Брђани и Србљаци, двије различите генетике?

[vojinenad]

Апсолутно! 

А да ли је тачан онај део предања да кнез Богдан води порекло од средњевековних Војиновића надам се да ћемо једног дана и то сазнати.

[rugovac]

Небо је скоро на форуму цитирао Аристотела - Драг ми је Платон, али ми је истина дража.

Samo ISTINA a da li će se nekome dopasti to nije bitno.

[Селаковић]

А да ли је тачан онај део предања да кнез Богдан води порекло од средњевековних Војиновића надам се да ћемо једног дана и то сазнати.

Имамо још примера потврда налик на потомке кнеза Богдана, Куче и Васојевиће... Ево, ако одемо до Херцеговине, недавно се потврдила веза Руђића и Браниловића, по предању.

А, ако Бог да, и једног дана се утврде хаплоскупине и хапловрсте средњевековних Војиновића, Мрњавчевића, Немањића, Хребељановића-Лазаревића, Котроманића итд, открића и закључци који ће из тога следити и евентуалне везе са данашњим племенима, братствима и породицама, биће безмало епохалне...

[OlovniCovek]

Nasi preci su bili skloni izmisljanju da pripadaju poznatim porodicama.Pa tako Vasojevici od Nemanjica,Staro Kuci od Mrnjavcica,Kuci Drekalovici od Skender bega.Da bi se sada sa testiranjem dokazalo da su Mrnjavcevici i Drekalovici isto,jedino ako je Skenderbeg iz Kuca ,sto naravno je skoro pa neverovatno

Ja porodicnim legendama generalno ne verujem, ali sve gore navedeno je teoretski moguce. Prvi poznati predak Skenderbega je Branilo i stupa na istorijsku scenu kada ga je dusa postavi za namesnika tamo negde u Albanija, e sad, mozda je on dosao iz Kuca, malo verovatno, ali ne moze se ni iskljuciti, sigurno je postavljao za namesnike ljude od poverenja i sto je vaznije ljude bliske Nemanjicama. Ili mi dok ne znamo koja je haplogupa neko od Nemanjica, ne mozemo ni opvrgnuti tvrdnje Vasojevica, ma kako malo sanse bile da su one tacne. Ovde kao da svako zna da Nemanjici nisu E-V13, pa njhova porodicna legenda, kao jedan ilsutrativni primer, ionako ta legendaa tek nema veze sa zivotom, je da su oni starosedeoci ovde.

[vladimirurosevic]

Razmisljam ,ja kao Starokuc,neko od Drekalovica naprimer Petrovic i Nikocevic da uradimo test na maximalan broj markera,pa da vidimo gde smo

[vojinenad]

Razmisljam ,ja kao Starokuc,neko od Drekalovica naprimer Petrovic i Nikocevic da uradimo test na maximalan broj markera,pa da vidimo gde smo

То би било изванредно, ако би се урадило.

[Vidak]

U listi Kuča se nalazi Nikočević iz Gusinja. Po njihovon predanju oni su doseljeni iz Zatrijepča. To je malo pleme koje se nalazi pored Kuča. U Zatrijepču uglavnom živi bratsvo Bonkeći. Ovim se otvara pitanje jesu li i Bonkeći istog porekla sa Kučima (o čemu nema predanja) ili su Nikočevići potomci ranijeg stanovništva koje su Bonkeći potisnuli (uporediti sa Erdeljanovićen).
Pošto je po predanju Nikoč doselio u Gusinje kao katolik a najbliži su im Curanovići u Višnjevo kod Gusinja (oni su katolici), ovim se otvara i pitanje jednog malog fisa u Skadarskoj Malesiji.

Nikočević, u Kučima grana Mrnjavčića (Mrnjavčevića), od kojih su u Zagrađu (Gusinje), Zatrijebaču (Kuči) i kod Kosovske Mitrovice; Dobra Voda (Bar); Igalo, Herceg-Novi
Ovo je predanje o Nikocevicima i poklapa se sa dnk rezultatom. Ne bih se u slozio da je Zatrijebac  pleme vec dio plemena Kuci. Katolicki svestenici su ih nazivali Cucci picoli ili ti mali Kuci, Triepsi, koji su u savezu sa velikim Kucima Sizmaticima. Danas se Zatrijebcani mozda ne smatraju Kucima ali danas pleme i ne postoji vec samo oblast plemena.
Bonjkeci se pominju 1485. god u turskom popisu Nahije Kuci, kao selo uz sela Radunje, Lazorce, Brodjine, Barzanji, Stani i Panta Ljes. Tada se pocinje formirati pleme od te nahije. Selo Panta Ljes je imalo stanovnika kao sva ostala sela zajedno i tako se zove po Ljesu sinu Pantovom, Panto Grcin, Grca Nenadin, Nenad Gojkov, Gojko Mrnjin. Od njih su Mrnjavcevici i Drekalovici. Bonkeci su dakle bili vec u Zatrijebcu kada su se doselili Mrnjavcevici. Mrnjavcevici (Grca Nenadin) se doseljavaju vjerovatno iz sela Kuci u dolini Riole, sjeverno od Skadra, gdje se 1416 godine u popisu pominju Lazar i Djuradj Nenadin i da je to bila plemicka porodica iz okoline Skadra. Da li su oni u srodstvu sa Bonkecima u daljoj proslosti za sad nemamo podataka.

[Vidak]

Evo ako nekog zanima turski popis nahije Kuci iz 1485. godine, prije formiranja plemena. Ovo zahvata manji dio teritorijje plemena, i naravno Zatrijebac. Pleme se kasnije  siri prema zapadu i sjeveru. Doseljava se novo stanovnistvo Pavlovici, Ljesovici i drugi.

http://s24.postimage.org/7uylf56l1/Kuchi1.jpg

http://s24.postimage.org/yu2gaat1x/Kuchi2.jpg

http://s24.postimage.org/jzduw4jh1/Kuchi3.jpg

http://s24.postimage.org/9dtzk4d5h/Kuchi4.jpg

http://s24.postimage.org/5vhznqc9h/Kuchi5.jpg

http://s24.postimage.org/cn8eql191/Kuchi6.jpg

http://s24.postimage.org/a76lcqj6d/Kuchi7.jpg

http://s24.postimage.org/orno7ke51/Kuchi8.jpg

[Жика]

Evo ako nekog zanima turski popis nahije Kuci iz 1485. godine, prije formiranja plemena. Ovo zahvata manji dio teritorijje plemena, i naravno Zatrijebac. Pleme se kasnije  siri prema zapadu i sjeveru. Doseljava se novo stanovnistvo Pavlovici, Ljesovici i drugi.
http://s24.postimage.org/9dtzk4d5h/Kuchi4.jpg

Можда занимљиво за Кричке/Годијеље.

Село Барлани

Хрича Прогонов

[OlovniCovek]

Evo ako nekog zanima turski popis nahije Kuci iz 1485. godine, prije formiranja plemena. Ovo zahvata manji dio teritorijje plemena, i naravno Zatrijebac. Pleme se kasnije  siri prema zapadu i sjeveru. Doseljava se novo stanovnistvo Pavlovici, Ljesovici i drugi.

http://s24.postimage.org/7uylf56l1/Kuchi1.jpg

http://s24.postimage.org/yu2gaat1x/Kuchi2.jpg

http://s24.postimage.org/jzduw4jh1/Kuchi3.jpg

http://s24.postimage.org/9dtzk4d5h/Kuchi4.jpg

http://s24.postimage.org/5vhznqc9h/Kuchi5.jpg

http://s24.postimage.org/cn8eql191/Kuchi6.jpg

http://s24.postimage.org/a76lcqj6d/Kuchi7.jpg

http://s24.postimage.org/orno7ke51/Kuchi8.jpg

Vidimo da su Kuci ( pleme koje Albanci toliko svojataju ) uglavnom srpskog porekla, sa jednim finim albanskim stratumom

[Акса]

Vidimo da su Kuci ( pleme koje Albanci toliko svojataju ) uglavnom srpskog porekla, sa jednim finim albanskim stratumom

Мораш узети у обзир стање из 1485 године и садашње стање. Није то баш исто становништво из средњовековног периода као што је данас у Кучима. Немој да се китиш туђим перјем, кад знамо да су живели Срби у Жупама на том простору и шире око тог простора. 

Оно што пада у очи многа типична средовековна арбанашка имена у сваком селу у Кучима. Ја немам намеру да неког Ђона, Љеша, Никача итд. прогласим за Арбанаса, али чцињеница је да се таква имена јављају искључиво код арбанашке популације и да имају корен из арбанашког језика. И не ради се само о имена људи, већ о топонимији на том простору која је доста присутна, настала од арбанашког језика. Друго предања указују такође на повезаност са Арбанасима, а и генетика до и донекле потврђује, све се поклапа.

Извуко сам нека имена која би требала бити арбанашка, присутна су у Кучима према поменутом попису из 1485. године:  Ђерђ, Дабко, Бардо, Нико, Љуља, Мараш, Пренаћ, Каљо, Ђон, Коља, Петриш, Љумо, Никач, Лопаш, Лешо, Бушак, Никеза, Пуља, Преља, Деда, Прекча, Гега итд. Постоје још имена која су такође присутна код Арбанаса: Никола, Андрија, Марко итд. Само се другачије пишу и изговарају. 

[Wolf Sagash]

Доњи Власи 1477 имају углавном словенска народна имена, са нешто мало хришћанских. Очито је у Кучима арбанашки утицај био доста велики. Али то је и природно.

[НиколаВук]

Извуко сам нека имена која би требала бити арбанашка, присутна су у Кучима према поменутом попису из 1485. године:  Ђерђ, Дабко, Бардо, Нико, Љуља, Мараш, Пренаћ, Каљо, Ђон, Коља, Петриш, Љумо, Никач, Лопаш, Лешо, Бушак, Никеза, Пуља, Преља, Деда, Прекча, Гега итд. Постоје још имена која су такође присутна код Арбанаса: Никола, Андрија, Марко итд. Само се другачије пишу и изговарају.

Дабко није арбанашко, то је хипокористик од словенског имена Дабижив (од кога је још један надимак, Даба, из кога се изводи презиме Дабић). Од ових осталих мали број је арбанашких народних (нпр. Деда, Гега) а већина су арбанашке верзије календарских имена (Ђерђ, Коља, Петриш, Лешо, итд.).

[OlovniCovek]

Мораш узети у обзир стање из 1485 године и садашње стање. Није то баш исто становништво из средњовековног периода као што је данас у Кучима. Немој да се китиш туђим перјем, кад знамо да су живели Срби у Жупама на том простору и шире око тог простора. 

Оно што пада у очи многа типична средовековна арбанашка имена у сваком селу у Кучима. Ја немам намеру да неког Ђона, Љеша, Никача итд. прогласим за Арбанаса, али чцињеница је да се таква имена јављају искључиво код арбанашке популације и да имају корен из арбанашког језика. И не ради се само о имена људи, већ о топонимији на том простору која је доста присутна, настала од арбанашког језика. Друго предања указују такође на повезаност са Арбанасима, а и генетика до и донекле потврђује, све се поклапа.

Извуко сам нека имена која би требала бити арбанашка, присутна су у Кучима према поменутом попису из 1485. године:  Ђерђ, Дабко, Бардо, Нико, Љуља, Мараш, Пренаћ, Каљо, Ђон, Коља, Петриш, Љумо, Никач, Лопаш, Лешо, Бушак, Никеза, Пуља, Преља, Деда, Прекча, Гега итд. Постоје још имена која су такође присутна код Арбанаса: Никола, Андрија, Марко итд. Само се другачије пишу и изговарају.

Kako mislis tudjim perijem?

Nisam strucnjak za albanska imena, ali mnoga od ovih imena mi deluju nekako slovenska, npr. Prenac, Kolja, Leso, Prelja itd.

[aleksandar I]

Дабко није арбанашко, то је хипокористик од словенског имена Дабижив (од кога је још један надимак, Даба, из кога се изводи презиме Дабић).

Ако се не варам и презиме Дапчевић.

[Vidak]

Мораш узети у обзир стање из 1485 године и садашње стање. Није то баш исто становништво из средњовековног периода као што је данас у Кучима. Немој да се китиш туђим перјем, кад знамо да су живели Срби у Жупама на том простору и шире око тог простора. 

Оно што пада у очи многа типична средовековна арбанашка имена у сваком селу у Кучима. Ја немам намеру да неког Ђона, Љеша, Никача итд. прогласим за Арбанаса, али чцињеница је да се таква имена јављају искључиво код арбанашке популације и да имају корен из арбанашког језика. И не ради се само о имена људи, већ о топонимији на том простору која је доста присутна, настала од арбанашког језика. Друго предања указују такође на повезаност са Арбанасима, а и генетика до и донекле потврђује, све се поклапа.

Извуко сам нека имена која би требала бити арбанашка, присутна су у Кучима према поменутом попису из 1485. године:  Ђерђ, Дабко, Бардо, Нико, Љуља, Мараш, Пренаћ, Каљо, Ђон, Коља, Петриш, Љумо, Никач, Лопаш, Лешо, Бушак, Никеза, Пуља, Преља, Деда, Прекча, Гега итд. Постоје још имена која су такође присутна код Арбанаса: Никола, Андрија, Марко итд. Само се другачије пишу и изговарају.

Akso teritorija gdje je uradjen ovaj popis je i danas naseljena Albancima katolicima. Ne vidim o kakvom kicenju tudjim perjem govoris. Ovdje nema Meduna, nema Bukumra, Kupusaca, Kakarica, Doljana, Vrbice, itd.
Ime Gjogjit je prevedeno kao Djerdj ali vise podsjeca na Djordje. Dabko je slovensko ime poisteklo od Dajbog-Dabog- Hromi Daba. Ime Niko i danas postoji kod Juznih Slovena. Prezimena Petrisic, Petrusic takodje postoje i ne vidim zasto bi bilo albansko ime Petris. Andrija bi na Albanskom trbalo biti Ndreka. Leko je prisutno kao ime ili nadimak i dan danas i u proslosti, npr Aleksanar Leko Saicic. Govorimo o prostoru gdje dolazi do kontakta Slovenskog i Albanskog jezika, tako da ima pozajmljivanja i prozimanja.
 Ime Nikeza, Kaleza, Iveza takodje nastaju kontaktom dva jezika.
Za- this suffix being attached to Slavic names or stems such as the patronyms Ivezivić and Nikezić and the geographical term ljuteza from ljut- ‘barren, rocky place’ + -eza, indicating that the suffix has become somewhat productive and, hence, nativized within these Slavic dialects.

Ono sto je interesantno u ovom popisu su Vuksan, Gojko, Nikac, Kojko ciji su ocevi Mara, Djuradj, Petar i Ljes, cime se potvrdjuje predanje o Pantinim sinovima, tj o Mrnjavcicima.  Jedino hvali Tiho ali zato se jedno selo u Hotima naziva Tihomir.

[OlovniCovek]

Akso teritorija gdje je uradjen ovaj popis je i danas naseljena Albancima katolicima. Ne vidim o kakvom kicenju tudjim perjem govoris. Ovdje nema Meduna, nema Bukumra, Kupusaca, Kakarica, Doljana, Vrbice, itd.
Ime Gjogjit je prevedeno kao Djerdj ali vise podsjeca na Djordje. Dabko je slovensko ime poisteklo od Dajbog-Dabog- Hromi Daba. Ime Niko i danas postoji kod Juznih Slovena. Prezimena Petrisic, Petrusic takodje postoje i ne vidim zasto bi bilo albansko ime Petris. Andrija bi na Albanskom trbalo biti Ndreka. Leko je prisutno kao ime ili nadimak i dan danas i u proslosti, npr Aleksanar Leko Saicic. Govorimo o prostoru gdje dolazi do kontakta Slovenskog i Albanskog jezika, tako da ima pozajmljivanja i prozimanja.
 Ime Nikeza, Kaleza, Iveza takodje nastaju kontaktom dva jezika.
Za- this suffix being attached to Slavic names or stems such as the patronyms Ivezivić and Nikezić and the geographical term ljuteza from ljut- ‘barren, rocky place’ + -eza, indicating that the suffix has become somewhat productive and, hence, nativized within these Slavic dialects.

Ono sto je interesantno u ovom popisu su Vuksan, Gojko, Nikac, Kojko ciji su ocevi Mara, Djuradj, Petar i Ljes, cime se potvrdjuje predanje o Pantinim sinovima, tj o Mrnjavcicima.  Jedino hvali Tiho ali zato se jedno selo u Hotima naziva Tihomir.

Niko Belic heh ... Doduse ovaj konkretno samurajo-ubica je Lekso

[Акса]

Akso teritorija gdje je uradjen ovaj popis je i danas naseljena Albancima katolicima. Ne vidim o kakvom kicenju tudjim perjem govoris. Ovdje nema Meduna, nema Bukumra, Kupusaca, Kakarica, Doljana, Vrbice, itd.
Ime Gjogjit je prevedeno kao Djerdj ali vise podsjeca na Djordje. Dabko je slovensko ime poisteklo od Dajbog-Dabog- Hromi Daba. Ime Niko i danas postoji kod Juznih Slovena. Prezimena Petrisic, Petrusic takodje postoje i ne vidim zasto bi bilo albansko ime Petris. Andrija bi na Albanskom trbalo biti Ndreka. Leko je prisutno kao ime ili nadimak i dan danas i u proslosti, npr Aleksanar Leko Saicic. Govorimo o prostoru gdje dolazi do kontakta Slovenskog i Albanskog jezika, tako da ima pozajmljivanja i prozimanja.
 Ime Nikeza, Kaleza, Iveza takodje nastaju kontaktom dva jezika.
Za- this suffix being attached to Slavic names or stems such as the patronyms Ivezivić and Nikezić and the geographical term ljuteza from ljut- ‘barren, rocky place’ + -eza, indicating that the suffix has become somewhat productive and, hence, nativized within these Slavic dialects.

Ono sto je interesantno u ovom popisu su Vuksan, Gojko, Nikac, Kojko ciji su ocevi Mara, Djuradj, Petar i Ljes, cime se potvrdjuje predanje o Pantinim sinovima, tj o Mrnjavcicima. Jedino hvali Tiho ali zato se jedno selo u Hotima naziva Tihomir.

Za tebe i većinu Srba će uvek biti sva imena slovenska. Priloženi nam popise i za druge deo Kuča, pa uporedi to sa popisima recimo nekog sela u Bihoru ili nekog sela u Ibru ili Kosovskoj kotlini, pa ćeš videti razlike u imena ljudi. Arbanasi su bili katolici hrišćani i logično je da su i oni imali hrišćanska imena, nisu to sve slovenska imena kako bi ti želeo da ih prikažeš. 

I drugo ti sagledavaš stvari iz drugo ugla i držiš se današnjeg stanja. I ovo što si naveo: Ono sto je interesantno u ovom popisu su Vuksan, Gojko, Nikac, Kojko ciji su ocevi Mara, Djuradj, Petar i Ljes, cime se potvrdjuje predanje o Pantinim sinovima, tj o Mrnjavcicima. Jedino hvali Tiho ali zato se jedno selo u Hotima naziva Tihomir.

Podebljana imena upučuju na arbanaško katoličko poreklo.

[Vidak]

Za tebe i većinu Srba će uvek biti sva imena slovenska. Priloženi nam popise i za druge deo Kuča, pa uporedi to sa popisima recimo nekog sela u Bihoru ili nekog sela u Ibru ili Kosovskoj kotlini, pa ćeš videti razlike u imena ljudi. Arbanasi su bili katolici hrišćani i logično je da su i oni imali hrišćanska imena, nisu to sve slovenska imena kako bi ti želeo da ih prikažeš. 

I drugo ti sagledavaš stvari iz drugo ugla i držiš se današnjeg stanja. I ovo što si naveo: Ono sto je interesantno u ovom popisu su Vuksan, Gojko, Nikac, Kojko ciji su ocevi Mara, Djuradj, Petar i Ljes, cime se potvrdjuje predanje o Pantinim sinovima, tj o Mrnjavcicima. Jedino hvali Tiho ali zato se jedno selo u Hotima naziva Tihomir.

Podebljana imena upučuju na arbanaško katoličko poreklo.

Gospodine Akso, Vi ste R1a po muskoj liniji i u Vama "nema" krvi Krica, Vlaha, Sinobada, Arbanasa vec 100% Srbin. Tako da vi ocigledno ne razumijete da u pogranicnom podrucju ima medjusobnih uticaja dvije populacije i da se mogu pojaviti mijesana imena kod obje populacije. Mrnjavcici imaju balkansku haplogrupu ali ja smatram da su se doselili kao pravoslavci slovenskog jezika. 1455 godine zajedno sa ostalim Brdjanima potpisuju ugovor sa Mletackom da nad njihovim crkvama ne budu katolicki svestenici vec Mitropolit zetski. Boldujete imema koja Vam zvuce albanska zaobilazite srpska imena. Zasto je Nikoc albansko, zato sto danas nije zastupljeno. Znaci Raic, Nikoc, Brakoc, Rakoc, Lukac a mozda i Rogan, Sekula, Drakul, to je su sve albanska imena.
Ja ne tvrdim da su Mrnjavcici doselili iza Karpata vec da nisu bili Arbanasi u periodu o kojem govorimo. Jesu li u daljoj proslosti bili Latini, Grci. Vlasi, Arbanasi il nesto drugo vjerovatno zavisi od perioda o kojem govorimo.
U pismimu koje crnogorska i brdska plemena salju Mlecanima sve vojvode su se potpisale cirilicom osim vojvode Klimenata koji se potpisuje latinicom kao Vojvoda Mueles od sviu Klimente, ako budem mogao postovacu te potpise.

[OlovniCovek]

Za tebe i većinu Srba će uvek biti sva imena slovenska. Priloženi nam popise i za druge deo Kuča, pa uporedi to sa popisima recimo nekog sela u Bihoru ili nekog sela u Ibru ili Kosovskoj kotlini, pa ćeš videti razlike u imena ljudi. Arbanasi su bili katolici hrišćani i logično je da su i oni imali hrišćanska imena, nisu to sve slovenska imena kako bi ti želeo da ih prikažeš. 

I drugo ti sagledavaš stvari iz drugo ugla i držiš se današnjeg stanja. I ovo što si naveo: Ono sto je interesantno u ovom popisu su Vuksan, Gojko, Nikac, Kojko ciji su ocevi Mara, Djuradj, Petar i Ljes, cime se potvrdjuje predanje o Pantinim sinovima, tj o Mrnjavcicima. Jedino hvali Tiho ali zato se jedno selo u Hotima naziva Tihomir.

Podebljana imena upučuju na arbanaško katoličko poreklo.

Znaci Djuradj Brankovic je Albanac?