Скренули смо сад већ доста са теме, али била је једна занимљива епизода "Квадратуре круга" о људима који су пре око 100 година насељени са Бесне кобиле у Грчку, на границу са Македонијом и живе тамо у једном селу, гаје бостан, говоре српски... "Сеоба има, краја им нема". Знам неке који су пре 100тинак година "колонизовани" из Лике и са Кордуна у САД, па су сад милионери Живот је такав, неком месо, неком купус.
Ма у САД су ишли и из Немачке, а камоли са Кордуна, мени је жао оних који су у двадесетом веку насељавали Косово и Македонију, који су ишли из чистијих српских средина у трусна подручја, мислим на та стратешка насељавања...Ипак су то у неку руку и хероји, јер је требала храбра одлука да се донесе да се из једне средине , где си окружен својим народом, да се оде у неку непознату, малтене, непријатељску средину, да би се поправио проценат становништва,у склопу државне политике...Опет, вероватно , породице које су се одлучивале на то, морале су да имају неке боље услове у односу на то одакле иду, више земље можда...Ипак је ово за нову тему, али , рекох , да дам коментар...Кад сам рекао да ми је жао, нисам маислио на оне који су трајно отишли негде, него баш на оне колонизације после првог светског рата, који су на том новом подручју живели мање од 30 година...А упознао сам човека из Зеленике на мору, који је 1992. , морао из Босне да се исели, населили су га на Косово, одакле је опет морао 1999. да пређе у Црну Гору...Промена средине, сама по себи, уколико се планира да буде трајна, и није ништа необично, али за један људски живот, два пута кретати испочетка, је ипак сувише, а то кроз то су пролазили и поједини колонизатори Македоније и Косова између два рата...