Банија - презимена и крсне славе

[Демића страна]

Многи од вас знају да већ дуго времена радим на регистру банијских презимена.
Пошто је добар дио регистра презимена са подручја Глинске крајине приведен крају, почећу са постављањем података по селима (које ћемо допуњавати како буду пристизали нови подаци).

Овом приликом бих се желио захвалити прије свега народу Баније који је помогао приликом састављања овог регистра, нарочито око крсних слава, а онда и осталима који су помогли приликом тога. Познато је да Горњокарловачка епархија нажалост нема пристојан шематизам у коме су наведена презимена са подацима и по парохијама и по крсним славама (попут шематизама Дабробосанске митрополије и Пакрачке епархије).

Приликом састављања регистра користио сам се прије свега црквеним књигама из средине XIX вијека (наравно, код оних парохија за које су сачуване црквене књиге), подацима Лексика презимена СР Хрватске састављеним на основу републичког пописа из 1948. године (овдје има доста грешака, али свакако је ријеч о одличном извору) и подацима о крсним славама које готово свакодневно добијам од народа Баније.

Одлучио сам се почети од класничких села (Брезово Поље, Брубно, Жировац, Класнић, Кобиљак, Чавловица), од којих данас дио њих припада општини Глина, а дио општини Двор. Ово подручје је половином XIX вијека највећим дијелом припадало класничкој компанији Прве банске регименте (бр. 10) и у црквеном смислу било је подијељено на четири парохије: Бојна (Бојна, Кобиљак), Брезово Поље (Брезово Поље, Брубно, Класнић Горњи), Жировац (Жировац, Комора, Мајдан, Чавловица) и Класнић (Брестик, Класнић Доњи). На сву срећу, имамо сачуване црквене књиге из 1857. године за све четири парохије.

[Демића страна]

БРЕЗОВО ПОЉЕ

Подаци су наведени по принципу: презиме, број особа 1948. године, крсна слава, потврда у црквеним књигама. Наведена су само матична презимена потврђена у више извора (црквене књиге, подаци пописа из 1948. године, катастарски подаци), за која мјештани знају или претпостављају да су преко 150 година на том подручју.

Бркић, 42 особе, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Вујасиновић, 10 особа, крсна слава Томиндан, потврђени 1857. године у облику Вујасин
Грива, 22 особе, крсна слава Часне вериге, потврђени 1857. године
Литра, 23 особе, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Марић, 9 особа, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године
Миљевић, 73 особе, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године
Париповић, 2 особе, крсна слава вјероватно Ђурђевдан, потврђени 1857. године, изумрли или одсељени
Пауновић, 5 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Петровић, 175 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Сладовић/Сладојевић*, 8 особа, крсна слава Ђурђевдан
Товарлажа, 2 особе*, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Утјешеновић, 19 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Шикања, 47 особа, крсна слава Стевањдан, потврђени 1857. године
Шукунда, 22 особе, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године

* НАПОМЕНЕ: Сладовићи/Сладојевићи нису забиљежени у Брезовом Пољу 1857. године, али јесу у сусједном Брубну гдје их данас нема, па се са сигурношћу може рећи да се ради о презимену које је матично на овом подручју; Товарлажа је морало бити више 1948. године, пошто имају читав засеок у Брезовом Пољу.

Топографска карта (највећи дио села)

[Jelic]

Све честитке и подршка на овом подухвату!

[Демића страна]

Све честитке и подршка на овом подухвату!

Хвала, Лука!
Прикупљајући податке о крсним славама, створио сам својеврсну базу од око 900 Банијаца на једном фејсбук профилу, што нам може добро доћи у будућности око потенцијалних тестирања.

[Jelic]

Хвала, Лука!
Прикупљајући податке о крсним славама, створио сам својеврсну базу од око 900 Банијаца на једном фејсбук профилу, што нам може добро доћи у будућности око потенцијалних тестирања.

То је поприлично података. Користи од тога ће бити свакако.

[Uzi]

Свак част на подухвату! За узглед будучим истраживачима.

[Демића страна]

Свак част на подухвату! За узглед будучим истраживачима.

Хвала, Уроше! Жив и здрав био!

[Демића страна]

БРУБНО (БРУБАЊ)

Подаци су наведени по принципу: презиме, број особа 1948. године, крсна слава, потврда у црквеним књигама. Наведена су само матична презимена потврђена у више извора (црквене књиге, подаци пописа из 1948. године, катастарски подаци), за која мјештани знају или претпостављају да су преко 150 година на том подручју.

Бирач, 30 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Бркић, 3 особе, крсна слава вјероватно Јовањдан, потврђени 1857. године
Вујасиновић, 38 особа, крсна слава Томиндан, потврђени 1857. године у облику Вујасин
Јанус, 126 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године у облику Јануз
Јовић, 7 особа, крсна слава Мратиндан, потврђени 1857. године
Карапанџа, 24 особе, крсна слава Мала Госпојина, потврђени 1857. године
Купрешчанин, 9 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године у облику Купрешанин
Остојић, 41 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Радановић, 140 особа, крсна слава Лазарева субота, потврђени 1857. године
Ресановић, 26 особа, крсна слава Никљодан, потврђени 1857. године
Шаша, 9 особа, крсна слава Мратиндан, потврђени 1857. године

Топографска карта (највећи дио села)

[Be like Bill]

Petre svaka čast. Ovo što radiš nema cenu. S moje strane svako poštovanje

[Демића страна]

Petre svaka čast. Ovo što radiš nema cenu. S moje strane svako poštovanje

Хвала, Давиде!
Закачио сам мало и ове твоје крајеве око Петриње (Бијелник, Блиња, Моштаница, Петковац, Стражбеница), али су тежи за сарадњу од Глињана.

[Be like Bill]

Хвала, Давиде!
Закачио сам мало и ове твоје крајеве око Петриње (Бијелник, Блиња, Моштаница, Петковац, Стражбеница), али су тежи за сарадњу од Глињана.

Hajde što su teški za saradnju sa Glinjanima, nego što se teško između sebe mogu dogovoriti

Znam da si savestan u prikupljanju podataka pa nesaradnja nekog u čiju korist radiš iznervira čoveka, ali verujem da će sve doći na svoje. Kod nas uvek igra ulogu s čim se komšija može pohvaliti, pa ću i ja za njim i još bolje od njega.

[Демића страна]

КЛАСНИЋ*

Подаци су наведени по принципу: презиме, број особа 1948. године, крсна слава, потврда у црквеним књигама. Наведена су само матична презимена потврђена у више извора (црквене књиге, подаци пописа из 1948. године, катастарски подаци), за која мјештани знају или претпостављају да су преко 150 година на том подручју.

Анђелић, 15 особа, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Аџић, 29 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Бајић, 32 особе, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Бијелић, 72 особе, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године
Бјелан, 20 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Богдановић, 28 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Боговић/Богојевић, 26 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године у облику Богојевић
Бркић, 16 особа, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Вукелић, 9 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Вучковић, 61 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Демић, 88 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Драговић/Драгојевић, 11 особа, крсна слава Врачевдан, потврђени 1857. године у облику Драгојевић
Златовић, 23 особе, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Зоровић/Зоројевић, 33 особе, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године у облику Зоројевић
Зракић, 48 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Јовић, 53 особе, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Јојић, 4 особе, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године
Калаба, 18 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Кљајић, 43 особе, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Лончаревић, 30 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Љиљак, 9 особа, крсна слава Срђевдан, потврђени 1857. године
Милакара, 60 особа, крсна слава Михољдан, потврђени 1857. године
Милаковић, 40 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Мирчетић, 31 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Момић, 42 особе, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године
Муиџа, 26 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Обрадовић, 48 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Огњеновић, 42 особе, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Остојић, 1 особа, непозната крсна слава*, потврђени 1857. године
Павић*, 17 особа, крсна слава Ђурђевдан
Петровић, 19 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Подунавац, 33 особе, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Прусац, 74 особе, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Релић, 100 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Ресановић, 16 особа*, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Рудић, 84 особе, крсна слава Пантелијевдан, потврђени 1857. године
Русић, 28 особа, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Сарапа, 44 особе, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Слијепчевић, 79 особа, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Стојаковић, 11 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Царић, 1 особа, непозната крсна слава*, потврђени 1857. године
Шикања, 31 особа, крсна слава Стевањдан, потврђени 1857. године
Шућура, 36 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године

* Сабрани су подаци за Класнић Горњи и за Класнић Доњи; Остојића је на овом подручју било са двије крсне славе (Митровдан и Никољдан), али није могуће утврдити да ли је ова једна пописана особа у директној вези са Остојићима који су пописани у Класнићу 1857. године (највјероватније није); Павићи нису забиљежени у црквеним књигама из 1857. године, али на основу катастарских података и бројности 1948. године можемо закључити да су матични род у Класнићу; Ресановића је морало бити више 1948. године, пошто имају читав засеок у Класнићу Горњем; Царића је на овом подручју било са двије крсне славе (Врачевдан и Никољдан, прва је по свему судећи матична), али није могуће утврдити да ли је ова једна пописана особа у директној вези са Царићима који су пописани у Класнићу 1857. године (највјероватније није).

Топографска карта (највећи дио села)

[симо]

Петре, само напријед. Више је него вриједно то имати на једном мјесту. За Крајину, недостају још: Кордун, Сјеверозападна Хрватска, Горски Котар и мислим и Барања са Источним Сремом, да нема прегледа презиме-слава-мјесто. За Лику имамо презиме-мјесто без слава, док су Далмација и Славонија потпуно комплетиране.

[Тимар]

Као и до сада, Петар је један од наших најактивнијих чланова који овдје обрађује свој родни крај. Свака ти част.
Колико видим у Класнићу спомињу се презимена и мјеста: Козара, Личке Куће, врело Трамошњак?, Подунавац, Прусац, Купрешанин... чија имена вјероватно вежу са крајевима одакле су досељавали тадашњи мјештани. Ако је тако, онда је то шири простор око Лике, високе Крајине, Козаре, Тимара, Подунавља.

[Зрно]

Петре, само напријед. Више је него вриједно то имати на једном мјесту. За Крајину, недостају још: Кордун, Сјеверозападна Хрватска, Горски Котар и мислим и Барања са Источним Сремом, да нема прегледа презиме-слава-мјесто. За Лику имамо презиме-мјесто без слава, док су Далмација и Славонија потпуно комплетиране.

Подршка и од мене. За Далмацију је најбитнији био Бенковачки сајт, који је први почео прикупљање података пре скоро 20 година. Он ме је и заинтригирао за ово чиме се бавимо још у средњој школи. Било је доста грешака на почетку и данас их има, мада не толико. Многа презимена из села у Далмацији ван Крајине, нису била евидентирана, док их ја нисам исписао на википедији. Касније су убачена и на Бенковачки сајт. Бачкова књига има много грешака, тако да се не треба ослањати на њу. Кад комплетирам чланке о свим селима у Далмацији, може да се направи нека табела. Онај списак који сад постоји на нашем сајту има доста грешака.

[Демића страна]

Петре, само напријед. Више је него вриједно то имати на једном мјесту. За Крајину, недостају још: Кордун, Сјеверозападна Хрватска, Горски Котар и мислим и Барања са Источним Сремом, да нема прегледа презиме-слава-мјесто. За Лику имамо презиме-мјесто без слава, док су Далмација и Славонија потпуно комплетиране.

Хвала на подршци, Синиша.
Мислим да за Горњокарловачку епархију (Лика, Горски котар, Кордун, Банија) ипак негдје постоји неки списак презимена по парохијама и крсним славама, јер Милан Радека у свом раду о Горњој крајини наводи да подаци по парохијама нису објављени због недостатка простора.

[Свевлад]

Милаковић, 40 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године

У Книнском Пољу је постојало презиме Милак, славe Никољдан, према Накићеновићу дошли су из Босне у XVII веку.

На твом списку има још неколико презимена којих је било и у Далмацији, али славе су различите.

[Демића страна]

Као и до сада, Петар је један од наших најактивнијих чланова који овдје обрађује свој родни крај. Свака ти част.
Колико видим у Класнићу спомињу се презимена и мјеста: Козара, Личке Куће, врело Трамошњак?, Подунавац, Прусац, Купрешанин... чија имена вјероватно вежу са крајевима одакле су досељавали тадашњи мјештани. Ако је тако, онда је то шири простор око Лике, високе Крајине, Козаре, Тимара, Подунавља.

Хвала на лијепим ријечима, роде.

Класнић чине засеоци Камешница, Козара, Листовача, Ријека и Рудића село, док је остатак села или збијен уз школу и бивше војне и управне зграде, или је разбијен по родовским групама које су нешто касније досељене.
Засеоци Камешница и Листовача носе имена по потоцима око којих су формирани, као и Ријека (ради се о потоку који је у старијим топографским картама обиљежаван као Класнић).
Козара је најстарији засеок у Класнићу, основан од родова који су ту досељени из Поткозарја (шире подручје Новог) почетком XVIII вијека и ту је био првобитни дрвени храм Сошествија Светог Духа (по неким изворима из 1713. године), који је временом пребачен у засеок Камешницу. У Козари своју земљу имају Бајићи, Бијелићи, Вучковићи, Зоројевићи, Зракићи, Милаковићи, Огњеновићи и Слијепчевићи.
Рудића село носи име по Рудићима који су ту најбројнији род и који имају земљу и у Ријеци. Они су једини род у селу који слави Пантелијевдан и били су својевремено кандидати за кнезове. Осим њих у Рудића селу живе још Богојевићи и Јовићи.

Није Козара једини топоним који упућује на подручје Козаре и Поткозарја, на ширем подручју Класнића и околних села има топонима као што су Костајничко врело, Костајничко поље, Поуња, Прусци... Личке куће се налазе у Брубну и у том дијелу селу живе Остојићи (они славе Никољдан за разлику од велике већине Остојића са подручја класничких села која слави Митровдан).

Купрешани су мањи род, који је на Банији ограничен на села Брубно и Кобиљак и који се по свему судећи на Банију досељава из Лике између 1833. и 1857. године. Даљу старину свакако треба тражити на ширем подручју Купреса.
Подунавци носе презиме по Уни, а не по Дунаву (90% људи лоше изговара њихово презиме и лоше га тумачи; изговара се ПОД-УНА-ВАЦ, а не ПО-ДУНАВ-АЦ). Њих је највише у селу Добретин код Двора, које лежи на самој Уни и које је по свему судећи њихова матица.
Прусаца је на Банији било само у Класнићу и мислим да су повезани са селом Прусци у Поткозарју (подручје Новог), док је даља старина вјероватно на подручју Доњег Вакуфа (ту постоји стари град Прусац).

[Демића страна]

Подршка и од мене. За Далмацију је најбитнији био Бенковачки сајт, који је први почео прикупљање података пре скоро 20 година. Он ме је и заинтригирао за ово чиме се бавимо још у средњој школи. Било је доста грешака на почетку и данас их има, мада не толико. Многа презимена из села у Далмацији ван Крајине, нису била евидентирана, док их ја нисам исписао на википедији. Касније су убачена и на Бенковачки сајт. Бачкова књига има много грешака, тако да се не треба ослањати на њу. Кад комплетирам чланке о свим селима у Далмацији, може да се направи нека табела. Онај списак који сад постоји на нашем сајту има доста грешака.

Хвала на подршци!
И овдје ће бити грешака. Проблем код Баније је тај што нема неког реда што се тиче презимена, пуно је примјера да су дјеца уписивана под мајчиним презименом уколико родитељи нису били вјенчани када је дијете рођено (има примјера да се рођена браћа различито презивају, један носи презиме по оцу, а други по мајци), да је човјек који би се приженио узимао женино презиме и славу (некада је узимао само женино презиме и задржавао матичну славу, некада је задржавао матично презиме и узимао само женину славу, што само уноси још већу пометњу приликом прикупљања података)...

[Демића страна]

У Книнском Пољу је постојало презиме Милак, славe Никољдан, према Накићеновићу дошли су из Босне у XVII веку.

На твом списку има још неколико презимена којих је било и у Далмацији, али славе су различите.

Милак је било често име у старијим временима, а Никољдан је честа слава, тако да не мора значити да постоји нека веза.
У сваком случају, веза банијских и далматинских родова свакако постоји. Када неко то помене, мени увијек на памет падају Грубори (на Банији се јављају у облицима Грубор и Груборовић, крсна слава Ђурђевдан) и Тинтори (највише их има управо у класничким селима, крсна слава Врачевдан).

[Свевлад]

Милак је било често име у старијим временима, а Никољдан је честа слава, тако да не мора значити да постоји нека веза.
У сваком случају, веза банијских и далматинских родова свакако постоји. Када неко то помене, мени увијек на памет падају Грубори (на Банији се јављају у облицима Грубор и Груборовић, крсна слава Ђурђевдан) и Тинтори (највише их има управо у класничким селима, крсна слава Врачевдан).

Тинтора у Далмацији је било у Бенковцу, Морполочи, Раштевићу, Биљанама Доњим, Смоковићу, Радљевцу, Плавну, Какми, Пристегу и Уздољу.
Тинтори из Уздоља славе Никољдан, а Тинтори из свих других места славе Врачевдан.

Грубора у Далмацији је било само у Плавну, славе Ђурђевдан.

[Демића страна]

КОБИЉАК*

Подаци су наведени по принципу: презиме, број особа 1948. године, крсна слава, потврда у црквеним књигама. Наведена су само матична презимена потврђена у више извора (црквене књиге, подаци пописа из 1948. године, катастарски подаци), за која мјештани знају или претпостављају да су преко 150 година на том подручју.

Владетић, 4 особе, крсна слава Василијевдан, потврђени 1857. године
Вујичић, 11 особа, потврђени 1857. године
Купрешанин*, потврђени 1857. године
Никшић, 4 особе, потврђени 1857. године
Остојић, 121 особа, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године
Путник, 11 особа, потврђени 1857. године
Станар, 84 особе, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Сузић, 27 особа, потврђени 1857. године
Шаша, 2 особе, потврђени 1857. године

* Што се тиче Кобиљака, добар дио становника овог села (27 породица са 159 душа) колонизован је након Другог свјетског рата у Пригревицу код Апатина; Купрешани су свакако матични род у Кобиљаку, пошто их можемо пратити од 1857. године, па до Другог свјетског рата, а има их и на списку колониста.

Топографска карта (највећи дио села)

[Демића страна]

ЖИРОВАЦ*

Подаци су наведени по принципу: презиме, број особа 1948. године, крсна слава, потврда у црквеним књигама. Наведена су само матична презимена потврђена у више извора (црквене књиге, подаци пописа из 1948. године, катастарски подаци), за која мјештани знају или претпостављају да су преко 150 година на том подручју.

Арбутина, 69 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Бањац*, 18 особа, крсна слава Јовањдан
Бијелић*, 7 особа, крсна слава Врачевдан
Бодловић, 7 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Божић, 40 особа, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Буњац, 18 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Бурмуџија, 40 особа, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Владушић, 10 особа, крсна слава Врачевдан, потврђени 1857. године
Вујаклија, 64 особе, крсна слава Видовдан, потврђени 1857. године
Галијаш, 19 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Глушац, 40 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Дрљача*, 63 особe, крсна слава Трипуњдан, потврђени 1857. године
Зорић, 35 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Јандрић, 28 особа, крсна слава Аранђеловдан, потврђени 1857. године
Крњајић, 81 особа, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Љиљак, 71 особа, крсна слава Срђевдан, потврђени 1857. године
Остојић, 460 особа, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године
Познановић, 85 особа, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године
Сузић, 137 особа, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Тинтор, 115 особа, крсна слава Врачевдан, потврђени 1857. године
Ћордаш, 30 особа, крсна слава Аранђеловдан, потврђени 1857. године
Ћорковић, 43 особе, крсне славе Врачевдан и Јовањдан (матична), потврђени 1857. године
Царић, 65 особа, крсне славе Врачевдан (матична) и Никољдан, потврђени 1857. године
Цвијетић, 18 особа, крсна слава Аранђеловдан, потврђени 1857. године
Чугаљ, 123 особе, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Шпановић, 87 особа, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године

* Сабрани су подаци за Жировац Горњи, Жировац Доњи, Остојиће и Царића Брдо. Жировац је до 1890. године био јединствено село и уједно највеће српско село на Банији; Бањце и Бијелиће немамо потврђене у црквеним књигама, али би могли бити матични родови у селу (нарочито Бањци); У случају Дрљача, имамо 39 особа пописаних као Дрљача и 24 особе пописане као Драча. Драча према мојим сазнањима није било у Жировцу, али јесте у другим селима на подручју Двора. Ипак мислим да се овдје ради о Дрљачама и да је направљена грешка приликом пописа.

Топографска карта (Остојићи)


Топографска карта (Жировац Доњи)


Топографсак карта (Жировац Горњи и Царића Брдо)

[Демића страна]

ЧАВЛОВИЦА

Подаци су наведени по принципу: презиме, број особа 1948. године, крсна слава, потврда у црквеним књигама. Наведена су само матична презимена потврђена у више извора (црквене књиге, подаци пописа из 1948. године, катастарски подаци), за која мјештани знају или претпостављају да су преко 150 година на том подручју.

Васић, 31 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Вујаклија, 13 особа, крсна слава Видовдан, потврђени 1857. године
Вукичевић, 8 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Грива, 6 особа, крсна слава Часне вериге, потврђени 1857. године
Ђурасиновић*, 86 особа, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године у облику Ђерасиновић
Ковачевић*, 28 особа
Крковић, 4 особе, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Личина, 61 особа, крсна слава Видовдан, потврђени 1857. године
Метикош, 15 особа, потврђени 1857. године
Тинтор, 46 особа, крсна слава Врачевдан, потврђени 1857. године

* По свему судећи, изворни облик овог презимена био је Ђерасимовић. У црквеним књигама из 1857. године уписивани су у облику Ђерасиновић, док се касније јављају и облици Ђурасиновић (овај облик се усталио) и Ђурашиновић; Ковачевићи иначе припадају селу Љесковац, гдје су и потврђени у црквеним књигама из 1857. године. По свему судећи, један њихов засеок који је гравитирао Чавловици у неким пописима пописиван је под Чавловицом (катастарски припада Љесковцу).

Топографска карта (Чавловица и спорни засеок Ковачевића)

[Демића страна]

Закључно са Чавловицом, обрађена су класничка села (Брезово Поље, Брубно, Жировац, Класнић, Кобиљак, Чавловица). Подаци ће бити допуњавани како буду пристизали.

Поражавајућа статистика када је ријеч о броју становника на овом подручју:
1. попис 1910. године (укупно 6617 особа)
- Брезово Поље (721)
- Брубно (668)
- Жировац (2397)
- Класнић (1929)
- Кобиљак (562)
- Чавловица (340)
2. попис 1948. године (укупно 5076 особа)
- Брезово Поље (547)
- Брубно (477)
- Жировац (1829)
- Класнић (1621)
- Кобиљак (278)
- Чавловица (324)
3. попис 1991. године (укупно 2157 особа)
- Брезово Поље (296)
- Брубно (175)
- Жировац (709)
- Класнић (704)
- Кобиљак (151)
- Чавловица (122)
4. попис 2011. године (укупно 234 особе)
- Брезово Поље (24)
- Брубно (4)
- Жировац (73)
- Класнић (131)
- Кобиљак (0)
- Чавловица (2)

[Тимар]

Закључно са Чавловицом, обрађена су класничка села (Брезово Поље, Брубно, Жировац, Класнић, Кобиљак, Чавловица). Подаци ће бити допуњавани како буду пристизали.

Поражавајућа статистика када је ријеч о броју становника на овом подручју:
1. попис 1910. године (укупно 6617 особа)
- Брезово Поље (721)
- Брубно (668)
- Жировац (2397)
- Класнић (1929)
- Кобиљак (562)
- Чавловица (340)
2. попис 1948. године (укупно 5076 особа)
- Брезово Поље (547)
- Брубно (477)
- Жировац (1829)
- Класнић (1621)
- Кобиљак (278)
- Чавловица (324)
3. попис 1991. године (укупно 2157 особа)
- Брезово Поље (296)
- Брубно (175)
- Жировац (709)
- Класнић (704)
- Кобиљак (151)
- Чавловица (122)
4. попис 2011. године (укупно 234 особе)
- Брезово Поље (24)
- Брубно (4)
- Жировац (73)
- Класнић (131)
- Кобиљак (0)
- Чавловица (2)

.....................................................

[Демића страна]

Прелазим на малоградачка села (Бијеле Воде, Брестик, Велики Градац, Драготина, Козаперовица, Мали Градац, Мартиновићи), која данас сва припадају општини Глина. Ово подручје је половином XIX вијека припадало малоградачкој компанији Прве банске регименте (бр. 10) и у црквеном смислу било је подијељено на четири парохије: Велики Градац (дио Великог Градца, Мартиновићи), Драготина (дио Бијелих Вода, Драготина, дио Козаперовице), Класнић (Брестик, Класнић Доњи) и Мали Градац (дио Великог Градца, дио Козаперовице, Мали Градац). Нажалост, немамо сачуване црквене књиге парохије Велики Градац из 1857. године, док су црквене књиге парохије Драготина оштећене.

[Демића страна]

БРЕСТИК

Подаци су наведени по принципу: презиме, број особа 1948. године, крсна слава, потврда у црквеним књигама. Наведена су само матична презимена потврђена у више извора (црквене књиге, подаци пописа из 1948. године, катастарски подаци), за која мјештани знају или претпостављају да су преко 150 година на том подручју.

Бодловић, 5 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Боројевић, 1 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Боромиса, 178 особа, крсне славе Никољдан и Трипуњдан, потврђени 1857. године
Булат, 76 особа, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године
Владушић, 15 особа, крсна слава вјероватно Врачевдан, потврђени 1857. године
Келеува, 77 особа, крсна слава Трипуњдан, потврђени 1857. године
Лалић, 59 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Прострог, 4 особе, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године
Рајлић, 13 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Самац, 151 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Теодоровић/Тодоровић, 25 особа, крсна слава вјероватно Аранђеловдан, потврђени 1857. године
Ћурчија, 21 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године

Топографска карта (највећи дио села)

[Демића страна]

БИЈЕЛЕ ВОДЕ

Подаци су наведени по принципу: презиме, број особа 1948. године, крсна слава, потврда у црквеним књигама. Наведена су само матична презимена потврђена у више извора (црквене књиге, подаци пописа из 1948. године, катастарски подаци), за која мјештани знају или претпостављају да су преко 150 година на том подручју.

Бранковић, 101 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Будић*, 15 особа, крсна слава Василијевдан
Видра, 18 особа, крсна слава Митровдан, потвђени 1857. године
Демић, 46 особа, крсне славе Ђурђевдан (матична) и Ђурђиц, потврђени 1857. године
Ерак, 16 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Јелић, 140 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Куколеча, 52 особе, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Метикош, 248 особа, крсне славе Никољдан и Томиндан (матична), потврђени 1857. године
Рула, 69 особа, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Самарџија*, 31 особа, крсна слава Аранђеловдан, потврђени 1857. године
Тинтор, 10 особа, крсна слава Врачевдан, потврђени 1857. године
Шесто, 15 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Шпановић*, 1 особа, крсна слава вјероватно Митровдан, потврђени 1857. године

* Будићи нису забиљежени у Бијелим Водама 1857. године, али су тада вјероватно били присутни у сусједном Дреновцу (нажалост не постоје сачуване црквене књиге за парохију Дреновац) гдје их има и данас и гдје имају матичну земљу, па се са сигурношћу може рећи да се ради о дреновачком роду чији је дио временом прешао на земљу која катастарски припада Бијелим Водама; Самарџије по старом катастру припадају Драготини, док су у црквеним књигама потврђени и у Бијелим Водама и у Драготини. По свему судећи, њихов засеок који је гравитирао Бијелим Водама временом је постао саставни дио Бијелих Вода; Шпановића има на овом подручју (Драготина) и они славе Митровдан, али није могуће утврдити да ли је ова једна пописана особа у директној вези са Шпановићима који су пописани у Бијелим Водама 1857. године (највјероватније није).

Топографска карта (највећи дио села)

[Демића страна]

КОЗАПЕРОВИЦА

Подаци су наведени по принципу: презиме, број особа 1948. године, крсна слава, потврда у црквеним књигама. Наведена су само матична презимена потврђена у више извора (црквене књиге, подаци пописа из 1948. године, катастарски подаци), за која мјештани знају или претпостављају да су преко 150 година на том подручју.

Бањанац, 50 особа, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Будић, 23 особе, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Врањанин, 15 особа, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Дрљача, 6 особа, потврђени 1857. године
Ђуричић, 14 особа, потврђени 1857. године
Јанковић*, 12 особа, крсна слава Никољдан
Лазић, 11 особа, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године
Милојевић, 6 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Радић, 41 особа, крсна слава Михољдан, потврђени 1857. године
Санковић, 36 особа, крсна слава вјероватно Аранђеловдан, потврђени 1857. године
Угљеша, 24 особе, крсна слава Мратиндан, потврђени 1857. године
Шкиљо, 34 особе, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године

* Јанковићи нису забиљежени у црквеним књигама из 1857. године, али се на основу неких других извора може закључити да је ријеч о роду који је матичан на овом подручју.

Топографска карта (највећи дио села)

[Amicus]

Због друге сличне теме, да се коментари не би мешали, али ни брисали, ова тема иде под кључ.

Хвала на разумевању.