Казновиће (Стара Рашка) - старо село и стар назив: „Према историјским споменицима може се поуздано утврдити да је ово насеље врло старо и да је само име такође врло старо, јер га помиње Св. Сава у свом типику за манастир Студеницу. Ту се још види, да је у Казновићима постојала нека црква посвећена Св.Николи. Та црква је у то доба била врло чувена, јер је њен игуман учествовао, поред краља и свештених лица, у избору старешине (игумана) манастира Студенице“.
Камијево (Браничево) - не знам по коме је село добило назив, верујем да није по Алберу Камију
Места са основом „киј“:
Кијево (код Београда, код Баточине, на Косову, у источној Босни, у Далмацији код Книна, и др),
Кијевац (Сурдулица),
Кијевци (Пештер),
Кијевчићи (испод Копаоника) - Киј је старо словенско име. Према традицији, стари руски град Кијев у Малорусији прозван је тако управо по свом заснивачу Кију (Кий), кнезу дњепровских Пољана. Само значење имена Руси овако тумаче: „Имя Кий исследователями возводится к славянским словам *kyjь, *kou-, *kov- в значении «посох, жезл, деревянный молот».“ (са руске википедије) Занимљивост невезана за ове топониме је да је Киј имао брата именом Шчек / Шћек, које име налазимо и у неким нашим крајевима (нпр. презиме Шћекић, старо братство Штеке / Штеци у Доњој Зети и Љешанској нахији). У повељи челнику Муси, Кијевци су по свој прилици родовско име, наводе се села у жупи Брвеник са називима: Киевци Полѩане, КиѥвцЬ СтрмолЬ, Попово Поле КиѥвцЬ. Видети детаљније о овим топонимама код Александра Ломе - „Топонимија Бањске хрисовуље“.
Кнић (Гружа) ?
Козник (Метохија, Пештер, тврђава) - старину топонима видимо према тврђави Козник која се налази изнад Расине, између Бруса и Александровца. Подигнута је у време кнеза Лазара, али је вероватно на том месту и раније постојало неко утврђење. Касније (1405) је деспот Стефан Лазаревић дао Козник и околна села на управу Радичу Поступовићу (Рајко од Расине и Облачић Раде из народне епике). За пештерско село Козник се каже: „О постанку имена постоје два предања: по једном, назив потиче од доминантног занимања становништва – гајењу коза, у време када је село настајало. По другом, назив потиче од планине Козник, на чијим су се падинама населили и искрчили шуму“. Можда назив тврђаве није истог порекла као назив села (по козама и козарству), можда би могао имати везе са основом кос (под неким углом) или коса (као космат, нпр. град на косматом - шумовитом брду, аналогија Космач, Космај), па Косник - Козник. Вероватније у смислу неприступачности на врлети где се само (диво)козе могу попети.
Коловрат (Полимље) - стари словенски етноним и симбол, који означава непрестано кретање твари и духа укруг: рођење - живот - смрт - поновно рођење, итд. Састоји се од речи „коло“ - круг и „врат“ - од глагола вртети. Зашто и када је насеље названо коловратом, и има ли то везе са старословенским симболом или коловратом као прибором (точак, чекрк, пресло) - ? Иначе, само насеље је веома старо и било је важан римски град у периоду од 2. до 5. века.
(хтедох да поставим слику коловрата, али боље не, да ме опет неко не прогласи неонацистом
)
Команице (Мионица) - „Команичани не знају ништа да причају о имену свога села. Ни сељаци суседних села, нарочито старији људи, почешће пута у говору изјасниће се да Команичани „нису наши“, него да су „неки други свет“, али ово не умеју да објасне“. Топонима са основом „ком“ има много код нас (Комови, Комани, и др), а и другде у словенском свету. У источној Словачкој постоји село Команице.
Комарева Хумка (Јужни Банат) - некадашњи назив данашњег Глогоњског Рита. Међутим, у катастарским књигама се још увек налази стари назив села и постоји као катастарска општина. Ко ли је био Комар који је ту сахрањен...
Комрен (код Ниша) - сматра се да је назив романског порекла. Иначе, села Горњи и Доњи Комрен постојала су у предтурско доба, а бележи их турски дефтер из 1498. године. Можда има етимолошке везе са топонимима Коморан (Горње Полимље), Комаран (Доње Полимље).
Костомлатица (Пчиња)
Кострошевци (Сурдулица) - већински бугарско село. Презиме Кострош је прилично заступљено у Словачкој.
Кострц (Косово) - етимологија му се можда може наћи у староруском костЬръ, а ово од старогрчког „кастрон“ или латинског „castrum“ који су рано ушли у словенске језике (А. Лома). Помиње се још у Бањској хрисовуљи краља Милутина 1316. године.
Котража (Шумадија, Драгачево, и другде) - вероватнио изведено од речи котар - насељено подручје око неког већег места (вароши, тврђаве). Котража испод Рудника, код Страгара, се у прошлости звала Добра Лука, од 18. века се устаљује назив Котражје, а у 19. веку - Котража. За драгачевску Котражу пише: „И само необично име села, о коме народ не зна никакво тумачење, и које је вероватно страног порекла, довољно показује, да Котража има давнашњи постанак, и могућно да је то име наследила од ранијег насеља, које је ту постојало“.
Коцељева (Тамнава) - ипак не носи име по средњевековном кнезу панонских Словена Коцељу (9. век), јер се Коцељева тако први пут назива тек у аустријском попису из 1737. године, а ранији назив овог места био је - Спасојевица. Према једној верзији, назив долази од биљке коцеља (кисељак), а према другој (вероватнијој) према неком сеоском кнезу именом Коцељ.
Краставче (Гаџин Хан)
Кулич - село и средњевековна тврђава на ушћу Велике Мораве у Дунав. Тврђава је постојала још у римско доба, а садашњи назив је свакако из времена кад су њоме управљали Словени.
Кумодраж (код Београда) - први пут се помиње у турском дефтеру из 1528. године. Ранији назив села био је - Куманово. Вероватно у етнониму Кумани треба тражити корен основе „кум“ у овом топониму. Ја сам раније мислио да то има везе с неком кумом