- КАЛАБАРИНА - У питању је неубицирано село из пописа војнука Крушевачког, Вучитрнског и Призренског санџака из 1455. (MCE 36-03) у нахији Пољаница (одговора данашњој Пољаници, област између Врања и Лесковца). У овом попису је записано као село КАЛАЈАРИНА, међутим Т. Катић сматра да је у питању грешка писара обзиром да се у каснијим пописима у XVI в. помиње под називом КАЛАБАРИНА. Данас не постоји село под овим називом, али постоји речица Калабарина у селу Доња Оруглица, иначе лева притока Ветернице.
Етимологијом реке
КАЛАБАРИНЕ у Пољаници, као и много познатије
КОЛУБАРЕ бавио се бугарски лингвиста и академик Иван Дуриданов - Linguistique balkanique, 1962. По њему, када се уклони словенски суфикс –ина у Калабарина добија се основни предсловенски али и предримски облик
Kalabara или Kolobara који, уједно, представља и предсловенско тј. предримско име и за Колубару - Дуриданов дословно каже да се ради о истом "имену са две варијанте
Калабара и Колубара чији се основни облик може поставити као
Kalabara или Kolobara". Дуриданов, даље објашњава слово
у у Колубари као латинизацију старог назива, тј. да су Римљани стари назив изврнули према својој речи Columbarium мн. Columbaria (отвор у зиду, ниша, голубарник, гробнице у виду ниша) где је касније
um преко задњег назала код Словена дало
у.
Што се тиче основног предримског назива
Kalabara или Kolobara, Дуриданов ову сложеницу дели на
Kala-bara где
-bara види као илирски облик трачке речи
-para која се често среће у трачкој топонимији. Цела реч би, по Дуриданову, значила "Црна река". Дикенман је још 1941., пре Дуриданова, делио
Kolu-bara, где је у
-bara видео истоимену словенску реч која у бугарском може значити и "поток", а целу реч је тумачио као "Крива река".
Дакле, овде се може извести јасан закључак да, по Дуриданову, река
КАЛАБАРИНА и
КОЛУБАРА имају исту илирско-трачку основу у
Kalabara или Kolobara, с тим што је Колубара претрпела латинизацију у римском периоду преко Columbaria и добила слово
у, док је Калабарина до данашњег дана задржала поменуту илирско-трачку основу и то захваљујући сличности
kala са словенским
kal.
Колубару је детаљно у више радова и у више покушаја обрадио наш академик Александар Лома, што и не чуди за једног Ваљевца. Зато се ваља осврнути на његово објашњење овог, како га Тома Маретић назива „тамног хидронима“.
-
КОЛУБАРА - У једном од својих првих радова, Лома је претпоставио келтско порекло овог хидронима. Почевши од сазвучја са Купом (антички
Colapis) другом притоком Саве која у себи садржи индоевропску реч "ap" са значењем "вода, река", Лома је претпоставио као основни тзв. "илирски (панонски)" предложак за Колубару
Kol-ap. По досељавању Келта на ове просторе долази до замене индоевропског "ap" са келтским истозначним "ambra" које је се често среће у хидронимији келтског простора. Тако добијено
Kol-ambra у српском би се сводило на
Кол-убра што је поставио у паралелу са притоком Студенице -
ИЗУБРА за чији назив је сматрао да долази из предсловенског супстрата. За трансформацију
-убра у
-бара понудио је неколико објашњења, између осталих и утицај средњовековног угарског (имао тенденцију уметања вокала у стране сугласничке групе) и уплив ктетика колубарски и етника Колубарац који се могу изводити и из Колубара и из *Колубра. Међутим, како се
-бара појављује већ око 1300. године у записима, у доба пре замене полугласа (тада се још говорило
угрски а не
угарски) и то не само у угарским већ и у
дубровачким списима и како је накнадно утврђено да река Изубра ипак има словенску етимологију, Лома напушта ову келтску теорију о пореклу имена Колубаре.
У том тренутку, Лома сматра, да методологија у тумачењу хидронима на макро-плану, која се састоји у проверавању сличности назива на територији која дели језичке и историјске споне (за коју се у увом случају може сматрати читав словенски простор) није даља убедљиве резултате за случај Колубаре. Лома још и каже:
За Колубара, сви напори истраживача који су имали широк увид не само у топонимију словенских земаља, већ и у оне језике и њихове остатке који су се на овом тлу говорили пре доласка Словена, нису изнели на видело неку сличну, „расветљујућу“ паралелу.
Лома је, напуштајући анализу на макро-плану хидронима Колубаре, покушао да њену етимологију изведе у микро-контексту околне топонимије у садејству са оскудним историјским изворима, стварајући на тј начин једну сложену, али веома логички утемељену теорију чије ћу главне постулате покушати овде укратко да изнесем таксативно:
- Тврђава у Бранговићу (Јеринин град) у античко доба носила је име Columbaria od Columbarium (отвор у зиду, ниша, голубарник, гробнице у виду ниша), а добила је име због многобројних пећина на странама кањона реке Градац на потезу Бранговић-Манастир Ћелије;
- Овај назив, али окрњен, можда се налази и у списку Дарданских тврђава код Прокопија где су последње три у низу
Prinoniana (Лома убицира ово са остацима тврђаве у селу Парамун код Косјерића),
Pamilions (читати: Paullinos које дало ороним Повлен) и
Aria за коју Лома претпоставља да је на карти или итерару са којих је Прокопије вршио препис због дужине назива било уписано:
COLUMB
ARIA
, те је први део речи COLUMB био нечитак или немаром није преписан. Иначе ове три последње тврђаве са списка, у правцу југ-север, налазе се на старом римском путу Maluense (код Пожеге) — Sirmium који је пролазио кроз клисуру реке Градац;
- Најранији словенски облик Kolϙbar'a сводио се гласовно на Columbaria, што је на крају дало Колубара;