Разлог због којег ја сматрам да је код Срба из БИХ реални проценат И2а између 30%-35%, а Р1а евентуално до 20% су сљедећи:
1. Као прво, знамо да су Срби у БИХ већином имигрантско становништво из Херцеговине, Црне Горе и дијелом старе Србије. Нити у једној већој историјској српској православној области Р1а није заступљена у огромном проценту, чак ни у Војводини (барем колико сам ја видио оне статистике за Банат на овом форуму), гдје би се због великог броја људи са свјетлијом физиономијом то очекивало, а камоли у Црној Гори и Херцеговини, гдје Р1а има релативно слабо, а одакле потиче највећи број Срба из РС.
2. Кад би Р1а био заступљен преко 30%, а имајући у виду чињеницу да је главни дио Срба из БИХ досељен из горепоменутих области, то би значило да су Срби неког асимиловали, и то у огромном проценту. А у БИХ историјски већ вјековима живе само православци, католици и муслимани. Асимилацијом Хрвата и Бошњака, Срби не би повећали постотак Р1а, јер баш код католика и муслимана доминира И2а, а разлика Срба у односу на Хрвате и Бошњаке управо лежи у нижој заступљености те хаплогрупе.
3. Даље, и у Хрватској и у Србији и у Црној Гори процентуални однос хаплогрупа код Срба углавном је подударан. И2а се креће између 30% и 35%, Р1а и Е1б престижу једна другу на другом мјесту зависно од регије до регије, али са увијек сличним процентом, а након њих се води "борба" између Ј2б и И1. Географски су Крајишници најудаљенији слој етничких Срба, па опет генеалошки слабо одударају од Срба из Србије.