (147:593). Ima ih u Simijovima (Bileća) i u Mostaru. Priča se da je neki njihov predak vrlo često u hodu zastajkivao i zbog toga dobio nadimak “Stajo”. Otuda prczime Stajić.

Izvor: Risto Milićević – Hercegovačka prezimena, Beograd, 2005.

Што се мене тиче после Биг700 одрђена ми је терминална хпл R1a-Y144943 и негативан сам на SNP Y144946.
Ako нешто Г . Лазић зна о нама или може да ме упути у неку литературу ту сам. ;) Долази зима, мање летења и више времена за истрживање.
Поззз
Драган

Поздрав господине Стевановићу,

опростићете што не знам детаље, али претпостављам да сте Ви овај тестирани са славом Лазаревдан из Угљевика (?). Пишите више детаља о Вашем (непосредном) поријеклу у приватној поруци, па да видим шта би се могло урадити. Која би била веза са Стајићима и о којим се Стајићима ради?
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Септембар 24, 2022, 11:01:48 пре подне
Због људи који можда прате ову тему, али не и релативно нову тему која се односи на генетичко-генеалошко истраживање у Семберији и Мајевици (2022), поновићу и овдје своју обајву од мало прије, са ове друге већ поменуте теме.

Јуче предадох и трећу групу узорака (пет нових и поновљени Ђокић и Максимовић из прве групе). Рачунајући и нас четворицу тестираних у мају ове године, долазимо до броја од 22 тестирана, од чега је 13 из Батковића. С обзиром на то да сам тестирање за Батковић у великој мјери засновао на расположивим писаним изворима и трудио се да тестирани буду најприје представници одређених ширих родова, могу слободно рећи да смо са ових 13 узорака покрили бар три пута толико различитих презимена у селу и да се назире веома занимљива слика, која доста говори и о правцима досељавања, али и јасније дефинише различите таласе. Сачекаћемо резултате и ове двије групе, али на основу до сада добијених резултата и чињенице да се они односе на, како рекох, не само презимена тестираних, него шире родове, можемо наслутити да И2 и Р1а у Батковићу неће имати ни приближно очекиване проценте, односно проценте у складу са уобичајеним резултатима, што је само по себи веома интересантно.

Тренутно покушавам да анимирам Црњелово, што би за Семберију био пун погодак.

До сада смо имали тестиране из Батковића, Остојићева, Велике Обарске, Међаша, Дворова, Средњег Драгаљевца, Главичорка. Било би одлично ако је неко у прилици да ствар "закотрља" и у другим мјестима. Нарочито су занимљиви, поред већ поменутог Црњелова (Горњег и Доњег), Бродац, Чађавица (све три), Драгаљевац (сва три), а што се тиче Угљевика, вјероватно Трнова, Забрђе, Богутово Село, Мезграја. Ако међу онима који читају има и људи који имају капацитета да ово покрену у срединама из којих потичу, пишите ми. Немојте размишљати примарно о цијени тестирања, наћи ћемо начина да тај проблем премостимо.

На ово ћу додати и то да имамо договор да (и послије 16.10. када ће престати акција "Српски ДНК мјесец 2022"), цијена за групу од најмање 7 узорака буде 7.000,00 динара (око 115,00 КМ), тако да бисмо се требали активирати на томе да до краја године урадимо што више.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Октобар 06, 2022, 01:10:08 поподне
С обзиром на то да је, према мојој евиденцији, број тестираних на овој теми досегао број од 70 презимена, поставио бих иста.
Проценте не бих извлачио због обједињавања одређених породица гдје се резултат рачуна као један. Велибор и други то ипак боље знају.Такође, могу се исправити евентуалне грешке или додати нови резултати. Пошто се ово односи на општине Бијељина, Угљевик и Лопаре, може бити добра основа и за другу тему; Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине.

Ово је оно што сам прикупио:

I2-M423/Y3120
1.1.Спасојевић, Лучиндан, Патковача, Бијељина, I2-PH908
2.2Јевремовић, Игњатијевдан, Горње Црњелово, Бијељина, I2-S17250
3.3.Видовић, Јовањдан, Бијељина, I2-PH908
4.4.Анон., Ђурђевдан, Богутово Село, Угљевик, I2-PH908
5.5.Марић, Никољдан, Миросавци, Лопаре, I2-PH908
6.6.Николић, Никољдан, Буковица Горња, Бијељина, I2-PH908
7.7.Пајкановић, Јовањдан, Милино Село, Лопаре, I2-PH908
8.8.Анон., Никољдан, Бањица, Бијељина, I2-PH908
9.9.Стевановић, Ђурђевдан, Загони, Бијељина, I2-PH908
10.10.Стефановић, Никољдан, Загони, Бијељина, I2-PH908
11.11.Стјепановић, Никољдан, Забрђе, Угљевик, I2-PH908
12.12.Ивановић, Никољдан, Угљевик, I2-Y3120
13.13.Секулић, Мратиндан, Миросавци, Лопаре, I2-Y3120
14.14.Џувелековић, Лазаревдан, Угљевик, I2-Y3120
15.15.Мићић, Јовањдан, Суво Поље, Бијељина, I2-S17250
16.16.Николић, Аранђеловдан, Јабланица, Лопаре, I2-M423
17.17.Мајсторовић, Вартоломијевдан, Дворови, Бијељина, I2-PH908
18.18.Гашић, Јовањдан, Брезје, Лопаре, I2-Z17855
19.19. Ракић, Лазаревдан, Батковић, Бијељина, I2-PH908
20.20. Тукић, Аранђеловдан, Батковић, Бијељина, I2-PH908
21.21. Манојловић, Никољдан, Драгаљевац Средњи/Бијељина, I2-Y3120

R1a
22.1.Гајић, Аврамијевдан, Главичорак, Бијељина, R1a-Z280
23.2.Митровић, Аврамијевдан, Главичорак, Бијељина, R1a-Z280
24.3.Марковић, Јовањдан, Угљевик, R1a-Z280
25.4.Стевановић, Лазаревдан, Угљевик, R1a-Z280
26.5.Ранковић, Никољдан, Балатун, Бијељина, R1a-Z280
27.6.Новаковић, Јовањдан, Богутово Село, Угљевик, R1a-M458
28.7.Анон., Илиндан, Горња Трнова, Угљевик, R1a-M458
29.8. Танацковић, Јовањдан, Градац-Ступањ, Бијeљина, R1a-M458
30.9.Теодоровић, Никољдан, Бобетино Брдо, Лопаре, R1a-M417
31.10. Максимовић, Аранђеловдан, Међаши, Бијељина R1a-M458>L1029>YP417
32.11. Нешковић, Стевањдан, Велика Обарска, Бијељина R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270

E1b
33.1.Лопандић, Тривуњдан, Дворови, Бијељина, E-V13
34.2.Мићић, Јовањдан, Амајлије, Бијељина, E-V13
35.3.Стојановић, Јовањдан, Љељенча, Бијељина, E-V13
36.4.Анон., Ђурђевдан, Црњелово Доње, Бијељина, E-V13
37.5.Јовановић, Јовањдан, Бобетино Брдо, Лопаре, E-V13
38.6.Мандић, Никољдан, Главичорак, Бијељина, E-V13
39.7.Млађеновић, Никољдан, Модран, Бијељина, E-V13
40.8.Рикић, Мратиндан, Угљевик Село, Угљевик, E-V13
41.9. Јосиповић, Ђурђевдан, Батковић, Бијељина, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

J2b
42.1.Лазић, Мратињдан, Богутово Село, Угљевик, J2b-M205
43.2.Благојевић, Алимпијевдан, Велика Обарска, Бијељина, J2b-M241
44.3.Стевановић, Стевањдан, Загони, Бијељина, J2b-M241
45.4.Михајловић, Мратиндан, Велика Обарска, Бијељина, J2b-M205
46.5.Петровић, Никољдан, Јања, Бијељина, J2b-M205
47.6.Јовић, Стевањдан, Батковић, Бијељина, J2b-M241
48.7.Вујић, Стевањдан, Батковић, Бијељина, J2b-M241>Z638
49.8. Крстић, Алимпијевдан, Велика Обарска, Бијељина, J2b-M241>Z638
50.9. Перић, Мратиндан, Остојићево, Бијељина, J2b-M205>Y22059
51.10 Николић, Никољдан, Батковић, Бијељина, J2b-M205>Y22059
52.11. Кнежевић, Стевањдан, Батковић, Бијељина, J2b-M241>Z638
53.12. Максимовић, Стевањдан, Батковић, Бијељина, J2b-M241>Z638
54.13. Марјановић, Никољдан, Батковић, Бијељина, J2b-M205>Y22059




N2
55.1.Ђилас, Стевањдан, Балатун, Бијељина, N-P189.2
56.2.Мидановић, Јовањдан, Црњелово Доње, Бијељина, N-P189.2
57.3.Трифковић, Јовањдан, Бијељина, N-P189.2
58.4.Лазић, Јовањдан, Батковић, Бијељина, N-P189.2
59.5.Благојевић, Јовањдан, Батковић, Бијељина, N-P189.2

G2a
60.1.Марковић, Аранђеловдан, Петловача, Бијељина, G2a-L497
62.2.Радивојевић, Ђурђевдан, Угљевик, G2a-L497
63.3.Ракић, Мратиндан, Рухотина, Бијељина, G2a-L497

I1
64.1.Лукић, Ђурђевдан, Крива Бара, Бијељина, I1-P109
65.2.Тешановић, Ђурђевдан, Кореташи, Лопаре, I1-M227

R1b
66. 1.Стевић, Тривуњдан, Вукосавци, Лопаре, R1b-U152
67.2. Михојлић, Јовањдан, Батковић, Бијељина, , R1b-U152


J2a
68.1.Васић, Јовањдан, Амајлије, Бијељина, J2a-M92
69.2 Башчовановић, Аранђеловдан, Гојсовац, Бијељина, J2a-M67

Q
70.1.Стевановић, Никољдан, Загони, Бијељина, Q1a-Y6794
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Новембар 29, 2022, 08:28:41 пре подне
Број тестираних са подручја Лопара се изједначио са Угљевиком (12). Овдје ћу поставити само списак, а колико сам схватио, очекује се још један резултат. Проценте нема смисла извлачити на малом броју узорака, али одређене ствари се могу уочити. Надам се да ће то бити подстицај за даље тестирање. Свака допуна списка је пожељна.

ЛОПАРЕ

I2-M423/Y3120 
1.1. Марић, Никољдан, Миросавци, Лопаре, I2-PH908
2.2. Пајкановић, Јовањдан, Милино Село, Лопаре, I2-PH908
3.3. Секулић, Мратиндан, Миросавци, Лопаре, I2-Y3120
4.4. Николић, Аранђеловдан, Јабланица, Лопаре, I2-M423
5.5. Гашић, Јовањдан, Брезје, Лопаре, I2-Z17855
6.6. Миловановић, Јовањдан, Кореташи, Лопаре,I2 - FT204832
7.7. Симеуновић, Аранђеловдан, Кореташи, Лопаре, I2 - FTB820

R1a 
8.1.Теодоровић, Никољдан, Бобетино Брдо, Лопаре, R1a-M417

E1b
9.1. Јовановић, Јовањдан, Бобетино Брдо, Лопаре, E-V13

I1
10.1.Тешановић, Ђурђевдан, Кореташи, Лопаре, I1-M227
11.2. Рикановић, Јовањдан, Кореташи, Лопаре, I-Y220153

R1b
12.1.Стевић, Тривуњдан, Вукосавци, Лопаре, R1b-U152
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: aleksandar I Новембар 29, 2022, 08:48:18 пре подне
Ево и Угљевик уз исправку да је 13 тестираних (код Марјановић из Мезграје радимо на томе да сазнамо славу). Велибор Лазић ме информисао да је Видовић из Корените, значу Угљевик а не Бијељина.

УГЉЕВИК

I2-M423/Y3120
1.1. Анонимни, Ђурђевдан, Богутово Село, Угљевик, I2-PH908
2.2. Стјепановић, Никољдан, Забрђе, Угљевик, I2-PH908
3.3. Ивановић, Никољдан, Угљевик, I2-Y3120
4.4. Џувелековић, Лазаревдан, Угљевик, I2-Y3120
5.5. Видовић, Јовањдан, Коренита,Угљевик, I2-PH908
6.6.  Марјановић,Мезграја, Угљевик, I2-S17250

R1a
7.1. Марковић, Јовањдан, Угљевик, R1a-Z280
8.2. Стевановић, Лазаревдан, Угљевик, R1a-Z280
9.3. Новаковић, Јовањдан, Богутово Село, Угљевик, R1a-M458
10.4. Анонимни, Илиндан, Горња Трнова, Угљевик, R1a-M458

E1b
11.1. Рикић, Мратиндан, Угљевик Село, Угљевик, E-V13

J2b
12.2. Лазић, Мратињдан, Богутово Село, Угљевик, J2b-M205


G2a
13.1. Радивојевић, Ђурђевдан, Угљевик, G2a-L497

Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: VeliborLazic13 Новембар 29, 2022, 01:01:37 поподне
Чекамо 14 резултата у оквиру оне наше акције. 7 је требало бити прошле седмице, али су нешто растегли ови са Биолошког факултета. Углавном је у питању подручје Бијељине (Балатун, Батковић, Велика Обарска, Горње Црњелово, Љесковац), али имамо и једног тестираног из Брезја, општина Лопаре. Имамо и једног Бошњака из Јање, а и два "падобранца" - нису Семберци али су повезани са Семберијом свако на свој начин.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Никац Новембар 29, 2022, 09:23:50 поподне
Статистика за Семберију и Мајевицу, Срби православци. Тестирани из истог насеља који припадају истом генетичком роду су бројани као један резултат. На тај начин добивамо 73 репрезентативна узорка.

i231.51%
r1a20.55%
j216.44%
e15.07%
n5.48%
g4.11%
i12.74%
r1b2.74%
q1.37%

Распоред I2, R1a и E је сличан сусједним областима: Доње Подриње, Мачва и Колубара. Главна разлика је јача Ј2 на рачун осталих хаплогрупа.
Наслов: Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
Порука од: Uzi Новембар 29, 2022, 11:43:59 поподне
Статистика за Семберију и Мајевицу, Срби православци. Тестирани из истог насеља који припадају истом генетичком роду су бројани као један резултат. На тај начин добивамо 73 репрезентативна узорка.

i231.51%
r1a20.55%
j216.44%
e15.07%
n5.48%
g4.11%
i12.74%
r1b2.74%
q1.37%

Распоред I2, R1a и E је сличан сусједним областима: Доње Подриње, Мачва и Колубара. Главна разлика је јача Ј2 на рачун осталих хаплогрупа.

Одлично одрађена статистика. Само бих додао да би било добро да се код N користи ознака N2, посебно кад су сви тестирани укључени у статистику припадници N2 гране. Временска удаљеност заједничког претка N1 и N2 је јако слична временској удаљености заједничког претка R1a и R1b, али врло ретко видим да се игде у статистикама пише само R уместо R1a и R1b.