Аутор Тема: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан  (Прочитано 7862 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« послато: Јун 20, 2018, 12:34:59 поподне »
Зна ли неко нешто више о пореклу ове породице? Славе Св. Трифуна (14.02.), не баш тако често славу и немају предање да су пореклом из ЦГ, па ја претпостављам да су досељени или са простора Старе Србије или из копаоничког краја. Свињиште је типично планинско село у том крају, слично Иван Кули, Горњем Гајтану или Добром Долу:

http://www.geonames.org/785173/svinjiste.html

Код Вујадина Рудића у књизи "Становништво Топлице" се ово каже за становнике Свињишта:

"Иван Кула и Свињиште насељени су становништвом са Копаоника и Косова, из околине Пећи и Црне Горе. У Иван—Кули живе Петровићи, Димитријевићи и други, а у Свињишту – Рашковићи, Андрићи, Јовановићи и други. Рашковићи су се доселили из Мораче 1876. године. Оба села су пре ослобођења Топлице од Турака била насељена албанским и турским становништвом."

У "Географској енциклопедији насеља Србије":

"СВИЊИШТЕ (64 ст.), сточарско (67,2% аграрног ст.) сеоско насеље разбијеног типа, у подножју Лаза (1126 m) и Чуке (1005 m), 37 km ЈИ од Куршумлије. Површина атара износи 1.319 ha. Просторно се развија у висинском појасу 700—970 m. Подељено је на два засеока: Село (Свињиште) и Сабориште. Припада старим српским насељима (два црквишта вероватно из доба Немањића). Помиње се у попису 1444–1446. год. (37 домова) као Горње и Доње Свињиште. Ст. је српско (слави Св. Петку, Св. Архангела и др.; литије Тројице), досељено крајем ХIХ в. из Црне Горе и околине Пећи. Индекс демографског старења (ј,) креће се у распону од 0,2 (1961) до 2,2 (1991). Електрифицирано је 1984, а водом се снабдева из копаних бунара."

Дакле, највероватније су пореклом из околине Пећи, али ми је потребна потврда неког ко се боље разуме у топличке родове, нарочито оне који славе Тривуњдан.  :) Једину информацију коју имам о пореклу од самог Радисављевића је да су род са Андрејићима (или можда Андрићима) из истог села који славе исту славу, да су се у прошлости оделили али не зна које им је било старије презиме.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #1 послато: Јун 20, 2018, 01:11:02 поподне »
Зна ли неко нешто више о пореклу ове породице? Славе Св. Трифуна (14.02.), не баш тако често славу и немају предање да су пореклом из ЦГ, па ја претпостављам да су досељени или са простора Старе Србије или из копаоничког краја. Свињиште је типично планинско село у том крају, слично Иван Кули, Горњем Гајтану или Добром Долу:

http://www.geonames.org/785173/svinjiste.html

Код Вујадина Рудића у књизи "Становништво Топлице" се ово каже за становнике Свињишта:

"Иван Кула и Свињиште насељени су становништвом са Копаоника и Косова, из околине Пећи и Црне Горе. У Иван—Кули живе Петровићи, Димитријевићи и други, а у Свињишту – Рашковићи, Андрићи, Јовановићи и други. Рашковићи су се доселили из Мораче 1876. године. Оба села су пре ослобођења Топлице од Турака била насељена албанским и турским становништвом."

У "Географској енциклопедији насеља Србије":

"СВИЊИШТЕ (64 ст.), сточарско (67,2% аграрног ст.) сеоско насеље разбијеног типа, у подножју Лаза (1126 m) и Чуке (1005 m), 37 km ЈИ од Куршумлије. Површина атара износи 1.319 ha. Просторно се развија у висинском појасу 700—970 m. Подељено је на два засеока: Село (Свињиште) и Сабориште. Припада старим српским насељима (два црквишта вероватно из доба Немањића). Помиње се у попису 1444–1446. год. (37 домова) као Горње и Доње Свињиште. Ст. је српско (слави Св. Петку, Св. Архангела и др.; литије Тројице), досељено крајем ХIХ в. из Црне Горе и околине Пећи. Индекс демографског старења (ј,) креће се у распону од 0,2 (1961) до 2,2 (1991). Електрифицирано је 1984, а водом се снабдева из копаних бунара."

Дакле, највероватније су пореклом из околине Пећи, али ми је потребна потврда неког ко се боље разуме у топличке родове, нарочито оне који славе Тривуњдан.  :) Једину информацију коју имам о пореклу од самог Радисављевића је да су род са Андрејићима (или можда Андрићима) из истог села који славе исту славу, да су се у прошлости оделили али не зна које им је било старије презиме.

Становништво Иван Куле, Доброг Дола и Свињишта је највећим делом досељени из околине Истока и Пећи, и Ибарског Колашина. Јако је мало писано о селима у Косаници, тако да су сачуване матичне књиге у месним канцеларијама најпоузданији извор. Скоро је објављена монографија Голуба Јашовића - Ономастика слива Косанице или неки случај назив, која на моје пријатно изненађење даје објективну слику порекла, односно места досељавања родова у Косаницу.
Књига ми је тренутно није при руци, али ћу вечерас погледати и известити :)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #2 послато: Јун 20, 2018, 01:38:06 поподне »
Становништво Иван Куле, Доброг Дола и Свињишта је највећим делом досељени из околине Истока и Пећи, и Ибарског Колашина. Јако је мало писано о селима у Косаници, тако да су сачуване матичне књиге у месним канцеларијама најпоузданији извор. Скоро је објављена монографија Голуба Јашовића - Ономастика слива Косанице или неки случај назив, која на моје пријатно изненађење даје објективну слику порекла, односно места досељавања родова у Косаницу.
Књига ми је тренутно није при руци, али ћу вечерас погледати и известити :)

Хвала Еквиноксе.  :) Било би занимљиво ако у тој књизи пише тачно село из кога су се доселили у Свињиште...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #3 послато: Јун 20, 2018, 01:47:42 поподне »
Хвала Еквиноксе.  :) Било би занимљиво ако у тој књизи пише тачно село из кога су се доселили у Свињиште...
Нема на чему, Никола! Извињавам се на словним грешкама!!

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #4 послато: Јун 20, 2018, 04:25:12 поподне »
Становништво Иван Куле, Доброг Дола и Свињишта је највећим делом досељени из околине Истока и Пећи, и Ибарског Колашина. Јако је мало писано о селима у Косаници, тако да су сачуване матичне књиге у месним канцеларијама најпоузданији извор. Скоро је објављена монографија Голуба Јашовића - Ономастика слива Косанице или неки случај назив, која на моје пријатно изненађење даје објективну слику порекла, односно места досељавања родова у Косаницу.
Књига ми је тренутно није при руци, али ћу вечерас погледати и известити :)
Било би добро ако би могао да је однесеш у удружење да се убаци у дигиталну библиотеку.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #5 послато: Јун 20, 2018, 05:52:04 поподне »
Становништво Иван Куле, Доброг Дола и Свињишта је највећим делом досељени из околине Истока и Пећи, и Ибарског Колашина. Јако је мало писано о селима у Косаници, тако да су сачуване матичне књиге у месним канцеларијама најпоузданији извор. Скоро је објављена монографија Голуба Јашовића - Ономастика слива Косанице или неки случај назив, која на моје пријатно изненађење даје објективну слику порекла, односно места досељавања родова у Косаницу.
Књига ми је тренутно није при руци, али ћу вечерас погледати и известити :)

Свињиште је по свој прилици компактна насеобина колониста из Ибарског Колашина, или боље рећи, обода Ибарског Колашина према Метохијској Подгори.

Гуџулићи је надимак Андрића, Радисављевића и Јовановића досељених из Ибарског Колашина. Упркос томе, предања Андрића и Јовановића о месту порекла се не уклапају употпуности, мада је та разлика релативна, због специфичног географског положаја села Др(иј)ен јер је оно најистуреније село које административно припада Зубином Потоку, а географски не припада Ибарском Колашину већ Подгору.

За Андриће и Јовановиће се недвосмислено каже да су пре пореклом из села Дријен у Ибарском Колашину и да су досељени у Косаницу 1879. године (Андрићи), да су рођаци са Радисављевићима и којима је даља старина у Колашину црногорском у коме су се презивали презименом Кадић(Андрићи) док за Јовановиће нема тако детаљних информација.

За Радисављевиће се каже да су пореклом из околине Пећи, одакле су се доселили пре сто година. Две куће Радисављевића су промениле славу у Свињишту и сада славе Св. Ранђела док остале четири куће у селу славе Св.Тривуна и Св. Ранђела. Такође се каже да су род са Андрићима.

Све три фамилије славе исту комбинацију слава (Тривуњдан и Аранђеловдан) и мислим да се комотно може закључити да се ради о једном истом роду који је после Српско-турских ратова (1879) колонизован у Косаницу, односно Топлицу.

Иначе, преостале фамилије у Свињишту су такође досељене из Дрена код Зубиног Потокоа док је једна фамилија досељена из оближњег Чечева, које припада географској области Ибарског Колашина.

Оно што мени предање Андрића а самим тим и Радисављевића још интересантнијим јесте помињање презимена Кадић као старог презимена.
Комбинација славе, географске локације даљег порекла (црногорски Колашин) и старог презимена не упућује на порекло од бјелопавличких Кадића међутим, стицајем околности знам да у селу Бијеле у околини Шавника постоји род православних Кадића, чији славу не знам, а који би условно могли да се повежу са географском локацијом и презименом из предања Андрића.

Трећа, мање вероватна опција је да је направљена накнадна “реконструкција” породичног предања о даљем пореклу из Колашина, односно Црне Горе на основу сећања на старо презиме. Благоје и Радослав Павловић су пренели записе Аврама Поповића који каже за род Вилимоновића - Кадића да су била три брата у Ковачици, од којих се један иселио у Лешак, други остао у Ковачици, а трећи отишао к’ Пећи.
Иако мало вероватна, због различите крсне славе, постоји и могућност да је овај род, који је из Дрена исељен у Косаницу, потомство тог трећег исељеног Ковачанина, који би могао бити I2-M223, I2-A1221 или R1-YP617.

Ја бих прво кренуо са испитивањем везе са Кадићима из Бијеле.
Да ли је Радисављевић тестиран? Тестирање би отклонило многе дилеме и фокусирало истраживање у једном правцу.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #6 послато: Јун 20, 2018, 05:54:35 поподне »
Било би добро ако би могао да је однесеш у удружење да се убаци у дигиталну библиотеку.

Радо. Имам још неколико сличних књига које намеравам да донесем али никако да стигнем од обавеза.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #7 послато: Јун 20, 2018, 06:04:02 поподне »
Свињиште је по свој прилици компактна насеобина колониста из Ибарског Колашина, или боље рећи, обода Ибарског Колашина према Метохијској Подгори.

Гуџулићи је надимак Андрића, Радисављевића и Јовановића досељених из Ибарског Колашина. Упркос томе, предања Андрића и Јовановића о месту порекла се не уклапају употпуности, мада је та разлика релативна, због специфичног географског положаја села Др(иј)ен јер је оно најистуреније село које административно припада Зубином Потоку, а географски не припада Ибарском Колашину већ Подгору.

За Андриће и Јовановиће се недвосмислено каже да су пре пореклом из села Дријен у Ибарском Колашину и да су досељени у Косаницу 1879. године (Андрићи), да су рођаци са Радисављевићима и којима је даља старина у Колашину црногорском у коме су се презивали презименом Кадић(Андрићи) док за Јовановиће нема тако детаљних информација.

За Радисављевиће се каже да су пореклом из околине Пећи, одакле су се доселили пре сто година. Две куће Радисављевића су промениле славу у Свињишту и сада славе Св. Ранђела док остале четири куће у селу славе Св.Тривуна и Св. Ранђела. Такође се каже да су род са Андрићима.

Све три фамилије славе исту комбинацију слава (Тривуњдан и Аранђеловдан) и мислим да се комотно може закључити да се ради о једном истом роду који је после Српско-турских ратова (1879) колонизован у Косаницу, односно Топлицу.

Иначе, преостале фамилије у Свињишту су такође досељене из Дрена код Зубиног Потокоа док је једна фамилија досељена из оближњег Чечева, које припада географској области Ибарског Колашина.

Оно што мени предање Андрића а самим тим и Радисављевића још интересантнијим јесте помињање презимена Кадић као старог презимена.
Комбинација славе, географске локације даљег порекла (црногорски Колашин) и старог презимена не упућује на порекло од бјелопавличких Кадића међутим, стицајем околности знам да у селу Бијеле у околини Шавника постоји род православних Кадића, чији славу не знам, а који би условно могли да се повежу са географском локацијом и презименом из предања Андрића.

Трећа, мање вероватна опција је да је направљена накнадна “реконструкција” породичног предања о даљем пореклу из Колашина, односно Црне Горе на основу сећања на старо презиме. Благоје и Радослав Павловић су пренели записе Аврама Поповића који каже за род Вилимоновића - Кадића да су била три брата у Ковачици, од којих се један иселио у Лешак, други остао у Ковачици, а трећи отишао к’ Пећи.
Иако мало вероватна, због различите крсне славе, постоји и могућност да је овај род, који је из Дрена исељен у Косаницу, потомство тог трећег исељеног Ковачанина, који би могао бити I2-M223, I2-A1221 или R1-YP617.

Ја бих прво кренуо са испитивањем везе са Кадићима из Бијеле.
Да ли је Радисављевић тестиран? Тестирање би отклонило многе дилеме и фокусирало истраживање у једном правцу.

Свака част Еквиноксе и пуно хвала!  :) Радисављевић није тестиран, видећу са њим да ли је дефинитивно око тога заинтересован, мада нисам баш стекао такав утисак.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #8 послато: Јун 20, 2018, 06:15:32 поподне »
Могуће да се ради о Рашковићима из Дријена, који су кумови Чубрцима и чија је миграција ишла Морача-Руговска клисура-Дријен... чини ми се да славе Арнђеловдан, а за малу славу не знам. Пореклом су од Меденица.
« Последња измена: Јун 20, 2018, 06:36:17 поподне Милош »

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #9 послато: Јун 20, 2018, 06:43:57 поподне »
Ја бих прво кренуо са испитивањем везе са Кадићима из Бијеле.
У Дробњаку има две породице Кадић. Једни живе у Пошћењу, славе Св. Саву, огранак су Грбовића. Ови из Бијеле су ту досељени крајем 19. века из Мораче и славе Ћириловдан, а прислужују Св. Илију. Требало би да је некада у Ускоцима живело братство Кадић које је одселилио негде према Колашину и Бјеласици. То је све што је о њима остало упамћено.
« Последња измена: Јун 20, 2018, 06:46:44 поподне Дробњак »
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #10 послато: Јун 20, 2018, 10:14:42 поподне »
У Дробњаку има две породице Кадић. Једни живе у Пошћењу, славе Св. Саву, огранак су Грбовића. Ови из Бијеле су ту досељени крајем 19. века из Мораче и славе Ћириловдан, а прислужују Св. Илију. Требало би да је некада у Ускоцима живело братство Кадић које је одселилио негде према Колашину и Бјеласици. То је све што је о њима остало упамћено.

Могуће је да је то братство предачко овом роду Гуџулића, с обзиром на наведено предање о пореклу из црногорског Колашина. Штета што се не зна слава тих исељених Кадића, ако је у питању Тривуњдан, то би веома оснажило ту везу.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #11 послато: Јун 21, 2018, 12:17:35 пре подне »
Свака част Еквиноксе и пуно хвала!  :) Радисављевић није тестиран, видећу са њим да ли је дефинитивно око тога заинтересован, мада нисам баш стекао такав утисак.  :)

Нема на чему, Никола! :) Било би супер када би био вољан да се тестира!

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #12 послато: Јун 21, 2018, 09:08:00 пре подне »
Могуће је да је то братство предачко овом роду Гуџулића, с обзиром на наведено предање о пореклу из црногорског Колашина. Штета што се не зна слава тих исељених Кадића, ако је у питању Тривуњдан, то би веома оснажило ту везу.
Једини Кадићи којих је било у ближој околини Колашина (Морача) славили су ћириловдан.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #13 послато: Јун 21, 2018, 12:53:11 поподне »
Једини Кадићи којих је било у ближој околини Колашина (Морача) славили су ћириловдан.

Водио сам се Дробњаковим податком о неким посебним Кадићима из Ускока:

У Дробњаку има две породице Кадић. Једни живе у Пошћењу, славе Св. Саву, огранак су Грбовића. Ови из Бијеле су ту досељени крајем 19. века из Мораче и славе Ћириловдан, а прислужују Св. Илију. Требало би да је некада у Ускоцима живело братство Кадић које је одселилио негде према Колашину и Бјеласици. То је све што је о њима остало упамћено.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #14 послато: Јун 21, 2018, 05:03:36 поподне »
Водио сам се Дробњаковим податком о неким посебним Кадићима из Ускока:
На Барама више Сировца, у Ускоцима, постоји Кадића брдо. Те Кадиће, нико није упамтио. Што би значило да су се одселили пре доласка садашњег становништва, значи пре друге половине 18. века. Кадића је било у Бјелопавлићима и прогнани су после убиста књаза Данила, кога је убио Тодор Кадић. Данашњи Кадићи у Бјелопавлићама немају са њима никакве везе него су се ту населили из Бијеле после Другог светска рата.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Владимир Андрић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
  • Економиста из Београда
    • http://www.vladimirandric.com/
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #15 послато: Новембар 27, 2018, 02:41:17 пре подне »
Драги сви,

Моје име је Владимир Андрић, рођен сам, живим и радим у Београду. Родом сам из села Свињишта са Радан планине. У наставку Вам достављам текст који говори о пореклу породица Андрић и Радисављевић који сам саставио на бази усменог предања и писаних извора који су ми били доступни на интернету:

"Андрија и Радисав, од оца Симеона или Сима, за кога не знам како се презивао, дошли су из Мораче у село Дријен. Андрија и Радисав носили су презиме Гуџулић, и упокојили су се у Дријену. Андријини синови, Тривун, Вукосав и Савo, долазе у Свињиште 1878. године, и узимају презиме Андријић, то јест Андрић, по своме оцу Андрији. Радисављеви синови, Раденко, Вукајло и Мрљо, долазе у Свињиште исте године кад и Андријићи, с тим што узимају презиме Радисављевићи, по оцу Радисаву.

Село Дријен налази се на ушћу Дренске реке у Ибар, на пола пута од Лепосавића према Лешку. Благоје Павловић, у својој књизи „Насеља и миграције становништва општине Лепосавић“ из 2003. године, коју је издао Институт за српску културу Приштина/Лепосавић, наводи да је становништво села углавном досељено из данашње северне Црне Горе, највећим делом из племена Васојевића. Павловић, међутим, нигде не спомиње презиме Гуџулић када говори о родовима који су населили Дријен, Лепосавић и Лешак. Ово презиме се не спомиње, такође, ни у књизи „Презимена у Црној Гори“ коју су 2003. године објавили Вукота и Аким Миљанић.

Једном речју, Гуџулић, по свему судећи, не представља аутохтоно српско презиме из Црне Горе, већ је, по свој прилици, изведено од речи гуџа, како се звала стара српска чобанска игра слична хокеју на трави. Да су се у северној Црној Гори Срби „гуџали“ најбоље показује слика на интернет адреси удружења Спона Беране из Црне Горе http://espona.me/index.php/drustvo/4302-tragom-jedne-stare-fotografije-petrovdan-djeca-i-gudza, усликана давне 1948. године на Петровдан. Постоје, истини за вољу, Гуџулићи у околини Крагујевца, а воде порекло од Гуџула, који су од села Чибуковац код Краљева. Oве Гуџуле од Краљева су, међутим, у сродству са Раковићима из Тутина који су пореклом такође из Берана, што указује да се и у овом случају, највероватније, ради о изведеном презимену. Иначе, о овим Гуџулама и Гуџулићима извештава Мирко Д. Раковић у својој књизи „Братства Раковићи-Од постанка до III. миленијума“ коју је аутор сопственим напорима штампао у 100 примерака. Занимљиво је, такође, да је од речи гуџа настало и муслиманско презиме Гуџевић-о овоме, у свом тексту „О гуџању“ у загребачким Новостима од 13.02.2018. године, пише Синан Гуџевић, муслимански књижевник и новинар, родом из села Граб, надомак Новог Пазара.

Из свега горе наведеног чини ми се да су Андрија и Радисав, након доласка у Дријен, узели презиме Гуџулић, јер су се, највероватније, претежно бавили сточарством, али које је изворно презиме њиховог оца Симеона, који је остао и упокојио се у Морачи, остаје неутврђено, заједно са разлогом њиховог накнадног преузимања породичног имена Гуџулић. Ово потврђује и Голуб Јашовић који, у својој књизи „Ономастика слива реке Косанице“ из 2018. године, наводи да се презиме Гуџулић некада односило на родове Андрића, Јовановића и Радисављевића који су, према његовим речима, дошли у Свињиште 1879. године из околине Ибарског Колашина, у чијој се околини налази и село Дријен. Јашовић за Андриће и Јовановиће даље наводи да су у роду са Радисављевићима, што је тачно, имајући у виду да су Андрија и Радисав, од кога потичу Радисављевићи, били рођена браћа. Јашовић наводи, такође, да су Андрићи и Јовановићи пореклом од црногорског Колашина (незванични центар Морачке регије), у коме су се Андрићи презивали Кадић, док за Јовановиће нема тако детаљних информација.

Често сам од старијих у Свињишту слушао да наша породица у истину води порекло од породице Кадић из Црне Горе. С тим у вези пронашао сам, у већ поменутој књизи Вукоте и Акима Миљанића „Презимена у Црној Гори“, да постоје Кадићи из села Горња Бијела у околини Шавника. Ово село се налази на око 30-40 километара од црногорског Колашина одакле су Андрићи, ако је веровати усменом предању, дошли за село Дријен. Познато је, такође, да су многи Кадићи, бежећи од крвне освете, пребегли из Црне Горе на север Косова након што је 1860. године Тодор Кадић извршио атентат на књаза Данила Петровића у Котору. Могуће је, стога, да су Андрија и Радисав узели презиме Гуџулић да би заметнули траг својим прогонитељима из Црне Горе.

Пронашао сам, такође, да Рашковићи из Свињишта, као и Кадићи, потичу из села Горња Бијела у околини Шавника, што су такође забележили Вукота и Аким Миљанић. Рашковићи су се, као својевремено и Андрија и Радисав Гуџулић, населили у селу Дријен, о чему пише Секула Добричанин у свом раду из 1984. године „Доња Морача: живот и обичаји народни по традицији“. Добричанин, на 47-ој страни свога рукописа, спомиње Рашковиће из Дријена као кумове Чубрка из Слатине (Вучитрн), који су, такође, Морачани. Коначно, Рашковићи долазе у Свињиште око 1875-1876. године, готово истовремено када и Андрија, Вукосав и Саво Гуџулић. Долазак Рашковића у Свињиште је, иначе, забележио Вујадин Б. Рудић у својој књизи „Становништво Топлице", коју је 1977. године штампала Српска академија наука и уметности.

Моја претпоставка је да су Кадићи, заједно са Рашковићима, Чубрцима и многим другим родовима из Мораче, пребегли из Црне Горе у Србију у таласу великог насељавања Топличког краја српским живљем из Црне Горе, крећући се добро познатом миграцијском трасом Морача-Руговска клисура-Дријен. Кадићи су затим, након доласка у Дријен, променили своје презиме у Гуџулић у страху од крвне освете да би касније, заједно са Рашковићима, дошли у Свињиште око 1875. године."


« Последња измена: Новембар 27, 2018, 02:44:32 пре подне Владимир Андрић »

Ван мреже Владимир Андрић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
  • Економиста из Београда
    • http://www.vladimirandric.com/
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #16 послато: Новембар 27, 2018, 02:41:51 пре подне »
Све горе наведене информације, а посебно оне које су плод усменог предања, треба узети са резервом, и ја не могу у потпуносту да гарантујем њихову тачност и аутентичност. Стога бих волео да се подвргнем ДНК тестирању, при чему се слажем са већ поменутим предлогом да истраживање треба фокусирати у правцу везе са Кадићима из Горње Бијеле, јер је то усмено предање и даље актуелно у оквиру породице Андрић.

Да ли неко од чланова овог форума може да ми упути како да обавим ДНК тестирање? Уколико таквих међу Вама има, слободно ме контактирајте на следеће контакт адресе:мобилни телефон:+381638268239; емаил адресe: [email protected] i [email protected].

Унапред од Бога захвалан!

Владимр Љ. Андрић

« Последња измена: Новембар 27, 2018, 02:43:58 пре подне Владимир Андрић »

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #17 послато: Новембар 27, 2018, 11:48:44 пре подне »
Поздрав,

1. У с. Дрен, СО Зубин Поток живе ваши рођаци који су узели нова презимена Костовићи, Радивојевићи, Радићи и Радичевићи а Гуџулићи им је остало као надимак као и вама што сте отселили у Топлицу. Они сигурно знају ко вам је од њих најближи. Нађите некога од њих и то ћете знати. У Дрен су доселили из с. Осојане, СО Исток.

2. У Подгору постоје три фамилије које славе вашу славу: Репановићу у Осојане, Костићи у Кошу и Закићи у Шаљиновици. Репановићи су сигурно рођаци са Гуџулићима. Све три фамилије се у Подгору се рачунају у Србе староседеоце а не у насељене Црногорце.

3. Бројност Гуџулића у Дрену и Репановића у Осојане показује да је НЕТАЧНО
да сте досељени из данашње Црне Горе средином деветнаестог века већ је то било раније. Значи тим одпада и та прича о Кадићима и вашој вези са њима јер је убиство Књаза Данила било 1860 године а тада су ваши били у одавно у Дрену. Ваш корен је скоро сигурно од 1700 па надаље у Дреници јер Репановићи знају да су у Осојане доселили из Дренице.
« Последња измена: Новембар 27, 2018, 11:53:56 пре подне Rugovac »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #18 послато: Новембар 27, 2018, 01:20:03 поподне »
Све горе наведене информације, а посебно оне које су плод усменог предања, треба узети са резервом, и ја не могу у потпуносту да гарантујем њихову тачност и аутентичност. Стога бих волео да се подвргнем ДНК тестирању, при чему се слажем са већ поменутим предлогом да истраживање треба фокусирати у правцу везе са Кадићима из Горње Бијеле, јер је то усмено предање и даље актуелно у оквиру породице Андрић.

Да ли неко од чланова овог форума може да ми упути како да обавим ДНК тестирање? Уколико таквих међу Вама има, слободно ме контактирајте на следеће контакт адресе:мобилни телефон:+381638268239; емаил адресe: [email protected] i [email protected].

Унапред од Бога захвалан!

Владимр Љ. Андрић

Владимире, дали сте леп преглед предања о вашој породици, а Руговац вам је одговорио око сродних породица које су остале да живе у Метохијском Подгору. Ја бих само додао да место одакле су се Гуџулићи иселили у Свињиште није Дрен (Дријен) код Лепосавића, већ онај који се налази између Зубиног Потока и Црколеза, на самом јужном ободу Ибарског Колашина. Што се тиче тестирања, најзгодније вам је да се учланите у Друштво српских родословаца "Порекло" чиме добијате могућност да се у ДНК центру у Београду тестирате по цени од 6500 динара, уместо 13 000 динара колико износи редовна цена.

http://dnk.rs/Pra-poreklo
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Владимир Андрић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
  • Економиста из Београда
    • http://www.vladimirandric.com/
Одг: Радисављевићи, Свињиште (Куршумлија), Тривуњдан
« Одговор #19 послато: Новембар 28, 2018, 03:02:47 поподне »
Драги Руговац и НиколаВук,


Хвала Вам најлепше на пруженим информацијама!!! Научио сам доста из Ваших одговора!!!

Искрено, нисам ни знао да постоји село Дрен у СО Зубин Поток о коме говорите, а још мање да тамо има Гуџулића и фамилија које су њима сродне. Прича о пореклу од породице Кадић је, као што сам већ рекао, плод усменог предања, и самим тим се не може узети безрезервно, што иде у прилог аргументованим чињеницама које сте изнели.

У сваком случају, ја ћу у наредном периоду обавити тестирање, и чим резултати буду готови, поставићу их на овај форум како би сви које занима ова тема имали додатне информације на располагању.


Срдачан поздрав, и још једном велико хвала!


Владимир Љ. Андрић