Аутор Тема: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату  (Прочитано 52992 пута)

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« послато: Јул 03, 2016, 12:42:04 пре подне »
Кулизе се помињу на више места на овом форуму и порталу, а не постоји посебна тема на форуму (иако постоје два одлична текста на порталу Порекло), па реших да то исправим . Зову их још светоминци, мратинци, а на овом форуму и мратинштаци. Кулиза је, иначе, погрдно име, дато овим родовима од њихових суседа у значењу улизица (на латинском culus = стражњица).
Трудићу се да не понављам већ написано, већ да, за почетак, на једном месту сакупим досад објављено (линкове) али и подстакнем друге чланове форума да дају свој допринос. Идеју за наслов теме сам позајмио од текста објављеног на порталу Порекло, у ком је објављена студија Радослава Љ. Павловића  “Кулизе (порекло и старина)“, објављену у Гласнику Етнографског института Српске академије наука 1952. године:
http://www.poreklo.rs/2013/07/13/kulize-rodovi-koji-slave-sv-mratu/
Аутор студије помиње на више места теорију о пореклу Кулиза од средњовековних рудара Саса. Помиње и предање код неких Кулиза о пореклу од владарских породица Бранковића и Мрњавчевића. Студија обилује вредним подацима, али је по мом мишљењу закључак да су Кулизе пореклом из северне Албаније је погрешан. Ова теза се изводи из арбанашког порекла речи Кулиза, тј. наставка –за.
Следећи је текст је написао наш форумаш, Синиша Јерковић: http://www.poreklo.rs/2013/10/13/cocici-sasi-medju-srbima/
Закључци његове анализе су:
Цитат
1. Саси рудари, поријеклом из Њемачке Рајнске области населили су у средњем вијеку Србију
2. Присутност Саса на подручју Копаоничке рудне области је историјски потврђена и документована чињеница
3. Простор Копаоника је задржао висок проценат старог, средњевјековног становништва
4. Ћоћићи из Александровачке жупе поријеклом су из мјеста Шошиће на Копаонику
5. Генетска анализа Ћоћића показала је припадност хаплогрупи I2-М223 P78 која није типична за Србе, али је веома карактеристична за подручје сјеверозападне Њемачке
6. Генетски најближа подударања тестирани Ћоћић има са појединцима из Њемачке Рајнске области одакле су доселили Саси на подручје Балкана у Средњем Вијеку
Након свега наведеног да ли можемо одговорити на питање постављено у наслову текста- Да ли су Ћоћићи Саси међу Србима? Са великом вјероватноћом можемо одговорити потврдно. Тестирање Ћоћића на већем броју маркера, као и тестирање већег броја породица Копаоничке рудне области свакако би ову могућност подигло на виши степен. Потомци Саса сасвим сигурно носе и неке друге хаплогрупе, и само упоредном анализом историјских, етнографских, лингвистичких и генетских података можемо доћи до правилних одговора.
Зато би од велике помоћи било шире истраживање које би генетски истражило не само тзв. Кулизе у Србији, већ и католичко становништво рударских центара у Босни (Вареш, Какањ, Крешево, Олово), слично становништво у Македонији и Бугарској, Трансилванијске Сасе као и њемачко становништво Рајнске области. На основу тог истраживања би могли да се извуку убједљивији и валиднији закључци о поријеклу њемачких рудара средњег вијека и преживјелим елементима у нацијама домаћинима.
Како год, ова кратка анализа може да буде први корак у проналажењу одговора на питање: гдје су нестали Саси? Они би и данас могли да буду међу нама. Можда и не говоре њемачки и не знају ништа о рударству и крсте се са три прста, али ако језик и култура умиру, гени остају вјечно да живе и показују шкрт, али дубок траг свјетлости у далеку историју овог народа баш као некад њихов фењер у рударским јамама Копаоника.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #1 послато: Јул 03, 2016, 01:06:46 пре подне »
Досад сам написао само оно што већ знамо  :)
Радољуб Глигоријевић у својој књизи „У престоници војводе Мркше“ даје преглед породица у селу Штави на Копаонику:
Цитат
-засеок Миочиће (Мијочиће): Радисављевићи, Гавриловићи, Стевићи и Нешићи.
-засеок Жељево: Јовићи, Миленковићи (Гавриловићи), Митровићи,  Вучковићи и Младеновићи
-засеок Малкићи:  Танасковићи, Смилићи, Милетићи и Гавриловићи
-засеок Трешница: Јовићи, Лазаревићи, Стојковићи, Симићи и Виторовићи
засеок Добро Брдо: Миленковићи, Ђокићи и Митровићи
-засеок Крњци: Милетићи, Гавриловићи, Симићи, Смилићи и Милићи.
Из Штаве се, после ослобођења од Турака 1878. године, одселила породица Ковачевић. Три брата су отишла у три различита правца – у Тмаву код Куршумлије (сада Петровић), у Калудру, код Прокупља (задржали презиме Ковачевић), и у Паваштицу, код Куршумлије (сада Ристић). Четврти брат је остао у Штави и није имао потомака.
Фамилије у Штави славе Светог Мину, осим засеока Крњци, чија је слава Свети Агатоник, који сваке године пада 4. септембра. Литије у Штави се одржавају на Богојављање и Мали Спасовдан.

"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

mladjo

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #2 послато: Јул 03, 2016, 01:41:46 пре подне »
Икона св.Мине, једна од неколико верзија:



Извор: СПЦ
« Последња измена: Јул 03, 2016, 01:48:54 пре подне млађо »

mladjo

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #3 послато: Јул 03, 2016, 01:42:44 пре подне »
Извините на питању, Кулизе славе и св.Мину и св.Мрату?

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #4 послато: Јул 03, 2016, 07:51:06 пре подне »
Извините на питању, Кулизе славе и св.Мину и св.Мрату?
Свети мученик Мина и свети краљ Стефан Дечански - Мратиндан су два свеца која се славе истог дана, 24. новембра по новом календару (11. новембра по старом календару). Неке Кулизе славе св. Мину, а неке св. Мрату. У Штави у Копаонику, на пример, славе св. Мину.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #5 послато: Јул 03, 2016, 08:07:07 пре подне »
Свети мученик Мина и свети краљ Стефан Дечански - Мратиндан су два свеца која се славе истог дана, 24. новембра по новом календару (11. новембра по старом календару). Неке Кулизе славе св. Мину, а неке св. Мрату. У Штави у Копаонику, на пример, славе св. Мину.
Још један текст где се св. Мина и св. Мрата везују за светог Мартина:
http://www.poreklo.rs/2012/10/21/doseljeni-saski-rudari-doneli-slavljenje-svetog-mrate/
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #6 послато: Јул 03, 2016, 10:35:37 пре подне »
 Католици југоисточне Херцеговине доста су славили светог Мартина.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #7 послато: Јул 03, 2016, 11:39:15 пре подне »
Католици југоисточне Херцеговине доста су славили светог Мартина.

У вези са тим, можеш ли ми нешто више рећи о пореклу Дракулића (фамилија моје баке са мајчине стране) ? Они такође славе св. Мрату, матица им је Кореница у Лики и њена околина. Међутим, наишао сам на податке да су се у Кореницу доселили из области Корјенића у југоисточној Херцеговини, и да су свој нови завичај назвали по старом (Корјенићи-Кореница). Да ли би, с обзиром на славу коју славе, то значило да су у неком временском периоду били католици? Такође је веома карактеристично њихово презиме, које говори да је родоначелник био неки Дракул или Дракула (влашки антропоним)?  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #8 послато: Јул 03, 2016, 12:11:26 поподне »
У вези са тим, можеш ли ми нешто више рећи о пореклу Дракулића (фамилија моје баке са мајчине стране) ? Они такође славе св. Мрату, матица им је Кореница у Лики и њена околина. Међутим, наишао сам на податке да су се у Кореницу доселили из области Корјенића у југоисточној Херцеговини, и да су свој нови завичај назвали по старом (Корјенићи-Кореница). Да ли би, с обзиром на славу коју славе, то значило да су у неком временском периоду били католици? Такође је веома карактеристично њихово презиме, које говори да је родоначелник био неки Дракул или Дракула (влашки антропоним)?  :)
Морао бих провјерити мало око родова. Мратињдан у Херцеговини што ја знам напамет славе Гордићи. Провјерићу још родова па ћу ти јавити. Мени је ту нешто друго занимљиво. У селу Равном има католичких родова који славе Мартиндан. Једина два православна рода у том селу Салате и Краљи славе Митровдан. А у Равном постоја такозвана " ничија црква или Митрова црква" и посвећена је Светом Димитрију. Можда је Митар постао Мартин. Што се тиче твоје породице, ако је везана поријеклом за Коријенић сумњам да је била католичка. Ипак је то предио изван утицаја дубровачке бискупије.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #9 послато: Јул 03, 2016, 12:14:24 поподне »
Морао бих провјерити мало око родова. Мратињдан у Херцеговини што ја знам напамет славе Гордићи. Провјерићу још родова па ћу ти јавити. Мени је ту нешто друго занимљиво. У селу Равном има католичких родова који славе Мартиндан. Једина два православна рода у том селу Салате и Краљи славе Митровдан. А у Равном постоја такозвана " ничија црква или Митрова црква" и посвећена је Светом Димитрију. Можда је Митар постао Мартин. Што се тиче твоје породице, ако је везана поријеклом за Коријенић сумњам да је била католичка. Ипак је то предио изван утицаја дубровачке бискупије.
Заборавих напоменути у претходном посту. Митровдан се слави 8 новембра а Мартин 11 новембра. Јако близу,

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #10 послато: Јул 03, 2016, 12:21:56 поподне »
Заборавих напоменути у претходном посту. Митровдан се слави 8 новембра а Мартин 11 новембра. Јако близу,
Никако да будем доречен. Према историјсским изворима свети Мртин је умро 8 новембра, на дан кад наша црква прославља светог Димитрија. Ето довољно недоумица за једну нову теорију.

mladjo

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #11 послато: Јул 03, 2016, 12:44:50 поподне »
Православна црква св. Мартина слави 12. октобра по јулијанском календар, Католичка црква 11. новембра.

У Српској православној цркви негира се веза православног Мратиндана са римокатоличким Мартинданом и објашњава да је "Св. Мрата" народни надимак за краља Стефана Дечанског, који се обиљежава 11. новембра то јесте 24. новембра.
« Последња измена: Јул 03, 2016, 12:52:39 поподне млађо »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #12 послато: Јул 03, 2016, 10:19:23 поподне »
Православна црква св. Мартина слави 12. октобра по јулијанском календар, Католичка црква 11. новембра.

У Српској православној цркви негира се веза православног Мратиндана са римокатоличким Мартинданом и објашњава да је "Св. Мрата" народни надимак за краља Стефана Дечанског, који се обиљежава 11. новембра то јесте 24. новембра.

Али тај надимак неодољиво подсећа на св. Мартина. Много више од св. Стефана Дечанског.  ;) А стоји да се прославља 11. новембра по јулијанском календару, што је ипак превелика случајност.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #13 послато: Јул 06, 2016, 05:54:38 поподне »
Свети Мартин,светитељ из 4.века је био епископ града Тура.Православна и Римокатоличка црква су до великог раскола били 1000.година једна Црква,па не чуди што имамо исте светитеље.У православном календару има светитеља који су били римске папе (Силвестар,Лав,Урбан,итд.),као и велике духовнике са запада,као Бенедикт из Нурсије.

Логично је следеће:Свети Стефан дечански се упокојио на дан светог Мартина.Касније,кад га је Црква канонизовала,почео се празновати тог дана,и убзро је Мартин остао у сенци.Остало је само траг Мартин=Мратиндан.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #14 послато: Јул 08, 2016, 07:59:00 поподне »
Што се генетике Кулиза и мратинаца до сада имамо неколико хаплогрупа:

Ћоћић из Горњих Вратара код Александровца (Ђурђевдан), пореклом из Шошића у Копаонику је I2M223. Ова хаплогрупа је специфична за Рајнску област Немачке, па је јак траг за саско порекло ове породице.
Цитат
Шошићима сусједно село Штава, заправо је центар Кулиза-родова који славе Мратиндан у том дијелу Србије, у којем је и стара црква св. Мине (православна замјена оригиналног свеца св. Мартина). Поред те главне славе Мратиндана, ова група породица најчешће слави Ђурђевдан, а прислужује Ђурђиц, што се у потпуности поклапа и са крсном славом самих Ћоћића.

Смилић из Штаве на Копаонику (Мратиндан, прецизније Свети Мина) је E-V13
Смилић, Мратиндан, Штава/Копаоник/Србија
Припадају хаплогрупи E-V13. По хаплотипу имају уобичајен хаплотип из рода А, а најближи су им Шекуларци из Трнаваца, Александровачка жупа, који славе Вартоломијевдан. Дакле, близак им је хаплотип из истог краја, па нека веза ту заиста може да постоји.
Смилиће иначе убрајају у Кулизе.
Досад што сам видио ових родова Кулиза, видим да нису сви истог поријекла тј. има их разних хаплогрупа.

Вулићевић из Кијевчића код Лепосавића (Мратиндан) је I2a Динарик Југ
Вулићевић, Мратиндан, Лепосавић, КиМ, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има доста блиских, али не потпуних поклапања. Сврстао сам га у род Мратинштака. Геннерално сам све Мратинштаке сврстао на једно мјесто, јер им хаплотипови нису толико далеки да не би могли бити један род, али у овој фази то не можемо тврдити.

Поријекло самих Вулићевића је занимљиво, они су изгледа дио веће групе Бишеваца Мратинштака који су се из рожајског Бишева расељавали по Ибарском Колашину, рашкој области и Ибру. Вулићевићи у Кијевчићима чак спомињу и да су од Милићевића који данас живе у Бишеву код Рожаја. Иначе ти бишевски мратинштаци су познати под називом Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме Кулизе у Бишеву тврде да су давнашњи досељеници из Куча, али та прича ми је мало сумњива.
Г. Вулићевић је дао податке да су родом из Бишева код Рожаја, што је близу области Штавица из које по предању долазу (по мом закључку не и Смилићи) неке Кулизе из Штаве.
Цитат
Према предању две породице Кулиза доселиле су се у исто време (пре Косова) из Штавице (на горњем Ибру), и по области, из које су дошле, назвале су насеље које су заоновале — Штава. И данас Штављани, као и њихови крвни сродници у суседном Сеоцу, деле се на два огранка: Кнежевиће (Митровиће и Ђокиће) и Малкиће, Малкићане (Стевиће, Вулетиће, Томиће и др.). http://www.poreklo.rs/2013/07/13/kulize-rodovi-koji-slave-sv-mratu/

Од осталих мратинаца на Српском ДНК форуму имамо једног E-V13 и четворицу I2a Динарик Југ:
Врцељ   Бенковац/Далмација   E-V13
Пајкић   Голубац/СРБ   II2a Динарик Југ
Фуштић   Брсково/ЦГ   I2a Динарик Југ
Текић   Трновица/Зворник/РС   I2a Динарик Југ
Вуковић   Бели Манастир/Барања   I2a Динарик Југ

"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже eustahije

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 3
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #15 послато: Јул 21, 2016, 10:27:16 поподне »
    Ја сам Смилић из Штаве, тестирани у Српском ДНК пројекту, па хоћу да мало појасним порекло Штавских кулиза. Ми славимо Св. Мину,(не Мратин дан и не Св.Стефана Дечанског).Далеко порекло моје породице је из области Пилота код Скадра. На Копаоник смо досељени у 14.веку са подручија Штавице (данашња оптшина Тутин). Црва Св. Мине у Штави помиње се први пут почетком 15-тог века. Према мојим сазнањима око 2000 данашњих породица широм Србије па и региона вуче корене од Штавских кулиза.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #16 послато: Јул 22, 2016, 05:20:28 поподне »
    Ја сам Смилић из Штаве, тестирани у Српском ДНК пројекту, па хоћу да мало појасним порекло Штавских кулиза. Ми славимо Св. Мину,(не Мратин дан и не Св.Стефана Дечанског).Далеко порекло моје породице је из области Пилота код Скадра. На Копаоник смо досељени у 14.веку са подручија Штавице (данашња оптшина Тутин). Црва Св. Мине у Штави помиње се први пут почетком 15-тог века. Према мојим сазнањима око 2000 данашњих породица широм Србије па и региона вуче корене од Штавских кулиза.

2.000 породица или 2.000 домова?
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже eustahije

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 3
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #17 послато: Јул 22, 2016, 08:22:22 поподне »
      У праву сте, нисам се тачно изразио, мислио сам 2000 домова.

Ван мреже ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 35
  • I2-PH908 PH3310+ mtDNA V
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #18 послато: Јул 29, 2016, 09:49:44 поподне »
Поздрав од Вулићевића (Савић) из села Кијевчића,  Лепосавића (КИМ),

у нашој кући се каже: славимо Светог Мину-Краља Дечанског, у Бишеву код Рожаја (ЦГ) из кога смо преко око 120 година кренули и зауставили се у Кијевчићу цело је село славило Св.Краља Стефана Дечанског.  1890-1900 је велики број породица из рода *Кулиза населио Рашку област, то је г. Јерковић заиста јако  лепо објаснио у свом излагању о могућем пореклу моје породице.
Скоро сам у Тутину нашао рођаке, имају предање о доласку у Тутин из села Бишева и славе Св. Краља Стефана Дечанског и презивају се Савић, наше старо презиме је било Савић, када смо дошли у Кијевчиће презиме смо променили у Вулићевић (чукундеда Вулић). За моје Савиће из Бишева Ердељановић каже да постоји предање да су старином из Куча, најстарији из племена Куча.

За појам Кулизе никада нисмо чули ни ми ни наши рођаци и тотално нам је непозната реч Кулизе.

Миљан Јокановић у књизи "Племе Кучи" помиње ове Савиће:   

 1089. г.  Савићи- Кумзе- Марковићи у Добрињу


Мислим да требамо бити јако опрезни код доношења закључака о родовима који Славе Св. Краља Стефана Дечанског јер у литератури нама доступној стоје следеће теорије:

Св.Краља Стефан Дечанског славе

1. Потомци Саса радура, Кулизе
2. Потомци Вука Бранковића
3. Потомци Мрњавчевића

то су само теорије које нису доказане, слажем се да су неке више а неке мање вероватне...

Ја бих додао још нешто, по мени родови који славе Св. Краља Стефана Дечанског ( канонизован у светитеља у 14 веку ) могу бити:

*  И породице (родови) брдских племена ( Кучи ), у 17 веку десио се други већи талас крштавања у Кучима јер било је међ Кучима и католика и муслимана, кад кажем Кучи мислим на Србе, тада су се међу породицама из племена Куча направили чврћи и јачи савези ради пружања отпора Турској.
* И још све српске породице које су из неког разлога до крштавања у веру православну биле у вери католичкој или у неком облику јереса.
* И родови који су из захвалности и поштовања и за учињена добра дела према своме народу Св. Краља Стефана Дечанског после канонизовања узели за своје Крсно име.

Тек када сам озбиљно почео да проучавам породице које славе Св. Краља схватио сам колико у ствари има родова са овом крсном славом, преко целе Шумадије слави се Свети Краљ, Херцеговина, Босна, Косово, Црна Гора...

Нашао сам нашу крсну славу међу Расељеним Кучима, Расељеним Дробњацима...

Моја смела теорија гласи: У доба пре боја на Косову, у доба пре великих миграција Српског становништва, у доба за време и пре Немањића И-халпогрупа била је у великом броју заступљена на територији и у племену Куча и осталих Брдских племена.

Када стигну моји резултати на 111 маркера сигуран сам да ће г. Јерковић наћи моного тога интересантног око чега ће се водити истински дубоки дијалози и убеђен сам да ће он успети да проникне у саму суштину ствари.

У међувремену, док чекамо резултате, потрудићу се да моје поридчно стабло на коме озбиљно радим има бар 1000 година старо корење.

Желим вам свако добро, живели у здрављу, сретно, збогом...
   

" Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova! "

Ван мреже ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 35
  • I2-PH908 PH3310+ mtDNA V
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #19 послато: Август 04, 2016, 01:28:33 поподне »
Што се генетике Кулиза и мратинаца до сада имамо неколико хаплогрупа:

Ћоћић из Горњих Вратара код Александровца (Ђурђевдан), пореклом из Шошића у Копаонику је I2M223. Ова хаплогрупа је специфична за Рајнску област Немачке, па је јак траг за саско порекло ове породице.
Смилић из Штаве на Копаонику (Мратиндан, прецизније Свети Мина) је E-V13
Вулићевић из Кијевчића код Лепосавића (Мратиндан) је I2a Динарик ЈугГ. Вулићевић је дао податке да су родом из Бишева код Рожаја, што је близу области Штавица из које по предању долазу (по мом закључку не и Смилићи) неке Кулизе из Штаве.
Од осталих мратинаца на Српском ДНК форуму имамо једног E-V13 и четворицу I2a Динарик Југ:
Врцељ   Бенковац/Далмација   E-V13
Пајкић   Голубац/СРБ   II2a Динарик Југ
Фуштић   Брсково/ЦГ   I2a Динарик Југ
Текић   Трновица/Зворник/РС   I2a Динарик Југ
Вуковић   Бели Манастир/Барања   I2a Динарик Југ

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1285.msg22151#msg22151

Исправио бих господина Јерковића када каже: " Вулићевићи у Кијевчићима чак спомињу и да су од Милићевића који данас живе у Бишеву код Рожаја. Иначе ти бишевски мратинштаци су познати под називом Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме Кулизе у Бишеву тврде да су давнашњи досељеници из Куча, али та прича ми је мало сумњива. "

Исправно је: " Вулићевићи у Кијевчићима су од Савића из Бишева, по предању Савићи су у роду са Милићевићима који данас живе у Бишеву код Рожаја.   Иначе ти бишевски *мратинштаци су познати под називом *Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме *Кулизе у Бишеву тврде да су нај старији из племена Куча, ту причу треба проверити.
" Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova! "

Ван мреже ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 35
  • I2-PH908 PH3310+ mtDNA V
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #20 послато: Август 06, 2016, 02:52:33 поподне »
                        Замолио бих господина Јерковића да избаци термин "Мратинштаци" као ознаку за род, рекао бих да је прикладније СветоМратинци или Мратинци или род Светог Краља Стефана Дечанског, јер неживимо ми у Немачкој и непропагирамо Немачки језик да нам требају немачке кованице "Мратинштак", већ у Србији и говоримо Српски, а што се тиче нашег порекла, наших гена и наше халпогрупе ту је прича тек почела и тек треба да се исприча...
" Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova! "

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #21 послато: Август 14, 2016, 02:54:11 поподне »
Досадашњи генетички резултати родова који славе Мратиндан или св. Мину или св.краља Стефана Дечанског показали су да се не ради о становништву истог поријекла тј. да ова не тако честа слава и надимак Кулизе не издвајају ову групу по основу поријекла, већ на основу могуће раније вјерске припадности.

Занимљив податак доноси предање из Осата које је забиљежио Ристо Јеремић у свом раду "О пореклу становништва тузланске области" гдје каже:

"Становници села Крнићи у Осату славе Мратињ дан и причају како их је цар Душан силом превео у православну веру и наредио им да славе његова оца"

Оно што у овом предању заиста стоји као могуће јесте чињеница да је цар Душан у једном периоду своје владавине заиста прогонио католике. И у Душановом законику је такав став наглашен:

"6. О јереси латинској:
И за јерес латинску, што су обратили хришћане у азимство, да се врате опет у хришћанство, ако се нађе ко пречувши и не повративши се у хришћанство, да се казни како пише у закону светих отаца.
7. О јереси латинској:
И да постави Велика црква протопопе по свима градовима и трговима, да поврате хришћане од јереси латинске, који су се обратили у веру латинску, и да им даде заповест духовну и да се врати сваки у хришћанство.
8. О латинском попу:
И поп латински, ако се нађе, обративши хришћанина у веру латинску, да се казни по закону светих отаца."

Горње предање се поклапа са још једним моментом:

По грегоријанском католичком календару св. Мартин бискуп слави се 11. новембра док се православни Мратиндан или Свети Стефан Дечански слави 24. новембра што је тачно 13 дана календарске разлике између старог и новог календара. Из овог проистиче да је прелазак Мратинштака на православље морао да се деси у периоду када су и католици користили стари календар тј. прије 1582. године.

Супротно од овог би била крсна слава св. Аврамије која пада 11. новембра по новом па би прелазак на православље Аврамијевштака био након 1582. године.

Ја не тврдим да је ово сасвим тачно и да се прелазак на православље уопште десио, али мислим да ово размишљање има доста тога логичног.

С тим у вези треба нагласити да је св. Мартин био доста популаран народни светац и да су обичаји познати као Мартиње или Мартиње били повезани са разним пољским радовима.

Православна црква такође слави св. Мартина Турског, али сасвим другог датума 25 октобра по новом или 12 октобра по старом.




Ван мреже гаша

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 76
  • I1-M227
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #22 послато: Август 14, 2016, 03:48:38 поподне »
Синиша,да ли би се то,онда,исто могло рећи и за нас који славимо Михољдан? По новом календару 12 октобра Православна црква прославља Св.Киријака Отшелника,Михољдан,док католици 29 септембра славе празник посвећен Св.Михајлу.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #23 послато: Август 14, 2016, 03:54:59 поподне »
Синиша,да ли би се то,онда,исто могло рећи и за нас који славимо Михољдан? По новом календару 12 октобра Православна црква прославља Св.Киријака Отшелника,Михољдан,док католици 29 септембра славе празник посвећен Св.Михајлу.

Чини ми се да сам раније управо спомињао Михољдан као примјер сличан Мратиндану.

У средњовјековној Србији католичка популација није уопште била малобројна. Углавном је била концентрисана у градовима и рударским средиштима. Сасвим је логично да је остало тог становништва и међу Србима данас.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #24 послато: Август 14, 2016, 04:17:38 поподне »
Поред овог објашњења о конверзији појединих фамилија могуће је и друго објашњење, а то је да је утицај римске цркве и њеног црквеног календара био прилично јак у Срба прије Светог Саве, да је оставио тако јаке трагове у народном животу који се нису могли избрисати ни у вијековима након тога. Овдје не мислим на данашњу католичку  цркву, већ на римску цркву западног обреда из времена кад је хришћанство још било јединствено. И Констанин Порфирогенит наводи да су Срби покрштени од стране свештеника из Рима (у вријеме кад је Рим још увијек био православан), а у римска црква имала је свој посебан западни обред па и неке свеце који нису били уобичајени на хришћанском истоку или су се славили другим датумима.

Сличан случај као са Мратинданом и Михољданом би могао бити и са Видовданом. Сасвим је јасно да назив Видовдан проистиче из прослављања св. Вита којег католици и данас славе 15. јуна по новом календару тј. прије 1582. славили су га 28. јуна.

У православној цркви овај светац се  слави 16/29 маја.

С обзиром на све ове примјере чини ми се да све то не можемо приписати католичким породицама које су прелазиле на православље, већ то можда вуче коријене из периода кад је српски народ био под јаким утицајем римске цркве у раном средњем вијеку, прије Немањића.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #25 послато: Август 14, 2016, 04:54:20 поподне »

У православној цркви овај светац се  слави 16/29 маја.


Исправка, у православној Цркви се св. Вит прославља и 16/29 маја и 15/28 јуна. У сваком случају култ св. Вита је заступљенији на западу.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #26 послато: Август 14, 2016, 06:29:28 поподне »
....С обзиром на све ове примјере чини ми се да све то не можемо приписати католичким породицама које су прелазиле на православље, већ то можда вуче коријене из периода кад је српски народ био под јаким утицајем римске цркве у раном средњем вијеку, прије Немањића.

У контексту утицаја римске Цркве на Србе у преднемањићко доба, бих имао питање - да ли неко од форумаша зна где може набавити - од проф. Реље Новаковића цитирана књига J. Retingera "Der Serben katholische Vergangenheit" (католичка прошлост Срба)?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #27 послато: Август 14, 2016, 07:18:35 поподне »
У контексту утицаја римске Цркве на Србе у преднемањићко доба, бих имао питање - да ли неко од форумаша зна где може набавити - од проф. Реље Новаковића цитирана књига J. Retingera "Der Serben katholische Vergangenheit" (католичка прошлост Срба)?

Не знам у ком контексту је тај текст користио Новаковић, али може да се нађе на интернету, додуше на њемачком и то писано готицом. Питање је да ли постоји српски превод

http://idb.ub.uni-tuebingen.de/diglit/stml_1898_055/0260

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #28 послато: Август 14, 2016, 07:28:21 поподне »
Не знам у ком контексту је тај текст користио Новаковић, али може да се нађе на интернету, додуше на њемачком и то писано готицом. Питање је да ли постоји српски превод

http://idb.ub.uni-tuebingen.de/diglit/stml_1898_055/0260

Хвала Синиша! :) Новаковић је цитира у "Где се налазила Србија од VII до XII века" Народна књига и Историјски институт, Београд, 1981

Ван мреже шкрњо

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
  • I2>PH908>A5913
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #29 послато: Август 14, 2016, 07:41:39 поподне »
Сличан случај као са Мратинданом и Михољданом би могао бити и са Видовданом. Сасвим је јасно да назив Видовдан проистиче из прослављања св. Вита којег католици и данас славе 15. јуна по новом календару тј. прије 1582. славили су га 28. јуна.
Видовдан потиче од словенског култа Бијелог Вида, док је св. Вит на овим просторима покушај да се предхришћанским обичајима да хришћанско објашњење. Просто не видим логичан разлог зашто би неки св. Вит са Сицилије био толико поштован код Срба.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #30 послато: Август 14, 2016, 08:01:34 поподне »
Видовдан потиче од словенског култа Бијелог Вида, док је св. Вит на овим просторима покушај да се предхришћанским обичајима да хришћанско објашњење. Просто не видим логичан разлог зашто би неки св. Вит са Сицилије био толико поштован код Срба.

Култ св. Вита био је јако раширен на западу, поготово код Нијемаца у Саксонији, одатле се раширио на сусједне Словене у Великоморавској кнежевини, код којих је култ и данас најраширенији. Позната је главна прашка катедрала св. Вита.

Култ св. Вита је у том дијелу Европе постао тако раширен највише због чињенице да су мошти овог светитеља биле смјештене у опатији у Корвеју у Саксонији.

Није искључено да се култ међу Словенима  Велике Моравске ширио и захваљујући сличности имена Световида и Светог Вита.

До Срба и Бугара је култ овог светитеља највјероватније дошао управо преко ћирилометодијевске словенске моравске традиције.

У грчким византијским изворима из тог периода св. Вит се и не спомиње као светитељ.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #31 послато: Август 14, 2016, 08:22:06 поподне »
Један квалитетан рад који је обрадио управо ово питање у вези св. Вита
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-1361/2006-2007/0350-13610731035M.pdf

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #32 послато: Август 14, 2016, 08:56:22 поподне »
7. О јереси латинској:
И да постави Велика црква протопопе по свима градовима и трговима, да поврате хришћане од јереси латинске, који су се обратили у веру латинску, и да им даде заповест духовну и да се врати сваки у хришћанство.

Цар Душан йе, без икакве сумње, знао све падеже и поуздано нѣйе писао "по градовима" и "по трговима", што важи и за његове писаре. Ово йе прѣведено на правила тршићке бабе Йегде. Ако неко има везу ка изворному писанийу Душанова Законика, молим да  окачи.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #33 послато: Август 14, 2016, 09:13:47 поподне »
Видовдан потиче од словенског култа Бијелог Вида, док је св. Вит на овим просторима покушај да се предхришћанским обичајима да хришћанско објашњење. Просто не видим логичан разлог зашто би неки св. Вит са Сицилије био толико поштован код Срба.

Св. Вит припада поред Св. Јевстатија, Св. Киријака, Св. Варваре, Св. Марине (Огњене Марије), Св. Катарине у скуп главних 14. светаца (од 2. до 4. века) помагача у невољи.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #34 послато: Август 14, 2016, 09:16:38 поподне »
Заборавих драгог Св. Георгија!!!

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #35 послато: Август 14, 2016, 10:32:24 поподне »
Цар Душан йе, без икакве сумње, знао све падеже и поуздано нѣйе писао "по градовима" и "по трговима", што важи и за његове писаре. Ово йе прѣведено на правила тршићке бабе Йегде. Ако неко има везу ка изворному писанийу Душанова Законика, молим да  окачи.

није фототипско издање атонског или призренског преписа , али за почетак. ЗАКОНИК СТЕФАНА ДУШАНА, ЦАРА СРПСКОГ (1349. и 1354) издао и објаснио Стојан Новаковић, 1870.

http://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/bib-propisi/pravni-i-politicki-sistem/24-Zakonik-Stefana-Dusana-cara-srpskog-1349-i-1354.pdf

Ван мреже PaSlaw

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #36 послато: Август 15, 2016, 07:21:05 поподне »
Prije nekog vremena ubijedili su nas da je Sv.Mrata u stvari Sv. Martin, a sad nas ubijeđuju da je Sv. Vid u stvari
Sv.Vit koji se rodio (a valjda i živo) na nama biskoj Siciliji i da nam ga donesoše eto tamo neki nemački rudari...

Slave, seoske molitve, paljenje lila i badnjaka su samo naši dobri srbski, pravoslavni i hrišćanski običaji, ali reći da su
Sv.Mrata i Svetovid predhrišćanski Bogovi.... Eee, to bi bila šizma.

No dobro, svako ima pravo na svoje ubijeđenje, pa i da ga iznosi ovdje na forumu ... Nemam ništa protiv. Ja samo
poštujem našu vjeru prađedovsku.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #37 послато: Август 15, 2016, 10:54:01 поподне »
Prije nekog vremena ubijedili su nas da je Sv.Mrata u stvari Sv. Martin, a sad nas ubijeđuju da je Sv. Vid u stvari
Sv.Vit koji se rodio (a valjda i živo) na nama biskoj Siciliji i da nam ga donesoše eto tamo neki nemački rudari...

Slave, seoske molitve, paljenje lila i badnjaka su samo naši dobri srbski, pravoslavni i hrišćanski običaji, ali reći da su
Sv.Mrata i Svetovid predhrišćanski Bogovi.... Eee, to bi bila šizma.

No dobro, svako ima pravo na svoje ubijeđenje, pa i da ga iznosi ovdje na forumu ... Nemam ništa protiv. Ja samo
poštujem našu vjeru prađedovsku.

У реду, за повезницу св. Вид и Световид разумем (мада не треба искључивати ни конекцију са св. Витом), али не знам ког старословенског бога би повезао са светим Мратом? Колико ми је познато, не постоји ниједно словенско божанство са сличним именом...једино чега могу да се сетим је да је у неким народним веровањима свети Мрата помињан као господар вукова (што је функција словенског Дајбога), мада је сличну функцију у тим веровањима имао и свети Сава, на пример.
Врло је очигледно да је име Мрата настало од Мартин, јер као што је Синиша већ напоменуо, у католичким крајевима се и дан-данас прославља тај светац, а дан када се прославља се назива Мартиндан, Мартиње или Мратиње, још тај дан по Грегоријанском календару пада 11. новембра, док наша црква прославља св. Стефана Дечанског (св. Мрату) 24. новембра по грегоријанском, тј. 11. новембра по јулијанском календару! Овакву везу не може да уочи само човек који то не жели...

Што се тиче "прађедовске" вере, све би то било у реду да се она заиста сачувала у неком смисленом облику до данашњег дана, међутим то није случај и већину ствари коју ми знамо о старословенској религији сазнали смо преко реконструкција етнолога, који су из народних обичаја и веровања извлачили закључке о тој старој религији, а такође, мањим делом, преко историјских извора (и то аутора који су били хришћани и који су штуро и непријатељски писали о њој). О старословенској митологији и религији се нажалост неупоредиво мање зна него о старогрчкој и староримској (које су имале ту предност да су биле записане), чак располажемо са више података о нордијској (германској) и келтској митологији и религији (које су опет у одређеној мери записане, преко сага и велшке и ирске средњовековне књижевности). Узимајући све ово у обзир, можемо рећи да то што ти називаш "прађедовском вером" је најобичнији неопаганизам, продукт 19. и 20. века (његове присталице га називају "родноверје"), који је последњих деценија надахнут "њу ејџ" западним таласом. Та модерна извитоперена реконструкција старословенске религије нема са њом ништа заједничко, и један од главних циљева јој је ширење мржње према хришћанству, тј. православљу поготово (што и јесте један од главних циљева њу ејџ покрета, сламање традиционалних религија), и њени најгорљивији поборници на овим просторима (имао сам прилике да се уверим) су људи којима је православље страно јер су одрастали у партијским, атеистичким породицама, од којих су наследили непријатељство према Цркви (најчешће из незнања и идеолошке острашћености) али су од 90-тих постали одједном "велике патриоте", и како би показали своју приврженост загазили су у неопаганске воде, које обично у данашње време иду руку под руку са неонацистичким и расистичким погледима на свет. Сличан процес, само у далеко већем обиму (јер је већа и земља) је приметан у Русији, где су опет самозване "патриоте" главни неопагани, који наравно не пропуштају да на сваком кораку попљују Цркву (у складу са њиховим совјетским одгојем).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже шкрњо

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
  • I2>PH908>A5913
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #38 послато: Август 16, 2016, 12:56:57 пре подне »
Што се тиче "прађедовске" вере, све би то било у реду да се она заиста сачувала у неком смисленом облику до данашњег дана, међутим то није случај и већину ствари коју ми знамо о старословенској религији сазнали смо преко реконструкција етнолога, који су из народних обичаја и веровања извлачили закључке о тој старој религији, а такође, мањим делом, преко историјских извора (и то аутора који су били хришћани и који су штуро и непријатељски писали о њој). О старословенској митологији и религији се нажалост неупоредиво мање зна него о старогрчкој и староримској (које су имале ту предност да су биле записане), чак располажемо са више података о нордијској (германској) и келтској митологији и религији (које су опет у одређеној мери записане, преко сага и велшке и ирске средњовековне књижевности). Узимајући све ово у обзир, можемо рећи да то што ти називаш "прађедовском вером" је најобичнији неопаганизам, продукт 19. и 20. века (његове присталице га називају "родноверје"), који је последњих деценија надахнут "њу ејџ" западним таласом. Та модерна извитоперена реконструкција старословенске религије нема са њом ништа заједничко, и један од главних циљева јој је ширење мржње према хришћанству, тј. православљу поготово (што и јесте један од главних циљева њу ејџ покрета, сламање традиционалних религија), и њени најгорљивији поборници на овим просторима (имао сам прилике да се уверим) су људи којима је православље страно јер су одрастали у партијским, атеистичким породицама, од којих су наследили непријатељство према Цркви (најчешће из незнања и идеолошке острашћености) али су од 90-тих постали одједном "велике патриоте", и како би показали своју приврженост загазили су у неопаганске воде, које обично у данашње време иду руку под руку са неонацистичким и расистичким погледима на свет. Сличан процес, само у далеко већем обиму (јер је већа и земља) је приметан у Русији, где су опет самозване "патриоте" главни неопагани, који наравно не пропуштају да на сваком кораку попљују Цркву (у складу са њиховим совјетским одгојем).
Потпуно се слажем што се данашњих "родновјера" тиче (а слична је ствар и са неопаганским покретима широм Европе).
Њихово погрешно тумачење предхришћанске вјере углавном проистиче из хришћанског тумачења исте. Божанства у индоевропским митологијама углавном имају више значења. Једно божанство често представља са једне стране персонификацију силе природе, а са друге стране митског претка.
Данашњи неопагани углавном све схватају на најбуквалнији могући начин, тј. на начин на који поборници аврамских религија схватају свог Бога. Тако и митолошке догађаје у грчким и нордијским митологијама сматрају за стварне, а ток времена као линеаран, не схватајући да су митови препуни метафора и алегоријских значења, а да је ток времена у њима цикличан, тј. да симболички приказује најчешће смјену годишњих доба.
Тачно је да много тога не знамо о нашој предхришћанској вјери, али то наравно не значи да се због тога требамо окретати некој блискоисточној вјери, најчешће силом наметаној од стране владајућег врха. Данашње хришћанство је ионако покупило готово половину ствари из предхришћанске вјере (чак и најосновнији празници попут Божића су нехришћанских коријена), и ако данашње хришћанство прочистиш од свих европских паганских (мрзим овај термин, али га користим у недостатку бољег) утицаја, добијаш јудаизам са прихватањем Христа као месије.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #39 послато: Август 16, 2016, 07:07:05 пре подне »
Када се код нас говори о Световиду веома често се позива на поштовање тог бога код Словена на острву Рујану у Балтичком мору. При томе, нема апсолутно никаквих доказа да је Световид био општесловенско божанство и да је његов култ био раширен међу осталим Словенима. Насупрот томе, неки извори из тог периода говоре управо супротно, а то је да су Словени на острву Рујану паганизовали хришћанског Светог Вита. Наиме, христијанизацију Рујана су предводили управо монаси из манастира у Корвеју гдје су биле смјештене мошти св. Вита. На Рујану су подигли и цркву посвећену овом светитељу. Међутим, Рујанци након тога протјерују хришћанске свештенике и враћају се паганизму, а светог Вита почињу да поштују као паганског бога, саградивши му велики кип.

При томе, треба примјетити да стари Срби са овим Словенима из Рујана, од свих словенских популација су имали најмање везе, било лингвистичке, било археолошке, а сада видимо и генетичке. Нема нити једног јединог доказа да је Световид као словенско божанство био поштован међу старим Србима. Све те приче о словенским боговима Срба су новијег датума и дијелом вуку коријене и у панславистичким покретима 19. вијека. Међутим ко више воли истину него бајке, веома лако, пратећи изворе, може да дође до закључка, кад је како и у коју сврху нешто измишљено.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #40 послато: Август 16, 2016, 09:54:33 пре подне »
Када се код нас говори о Световиду веома често се позива на поштовање тог бога код Словена на острву Рујану у Балтичком мору. При томе, нема апсолутно никаквих доказа да је Световид био општесловенско божанство и да је његов култ био раширен међу осталим Словенима. Насупрот томе, неки извори из тог периода говоре управо супротно, а то је да су Словени на острву Рујану паганизовали хришћанског Светог Вита. Наиме, христијанизацију Рујана су предводили управо монаси из манастира у Корвеју гдје су биле смјештене мошти св. Вита. На Рујану су подигли и цркву посвећену овом светитељу. Међутим, Рујанци након тога протјерују хришћанске свештенике и враћају се паганизму, а светог Вита почињу да поштују као паганског бога, саградивши му велики кип.

При томе, треба примјетити да стари Срби са овим Словенима из Рујана, од свих словенских популација су имали најмање везе, било лингвистичке, било археолошке, а сада видимо и генетичке. Нема нити једног јединог доказа да је Световид као словенско божанство био поштован међу старим Србима. Све те приче о словенским боговима Срба су новијег датума и дијелом вуку коријене и у панславистичким покретима 19. вијека. Међутим ко више воли истину него бајке, веома лако, пратећи изворе, може да дође до закључка, кад је како и у коју сврху нешто измишљено.
Moждa cи у пpaву штo ce тичe Cвeтoвидa, aли штo ce тичe пaгaнcтвa кoд Cpбa, oнo je и итeкaкo зacтупљeнo и дaнac. Cpби cу, xтeли ми тo дa пpизнaмo или нe, тeшкo пpиxвaтили xpишћaнcтвo. И дaнaшњe cpпcкo пpaвocлaвљe je нeки вид кoмпpoмиca пaгaнcтвa и xpишћaнcтвa. Упpaвo ту тpeбa тpaжити пaгaнизaциjу cвeгa и cвaчeгa.

Ван мреже шкрњо

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
  • I2>PH908>A5913
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #41 послато: Август 16, 2016, 10:57:21 пре подне »
Када се код нас говори о Световиду веома често се позива на поштовање тог бога код Словена на острву Рујану у Балтичком мору. При томе, нема апсолутно никаквих доказа да је Световид био општесловенско божанство и да је његов култ био раширен међу осталим Словенима. Насупрот томе, неки извори из тог периода говоре управо супротно, а то је да су Словени на острву Рујану паганизовали хришћанског Светог Вита. Наиме, христијанизацију Рујана су предводили управо монаси из манастира у Корвеју гдје су биле смјештене мошти св. Вита. На Рујану су подигли и цркву посвећену овом светитељу. Међутим, Рујанци након тога протјерују хришћанске свештенике и враћају се паганизму, а светог Вита почињу да поштују као паганског бога, саградивши му велики кип.
Помен (Свето)Вида је забиљежен у коледарским пјесмама.

Војевао Бели Виде, коледо !
Три године с клети Турци
А четири с црни Угри.
Каде Виде с војске дође,
Седе Виде да вечера.
Стаде громот, Стаде тропот
Око двора Видојева.
Ал' говори Бели Виде:
„Изиђ', љубо, те погледај,
„Шта је громот, шта је тропот
„Око двора Видојева.“
Кад изиђе верна љуба,
Коњи му се копитају,
Радују се господару,
Да је скоро с војске дош'о;
И голуби с крилма бију.
Радују се господару,
Да је скоро с војске дош'о.


Рат Белог Вида са "црним Турцима и Угрима" симболички представља побједу Сунца над тамом, па се зато пјева око Бадњег дана (зимске краткодневнице) као коледарска пјесма.
Чисто сумњам да се и овдје ради о св. Виту.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #42 послато: Август 16, 2016, 11:05:46 пре подне »
Помен (Свето)Вида је забиљежен у коледарским пјесмама.

Војевао Бели Виде, коледо !
Три године с клети Турци
А четири с црни Угри.
Каде Виде с војске дође,
Седе Виде да вечера.
Стаде громот, Стаде тропот
Око двора Видојева.
Ал' говори Бели Виде:
„Изиђ', љубо, те погледај,
„Шта је громот, шта је тропот
„Око двора Видојева.“
Кад изиђе верна љуба,
Коњи му се копитају,
Радују се господару,
Да је скоро с војске дош'о;
И голуби с крилма бију.
Радују се господару,
Да је скоро с војске дош'о.


Рат Белог Вида са "црним Турцима и Угрима" симболички представља побједу Сунца над тамом, па се зато пјева око Бадњег дана (зимске краткодневнице) као коледарска пјесма.
Чисто сумњам да се и овдје ради о св. Виту.

У горњој студији окачен је управо коментар и на ту коледарску пјесму и ево шта пише:

"Карактеристично је, на пример,
тумачење једне коледске песме коју је у пожаревач-
ком крају забележио Вук Караџић. Нодило, а за њим
и многи други истраживачи, у главном лику те пес-
ме (белом Виду) препознали су Свентовита као сло-
венско ратно божанство. Песма, међутим, говори
о угледном домаћину (Виду или Видоју!) кога после
седам година ратовања код куће чекају верна жена,

коњи и голубови, па се у њој пре може пронаћи хоме-
ровска инспирација него надахнуће било којим ста-
рим словенским или хришћанским култом."

И заиста ако се пјесма прочита види се да се спомиње Видоје и вјерна љуба, а не неки словенски бог рата.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #43 послато: Август 16, 2016, 11:24:50 пре подне »
Moждa cи у пpaву штo ce тичe Cвeтoвидa, aли штo ce тичe пaгaнcтвa кoд Cpбa, oнo je и итeкaкo зacтупљeнo и дaнac. Cpби cу, xтeли ми тo дa пpизнaмo или нe, тeшкo пpиxвaтили xpишћaнcтвo. И дaнaшњe cpпcкo пpaвocлaвљe je нeки вид кoмпpoмиca пaгaнcтвa и xpишћaнcтвa. Упpaвo ту тpeбa тpaжити пaгaнизaциjу cвeгa и cвaчeгa.

Милоше,

елемената паганства има код свих народа у мањој или већој мјери. Ако ћемо судити по начину живота и вјеровању, већих пагана од данашњих западних Европљана нема. Ни у ком случају данашње европске народе не можемо називати хришћанским иако се они номинално и данас тако зову. Додуше, неки више ни номинално. У Естонији, Холандији, Чешкој, Британији, хришћанство  ни  по пописима становништва није више доминантна вјера. Додуше какво "хришћанство" је и било у тим земљама, можда је и боље да се номинално не зове таквим.

По мени, борба хришћанства са паганством је непрестана баш као што се и човјек хришћанин цијели живот, до смрти, бори са старим паганским човјеком у себи.

Тако и у случају Срба, било је ту великих хришћанских узлета (Србија Немањића), али и паганских падова.

Православна црква није на силу христијанизовала народе. Најчешће је то био процес, у којем се дешавало да паганска страна некад и превлада.

Занимљива је једна руска икона из 13. вијека на којој су приказана три светитеља: свети Јован Лествичник, свети Ђорђе и свети Власије. При томе, свети Јован Лествичник је приказан неупоредиво већи од друга два светитеља. Ово показује тежњу аутора да истакне св. Јована Лествичника као симбола хришћанског источног монастицизма очишћеног од паганског сујевјерја над друга два светитеља који су у источнословенским земљама били повезивани са паганским култовима и божанствима: св. Ђорђе са Перуном и св. Власије са Волосом.


Ван мреже шкрњо

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
  • I2>PH908>A5913
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #44 послато: Август 16, 2016, 11:26:12 пре подне »
У горњој студији окачен је управо коментар и на ту коледарску пјесму и ево шта пише:

"Карактеристично је, на пример,
тумачење једне коледске песме коју је у пожаревач-
ком крају забележио Вук Караџић. Нодило, а за њим
и многи други истраживачи, у главном лику те пес-
ме (белом Виду) препознали су Свентовита као сло-
венско ратно божанство. Песма, међутим, говори
о угледном домаћину (Виду или Видоју!) кога после
седам година ратовања код куће чекају верна жена,

коњи и голубови, па се у њој пре може пронаћи хоме-
ровска инспирација него надахнуће било којим ста-
рим словенским или хришћанским култом."

И заиста ако се пјесма прочита види се да се спомиње Видоје и вјерна љуба, а не неки словенски бог рата.
Да, такво тумачење би могли признати ако пјесму тумачимо искључиво буквално.
Епитет "бијели" стоји уз одређена божанства не само у словенској, већ и у бројним другим индоевропским митологијама, а не знам зашто би се он користио ако описује сеоског домаћина.
Узгред, коледарске пјесме се најчешће не баве насумичним темама, већ су углавном чврсто повезане са симболиком Бадњег дана.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #45 послато: Август 16, 2016, 11:43:28 поподне »
Милоше,

елемената паганства има код свих народа у мањој или већој мјери. Ако ћемо судити по начину живота и вјеровању, већих пагана од данашњих западних Европљана нема. Ни у ком случају данашње европске народе не можемо називати хришћанским иако се они номинално и данас тако зову. Додуше, неки више ни номинално. У Естонији, Холандији, Чешкој, Британији, хришћанство  ни  по пописима становништва није више доминантна вјера. Додуше какво "хришћанство" је и било у тим земљама, можда је и боље да се номинално не зове таквим.

По мени, борба хришћанства са паганством је непрестана баш као што се и човјек хришћанин цијели живот, до смрти, бори са старим паганским човјеком у себи.

Тако и у случају Срба, било је ту великих хришћанских узлета (Србија Немањића), али и паганских падова.

Православна црква није на силу христијанизовала народе. Најчешће је то био процес, у којем се дешавало да паганска страна некад и превлада.

Занимљива је једна руска икона из 13. вијека на којој су приказана три светитеља: свети Јован Лествичник, свети Ђорђе и свети Власије. При томе, свети Јован Лествичник је приказан неупоредиво већи од друга два светитеља. Ово показује тежњу аутора да истакне св. Јована Лествичника као симбола хришћанског источног монастицизма очишћеног од паганског сујевјерја над друга два светитеља који су у источнословенским земљама били повезивани са паганским култовима и божанствима: св. Ђорђе са Перуном и св. Власије са Волосом.


Cвe дpжaвe кoje cи нaвeo ниcу aтeиcтичкe, или бoљe peчeнo aнти-peлигиjcкe, збoг утицaja пaгaнcтвa, вeћ тo имa jeдaн иcтopиjcки кoнтинуитeт, кojи вучe кopeнe из кacнoг cpeдњeг и paнoг нoвoг вeкa. Нaимe, тo je пoвeзaнo ca пoкpeтимa xуcитa у Чeшкoj, кaтapa у Фpaнцуcкoj, кaлвинизмa у Швajцapcкoj и Xoлaндиjи и уoпштe cвим пpoтecтaнтcким пoкpeтимa у зaпaднoj Eвpoпи, a cвe пpoтив кaтoличкe дoгмe, кoja ce нe paзликуje пpeтepaнo oд иcтoчнe пpaвocлaвнe... Ta дoгмa je cтвopилa милитaнтнo кaтoличaнcтвo, кoмe cу ce гope пoмeнути пoкpeти cупpocтaвљaли, a Cpби oceтили нa cвojoj кoжи тoкoм дpугoг cвeтcкoг paтa.
 У тoм пepиoду je вeћинa пpaвocлaвнoг cвeтa билo пoд туpcкoм влaшћу, дoк cу Pуcи cвoj утицaj, пa и вepу, шиpили нa иcтoк, и тo вeoмa чecтo мaчeм. Зaтo ми дaнac нe мoжeмo дa дoнocимo xипoтeтичкe зaкључкe штa би пpaвocлaвнa цpквa paдилa дa ниje билo Tуpaкa.
Дa ли je билo нacилнe xpиcтиjaнизaциje? Mиcлим дa je билo... Дoвoљнo je знaти кaкo ce Нeмaњa oднocиo пpeмa бoгумилимa, пa пpeтпocтaвити штa je билo ca пaгaнимa. Cpeдњи вeк je дoбa вepe и ту нeмa кoмпpoмиca.
Штo ce тичe пaгaнcкиx oбичaja, кoд нac Cpбa cу упpaвo oни глaвни, пaгaнcкoг пopeклa: cлaвa, зaдушницe и cви oбpeди oкo култa мpтвиx, бaдњaк... И caм Бoжић je пaгaнcкoг пopeклa и вeзуje ce зa зимcку кpaткoднeвницу- Sol invictus, кao и jулиjaнcки кaлeндap.  Знa ce кaкo je нacтaлa xpишћaнcкa дoгмa и кoликo пoлитикa тoг вpeмeнa cтojи изa тoгa, пoчeв oд Никejcкoг caбopa. Oдpицaти ce пaгaнcтвa je иcтo кao oдpицaти ce и xpишћaнcтвa. И jeднo и дpугo cу oдигpaли у иcтopиjcкoм тpeнутку, oнo штo зoвeмo paзвoj нaциoнaлнe cвecти.
Aли тa дoгмa дaнac je нa cтaклeним нoгaмa и тeшкo ce мoжe пoвeзaти ca oним штo нaзивaмo нaукoм. A oвaj пpojeкaт je нajпpe нaучни...

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #46 послато: Новембар 15, 2016, 04:33:48 поподне »
Можда потенциiално занимљиво алтернативно тумачење значења "Кулиза" -у контексту могућег мађарско-саско-секељско-трансилваниiског порекла.

Набасах приликом претраге на занимљив рад VIRGIL-а CIOCÎLTAN-а Khalisen, Kabaren, Khasaren: Stamm oder Stand?
http://www.chronica.hu/system/articles/articles/000/000/020/original/Chronica_11.178-192.pdf?1425316206

Аутор разматра могућност, да iе у Мађарскоi 12.-тог века назив Khāliṣ (множ.Кhullaṣ) првобитно означавао наiплеменитиiи слоi Хазара - al-khazar al-khullaṣ, док у позном периоду имаше сталежно обелележје

п.с.

Кабари или Кавари су iедно од хазарских племена. Иначе у ЦГ постоiи презиме Каварић
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже kraljpajaca

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #47 послато: Фебруар 01, 2017, 07:37:53 поподне »
Naveo bih primer porodice moje supruge
koja potiče iz Modrinog sela (Kistanja-Hrvatska) i oni slave svetoga Mratu.
http://tromedja.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=161:modrinoselo&catid=18:bukovica&Itemid=3

Radi se o porodici KOvačević koja i po prezimenu govori  da bi mogli imati veze sa rudarima tj. Sasima.
Negde sam pročitao da je patron/zaštitinik svih tih saskih rudara bio sveti Martin
i da je sv.Mrata slovenizirani naziv svetoga Martina.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #48 послато: Фебруар 22, 2017, 02:09:50 поподне »
Један од најпознатијих родова који славе Св.Стефана Дечанског/Мратиндан су дробњачке Курепе: Перовићи, Дајовићи, Веселићи, Раковићи (Св. Мрата).

Шибалић и Караџић сврставају Курепе у Дробњаке старинце, за разлику од Дробњака Новљана (који су I1 P109).

Постоји и предање да су Курепе од Куча, али могуће да су дошли из тог географског подручја, а не да су из самог племена чије генетско поријекло је Е1б.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #49 послато: Фебруар 22, 2017, 11:07:40 поподне »
Један од најпознатијих родова који славе Св.Стефана Дечанског/Мратиндан су дробњачке Курепе: Перовићи, Дајовићи, Веселићи, Раковићи (Св. Мрата).

Шибалић и Караџић сврставају Курепе у Дробњаке старинце, за разлику од Дробњака Новљана (који су I1 P109).

Постоји и предање да су Курепе од Куча, али могуће да су дошли из тог географског подручја, а не да су из самог племена чије генетско поријекло је Е1б.

Кaд вeћ cпoмињeмo Кулизe и Кучe у иcтoм кoнтeкcту, cпoмeнуo биx Mићoвићeв "Poдocлoв-дa ce нe зaбopaви", гдe oн пишe o Paдићимa из Oклaцa у И. Кoлaшину. Oн кaжe:

 "Paдићи cу пopeклoм Кучи... Пpвo cу ce нaceлили у Mитpoву кoд Tутинa, a зaтим у Oклaцe...Пopeд Paдa, oд кoгa cу дaнaшњи Paдићи, ca њим je дoшлo joш дoмaћинcтaвa иcтoг poдa и cви oни cу вoдили пopeклo oд Кулизићa....Из Paдићa cу ce кacниje нeки oдceлили у Буpлaтe и Вpбу, зoву иx Coвpлићи... Joш у Митpoву нeки cу ce oдвojили и нaceлили у Jaблaницу, a oдaтлe у Дoњи Ибap, пa у Tмaву и Cпaнцe кoд Куpшумлиje. Cви oни имajу нaдимaк Кулизићи, a нeки ce у Дoњeм Ибpу тaкo и пpeзивajу. Cвe oвe пopoдицe cу jeдaн poд и имajу cлaву Cвeтoг Кpaљa- Mpaтиндaн."

Имaмo тecтиpaнoг Вулићeвићa из Киjeвчићa-Лeпocaвић, кojи je I2a-PH908, тaчниje пoдгpaнa PH1012. Вулићeвићи cу зaпpaвo oд Бишeвaцa, кojи cу иcти poд ca Coвpлићимa, a caмим тим и ca Paдићимa и ocтaлим Кулизићимa.

Taкo дa мoжeмo зaкључити дa имaмo Paдићe-Кулизe ca cлaвoм Mpaтиндaн, кojи cу нajвepoвaтниje I2a-PH908, a cвoje пopeклo вeзуjу зa Кучe.

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #50 послато: Март 05, 2017, 01:23:43 пре подне »
Кад већ помињемо Породице које славе Мратиндан, Ивковићи из Слатинског Дреновца на Папуку у Славонији имају ту Крсну Славу.
бити Србин је светиња

симо

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #51 послато: Септембар 23, 2017, 06:25:04 поподне »
Налетих на податак који би можда могао бити објашњење за термин Кулизе. У раду Вишеградски Стари Влах у селу Добруну помиње се муслиманска породица Мухић, која води поријекло од некаквог Јована Кулаузе, који је Турцима издао град добрунски. По њему се и једно поље у Добруну зове Кулаузовина.

Овај назив Кулауз, уз уобичајени мотив издаје, веома је сличан облику Кулизе. Кулауз је свакако настао од турског назива калауз, који има и значење потказивача, водича Турцима, управо оно за шта су оптуживали Кулизе.




Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #52 послато: Новембар 07, 2017, 05:35:27 поподне »
У Бихору се каже "шта се кализиш" оном ко споро хода и заостаје за групом.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #53 послато: Август 03, 2018, 01:48:58 поподне »
Дали је неко прикупио резултате тестирања Кулиза?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #54 послато: Јануар 13, 2019, 12:22:33 поподне »
Што се генетике Кулиза и мратинаца до сада имамо неколико хаплогрупа:

Ћоћић из Горњих Вратара код Александровца (Ђурђевдан), пореклом из Шошића у Копаонику је I2M223. Ова хаплогрупа је специфична за Рајнску област Немачке, па је јак траг за саско порекло ове породице.
Смилић из Штаве на Копаонику (Мратиндан, прецизније Свети Мина) је E-V13
Вулићевић из Кијевчића код Лепосавића (Мратиндан) је I2a Динарик ЈугГ. Вулићевић је дао податке да су родом из Бишева код Рожаја, што је близу области Штавица из које по предању долазу (по мом закључку не и Смилићи) неке Кулизе из Штаве.
Од осталих мратинаца на Српском ДНК форуму имамо једног E-V13 и четворицу I2a Динарик Југ:
Врцељ   Бенковац/Далмација   E-V13
Пајкић   Голубац/СРБ   II2a Динарик Југ
Фуштић   Брсково/ЦГ   I2a Динарик Југ
Текић   Трновица/Зворник/РС   I2a Динарик Југ
Вуковић   Бели Манастир/Барања   I2a Динарик Југ

Иван Јастребов (руски историчар и диплмата) је записао да са селом Рапча (Гора) граниче села која леже југоисточно, Пакиша и Кошаришта, да је између граница тих села, у хрисовуљи (цара Душана) се вели, црква која се назива Мратиња, да те цркве више нема, али се виде остаци темеља, који показују да је унеколико већа од уобичајених малих сеоских цркава и да  је била на брду и њено име се сачувало у народу у називу тога Мрат, да је по свему судећи црква била посвећена Светом Мартину.

Све у свему, до сада има родова који славе Мратиндан из три хаплогрупе   E-V13, I2b  и R1b.

Мене занимају они који славе Мратиндан (Св. Стефан Дечански), а преслава Св. Eвдокија. 


Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #55 послато: Јануар 13, 2019, 02:44:55 поподне »
Fuštići se pozivaju na Boškoviće iz Grblja sa slavom Sv. Ilije ili su Boškovići po Miljanićima zaseban rod ..naime po toj priči Fuštići su starosedeoci u Brskovu.Da li postoji veza sa Boškovićima iz Caričine kod Sjenice naravno slave Stefana Dečanskog?Vučinići iz Mojkovačkog kraja potiču od njih tj isti su rod sa Fuštićima.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #56 послато: Јануар 13, 2019, 04:43:32 поподне »
Може ли се Мратиње у Црној Гори довести у везу са св. Мратом ?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #57 послато: Јануар 13, 2019, 04:53:02 поподне »
Занимиљиви су ови "Мратинштаци".

Чињеница да  у оквиру спског ДНК пројекта  Мратинштака има међу бар три хаплогрупе (I2a Динарик Југ, I2M223, E-V13- Далмација, Р1б- Исаковићи) бројност топонима у Хрватској, број цркава посвећених Сб. Мартину у Хрватској, у Црној Гори  топоним Мратиње (Пива),  остаци цркве Мратиња у Гори, неке сватовске песме у Источној Србији, прича о закопаном благу попа Мартина и др. указује на старост култа Св. Мрате на овим просторима  посебно на подручју доминације католичке цркве на Балкану.

Дошавши Саси рудари су га могли  затећи у Србији, Босни и др. али и донети са собом из краја одакле су дошли (што не би било чудно).

Култ датира, по мени из времена пре 1054.године тј. Великог раскола између Римокатоличке цркве и Православне цркве.

https://books.google.rs/books?id=nuy2BgAAQBAJ&pg=PA246&lpg=PA246&dq=toponim+mratinje&source=bl&ots=kBIXuppxMb&sig=Tu8LF_AOeqoplXrJnd9PxKw_xc4&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwjx0v2K9OrfAhXh8eAKHdfaDqAQ6AEwAHoECAkQAQ&authuser=1#v=onepage&q=toponim%20mratinje&f=false


Црна гора Мратињe (Пива)
http://www.stazeibogaze.info/2009/12/10/maglic-2387-m-od-mratinja/

https://www.academia.edu/34290424/PRILOZI_LJETOPISU_POPA_DUKLJANINA_I_RANOSREDNJEVJEKOVNE_DUKLJE.pdf

Zanimljiv je toponim Mratinje u Pivi koji se izvodi iz latinskoga hagionima Sv. Martina ...

Tradicija sv. Martina u kontekstu hrvatske nematerijalne baštine

https://www.ief.hr/docs/dogadjanja/tradicija%20sv%20martina.pdf


ТИМОК. ФОЛКЛОРИСТИЧКА И ЛИНГВИСТИЧКА ТЕРЕНСКА ИСТРАЖИВАЊА 2015–2017

https://www.academia.edu/37970988/%D0%A2%D0%98%D0%9C%D0%9E%D0%9A._%D0%A4%D0%9E%D0%9B%D0%9A%D0%9B%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%98%D0%A7%D0%9A%D0%90_%D0%98_%D0%9B%D0%98%D0%9D%D0%93%D0%92%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%98%D0%A7%D0%9A%D0%90_%D0%A2%D0%95%D0%A0%D0%95%D0%9D%D0%A1%D0%9A%D0%90_%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%A0%D0%90%D0%96%D0%98%D0%92%D0%90%D0%8A%D0%90_2015_2017


 ВИЈ СЕ, ВЕНЧЕ ДРАГО, ЗАВИЈАЈ СЕ
(СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ У КОНТЕКСТУ ОБРЕДНЕ ПРАКСЕ ИЗ СЕЛА ОКО БЕЛОГ ТИМОКА
 – ТЕРЕНСКА ИСТРАЖИВАЊА

41
Где су ти биле Петрове жеђе, Где су ти биле Мратиње ночи?
(Душанка Првуловић, Селачко, 30. 3. 1997)

Варијантно: Где су ти биле Петрове жеђе, Где су ти биле Мратиње ноћи?
(Mира и Зора Васиљевић, 30. 3. 1997
« Последња измена: Јануар 13, 2019, 04:55:22 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #58 послато: Јануар 13, 2019, 05:16:48 поподне »
https://www.ief.hr/docs/dogadjanja/tradicija%20sv%20martina.pdf

Onomastičke napomene

Jezik nam potvrđuje najdragocjenije podatke o snazi kulta sv. Martina i to kroz onomastičku građu, koja bilježi i važne fonološke promjene poput metateze
likvida (Mihaljević 2002: 189), i koja ističe leksičku učestalost imena Martin
i prije 7. stoljeća.

Hagiotoponim Martin iz predslavenske faze podliježe slavenskoj metatezi likvida i sačuvan je kao Mratin u vrlo ograničenom broju primjera po Dalmaciji (gdje inače valja i tražiti najstarije tragove martinskoga kulta), dok je u mlađoj tzv. nemetatiziranoj fazi postojan diljem Hrvatske.

Metateza likvida je nezaobilazan čimbenik u martinskim toponomastičkim
istraživanjima, koja mogu najpouzdanije opredijeliti starost martinskoga
lokaliteta i njegovu kulturološku slojevitost.
 
Spomenimo neke od njih:

ojkonimi:

– s metatezom: Mratovo – selo u šibenskom kraju, Sumratin – predio u
Dubrovniku;

– bez metateze: Martići, Martijanec, Martinac, Martinci, Martin, Martinska
Ves, Martinovo Selo, Sumartin, Martinski Vrh itd. (Zaradija Kiš 2004: 64);

Na Braču....
 
oronimi:

– s metatezom: Mratin ili Mratinja ili Mratinska Glavica – brežuljak kod
Žrnova na otoku Korčuli (Baničević 1989: 252);

– bez metateze: Martin breg, Martin brdo, Martinjak, Martinšćak, Martinac, Martinovac;

hidronimi:

– samo bez metateze: Martijanšek, Martinec – potoci; Martinovo vrelo, Martin, Martinovac – vrela; Martinica (Bol), Martinovica (Milna), Sveti Martin (Premantura, Krk), Saladinka-Sveti Martin (Poreč) – morske uvale; Martinšćica (Cres), Sveti Martin (Mali Lošinj) – uvala i luka.

Martinska je toponimija “preuzeta od romanskih ili romaniziranih starinaca".
 
Svi su nazivi potvrđeni u Dalmaciji, na prostoru najstarijih martinskih toponima za
koji su vezani počeci kulta sv. Martina.

LA TOPONYMIE DE LA CHARTE DE FONDATION DE BANJSKA: Vers la conception d’un ...
Аутор: ALEKSANDAR LOMA

https://books.google.rs/books?id=nuy2BgAAQBAJ&pg=PA246&lpg=PA246&dq=toponim+mratinje&source=bl&ots=kBIXuppxMb&sig=Tu8LF_AOeqoplXrJnd9PxKw_xc4&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwjx0v2K9OrfAhXh8eAKHdfaDqAQ6AEwAHoECAkQAQ&authuser=1#v=onepage&q=toponim%20mratinje&f=false

22.1.5 Mратин поток (Мратињe, Пива), Мратин од лат. Martinus

https://www.poreklo.rs/2012/09/02/srpski-re%C4%8Dnik-bukovice-dalmacija/



Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #59 послато: Јануар 13, 2019, 05:26:14 поподне »
U plemenu Grbalj u Boki ima dosta onih koji slave Mratindan .Što se Pive tiče osim toponima postoji rod Boškovića u Pluzinama došli iz Sjenice iz Caričine.Isti rod je otišao u okolinu Bjelog Polja i Sarajeva.

симо

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #60 послато: Јануар 13, 2019, 06:19:08 поподне »
Мислим да је култ Мратиндана у српским земљама старији од доласка Саса у српске земље и да га не треба са тим искључиво повезивати.

Заборавља се да је до времена св. Саве, подручје на ком су у то вријеме обитавали Срби потпадао скоро сасвим у јурисдикцијску црквену зону Римске цркве (још прије раскола) и да су прво крштење Срба извели свештеници из Рима, о чему је Константин Порфирогенит оставио писани помен. Још прије раскола Римска црква је у богослужењу користила Римски обред и користила се римским црквеним календаром. У догматском погледу ово је до 1054. године такође био ништа мање православни обред него онај Константинопољске цркве.

Евидентно је да су у српској народносној свијести и обичајној култури остали трагови овог некадашњег прослављања светаца по римском календару. Мратиндан је један од очигледнијих примјера, јер св. Мартин је и православни светитељ, али се по календару константинпољске цркве прослављао сасвим другог датума (12. октобра).

Други очигледан примјер је Видовдан. Св. Вида чак и нема списковима светаца старе константинопоске цркве. Култ овог светитеља Србима је дошао преко јужне Италије, веома битне области за рани период српског присуства на Балкану. У јужној Италији су и коријени српске средњовјековне архитектуре. Прослављање св. Вида код Срба је такође по римском календару, у православној Цркви св. Вид се прославља 29. маја по новом календару.

Трећи примјер је свакако Михољдан, прослава св. архангела Михаила по римском календару, што је такође оставило трага у нашој традицији.

Генерално, због отклона Срба према Риму данас, не прихвата се ово рано прожимање Срба и Римске (тада још увијек православне) Цркве, али бојим се да историјске чињенице говоре да су те везе биле прилично јаке. То се усоталом јасно види и кроз укоријењеност ових празника у српског народној традицији.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #61 послато: Јануар 13, 2019, 06:46:34 поподне »
Српска православна црква и њени верници 24. новембра славе Светог краља Стефана Дечанског, који се у народу назива још и Мратиндан.
Када је прошло пет година свети Никола чудотворно је вратио вид ослепљеном краљу Стефану који је потом саградио храм Високи Дечани.

Каква је то веза између Стефана Дечанског, Мратиндана и Високих Дечана?

Ја се у релгије не разумијем али ми се чини да се послије овог датума препоручивало да се не иде из куће послије заласка сунца.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #62 послато: Јануар 13, 2019, 06:55:53 поподне »
Мислим да је култ Мратиндана у српским земљама старији од доласка Саса у српске земље и да га не треба са тим искључиво повезивати.

Заборавља се да је до времена св. Саве, подручје на ком су у то вријеме обитавали Срби потпадао скоро сасвим у јурисдикцијску црквену зону Римске цркве (још прије раскола) и да су прво крштење Срба извели свештеници из Рима, о чему је Константин Порфирогенит оставио писани помен. Још прије раскола Римска црква је у богослужењу користила Римски обред и користила се римским црквеним календаром. У догматском погледу ово је до 1054. године такође био ништа мање православни обред него онај Константинопољске цркве.

Евидентно је да су у српској народносној свијести и обичајној култури остали трагови овог некадашњег прослављања светаца по римском календару. Мратиндан је један од очигледнијих примјера, јер св. Мартин је и православни светитељ, али се по календару константинпољске цркве прослављао сасвим другог датума (12. октобра).

Други очигледан примјер је Видовдан. Св. Вида чак и нема списковима светаца старе константинопоске цркве. Култ овог светитеља Србима је дошао преко јужне Италије, веома битне области за рани период српског присуства на Балкану. У јужној Италији су и коријени српске средњовјековне архитектуре. Прослављање св. Вида код Срба је такође по римском календару, у православној Цркви св. Вид се прославља 29. маја по новом календару.

Трећи примјер је свакако Михољдан, прослава св. архангела Михаила по римском календару, што је такође оставило трага у нашој традицији.

Генерално, због отклона Срба према Риму данас, не прихвата се ово рано прожимање Срба и Римске (тада још увијек православне) Цркве, али бојим се да историјске чињенице говоре да су те везе биле прилично јаке. То се усоталом јасно види и кроз укоријењеност ових празника у српског народној традицији.


Misim da su ovi kultovi stariji i od primanja hrišćanstva. Stariji kultovi Svetovida, kultovi oko Miholjskog ljeta i dolaska zime Mrza-Mrata su se trebali uklopiti u novo hrišćanstvo pa ako nije bilo nešto slično na istoku onda je bilo na zapadu. Sv. Vito je iskorišćen da se kult staroslovenskog boga Svetovida uključi u nova vjerovanja i na taj način iskorijeni u narodu stariji kult.
« Последња измена: Јануар 13, 2019, 06:58:05 поподне Vidak »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #63 послато: Јануар 13, 2019, 07:00:56 поподне »
Српска православна црква и њени верници 24. новембра славе Светог краља Стефана Дечанског, који се у народу назива још и Мратиндан.
Када је прошло пет година свети Никола чудотворно је вратио вид ослепљеном краљу Стефану који је потом саградио храм Високи Дечани.

Каква је то веза између Стефана Дечанског, Мратиндана и Високих Дечана?

Ја се у релгије не разумијем али ми се чини да се послије овог датума препоручивало да се не иде из куће послије заласка сунца.

Св. Краљ Стефан Дечански је од стране СПЦ уврштен у календар 11. новембра (24.11. по грегоријанском календару), када се обележава датум његове мученичке смрти. Истог датума се по горепоменутом римском литургијском календару обележава Св. Мартин из Тура па је ту дошло до преклапања и постепене замене мратињског (мартинског) култа са култом Стефана Дечанског, те је остатак некадашњег култа преживео само у називу (Св. Мрата, Мратиндан).
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #64 послато: Јануар 13, 2019, 07:10:11 поподне »

Misim da su ovi kultovi stariji i od primanja hrišćanstva. Stariji kultovi Svetovida, kultovi oko Miholjskog ljeta i dolaska zime Mrza-Mrata su se trebali uklopiti u novo hrišćanstvo pa ako nije bilo nešto slično na istoku onda je bilo na zapadu. Sv. Vito je iskorišćen da se kult staroslovenskog boga Svetovida uključi u nova vjerovanja i na taj način iskorijeni u narodu stariji kult.

За то не знам, сасвим могуће, доста паганских вјеровања јесте уношено у хришћанство, па ни то није искључено. Међутим, волио бих да видим неке конкретније податке о Световиду или о овом "Мрза-Мрата". У посљедњим деценијама било је доста тзв. старословенске митологије наштампано у разним књигама. За добар дио тога се показало да су измишљотине. Код Јужних Словена се тога најмање и могло сачувати, јер су међу Словенима први покрштени и први који су дошли на простор старе античке цивилизације. Зато су и археолошки тешко препознатљиви,а рекао бих још теже митолошки. Једино што се донекле може реконструисати од старијег паганског наслеђа јесте кроз народне обичаје, а ту колико се сјећам не спомињу се ни Световид ни Сварог ни Морана.


Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #65 послато: Јануар 13, 2019, 07:21:47 поподне »
За то не знам, сасвим могуће, доста паганских вјеровања јесте уношено у хришћанство, па ни то није искључено. Међутим, волио бих да видим неке конкретније податке о Световиду или о овом "Мрза-Мрата". У посљедњим деценијама било је доста тзв. старословенске митологије наштампано у разним књигама. За добар дио тога се показало да су измишљотине. Код Јужних Словена се тога најмање и могло сачувати, јер су међу Словенима први покрштени и први који су дошли на простор старе античке цивилизације. Зато су и археолошки тешко препознатљиви,а рекао бих још теже митолошки. Једино што се донекле може реконструисати од старијег паганског наслеђа јесте кроз народне обичаје, а ту колико се сјећам не спомињу се ни Световид ни Сварог ни Морана.

Potvrda postojanje kulta Svetovida kod Srba:
Vasilije I Makedonac, rodonačelnik jedne od najznačajnijih dinastija Vizantije, 873. je prilikom pokrštavanja Srba u Neretljanskoj oblasti porušio sva svetilišta i kumire osim najvećeg posvećenog Svetovidu. Svetovidovo svetilište je „pročišćeno“ (pretvoreno u crkvu) i posvećeno svetom Vidu.

Na Balkan je došlo više različitih slovenskih plemena, koji su imali različitog boga zaštitnika. Nije postojala uređena slovenska paganska država da bi i slovenski panteon bilo regulisan, sa tačnom hijerarhijom i standardizovanim imenima.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #66 послато: Јануар 13, 2019, 07:25:04 поподне »
Potvrda postojanje kulta Svetovida kod Srba:
Vasilije I Makedonac, rodonačelnik jedne od najznačajnijih dinastija Vizantije, 873. je prilikom pokrštavanja Srba u Neretljanskoj oblasti porušio sva svetilišta i kumire osim najvećeg posvećenog Svetovidu. Svetovidovo svetilište je „pročišćeno“ (pretvoreno u crkvu) i posvećeno svetom Vidu.

Na Balkan je došlo više različitih slovenskih plemena, koji su imali različitog boga zaštitnika. Nije postojala uređena slovenska paganska država da bi i slovenski panteon bilo regulisan, sa tačnom hijerarhijom i standardizovanim imenima.

Одакле су преузети ови наводи?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #67 послато: Јануар 13, 2019, 07:28:34 поподне »
Св. Краљ Стефан Дечански је од стране СПЦ уврштен у календар 11. новембра (24.11. по грегоријанском календару), када се обележава датум његове мученичке смрти. Истог датума се по горепоменутом римском литургијском календару обележава Св. Мартин из Тура па је ту дошло до преклапања и постепене замене мратињског (мартинског) култа са култом Стефана Дечанског, те је остатак некадашњег култа преживео само у називу (Св. Мрата, Мратиндан).

Нешто ми код Немањића има пуно случајности када је у питању православље и катоичанство. Те онај се случајно крстио у католичкој цркви, други се оженио католкињом, трећи умро на дан када се обележава Св. Мартин из Тура (поријеклом из Паноније)......
Компликују ми истраживање ;)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #68 послато: Јануар 13, 2019, 07:37:45 поподне »
И 200 година након Светога Мартина - епископа Тура (Tours), за његовог наследника на епархијском трону Тура - Гргура, су као врховни господар(и) dominus noster и даље важили цареви источног Рима - Јустин II. и Тиберије I.

Simon Loseby, Gregory of Tours, Italy, and the Eastern Empire

узгред, Гргур од Тура је оставио и сведочанство о постојању тајфалске заједнице у својој епархији :)
« Последња измена: Јануар 13, 2019, 07:39:58 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

симо

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #69 послато: Јануар 13, 2019, 07:45:45 поподне »
Potvrda postojanje kulta Svetovida kod Srba:
Vasilije I Makedonac, rodonačelnik jedne od najznačajnijih dinastija Vizantije, 873. je prilikom pokrštavanja Srba u Neretljanskoj oblasti porušio sva svetilišta i kumire osim najvećeg posvećenog Svetovidu. Svetovidovo svetilište je „pročišćeno“ (pretvoreno u crkvu) i posvećeno svetom Vidu.

Na Balkan je došlo više različitih slovenskih plemena, koji su imali različitog boga zaštitnika. Nije postojala uređena slovenska paganska država da bi i slovenski panteon bilo regulisan, sa tačnom hijerarhijom i standardizovanim imenima.

Световид се као словенско божанство јавља код Словена на балтичком острву Рујан и то у 12. вијеку, када су исти још били пагани, а Срби тада већ 300 година хришћани. Сам аутор који први пут и помиње име Световида,а то је саксонски свештеник Хелмолд даје и објашњење настанка овог култа међу рујанским Словенима.

Наиме, Рујанци су били покрштени и један дио њихове земље је био дарован манастиру св. Вита у Корвеју (Њемачка) па се се међу њима појавио култ св. Вита, хришћанског светитеља. Послије неког времена Рујанци су се вратили паганству,а св. Вита су наставили да поштују али као паганског и то врховног бога.

Тако пише хроничар, савременик збивања из 12. вијека.

Иначе је св. Вит мученик, поријеклом са Сицилије, и његов култ се ширио првобитно из Италије, али је доста рано захватио њемачке и западнословенске земље.


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #70 послато: Јануар 13, 2019, 07:47:12 поподне »
Нешто ми код Немањића има пуно случајности када је у питању православље и катоичанство. Те онај се случајно крстио у католичкој цркви, други се оженио католкињом, трећи умро на дан када се обележава Св. Мартин из Тура (поријеклом из Паноније)......
Компликују ми истраживање ;)

Толико су са њима били блиски да је у Душановом Законику постојала одредба која је спречавала прозелитизам католичких свештеника према православцима. Онако, братски.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #71 послато: Јануар 13, 2019, 08:00:27 поподне »
Толико су са њима били блиски да је у Душановом Законику постојала одредба која је спречавала прозелитизам католичких свештеника према православцима. Онако, братски.  ;)

Ма мене занима шта се дешавало прије Душана, када је све то било мало либералније :)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #72 послато: Јануар 13, 2019, 08:09:24 поподне »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #73 послато: Јануар 13, 2019, 08:48:25 поподне »
Мислим да је култ Мратиндана у српским земљама старији од доласка Саса у српске земље и да га не треба са тим искључиво повезивати.

Мратиндан је један од очигледнијих примјера, јер св. Мартин је и православни светитељ, али се по календару константинпољске цркве прослављао сасвим другог датума (12. октобра).

Слажемо се Симо. Свети Мартин је баштина свих раних хришћана.



Ма мене занима шта се дешавало прије Душана, када је све то било мало либералније :)

Па кад вас то толико занима, прочитајте овде. У духовном смислу (код заиста верујућих хришћана) славио се Св. Мартин, а код лажних хришћана или пагана пише вам у овом чланку:Sveti Martin – omiljeni vinski svetac

https://povijest.hr/drustvo/kultura/sveti-martin-omiljeni-vinski-svetac/


Kako je postao vinski svetac?

Vjerovanja i običaji o sv. Martinu sadrže elemente tradicija pojedinih naroda, elemente drevnih mitologija kao što su rimska i keltska dok su kršćanski momenti možda najmanje zastupljeni. Kako je kroz stoljeća Martin postao sinonim za hedonizam?

Riječ je čistoj slučajnosti. Naime, za sve je kriv datum Martinove smrti koji se poklapao s mnogim poganskim običajima. Početci vinskih svečanosti sežu daleko u antičku prošlost. Najprije treba spomenuti Baccha, grčkog boga vina, čije su vinske svečanosti (bakanalije) započinjale u prosincu, kad se slavio kraj jeseni i mlado vino. Kult boga Baccha bio je poznat i u starom Rimu. Također u prosincu Rimljani su povodom Saturnalija organizirali obilne gozbe i zabave, a tih je dana bilo dozvoljeno sve što je tijekom ostatka godine bilo zabranjeno. Rimljani su izvodili ludosti i igrali uloge – nešto slično današnjem karnevalskom raspoloženju. U Njemačkoj karnevalsko vrijeme još uvijek počinje 11.11. u 11 sati i 11 minuta, a svečani početak karnevalskog ludila obilježava se u svim većim mjestima. Pored antičkih utjecaja važno je objasniti ulogu Kelta u transformaciji sv. Martina iz pobožnog redovnika u modernog boga vina. On, koji se posvetio pokrštavanju pogana, postao je predstavnik poganskih običaja u velikom dijelu Europe do današnjih dana. Za keltska plemena zima je počinjala na njihov najvažniji blagdan – Samhain – koji pada na 1.11., tj. početak zimskog razdoblja. Naziv blagdana dolazi od keltskih riječi sam i fuin, što znači kraj ljeta. Vjerovalo se da na taj dan duše predaka hodaju među živima i odlaze na drugi svijet. Kelti su svojim mrtvima prinosili žrtve u obliku hrane i životinja te palili vatru kako bi duše lakše pronašle put u zagrobni život. Otud potječu običaji pripremanja hrane i paljenje krijesa u zimskom razdoblju. Prikaz sv. Martina kao konjanika s mačem i plaštem također se povezuje s keltskim vjerovanjima. Poveznicu treba potražiti u keltskim božicama. Naime, božica Morrigan, koja ima glavnu ulogu u zimskom ciklusu, trostruka je božica života, rata i smrti, a prikazana je kao jahačica. Zatim treba spomenuti Eponu, najprije božicu plodnosti, a kasnije božicu konja koju su osobito štovali u Galiji. Ona je na konju predvodila duše prema onome svijetu. U Austriji i Njemačkoj vrlo je raširen običaj da, nakon što padne mrak, djeca s roditeljima hodaju u povorci noseći svjetiljke i pjevajući martinske pjesme. Konjanik zaogrnut crvenim plaštem predvodi povorku do velikoga krijesa. Nije slučajna niti priča o tome kako je prepolovio svoj plašt i dao ga siromahu da ne umre od hladnoće kad znamo da u studenom počinje keltska zima.

https://www.ief.hr/docs/dogadjanja/tradicija%20sv%20martina.pdf

Појам Мратињe сe односи на обичај "тeрања вукова". Па тако, имамо Св. Мартина и као "вучијeг свeца"!

Naime sv. Martinu, odnosno Mratu u stočarskim krajevima najčešće južnoslavenskoga i balkanskoga areala (Mencej 2007: 154), pripada i epitet “vučjeg sveca”, koji se odnosi na prastari nomadski običaj tjeranja vukova (Bulat 1927: 1052; Plas 2007: 139) ponavljanjem bajalica, koje se nazivaju i “martinovi blagoslovi” (Mencej 2007: 153–155). Otuda i naziv toga vremenskoga raspona u množini Mratinci, ili Martinci, ali i Mratinje, a
rjeđe Mratinjdan (Zaradija Kiš 2000: 117; usp. rad Sanje Vulić u ovoj knjizi).
Da je riječ o pučkom obilježju početka zime, potvrđuje i stih u Razgovoru ugodnom naroda slovinskoga (30) Andrije Kačića Miošića (1704.–1760.):

Vojsku kupi Otmanović care,
Po imenu Murat-Sulejmane;
Kupio je pô godine dana,
Od Mratinja do Jurjeva danka

što znači od zime do proljeća


« Последња измена: Јануар 13, 2019, 08:52:15 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #74 послато: Јануар 13, 2019, 08:49:00 поподне »
Нешто ми код Немањића има пуно случајности када је у питању православље и катоичанство. Те онај се случајно крстио у католичкој цркви, други се оженио католкињом, трећи умро на дан када се обележава Св. Мартин из Тура (поријеклом из Паноније)......
Компликују ми истраживање ;)

https://povijest.hr/drustvo/kultura/sveti-martin-omiljeni-vinski-svetac/


Kult sv. Martina postaje popularan već u ranome srednjem vijeku. Značajno je spomenuti da je franački kralj Klodvig (482. – 511.) nakon prihvaćanja kršćanstva proširio njegov kult što je u konačnici dovelo do prihvaćanja sv. Martina kao zaštitnika franačke države. Stoga se smatra prvim zaštitnikom Francuske. Crkva je vrlo rano na jednom od svojih Sabora (578.) osudila opijanje i prejedanje kao martinsku tradiciju bez sakralnih elemenata, ali bez uspjeha. Evangelizacija nije iskorijenila stare običaje. Poganska su se vjerovanja ispreplela s kršćanskima, pogotovo nakon što je papa Grgur I. donio edikt 601. prema kojem su crkveni praznici namjerno postavljeni na dane poganskih blagdana, kako bi poganska plemena i narodi što lakše prihvatili novu vjeru.

Значи нијe до Нeмањића, нити до Српскe православнe црквe, вeћ јe до папe Гргура  I (601 година н.e. )!  ::)

А Свети Стефан Дечански сe упокојио када му јe дошао дан и час. Њeгов живот и њeгова смрт су били мучeнички.

Како и зашто јe проглашeн свeцeм иматe овдe.

http://www.spc.rs/sr/sveti_kralj_stefan_dechanski



Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #75 послато: Јануар 13, 2019, 09:36:52 поподне »
Слажемо се Симо. Свети Мартин је баштина свих раних хришћана.
#на Црвeњском путу, све што сте рекли је врло занимљиво и чини ми се да може  послужит код истраживања поријекла породица и родова. Јесте да је ово форум на коме је основна тема поријекло Срба, али ништа тако добро не може показат обрисе српског етноса као проучавање других етноса, унутар српког животног простора или на његовим ивицама. Надам се да ће у будуће бити више ријеч о тим групацијама.
Наравно, правац мог интересовања је одредила моја хаплогрупа и нека усмена предања а не некаква моја предубјеђења. :)

Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #76 послато: Јануар 13, 2019, 09:58:06 поподне »
Требало би видети када је Св. Стефан Дечански канонизован, тј. када се почео обележавати као слава код Срба. Ако је Св. Мартин поистовећиван са Сасима, онда су га они поштовали и пре тога, јер су дошли век пре него што је владао Стефан Дечански, тј. обележавали су га пре преласка на православље. Да ли се ради о ширењу крсне славе Св. Стефан Дечански у неком одређеном подручју или на целом тадашњем простору српске државе, независно од рударских крајева? Имајући разне хаплогрупе међу Кулизама, који су се раније сматрали и за род Кулизе, па аутоматски сви са Сасима, преко Св. Мрате тј. Мартина, мени личи да се култ Св. Стефана Дечанског као крсне славе одвијао и независно од тога, да се касније усталио и народски назив Св. Мрата, па су онда накнадно сви сврстани у Кулизе

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #77 послато: Јануар 13, 2019, 10:15:11 поподне »
Требало би видети када је Св. Стефан Дечански канонизован, тј. када се почео обележавати као слава код Срба.

Канонизован је још у средњем веку.

Службу светом краљу Стефану Дечанском написао је Григорије Цамлак (+1450).



Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #78 послато: Јануар 13, 2019, 10:21:15 поподне »
Oнда се на крају дошло до погрешне претпоставке: Кулизе=Саси, а резултати показују да није тако. Срби који су узели за славу Св. Стефана Дечанског, пре свега су мислили на њега, а не на Св. Мартина. Касније се усталио народски назив Св. Мрата ( услед поклапања у датуму, лакшег идентификовања пошто се већ прослављао Св. Стефан 09.01), и тек на крају је дошло до неког уопштеног повезивања свих који славе Св. Стефана Дечанског, тј. Св. Мрату, са Сасима, Кулизама, а генетика Кулиза је доминантно са ових простора. Тешко да је нека мањинска саска група могла да наметне већинском српском народу свеца кога ће да прославља, а то поклапање у датуму и народски назив је донео погрешну претпоставку на крају, да је већина родова са том славом саског порекла

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #79 послато: Јануар 13, 2019, 10:37:09 поподне »
Oнда се на крају дошло до погрешне претпоставке: Кулизе=Саси, а резултати показују да није тако. Срби који су узели за славу Св. Стефана Дечанског, пре свега су мислили на њега, а не на Св. Мартина. Касније се усталио народски назив Св. Мрата ( услед поклапања у датуму, лакшег идентификовања пошто се већ прослављао Св. Стефан 09.01), и тек на крају је дошло до неког уопштеног повезивања свих који славе Св. Стефана Дечанског, тј. Св. Мрату, са Сасима, Кулизама, а генетика Кулиза је доминантно са ових простора. Тешко да је нека мањинска саска група могла да наметне већинском српском народу свеца кога ће да прославља, а то поклапање у датуму и народски назив је донео погрешну претпоставку на крају, да је већина родова са том славом саског порекла

А јели се могло десити да неки католици, павликијани или богомили узму св. Мрату за славу након преласка на православље, а за вријеме Стефана Дечанског?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #80 послато: Јануар 13, 2019, 10:49:40 поподне »
Oнда се на крају дошло до погрешне претпоставке: Кулизе=Саси, а резултати показују да није тако. Срби који су узели за славу Св. Стефана Дечанског, пре свега су мислили на њега, а не на Св. Мартина. Касније се усталио народски назив Св. Мрата ( услед поклапања у датуму, лакшег идентификовања пошто се већ прослављао Св. Стефан 09.01), и тек на крају је дошло до неког уопштеног повезивања свих који славе Св. Стефана Дечанског, тј. Св. Мрату, са Сасима, Кулизама, а генетика Кулиза је доминантно са ових простора. Тешко да је нека мањинска саска група могла да наметне већинском српском народу свеца кога ће да прославља, а то поклапање у датуму и народски назив је донео погрешну претпоставку на крају, да је већина родова са том славом саског порекла

Ево шта стоји у Србљаку о почецима поштовања култа Стефана Дечанског као светитеља:




Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #81 послато: Јануар 13, 2019, 10:58:22 поподне »
А јели се могло десити да неки католици, павликијани или богомили узму св. Мрату за славу након преласка на православље, а за вријеме Стефана Дечанског?
То не знам, када су Саси прешли на православље, да ли пре почетка прослављања Св. Стефана Дечанског код Срба или тек у то време

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #82 послато: Јануар 13, 2019, 11:20:35 поподне »
То не знам, када су Саси прешли на православље, да ли пре почетка прослављања Св. Стефана Дечанског код Срба или тек у то време
Мада се ради већ о другој половини 14. века, што је Амикус поставио, па је могуће да се и прелазак на православље код Саса није ни десио пре тога, да су иначе имали култ Св. Мартина, па су тај дан и узели за славу, који се поклопио са Св. Стефаном Дечанским. А и да су прешли пре тога, у православном календару се већ обележавао Св. Мина, тако да можда то није ни битно када су прешли на православље...вероватно су преласком на православље, обележавали дан који се поклапао са Св. Мартином и почели да славе свеца који се у православном календару поклапа са Св. Мартином

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #83 послато: Јануар 13, 2019, 11:24:39 поподне »
Стефан Урош I Немањић (?-1277), краљ 1243-1276. Замонашио се као монах Симон. Око 1255. оженио Јелену Анжујску (?-1314).

Стефан Урош II Милутин Немањић (?-1321), краљ 1282-1321. Прво оженио Јелену, српкињу властеоског рода, затим 1282. непознату ћерку господара Тесалије Јована I Анђела, затим 1283. Јелисавету, ћерку угарског краља Иштван V, затим 1284. Ану, ћерку бугарског цара Георгија I Тертера, и 1299. Симониду, ћерку византијског цара Андроника I Палеолога.

Стефан Урош III Дечански Немањић (?-1331), краљ 1321-1331. Прво оженио Теодору, ћерку бугарског цара Смилца, а затим Марију, ћерку византијског паниперсеваста Јована Палеолога.

Све ми се чини да су код Немањића жене водиле главну ријеч а Стефан Дечански био мало толерантнији, од Милутина, према неправославцима  :)
« Последња измена: Јануар 13, 2019, 11:28:47 поподне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #84 послато: Јануар 13, 2019, 11:31:36 поподне »
Мада се ради већ о другој половини 14. века, што је Амикус поставио, па је могуће да се и прелазак на православље код Саса није ни десио пре тога, да су иначе имали култ Св. Мартина, па су тај дан и узели за славу, који се поклопио са Св. Стефаном Дечанским. А и да су прешли пре тога, у православном календару се већ обележавао Св. Мина, тако да можда то није ни битно када су прешли на православље...вероватно су преласком на православље, обележавали дан који се поклапао са Св. Мартином и почели да славе свеца који се у православном календару поклапа са Св. Мартином

Није овдје ријеч само о Сасима, било је и других који се конвертирали у православље. Наравно да се при сваком групном преласку из једне конфесије у другу задржавају неке навике и обичаји из претходне.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #85 послато: Јануар 14, 2019, 12:07:13 пре подне »
Није овдје ријеч само о Сасима, било је и других који се конвертирали у православље. Наравно да се при сваком групном преласку из једне конфесије у другу задржавају неке навике и обичаји из претходне.
Свакако су постојала два мотива који су се касније у науци спојили у један: код бивших католичких рудара то је био Св. Мартин, код Срба Св. Стефан Дечански, и на крају и једни и други су постали Кулизе. Али занимљиво је да се усталио назив "Мрата", иако је изгледа далеко мање оних који су саског порекла, него српског, међу свечарима. То би можда значило да је тај назив "Мрата" још од пре прослављања Св. Стефана Дечанског, да је у периоду од једног века (од краја 13. до краја 14. века) Св. Мину прослављало искључиво саско православно становништво и да је та инерција са називом "Св. Мрата" настављена и после почетка прослављања Св. Стефана Дечанског од стране српских родова
« Последња измена: Јануар 14, 2019, 12:12:14 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #86 послато: Јануар 14, 2019, 11:18:29 пре подне »
Свакако су постојала два мотива који су се касније у науци спојили у један: код бивших католичких рудара то је био Св. Мартин, код Срба Св. Стефан Дечански, и на крају и једни и други су постали Кулизе. Али занимљиво је да се усталио назив "Мрата", иако је изгледа далеко мање оних који су саског порекла, него српског, међу свечарима. То би можда значило да је тај назив "Мрата" још од пре прослављања Св. Стефана Дечанског, да је у периоду од једног века (од краја 13. до краја 14. века) Св. Мину прослављало искључиво саско православно становништво и да је та инерција са називом "Св. Мрата" настављена и после почетка прослављања Св. Стефана Дечанског од стране српских родова

Као што је већ речено, култ Св. Мартина међу Србима је вероватно старији од појаве Саса па је назив Мратиндан за 11. новембар можда већ био установљен и пре њиховог доласка. Претпостављам да су Саси његов култ само оснажили, јер је Св. Мартин и данас један од популарнијих католичких светаца. У прилог томе да су називи Св. Мрата и Мратиндан још из раног средњег века је метатеза ликвида која се јавља у тим називима (Мартин-Мратин-Мрата), а која је била карактеристична само за рани период средњег века (отприлике од 6/7. до 9. века); На Црвењском Путу је горе поставила извод из неког хрватског чланка који управо помиње метатезу ликвида. У складу са тим, људи који су узели да као свеца прослављају новоканонизованог Св. Стефана Дечанског су већ користили устаљени назив за дан његове смрти (11.11, Мратиндан), затим је по аутоматизму назив за тај дан проширен и на свеца (Св. Мрата), иако Св. Мартин и Св. Стефан Дечански немају ништа заједничко осим датума када су преминули и статуса светитеља.
« Последња измена: Јануар 14, 2019, 11:23:13 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #87 послато: Јануар 14, 2019, 11:53:20 пре подне »
Као што је већ речено, култ Св. Мартина међу Србима је вероватно старији од појаве Саса па је назив Мратиндан за 11. новембар можда већ био установљен и пре њиховог доласка. Претпостављам да су Саси његов култ само оснажили, јер је Св. Мартин и данас један од популарнијих католичких светаца. У прилог томе да су називи Св. Мрата и Мратиндан још из раног средњег века је метатеза ликвида која се јавља у тим називима (Мартин-Мратин-Мрата), а која је била карактеристична само за рани период средњег века (отприлике од 6/7. до 9. века); На Црвењском Путу је горе поставила извод из неког хрватског чланка који управо помиње метатезу ликвида. У складу са тим, људи који су узели да као свеца прослављају новоканонизованог Св. Стефана Дечанског су већ користили устаљени назив за дан његове смрти (11.11, Мратиндан), затим је по аутоматизму назив за тај дан проширен и на свеца (Св. Мрата), иако Св. Мартин и Св. Стефан Дечански немају ништа заједничко осим датума када су преминули и статуса светитеља.

Додао бих још један детаљ,а то је да су сви ови набројани празници са датумима који су остали по старом јулијанском календару, дакле је њихово прослављање код Срба свакако старије од промјене календара у 16. вијеку. Тако је, на неки начин, у српском обичајном календару, остао "замрзнут" светачник римске цркве, али по старом јулијанском календару.

Ово је битно и због саме старине прослављања крсних слава, које се ипак показују као доста стар хришћански обичај код Срба. И данас кад питате људе шта славе, већина ће рећи Мратиндан,а не св. Стефана Дечанског или Михољдан,а не св. Киријака Отшелника, иако црквено формално прослављају управо св. Киријака Отшелника односно св. Стефана Дечанског.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #88 послато: Јануар 14, 2019, 02:52:34 поподне »
Хвала, све постаје мало јасније.
Интересује ме шта још карактерише кулизе осим чињенице да славе св. Мрату? Гдје их је највише било? Чиме су се бавили? ...
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #89 послато: Јануар 15, 2019, 03:16:32 пре подне »
Dečani kao manastir nisu uopšte podignuti u čast Sv.Kralju već Sv.Nikoli koji mu je povratio vid.Sv .Mina koji se slavi u Kopaoničko Jablaničkom kraju je stigao putem Grčke pravoslavne crkve i najbliže porediti njegove žitije su žitije Sv.Djordja.Potiskivanjem sv.Mrate  od strane sveštenstva i inteligencije za Kulize se može reći da danas proslavljaju Dečanskog i Sv.Minu.Priča o Kulizama kao Hazarima je smešna .Hazari kao rudari ....kao upravnici i kontrolori da.Smatra se da su bili rudari  i njihove naseobine u Srbiji mogu se naći u oblasti rudnika neki se pozivaju da bili vešti ratovanju i kovanju.Naime blizu primorskih mesta su se naseljavali jer pomorstvo počinje da se razvija slučaj u Boki.Mogu se smatrati sada već starim pravoslavnim rodom i mnogo više starosedelačkim stanovništvom iako znamo da izvorna priča nije tipična .Kopaonik ,Jablanica ,Brus ,Novi Pazar ,Sjenica ,Mojkovac Brskovo,Bjelo Polje ,Hercegovina.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #90 послато: Јануар 15, 2019, 03:29:02 пре подне »
Da ne zaboravim Kosovo. Stefan Dečanski nema nikakve veze sa Svetim Stefanom koji se proslavlja 09.01 .Stefan je išao kao naziv uz svetovnog vladara Srbije .Zašto? To je bila Krsna Slava Nemanjića ko ne veruje neka pročita ,,Žitije Svetog Save,,Sv.Vladike Nikolaja Velimirovića

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #91 послато: Јануар 15, 2019, 10:12:53 поподне »
У Бихору се каже "шта се кализиш" оном ко споро хода и заостаје за групом.

     Мало сам се распитао око значења оког "шта се кализиш". Изгледа да се то каже неком ко се двоуми, неком неодлучном...
     С дрге стране ова ријеч ме подсјећа на латинску collisio чије тумачење и употреба није баш најјаснија. Ево једног покушаја:
Definicija
1.   situacija kad što kolidira (2) [imati koliziju imati dvije ili više obveza u isto vrijeme]; nepodudarnost, opreka
2.   sukob, sudar [doći u koliziju doći u sukob (ob. interesa, mišljenja i sl.)]
3.   fil. u etici sukob nespojivih dužnosti, prava i interesa
     Занимљиво је оваква употреба ове ријечи:
U pojedinim zemljama na Balkanu postoji i drugačija upotreba ovog pojma i odnosi se na studentske rokove i kolizione predmete. Tačnije, kolizija u ovom kontekstu znači da ako student obnovi godinu ima pravo da izabere nekoliko predmeta iz naredne godine kako bi sebi olakšao sledeću godinu.
     С обзиром на вријеме и простор гдје се јављају Кулизе, мени се чини да су такав надимак добили зато што су били православци а задржали су неке елементе других хришћанских праваца. Они су раније могли бити рани хришћани, павлићани, богумили или католици. Таква појава се сретала код сваког конвертирања.
    За разлику од криптокатолика (љарамана) који су се јавно издавали за муслимане а сахрањивали су се као католици, Кулизе нису крили ту своју "колизију двије или више обавеза", тај свој "сукоб неспојивих дужности, права и обавеза". Нешто слично као што муслимани у Санџаку обиљежавају Петровдан, Ђурђевдан, Илиндан, .. а да су при том потпуно свјесни да ти датуми немају никакве везе са Исламом, а ритуал на тим датумима вуче коријене још из паганства, што Ислам посебно осуђује.
      С обзиром да се на мјестима гдје се јављају Кулизе може наћи и по који стећак, могућа је веза Кулиза са Босанском црквом која је, чини ми се, била толерантнија код тих утицаја са стране.
     Свакако, овдје морам напоменути да сам ја пуки аметер у овоме и да су могуће драстичне грешке. :)
     
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #92 послато: Јануар 15, 2019, 11:45:35 поподне »
Da ne preteram .Nemaju sjajne osobine bez generalizacije normalno.Mnogo se Mrnjavčevića iz Kuča poturčilo činjenično stanje.Ništa bolji po tom pitanju nisu Malisori uostalom od plemena do pojedinačnih slučajeva ...Uostalom tri religije da su mnogi pročitali svoj nacion manje bi se,, tukli ,,Kulize ili Sasi nesumnjivo su se asimilovali ili nedovoljno proučeni pre bih rekao ovo drugo moguće da grešim nemaju velikane te su imali potrebe da ih pronadju u narodu sa kojim žive.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #93 послато: Јануар 15, 2019, 11:56:36 поподне »
Da kovanje novca ,oružja,potkivanje konja u nekim novijim izvorima pominju se kao dobri ugostitelji .

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #94 послато: Јануар 16, 2019, 04:02:15 пре подне »
 Kaže da porodica Pavlović vodi poreklo iz sela Polokce, mesna kancelarija Vranovina kod Novog Pazara, u Srbiji, u podnožju planine Golije.
G. Radenko nam predočava podatke iz prošlosti porodice koje smatra relevantnim za njeno poreklo, između ostalog da su se 1804. godine, u podnožje planine Golije, doselili petorica braće iz Kulizinog sela, u Starom Vlahu - svaki u drugo selo. Jedna u Banjskoj, pod Golijom, drugi u Rajši Potok, pod Rogoznom, dvojica u selo Polazi, u Vranovini, a peti brat u Polokce. Ovaj poslednji, u Polokcu, zvao se Radosav i imao je sina Pavla po kome su 1918. godine svoje dotadašnje prezime Kulize, zamenili za Pavlović. Stara slava porodice je bila Sveti Mrata, ali sada - otkako čitalac pamti, njegova porodica slavi Aranđelovdan.
Nije sasvim jasno o kom poreklu naš čitalac želi da mu odgovorimo. Po svemu sudeći, ima u vidu starije poreklo Pavlovića, tj. Kulize, o kojima je upravo jedan Pavlović, Radoslav, napisao čitavu studiju. Uzgred, i mi smo ih spominjali u našim prilozima, pa g. Pavlović može da nam se javi ponovo za dodatne informacije, ali privatno - telefonom ili na imejl adresu.
Kulize su grupa srodnih porodica sa različitim prezimenima, među kojima je i Pavlović, čije poreklo ima isti koren, za šta nauka sve do sada za njega nije našla konačno objašnjenje. Prema nekim mišljenjima, Kulize su pripadnici najstarijeg srpskog plemstva, barem sudeći po slavi Svetom Mrati, to jest Martinu koji je, kao svetac, u hrišćanstvu kodifikovan još pre raskola 1054. godine. Budući da su ga prihvatili za svog zaštitnika doma (kod pravoslavaca) još pre 11. veka, moglo bi se zaključiti da su to bile plemićke porodice, a jednoj takvoj je pripadao i sam sv. Martin, u našem narodu iskrivljeno prozvan sv. Mrata. Reč je o porodicama koje su među prvima prihvatile hrišćanstvo.
Veliki deo porodica koje vode poreklo od Kuliza i danas slave tu slavu 24. novembra. Nekoliko vekova kasnije, posle crkvene intervencije kojom je Sv. Kralj Stefan Dečanski uveden u praznike upravo na ovaj dan, ili pak, njegovog dodavanja na datum slavljenja Sv. Mrate, druge porodice su uzele neke druge slave, ali samo iz ciklusa u narodnom kalendaru posvećenog stočarskim svecima, tj. zaštitnicima stoke i posla oko nje, u novembru i decembru - Mitrovdan, Aranđelovdan, Đurđic, Nikoljdan.
Drugo objašnjenje je da su Kulize, zbog svojih antropoloških crta - karakterističnog svetlog tena, riđe kose, svetlih očiju i pega na licu ili crnih kosih očiju i kose, kao i visokih jagodica - koje se naizmenično, od generacije do generacije javljaju u jednoj te istoj porodici, zapravo potomci stranog etničkog elementa.
Naime, pretpostavlja se da su njihovi preci Sasi, Saksonci koje je kralj Milutin dovodio iz Erdelja da rade kao stručnjaci u srpskim rudnicima, a car Dušan neke angažovao i za svoju telesnu gardu i stalno naselio u srpskim zemljama

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #95 послато: Јануар 16, 2019, 06:31:13 пре подне »
Идеју за наслов теме сам позајмио од текста објављеног на порталу Порекло, у ком је објављена студија Радослава Љ. Павловића  “Кулизе (порекло и старина)“, објављену у Гласнику Етнографског института Српске академије наука 1952. године:
http://www.poreklo.rs/2013/07/13/kulize-rodovi-koji-slave-sv-mratu/
Аутор студије помиње на више места теорију о пореклу Кулиза од средњовековних рудара Саса. Помиње и предање код неких Кулиза о пореклу од владарских породица Бранковића и Мрњавчевића. Студија обилује вредним подацима, али је по мом мишљењу закључак да су Кулизе пореклом из северне Албаније је погрешан. Ова теза се изводи из арбанашког порекла речи Кулиза, тј. наставка –за.
Следећи је текст је написао наш форумаш, Синиша Јерковић: http://www.poreklo.rs/2013/10/13/cocici-sasi-medju-srbima/

Kaže da porodica Pavlović vodi poreklo iz sela Polokce, mesna kancelarija Vranovina kod Novog Pazara, u Srbiji, u podnožju planine Golije.

G. Radenko nam predočava podatke iz prošlosti porodice koje smatra relevantnim za njeno poreklo, između ostalog da su se 1804. godine, u podnožje planine Golije, doselili petorica braće iz Kulizinog sela, u Starom Vlahu - svaki u drugo selo. Jedna u Banjskoj, pod Golijom, drugi u Rajši Potok, pod Rogoznom, dvojica u selo Polazi, u Vranovini, a peti brat u Polokce.

Naime, pretpostavlja se da su njihovi preci Sasi, Saksonci koje je kralj Milutin dovodio iz Erdelja da rade kao stručnjaci u srpskim rudnicima, a car Dušan neke angažovao i za svoju telesnu gardu i stalno naselio u srpskim zemljama

Кулизино Село је заселак Даића (Ивањица), Голија, Стари Влах.

https://www.poreklo.rs/2018/05/05/poreklo-prezimena-selo-dajici-ivanjica/.

Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године.

На просторима Кулизиног Села раније су живели Кулизе, племе које се одавде одселило, али је за собом оставило одређене трагове. Оснивач тог села био је свакако неки човек са надимком Кулиза. Данас y селу нема његових потомака. Данашње (досељено) становништво је од Васојевића. У селу је Кулизина река, названа тако по Кулизанима (Кулизама) који су ту некад живели. На венцу планине Јавора (више села Субудине) има Кулизино брдо. Ту је неко време живео избегли Кулиза, из Кулизиног села.

Кулизе уверавају да су сви мратинци, светоминци и светодечанци „једно“, управо крвни сродници.

Изгледа да је земља матица Кулиза Албанија, крај око Бојане, Скадра и Пилата, y старој српској држави у коме се мешао балканско-романски, арбанашки и словенски елемент.

Кулизе славе заштитнике стада, домаћих животиња, уопште: св. Мрату, св. Мину, св. Арханђела. Само по изузетку славе ког другог свеца, напр. св. ‘Ђурђа, (у Лепеници и Банату), св. Димитрија (у Рашкој).

Поред других прекада, најчешће узимају за прекаду опет свеца заштитника стада, св. Арханђела и св. Саву. Прекаде су узимали из разних узрока. Под притиском околине, а највише као сточари из завета.

Како је култ светаца Мрате, Мине, Арханђела и Саве особито развијен y Кулиза становника брдских и планинских крајева и како су у њих очувани y пуној свежини обичаји Мратињаца, односно њихових празника, могли бисмо помислити да се култ светаца Мрате и Арханђела, односно Мине и Саве, развио врло рано, знатно пре но што су их заветовани почели узимати за крсно име. Отуда код становника Кулизиног Села, Средње Реке и Каралића, као и једне фамилије у Горњим Даићима јављају се по две славе: једна коју су донели са собом из Васојевића и то је најчешће Лесендровдан, и друга, коју су наследили на овим просторима од Кулиза, ранијих становника овог села.

Има и сeло Кулизићи, Црна Гора.

http://www.maticacrnogorska.me/files/46-47/14%20bozidar%20sekularac.pdf
DOKUMENTARNI I NARATIVNI PODACI O VLASIMA U CRNOJ GORI, Božidar Šekularac

B. Šekularac, Dobrilovina i Dobrilovinski katastik, Mojkovac 1988.


U manastiru Dobrilovina kod Mojkovca, na śeveru Crne Gore, sačuvan je Katastik ovoga manastira iz XVIII vijeka u kome se navode poklonjena imanja i imena priložnika, po selima i mjestima.

Među priložnicima sela Kulizići: Matijaš, Vitor, Vilareta, Vitoje, Manda, Joanu.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #96 послато: Јануар 16, 2019, 07:49:52 пре подне »
Занимљива су та уопштавања о Кулизама, тј. неким особинама, иако је доказано да су разнородни. Очигледно да су неки стереотипи усвојени током времена па се иоле нека негативна особина (које постоје свуда, не само код њих), користила као потврда стереотипа:
"Кулизе (Соврле, Соврлићи 6 к., св. Краљ, св. Мрата, Мина) у Кутњу. Саселили су се из Плакаонипе у Рогозну.У Копаонику кажу за њих да су „мимо свет, себични, радују се злу свога комшије“.
"Милосављевићи, Кулизићи (6 к., св. Мрата, Мина) у Лукару. Доселили оу се с Косова. Сазнали смо да су ове Кулизе потомци „бератског“ кнеза Милосава Кулизе из Великих Пчелица у Левчу. Према нашем сазнању ови Кулизићи су „добре газде“. У кући се свађају, туку; „терају (суде) по судовима“.
"М. Ђ. Милићевић вршио је као малу анкету о слављењу св. Мрате, па му је из Крушевачке нахије одговорено: „За мратинце се свуда држи да су рђави људи и зову их Кулизе. Доселили су се иза Копаноника из Старе Србије“. Свештеник Вићентије из Јежевице (испод Јелице) одговорио је овако: „Мратинци славе и помињу само св. Мрату; за Мину, Витора и Вићентија не знају. Порекло своје доводе од краља Вукашина. Многи их зову Кулизе, што је име поружно, а шта управо значи не знам. Овде се држи да међу мратинцима увек има много рђавих људи."
"М. Ђ. Милићевић говори овако о Милосаву Кулизи, кнезу из Левча: „Тешко ми је, а морам да поменем и једно злочиначко име, ‘само да никога правда не мимоиђе. Прича се у Левчу да је у селу Пчелицама (Великим Пчелицама) био некакав царски бератлија Милосав Кулиза. Од 1813—1815 постане он кнез у Левчу.

Као такав, похватао је, веле, једном (јамачно за време Хаџи-Проданове буне) 70 првих људи из Левча и отерао их као бунтовнике у Београд паши.

У Београду се тада находио и Кнез Милош, па видећи толике људе повезане на правди Бога, рекне му: — Милосаве, од Бога не нашао! зашто чиниш то од своје браће?

— Е, тако Милоше, одговори Кулиза: — ја моје овчице стрижем, а ти кад стечеш своје, стрижи како знаш другојачије; ја ти се нећу мешати."
https://www.poreklo.rs/2013/07/13/kulize-rodovi-koji-slave-sv-mratu/

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #97 послато: Јануар 16, 2019, 08:01:23 пре подне »
"Свакако да је песнику Ђ. Јакшићу била позната ова „прича“ коју је објавио М. Ђ. Милићевић, а могло се догодити и то да је ово предање, о истом кнезу и његовом тешком злочину, Јакшић сам лично чуо и забележио у народу. Било како било, тек Јакшић „грми“ против народног издајника:

Главаш:
Што је, још зачет, учио
Шпијунски занат оца наказног,
Јер знади, душо, твоје маћехе
Пређашњи муж је био Кулиза.

Спасенија: Кулиза ? …

Главаш:
Јесте он
Кога са грозом народ спомиње!
Та он је пород срца њезина
Покварен измет злобе очеве
Што је окове тешке опремајућ’
Неорећној браћи рода оопственог
У срце овоме сину улио
Претворство, злобу, лажу, превару“.

"Прота Сг. Димитријевић слушао је да кулизама (тако) зову извесна села на окомцима Копаоника према Ибру, а и извесну породицу на Косову. Прича се за њих да су око косовске битке (1389) чинили Турцима неке услуге, те су им доцније дата била од њих нарочита права и ослобођени су били од државних дација...Опет мислим да и она прекорна казивања о мратинштацима (што славе св. Мрату), па и ова казивања о кулизама (тако) и довођење преславе у везу с Вуком Бранковићем , није ништа друго, него остатак оних издвојених погледа народних на њихове далеке претке Сасе рударе који су са собом доносили и део митолошког култа св. Мартину, а који су, као странци, могли бити неутрални у току оног једновековног прелажења владања у турске руке, па стећи и име кулиза (тако) што у народу звачи улизица, наметљивац, шпијун“.
"Кулизићи (10 к., св. Мина) у Почековини. Они су „мимо свет, зли људи и глобаџије“ (зеленаши). Један сељак из суседног села Стопање овако их даље описује „ониски људи, дежмекасти и црномањасти“.
"Максићи (3 к., св. Мина) у Александровцу у Крушевачкој Жупи. Од ових Максића један приложио неко земљиште александровачкој цркви у Кожетину; кажу да је то учинио „због неког злог дела“.
"За потомке овога Боже (Милетиће и Божиће) кажу у селу: „Готови су да, туђе имање заузму, да сваког оптуже; опашће те, слагаће, а извући ће се испод кривипе иако је крив.“
"Додаћемо још неке напомене о душевним особинама Кулиза:

Ови су штедљив свет. Штеде у свему и раде истрајно и марљиво у тежњи да стекну велика имања, многу стоку, да пограде велике и добре куће за становање и зграде, да дођу до угледа и положаја, до „власти“ од којих ће они и њихови имати стварне и непосредне користи...
Побожни су, али та њихова побожност није искрена. Подижу цркве, дају им поклоне (у земљи и стоци), на пр. Мркша Сићевски подигао је цркву у Штави, а један Максић поклонио је неко земљиште александровачкој цркви у Кожетину. Дају радо свештенику и цркви, али то чине „ради искупљења од злодела“ (Максићи у Кожетину).
Брзо се љуте и за увреду се тешко свете — убиством. Често су падали „на крв“ и бежали од освете (Понорци из Остатије односно Понора, Кулизе ив Саса и Кулизиног Села на Голији). И у наше време у Кулиза има случајева крвне освете (Јовићевићи у Рибници).

Кулизе ласкају, улагују се оиима од којих имају користи или којих се боје. Стварно мрзе их и чекају прву прилику да им се освете. Варају их, свете се убиством, беже, излажу се прогонима и недаћама и потуцају се од места до места. У том погледу веома је занимљив пут Понораца у Црвњу и Доброј Букви у Гокчаници.
У градском друштву заузимају често највише положаје. Сем тога многе породице истакле су се као свештеничке, трговачке и занатлијске.

Своје хвале и претерано уздижу, а туђин је за њих нижи. Као и други старинци Кулизе према досељеницима су нетрпељиви (у Штави и Бозољину). Отуд читава села, засеоци, па и крајеви остају „од одавна” настањени само Кулизама,

И даље се настављају примери...Очигледно је да је само повезивање Кулиза са Бранковићима и издајом, или сарадњом са Турцима, стигматизовало у народу целу групу родова који славе Св. Мрату и приписавала им негативне особине (а негативних примера ако је било, само је доносило "потврду" и генерализовање)
https://www.poreklo.rs/2013/07/13/kulize-rodovi-koji-slave-sv-mratu/
« Последња измена: Јануар 16, 2019, 08:07:28 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #98 послато: Јануар 16, 2019, 08:16:31 пре подне »
Извињавам се због преобимног цитирања, могу да се и избришу поруке, али поента је да је кроз историју била нека врста стигматизације Кулиза, па би после тестирања испало да је међу Србима било оних "добрих" ПХ908 Срба, и "лоших" ПХ908 Срба, који су Кулизе (а та грана је за сад најбројнија код родова који славе Св. Мрату)...
« Последња измена: Јануар 16, 2019, 08:21:43 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #99 послато: Јануар 16, 2019, 11:21:01 пре подне »
Код старијих Рогожњана, а верујем и код људи у широј околини, и данас може да се чује "кулиза" за превртљивца, потуљену или подмуклу особу. Подразумева се да ми није намера да било кога овим увредим, већ да скренем пажњу на нешто што је опште позанто у том крају. Нека ме демантују или потврде два Милоша. Јуначанин и Грабовчанин :)

Иначе, кумови мојих Живковића и Јаковљевића Рујиштана су Соврлићи (Св. Мрата), а да су односи и дан данас добри потврђује кумство које је ушло у трећи век.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #100 послато: Јануар 16, 2019, 04:08:30 поподне »
Ја мислим да је и даље отворено питање шта је у основи тог Кулизе и Кулизићи?

https://www.poreklo.rs/2018/11/21/poreklo-prezimena-selo-pocekovina-trstenik/

Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године.

– Кулизићи

Стара постојбина им је Кула у садашњој северној Албанији. Имају заједничког претка са краљем Вукашином Мрњавчевићем. Није познато када и да ли су се директно населили у Почековину. Има их доста у читавој Србији и овом крају: Медвеђа (Бојићи, Трошићи, Таралићи, око 40 домова), Божуревац, Стубал, Стопања, Глободер. Обично су се при досељавању задржавали на Тари и Старом Влаху. Најстарији који се помиње је Симеон, као Николић и Кулизић, рођен 1798. и жена му Ђурђија. Највероватније да се Симеонов отац звао Никола. Симеон је имао синове: Милана, Агатона и вероватно Спасоја (син му је Марко) и Ђурђа (синови Михајло, Коста и Јован). Појављује се и Василије, син му Веселин (1873).

Слава: Св. Мрата.

Број домова: Почековина 3.


-Матићи

Матићи су по пореклу Кулизе. Постојбина им је Кула на подручју данашње северне Албаније. Породица пореклом из Куле (Кулизе) има на подручју општине Трстеник око 60. Највише у Медвеђи. Први је Симеон, рођен 1798. године. Познати произвођач повртарских култура и одгајивач стоке је Милисав.

Слава: Св. Мрата, Јаковљевим потомцима Св. Никола вероватно мираз, а мала слава Св. Мрата.

Број домова: Почековина 2, Београд 1, Буци 1.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #101 послато: Јануар 16, 2019, 04:14:13 поподне »
https://en.wikipedia.org/wiki/Rrash-Kullaj

Rrash-Kullај (also known as Kulla të Rrashit and Kulla të Boksit) is a settlement in the former Gruemirë municipality, Shkodër County, northern Albania. At the 2015 local government reform it became part of the municipality Malësi e Madhe.

Топоним Куле, Албанија

http://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/bmarkovic-vraka.php

Благоје В. Марковић, Врака и Врачани

Извор: "Становништво словенског поријекла у Албанији" -

Вpaкa
Према новим изворима наше историјске науке простор Враке je јужни дио простране жупе Купјелник, на токовима текућице "Врака", велике бујице "Бануша веља" ("Бенуш") и низ Скадарско језеро, издвојен у "нову жупу" под управом Саганеца Војислављевића у XI вијеку... Средиште нове жупе била je "жупска црква" св. Јован рашки (у Малисора "киша рашит") са селима у рушевинама, односно, сада, у распознавању села: Раш и Куле.

Гдје je Врака означена "село" погрешно je, jep je чине шест села: Раш, Куле, Стари Борич везиров, Млади Борич муктаров, Гриљ и Омара и три засеока: Котробудан, Турајлија и Бегове куће (Крањске).

Још од катастра 1416., без промјене до 1933. помињу, се села: Раш и Куле у више извора сва села по Враки се набрајају Јастребов; др Ђорђије-Ђоко Пејовић "шест села Враке";

"Кулизе" - према научним изворима су с источне стране Скадра. Општи надимак им je по "куло", прљавом и недоличном у романском, мислим предјела Дривоста ка Враки.

Тим положајима одавна је популарна кућа "кула", можда још од Грка, којих је 1933. имало неколико, а држаоци ка Драгочу и Боксли називаху се "Кулаџи". ("Кулат е Боксит" - "Пол. свет", бр. 192, Београд, август 1989, карта, с. 36).

Ето у Враки и данас село Куле, а кућа "кула" нема. Једно вријеме село се звало "Јукића Куле".

Мислимо, да уз настајање "Кулизе" треба узети да je и од куће "кула", чак и са предношћу. По предању старих Врачана кад je деспот Стефан Лазаревић напустио Дривост и преварио Млечиће даје Дривосту дошло српско појачање, окретом поткова за 180° по мокрој земљи, одступио je мирно са много народа преко Дукађина.

Биће то "Кулизе" понамјештани у Белици и ка Копаонику. Дабоме, пресјелице су дошли из крајева релативно искварених романштином, различите ношње, обичаја, у природнију, неизвештачењу средину, људи сасвим друге културе: "internaciones perversas posita".

 Служећи као учитељ у селу Шантаровац код Јагодине (Светозарево) у Белици, 1935-1938., мој управитељ Љуба Симић и неколико домова Ристића имаху надимак "Кулиза". - Није ли из те струје село "Скадар" код Осечине ваљевског краја?

симо

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #102 послато: Јануар 16, 2019, 04:48:26 поподне »
Мени лично је и даље најлогичније објашњење ријечи кулиза од исквареног турског облика- калауз (ухода, доушник па и пренесено издајица), а такви облици ове ријечи могу да се нађу у појединим изворима. Негдје сам то и раније помињао. Тако се каже у опису Добруна у Вишеградском Старом Влаху: "Мухићи, који воде порекло од некаква Јована Кулаузе, који је као што је речено, издао Турцима град добрунски."

Кулизама се генерално замјерала сарадња са Турцима.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #103 послато: Јануар 16, 2019, 05:48:02 поподне »
Кулизама се генерално замјерала сарадња са Турцима.

Можда је и тога било! Различити су начини преживљавања  људи и народа кроз историју, и раније.

У сваком случају, ја покушавам да видим има ли неких топонима који прате "њихов миграциони пут" и има ли на том путу било каквих закономерности код "Мратинтшака".

Сама чињеница да их има по различитим хаплогрупама и са различитим "прекадама" (преславама) отежава ми што би рекаo  "Voljеni" неко моје мало "истраживање"  ::).

Конкретно Вуловићи, Кијево, Баточина, Св. Мрата, Св. Стeфан Дeчански, преслава Св. Eвдокија.

Ови Вуловићи су пописани 1863/1864 (браћа Сима, Јакша и Ранко).

Извор: 1.Баточина и околина у прошлости од Јеремије Митровића,1976

У Лепеници, Тоше Радивојевића се каже да су ови Вуловићи досељени из Херцеговине 1842.године (Н. Милановац).

Ови Вуловићи кажу да су од неког Вула Брадића, који је имао сина Стошу, и заиста имају неку везу са Новим Милановцем и Брадићима.

Проблем ми ствара то што се у Кијеву помињи и Стошићи.

https://www.poreklo.rs/2015/04/18/poreklo-prezimena-selo-kijevo-batocina/

216, Стошићи, Катун (Пчиња), Мратиндан.

Има Брадића у Новом Милановцу, Аеродром, Крагујевац, слава Св. Мрата.
Досељени у периоду од 1788. до 1803. године.

-254, Брадићи, Херцеговина, Мратиндан.

https://www.poreklo.rs/2015/04/26/poreklo-prezimena-selo-novi-milanovac-aerodrom-kragujevac/

Вуловићи из Кијева су повезани и са Брадићима из Медвеђе код Трстеника. "Кад оно а тамо" ти  Брадићи славе Св. Лазара (уочи цвети)

https://www.poreklo.rs/2012/12/03/poreklo-prezimena-selo-medve%C4%91a-trstenik/

Брадићи (13), досељеници из Брада у Жупи, славе Св. Лазара (уочи цвети).


Углавном Вуловићи и Брадићи (пок. глумац Момир Брадић - чини ми се да је из Медвеђе код Трстеника https://www.imdb.com/name/nm2104432/ ) кажу да јe миграциони правац био Хeрцeговина - Црна Гора - Косово - Рeсава (Крушeвац) - Нови Милановац - Кијeво.

Има Брадића по Хрватској и по Б и Х (и муслимана).

Има у Србији сeло Брадић (Лозница), али бeз Брадића!!?

https://www.poreklo.rs/2014/07/11/poreklo-prezimena-selo-bradic-loznica/
« Последња измена: Јануар 16, 2019, 05:50:19 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #104 послато: Јануар 16, 2019, 06:00:02 поподне »


Вуловићи из Кијева су повезани и са Брадићима из Медвеђе код Трстеника. "Кад оно а тамо" ти  Брадићи славе Св. Лазара (уочи цвети)

https://www.poreklo.rs/2012/12/03/poreklo-prezimena-selo-medve%C4%91a-trstenik/

Брадићи (13), досељеници из Брада у Жупи, славе Св. Лазара (уочи цвети).
Моја баба по оцу је од Брадића из Медвеђе, али не знам да ли би могли везе са онима који славе Св. Мрату, славе Св. Лазара...од њих је и позоришни режисер Небојша Брадић. Што се тиче родбине која слави Св. Мрату или Св. Мину, даља фамилија по очевој страни су  Трошићи из Медвеђе , Св. Мина, а баба по мајци је од Топаловића из Чумића код Крагујевца, Св .Мрата...
« Последња измена: Јануар 16, 2019, 06:07:41 поподне ДушанВучко »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #105 послато: Јануар 16, 2019, 06:29:27 поподне »
Моја баба по оцу је од Брадића из Медвеђе, али не знам да ли би могли везе са онима који славе Св. Мрату, славе Св. Лазара...од њих је и позоришни режисер Небојша Брадић. Што се тиче родбине која слави Св. Мрату или Св. Мину, даља фамилија по очевој страни су  Трошићи из Медвеђе , Св. Мина, а баба по мајци је од Топаловића из Чумића код Крагујевца, Св .Мрата...

Шта знате  о Брадићима из Медвеђе, који  славе Св. Лазара...одакле су старином?


Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #106 послато: Јануар 16, 2019, 06:36:24 поподне »
Шта знате  о Брадићима из Медвеђе, који  славе Св. Лазара...одакле су старином?
То не знам...могуће је да је као што је наведено, из Брада, па по месту одакле су дошли добили презиме

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #107 послато: Јануар 16, 2019, 07:05:22 поподне »
     Данас читам, онако упрескок, Радослава Љ. Павловића и не могу чуду да се начудим како их је омрчио у раду Кулизе (пореко и старине). :) Нема чиме се човјек није бавио у овом раду, па га је немогуће препричат. Најчудније је када описује њихов физички изглед, они су и црни и плави, и риђи и мрки и мали и велики и на крају склепани :). А за њихов карактер се посебно заузео :)
     Присјетих се како су доживљени германофони Саси у Старој Србији:
Questa pratica di impossessarsi di beni, unitamente all'educata maniera dei Sasi di entrare in una casa dicendo bitte ("prego") e lasciandola dicendo danke ("grazie"), portò al conio di una apposita parola in slavo per descrivere tale comportamento – bitange (singolare: bitanga) che significa allo stesso tempo “impertinente”, “scroccone” e “persona arrogante”.
     Збиља има литературе која омета истраживања ;)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #108 послато: Јануар 16, 2019, 07:44:30 поподне »
     Данас читам, онако упрескок, Радослава Љ. Павловића и не могу чуду да се начудим како их је омрчио у раду Кулизе (пореко и старине). :) Нема чиме се човјек није бавио у овом раду, па га је немогуће препричат. Најчудније је када описује њихов физички изглед, они су и црни и плави, и риђи и мрки и мали и велики и на крају склепани :). А за њихов карактер се посебно заузео :)
     Присјетих се како су доживљени германофони Саси у Старој Србији:
Questa pratica di impossessarsi di beni, unitamente all'educata maniera dei Sasi di entrare in una casa dicendo bitte ("prego") e lasciandola dicendo danke ("grazie"), portò al conio di una apposita parola in slavo per descrivere tale comportamento – bitange (singolare: bitanga) che significa allo stesso tempo “impertinente”, “scroccone” e “persona arrogante”.
     

Упропастио их начисто!

Можда му се неко од њих (или више њих) љуто замерио, а можда му је неко био (фамилија) од њих - па решио да их уздуж и попреко проучи.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #110 послато: Јануар 16, 2019, 10:33:24 поподне »
Мени лично је и даље најлогичније објашњење ријечи кулиза од исквареног турског облика- калауз (ухода, доушник па и пренесено издајица), а такви облици ове ријечи могу да се нађу у појединим изворима.

Кулизама се генерално замјерала сарадња са Турцима.

Хм.
 
Најбоље је то што у целој причи  постоји у Дагестану и Азарбејџану (који себе  изгледа повезују са Аварима или се сматрају за Аваре) презиме Кулизанов.

<a href="https://www.youtube.com/v/dqPte8iEF1Y" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/dqPte8iEF1Y</a>

Интервју са Курбатом Кулизановим за «Россия для всех» Кулизанов: Свой концерт в Москве я посвятил Родине и матерям од 25.11.2013 (На сцене московского зала Курбан Кулизанов спел песни на нескольких языках: аварском, даргинском, лакском, лезгинском и русском языках).

https://dag.rus4all.ru/city_msk/20131125/724673909.htm


Један стари прилог на Пореклу.

Иза неких српских презимена крије се морбидно значење

https://www.poreklo.rs/2012/10/27/iza-nekih-srpskih-prezimena-krije-se-morbidno-zna%C4%8Denje/

https://www.poreklo.rs/2013/07/13/kulize-rodovi-koji-slave-sv-mratu/

Шта кажe јeдан читалац испод овог тeкста:

Vlada Mijajlović
7. августа 2015. у 12:41
Mijajlović, poreklo selo Popšica, doseljeni iz Ponora, selo na Tresibabi, slavimo Mratu, lep je tekst ali ispustili ste običaje, opisao dr. Sreten Petrović u Mitologiji Srba, zašto se slavi Mrata, nema veze sa Martinom, Minom, Stefanom Dečanskim i uspomenom na njih, Mrata je najteža paganština i zbog toga volim svoju slavu. Sklapanje ugovora sa vukovima pre zime, tj. sa zlim silama prirode, stočarska slava. Inače niko nas ne zove KULIZE, mi iz sela Popšica nosimo ime Šmajinci, Šmaje, jedini pojam gde se javlja Šmaja je početak svake molitve na aramejskom :Besijata de Šmaja ili uz Božju pomoć, ovo već ima veze sa skrivenom istorijom Srba, gde dođoše na polje SENARSKO, itd..Tema za istraživanje.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #111 послато: Јануар 16, 2019, 11:12:18 поподне »
Da ne preteram .Nemaju sjajne osobine bez generalizacije normalno.Mnogo se Mrnjavčevića iz Kuča poturčilo činjenično stanje.Ništa bolji po tom pitanju nisu Malisori uostalom od plemena do pojedinačnih slučajeva ...Uostalom tri religije da su mnogi pročitali svoj nacion manje bi se,, tukli ,,Kulize ili Sasi nesumnjivo su se asimilovali ili nedovoljno proučeni pre bih rekao ovo drugo moguće da grešim nemaju velikane te su imali potrebe da ih pronadju u narodu sa kojim žive.

Mislim da date kvalifikacije nisu na mjestu na koga god da se odnosi. Što se osobina Kuča tiče trebao bi pročitati malo više o istoriji Kuča i njihovoj borbi s Turcima da bi rekao da se nisu sjajno pokazali. Prvi gradonačelnici Beograda i Podgorice posle oslobadjanja od Turske su bili Kuči npr. Grad tvrđava Medun je jedini grad u Osmanskom carstvu koji je bio slobodan preko 100 godina i Turci ga nisu mogli zauzeti. Stalno pod trgovinskim sankcijama i pod pritiskom Turaka. Turci su napravili poharu-citaj genocid nad Kučima.
Ako govorimo o moralu nekog ko mijenja vjeru ja smatram da je moralna obaveza roditelja da zastiti svoju djecu pa i pod cijenu da promijeni vjeru. Svi su nasi promijenili vjeru sa staroslovenske na hrišćanstvo pa balansirali čas zapadnu čas istočnu varijantu. Polovina Srba nisu bili Srbi pa prihvatiše jezik, sve izdajnik do izdajnika. Te Nemanjiće, Brankoviće, Kotromaniće itd prije ćete njihove potomke naći među muslimanima nego pravoslavcima. Ako su 9 Jugovića poginuli na Kosovu a neki njihov unuk je prešao na Islam možemo li reći da se ovi Jugovići nisu baš sjajno pokazali. Možda su neka islamizirana bratsva doživjela demografsku eksploziju i razgranali se tako da iz današnje perspektive možemo doći do pogrešnog zaključka o masovnosti prihvatanja islama. Najveći procenat muslimana pripada slovenskim haplogrupama da li to znači da se I2a i R1a nisu baš sjajno pokazali? Mislim da ipak nije umjesno tako reći.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #112 послато: Јануар 16, 2019, 11:40:59 поподне »
Кулизани су потврђени међу банијским Србима још у другој половини XVIII вијека.
Матица им је била у селу Грабовац (данашњи Бански Грабовац код Петриње), на подручју Прве банске крајишке регименте. Нажалост, овај род се временом угасио, па данас није могуће поуздано утврдити њихову крсну славу.

- Стојан Кулизан из Грабовца (1772. година)


- Марко Кулизан из Грабовца (1857. година)


На подручју Баније постоји више родова који славе Мратиндан, а најјачи међу њима је род Мартиновића из истоименог села код Глине, па то, уз рану потврду презимена Кулизан, можда може бити занимљиво људима који се озбиљније баве Кулизама.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #113 послато: Јануар 17, 2019, 12:26:43 пре подне »
Vidače najveći otpor Turcima jesu dali Kuči i to je činjenica po nekim podacima gotovo i neverovatno svega 400 domova.Da se vratimo na temu uopšte nisam išao u svojoj izjavi na momenat idealizacije i na ,,ruku,,nacionalnom idealističkom konceptu po pitanju Kuliza ili nekih drugih .Mislim da Voljen od Boga i još neki sa svojim komentarima i podacima o Kulizama su mnogo objektivniji.Nemaju baš neke osobine moguće da sam sa ženske tj majčine linije poreklom baš od Kuliza.Podaci tipa sjajni momci idealno pleme glorifikacija mitova itd ne ide u realne ili podatke koji se mogu uzeti objektivno.Dakle bez isključivosti i generalizacije jedino su bitne činjenice .

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #114 послато: Јануар 17, 2019, 02:07:11 пре подне »
Sjenica Caričina po Selimoviću jedan deo je otišao u Postenje kod Pazara iz same Caričine u novim migracijam otišli za Kraljevo .Došli u 18 veku iz Crne Gore.https://www.poreklo.rs/2015/03/08/poreklo-prezimena-selo-caricina-sjenica/  rec je o Boškovićima i da li se Salihova istraživanja mogu smatrati činjenicama rod u Postenju je promenio slavu i umesto Sv.Kralja slavi sv.Nikolu.Ovaj rod ima ogranke u Bjelom Polju i Pivi postoji mogućnost za Prokupački kraj..
 

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #115 послато: Јануар 17, 2019, 01:15:14 поподне »
Упропастио их начисто!

Можда му се неко од њих (или више њих) љуто замерио, а можда му је неко био (фамилија) од њих - па решио да их уздуж и попреко проучи.

Ма он је решио да их дезоријентише и испрепада :)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #116 послато: Јануар 17, 2019, 01:16:25 поподне »
На који датум се данас обиљежава Св. Мартин а на који Св. Стефан Дечански?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #117 послато: Јануар 17, 2019, 01:27:58 поподне »
На који датум се данас обиљежава Св. Мартин а на који Св. Стефан Дечански?

11. новембра, с тим што је у другом случају јулијански календар, па је то 24. новембар. То је датум смрти обојице.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #118 послато: Јануар 17, 2019, 01:36:47 поподне »
11. новембра, с тим што је у другом случају јулијански календар, па је то 24. новембар. То је датум смрти обојице.

До када су ове двије славе падале у исти дан?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #119 послато: Јануар 17, 2019, 01:39:22 поподне »
До када су ове двије славе падале у исти дан?

До 1582. Те године је разлика била 10 дана, а данас је 13.
« Последња измена: Јануар 17, 2019, 01:43:11 поподне Милош »

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #120 послато: Јануар 17, 2019, 01:42:22 поподне »
До 1582.

Претпостављам да данас мратинштаци и Кулизе славе на 24. новембар?
« Последња измена: Јануар 17, 2019, 01:45:03 поподне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #121 послато: Јануар 17, 2019, 01:51:49 поподне »
Претпостављам да данас мратинштаци и Кулизе славе на 24. новембар?

Наравно. То је 11. новембар по јулијанском календару.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #122 послато: Јануар 17, 2019, 02:08:36 поподне »
Хвала Милоше!
На какве коваче се односила ова тачка васојевићког закона:
"Који ковач не удари на Божић прије сунца чекићем у наковању, па се то начисто докаже, да му се преломи чекић и наковањ, а он и свако његов обестрви."
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #123 послато: Јануар 17, 2019, 05:33:49 поподне »
Кулизани су потврђени међу банијским Србима још у другој половини XVIII вијека.
Матица им је била у селу Грабовац (данашњи Бански Грабовац код Петриње), на подручју Прве банске крајишке регименте. Нажалост, овај род се временом угасио, па данас није могуће поуздано утврдити њихову крсну славу.


https://slowari.ru/word/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD

Что Такое Кулизан- Значение Слова Кулизан

Русский
Морфологические и синтаксические свойства
Кулизан

Существительное.

Имя собственное (личное имя).

Значение
мужское имя ◆ Моего друга зовут Кулизан.

Сводный словарь личных имён народов Северного Кавказа / отв. ред. Р. Ю. Намитокова. — М. : Флинта : Наука, 2012. — ISBN 978-5-9765-1436-2.

Покушала сам нешто више да сазна преко овог речника, али слабо.

http://dictionary.maarulal.ru/index.php/list/2-avarsko-russkiij-slovar-/,%D0%A2,%D0%A0,.xhtml


Мада, има много више индиција да су Кулизе  (како где - помињу се и као племе) добили надимак, неки и презиме - по глаголу "к-улизивати се" (мада ?).

Српски дијалeктошки зборник 57
 
https://books.google.rs/books?id=K-M7DwAAQBAJ&pg=PA405&lpg=PA405&dq=%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD&source=bl&ots=JU__6qVA9l&sig=ACfU3U2ke1cFgrNxHs5wGaxcEZW7WFTIuw&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwiMrIj5mfTfAhXIlYsKHUPcCIgQ6AEwAXoECAIQAQ&authuser=1#v=onepage&q=%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD&f=false

кулиза - улизица, прeвртљивац -"Стратија ти-e голeм кулиза, нe ортачи сe  с њeга, ћe тe навучe на танак лeд".

кулизан - "Тој ники нe знајe колки e он кулизан".

кулизица - улизица - "На кога ли сe мeтну таква кулизица"?

кулизивањe - "Знамо њојно кулизивањe..."

кулизујe сe - умиљава сe, додворава сe - "Свакому сe кулизујe тај мазуља".


Хм. Тако јe, даклe, просeчни динарац (горштак) видeо или називао додворавањe или улизивањe.



Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #124 послато: Јануар 17, 2019, 08:06:08 поподне »
Св. Мартин сe упокојио 08.11.397. н. е., а сахрањен 11.11.397. када су се по ондашњим  европским државама одржавали вашари и сајмови на којима се народ на овај или онај начин опуштао.

Св. Стефан Дечански је мученички страдао 11.11.1331. годинe.

https://www.rastko.rs/cms/files/books/4739b37c62017


За мене Св. Мрата остаје симбол Исаковића и српских сеоба и ратовања које је Милош Црњански овековечио у свом роману Сеобе.

http://www.srpskilegat.rs/seobe-m-crnjanskog-misljase-ako-ga-budu-pokrstili-silom-neka-ga-bar-ne-dobiju-treznog/

Вук Исаковић (1696. Срeдска,Призрeн  - 1759., Сремска Митровица)

https://www.scribd.com/doc/198853442/Vuk-Isakovi%C4%8D-kao-istorijska-li%C4%8Dnost


Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #125 послато: Јануар 18, 2019, 11:56:49 пре подне »
Св. Мартин сe упокојио 08.11.397. н. е., а сахрањен 11.11.397. када су се по ондашњим  европским државама одржавали вашари и сајмови на којима се народ на овај или онај начин опуштао.

Св. Стефан Дечански је мученички страдао 11.11.1331. годинe.

https://www.rastko.rs/cms/files/books/4739b37c62017


За мене Св. Мрата остаје симбол Исаковића и српских сеоба и ратовања које је Милош Црњански овековечио у свом роману Сеобе.

http://www.srpskilegat.rs/seobe-m-crnjanskog-misljase-ako-ga-budu-pokrstili-silom-neka-ga-bar-ne-dobiju-treznog/

Вук Исаковић (1696. Срeдска,Призрeн  - 1759., Сремска Митровица)

https://www.scribd.com/doc/198853442/Vuk-Isakovi%C4%8D-kao-istorijska-li%C4%8Dnost

Занимљиво!
Мратинштаци и Кулизе су најзанимљивија прича коју би "Порекло" могло да пласира цијелом свијету.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #126 послато: Јануар 19, 2019, 04:44:02 поподне »
Došli sa Starog Vlaha u Slatinu kod N.Pazara .Zanimljiv teksthttps://www.poreklo.rs/2017/12/23/poreklo-prezimena-selo-slatina-novi-pazar/

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #127 послато: Јануар 19, 2019, 04:51:00 поподне »
https://www.poreklo.rs/2018/01/16/poreklo-prezimena-selo-polokce-novi-pazar/.Polokce potvrda da je predanje Pavlovića tačno imaju odeljke u Toplici.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #128 послато: Јануар 27, 2019, 10:31:36 поподне »
 Kulize u Hercegovini sa opisom migracija iz Korjenića  https://www.poreklo.rs/2013/06/20/korjenići-oblast-naselja-rodovi/

.


Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #129 послато: Јануар 28, 2019, 09:24:47 поподне »
Kulize u Hercegovini sa opisom migracija iz Korjenića  https://www.poreklo.rs/2013/06/20/korjenići-oblast-naselja-rodovi/.
Ипак оно collisio треба узет за озбиљно!
Знате ли да је Соколовића било више, односно да се ради о династији?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Рус

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 134
  • R1a-L1029>YP6047
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #130 послато: Фебруар 13, 2019, 09:06:17 пре подне »

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #131 послато: Април 07, 2019, 02:55:46 поподне »
Мислим да се све Кулизе могу поделити у три велике групе родова,које могу бити међусобно неповезане,што се кроз векове показало и што је доста отежало одређеност овог рода.Прва група Кулиза јесу они најстарији родови Саског порекла,потомци рудара Саса из Брскова,и са Копаоника,који су славили Св.Мартина,а касније промењено у Мратиндан.Временом су у другим стаништима узели неку другу славу уместо Св.Мрате,али су генетски Саси.Друга група Кулиза су родови који су живели у области Горњи Пилот,источно од Скадра,у Задримље,који су ту дошли из јужне Херцеговине,од Требиња.И међу њима је могло бити већи број генетских Саса.Прозвани су Кулизе од стране романског становништва у Задримљу,са значењем Прљави,прости брђани.Ови Задримљани изПилота отишли су у племе Кучи,а из Куча једни према Бјелом пољу,Старом Влаху и Копаонику,и према Пећи.Трећа група Кулиза најмлађа,родови који славе Св.Мрату и Мину,који немају никакве генетске везе са Сасима,нити везе са Скадром и Задримљем.Надимак Кулизе добили су због крсне славе Мратиндан.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #132 послато: Април 07, 2019, 02:57:17 поподне »
Друга група Кулиза су родови који су живели у области Горњи Пилот,источно од Скадра,у Задримље,који су ту дошли из јужне Херцеговине,од Требиња.И међу њима је могло бити већи број генетских Саса.Прозвани су Кулизе од стране романског становништва у Задримљу,са значењем Прљави,прости брђани.Ови Задримљани изПилота отишли су у племе Кучи,а из Куча једни према Бјелом пољу,Старом Влаху и Копаонику,и према Пећи.Трећа група Кулиза најмлађа,родови који славе Св.Мрату и Мину,који немају никакве генетске везе са Сасима,нити везе са Скадром и Задримљем.Надимак Кулизе добили су због крсне славе Мратиндан.

Било какав доказ за ову тврдњу?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #133 послато: Април 07, 2019, 06:15:31 поподне »
Кулизе се у етнографској литиратури спомињу искључиво као слављеници Мратиндана и везују се за Кулизине у Старом Влаху и Бишево код Рожаја. Кулизине код Ивањице нисам успео да нађем, можда ће неко бити веће среће. Одатле су се расељавали у свим правцима. Што се Кулиза из Бишева тиче, њих налазимо у Штавици, И. Колашину и Рогозни. Ово су класичне две миграторне струје, које налазимо и код других родова.

Поставља се питање где је матица ова два "рода". Једино логично је да је то село Кулизићи, које се спомиње у Добриловинском катастиху. Ни њега нисам успео да убицирам. Претпостављам да се налазио око данашњег Мојковца. Међутим то село се у катастиху спомиње као село Тарских Никшића, па се може претпоставити да је име селу дао род Кулиза. Дефтери од 1455. до 1540. не спомењу ово село у нахији Тарских Никшића, па се намеће питање када је оно настало под тим именом. Оквирно можемо рећи између 1540. и 1640. У истом периоду се појављује и село Бискуповићи, што може указивати на католичко становништво. Можда су ова два села основали становници некадашњег Брскова, који су после пропасти рудника, населили суседне крајеве, да би их убрзо напустили, а њихово место заузели многобројни Тарски Никшићи.

Што се резултата тиче, они који имају предање о Кулизама или о којима пише као Кулизама у етнографској литератури, видимо да су хетерогени. Има их разних хаплогрупа, али све су оне присутне у српском  и словенском етносу. Неки резултати су јавни, а други нису. Било би добро када би Фуштић урадио неку дубљу анализу, јер иако је I2a- PH908, најбољи је кандидат за неког ко је "немачког" порекла из краја око Брскова.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #134 послато: Април 19, 2019, 11:06:48 пре подне »
Наши Етнолози Радомир и Вера Ракић одговорили су на питање о пореклу извесном Пантелићу из Груже.Његова крсна слава је Св.Тома.Његови преци су у Гружу дошли од Новог Брда,рудник,са Косова.Ракићи су му рекли да је Св.апостол Тома,врлоретка слава,углавном рударска,и дасу његови преци највероватније посрбљени Саси рудари,који су са Копаоника или од Брскова ишли у Херцеговину и Црну Гору,а затим у Дукађин,Задримље,код Скадра.Живели су у тврђавама,Кулама на Дриму,где су се мешали са романским житељима ових тврђава.Ту су ови потомци рудара Саса прозвани Кулизе,Брђани из Куле,тврђаве.Кулизе су од Скадра отишли на север према Рожају,Бишево,у Рашку,и у Стари Влах,Моравица,и у околину Мојковца.Скоро сви су задржали стару славу Саса рудара из Брскова Мратиндан,по којој се познају све Кулизе у Старој Србији.Можемо рећи да Кулизе имају три матице,Брсково и Копаоник,затим Задримље и Скадар и Југоисток Рашке области,Бишево,Рожаје.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #135 послато: Април 19, 2019, 11:25:47 пре подне »
У Старом Влаху,у околини Нове Вароши питао сам за фамилије које зову Кулизе.За многе од њих тврде дасу ,,Арнаути од Скадра,или Арнаутлука.У селима код Нове Вароши мисле дасу Кулизе,посрбљени Арнаути,у карактерним смислу Лисице прости,груби,и осветољубивост људи,који врло радо узму туђе.Јако сналажљиви људи,али шкрти.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #136 послато: Април 19, 2019, 11:46:03 поподне »
На мађарском се за Галицију каже Кализ. Може ли се то повезат са Кулизама?
Galicia (/ɡəˈlɪʃ(i)ə/;[1] Ukrainian and Rusyn: Галичина, Halyčyna; Polish: Galicja; Czech and Slovak: Halič; German: Galizien; Hungarian: Galícia/Kaliz/Gácsország/Halics; Romanian: Galiția/Halici; Russian: Галиция, ..
https://en.wikipedia.org/wiki/Galicia_(Eastern_Europe)

The Ukrainian name Halych (Галич) (Halicz in Polish, Галич in Russian, Galic in Latin) comes from the Khwalis[citation needed] or Kaliz[citation needed] who occupied the area from the time of the Magyars. They were also called Khalisioi[citation needed] in Greek, and Khvalis (Хваліс) in Ukrainian.
« Последња измена: Април 19, 2019, 11:54:14 поподне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #137 послато: Април 20, 2019, 12:10:58 пре подне »
На мађарском се за Галицију каже Кализ. Може ли се то повезат са Кулизама?
Galicia (/ɡəˈlɪʃ(i)ə/;[1] Ukrainian and Rusyn: Галичина, Halyčyna; Polish: Galicja; Czech and Slovak: Halič; German: Galizien; Hungarian: Galícia/Kaliz/Gácsország/Halics; Romanian: Galiția/Halici; Russian: Галиция, ..
https://en.wikipedia.org/wiki/Galicia_(Eastern_Europe)

The Ukrainian name Halych (Галич) (Halicz in Polish, Галич in Russian, Galic in Latin) comes from the Khwalis[citation needed] or Kaliz[citation needed] who occupied the area from the time of the Magyars. They were also called Khalisioi[citation needed] in Greek, and Khvalis (Хваліс) in Ukrainian.
Тај мађарски назив "Кализ" има везе са овим народом:
Khalyzians
The Chalyzians or Khalyzians (Arabic: Khalis, Khwarezmian: Khwalis, Byzantine Greek: Χαλίσιοι, Khalisioi, Magyar: Káliz) were a people mentioned by the 12th-century Byzantine historian John Kinnamos in Halych.
https://en.wikipedia.org/wiki/Khalyzians

А порекло имена Галиција је од града Галича, који је по једној од теорија, добило име по том народу:
 Another version of the Slavic toponym "Halych" is after the Khwalis/Kaliz/Khalisioi who occupied the area from the time of the Magyars.[citation needed]
https://en.wikipedia.org/wiki/Halych
« Последња измена: Април 20, 2019, 12:14:30 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #138 послато: Април 20, 2019, 12:15:49 пре подне »
Навео бих овде и породицу Грковиће Кулизе из села Казновићи,Рашка.Славе Св.Мину.Они су из Бишева,а у Бишево су дошли из Куча,у Куче из Задриме.Св.Мину су веома много поштовали Грци,па су га они много славили и у својим градовима крај Скадра,Дањ,Сапа,Сард,Свач.Зато су оне Кулизе из Задримља,Светоминце,звали Грци.Слава Свети Мина се поклопила са св Мратом.Тако би и овај Мартин Грк ког смо помињали у селу Шапоњама,Корита,могао да буде Кулиза са славом Св.Мина,од Бишева.Те су Кулизе у Бихору звали Грци.Иначе је село Шапоње добило име по досељеницима из Сапе,тврђаве на Дриму.,Дукађин.Иначе су Кулизеодатле отишли према Бишеву и Копаонику.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #139 послато: Април 20, 2019, 12:39:46 пре подне »
Навео бих овде и породицу Грковиће Кулизе из села Казновићи,Рашка.Славе Св.Мину.Они су из Бишева,а у Бишево су дошли из Куча,у Куче из Задриме.Св.Мину су веома много поштовали Грци,па су га они много славили и у својим градовима крај Скадра,Дањ,Сапа,Сард,Свач.Зато су оне Кулизе из Задримља,Светоминце,звали Грци.Слава Свети Мина се поклопила са св Мратом.Тако би и овај Мартин Грк ког смо помињали у селу Шапоњама,Корита,могао да буде Кулиза са славом Св.Мина,од Бишева.Те су Кулизе у Бихору звали Грци.Иначе је село Шапоње добило име по досељеницима из Сапе,тврђаве на Дриму.,Дукађин.Иначе су Кулизеодатле отишли према Бишеву и Копаонику.

Saponjic-у, можете ли испричати Вашу верзију о поријеклу Кулиза, али од самог доласка на ове просторе?
Појам Кулиза је потпуно непознат народу у Бихору.
Сусједни католици (Малисори и Клименти) су могли Мартина звати Грком зато што је православац.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #140 послато: Април 20, 2019, 05:47:40 пре подне »
Онда би баш сваки православац у Коритској области имао надимак Грк.А било је много православних и после велике сеобе.А можда је већ и дошао ту са надимком Грк.И Шапоње су имали надимак Грци.Шта мислите одакле овом Грковићу Кулизи надимак Грк.То су арбанашени Срби с нешто Романског становништва из старих византијских градова у Задримљу,и католици и православци.При одласку на север према Бишеву,и на Копаоник окрећу се Православљу али са славом која је била доминантна у грчким градовима на Дриму,Св.Мина.Многи су међу њима већ славили Св.Мрату,или су ову славу почели кад су дошли у Куче.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #141 послато: Април 20, 2019, 06:34:11 пре подне »
Међу овим Србима Дукађинцима од Дриваста и Дања,било је и доста посрбљених Саса и Срба и Латина,сви мало Арбанашени.Светоминци су сматрали дасу потомци Војводе Мркше Сићевачког,Мркшићи.Име Кули Зе,можда је арбанашки превод српског Мркшићи,од Куло,мрко тамно,и зе,наше ић или ица.Као имена у Брдима,Калеза,Ивеза,Никеза,Кокеза.Многи аутори Кулизе сматрају племеном.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #142 послато: Април 20, 2019, 07:13:20 пре подне »
Св.Мрату су узели да славе као успомену на Краља Стефана Дечанског,Милутиновог сина,који их је довео у Србију.Саси из Брскова и на Копаонику славили су Св.Мартина,као посрбљени преименовали у Мратиндан.То се некако подударило са Славом Кулиза,мада су се посрбљени Саси и Кулизе почели сретати тек на Копаонику и у Рашкој,тј.да Саси и нису били у Пилоту код Скадра.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #143 послато: Април 20, 2019, 01:54:49 поподне »
Поменуо сам у вези значења имена Кулиза војводу Мркшу,и мишљење Кулиза дасу његови потомци посебно Кулизе у Штави.Неке друге Кулизе немају то предање.Ипак мислим да је главно значење,обележје,једне велике групе католика,Латина,из једног одређеног простора која је за врло кратко време прешла у Православље.При том су за крсну славу узели Свеце који ће их ипак подсећати на католичанство и Св.Мартина.Романско становништво Скадра и Дриваста имало је врло лоше мишљење о овој групи католика са Дрима,који су продали веру,издали католичанство,па одатле синоним за издају и превртљивост у имену Кулиза.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #144 послато: Април 20, 2019, 03:38:36 поподне »
Зову ли и Шапоњиће Кулизама?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #145 послато: Април 20, 2019, 04:09:15 поподне »
Овде бих још навео да у жупи Грбаљ,старо романско име Агрувиум,многи родови и старинци и славе Мратиндан,као Кулизе у Рашкој.У Грбљу,у селу Шишићи постоји стара црква Св.Мине за коју мештани тврде да је грађена и пре 12века,да су је могуће градили Грци.У селу Врановићи постоји стара црква Св.архиђакона Стефана,па многе породице из Доњег Грбља славе Стевањдан.Жупа Агрувиум је у 14веку била разорена од стране Турака,па су многа братства из Горњег Грбља,Светоминци из Шишића и Стефањци из Врановића побегли у Пилот,Задримље,Дриваст,те су они овде из Грбља донели слављење Св.Мине.Временом су се измешали са локалним Латинима,католицима из жупа у Задримљу,од Скадарских романа сви су прозвани Кулизе.Већи број Грбљана Кулиза задржао је Св.Мину,а мањи број родом из Врановића,Св.Стефана.Одавде су заједно са доста Латина који су прихватили православље скоро сви отишли у територију Куча,а одатле према Рожају,Бишеву,Копаонику.Један број ових Дукађинаца вратио се у Грбаљ.Може се видети из описа племена Грбаљ дасу многи родови дошли из Сев.Албаније да има и много старинаца али и много досељеника из Старе Црне Горе који су узели за своју славу Мратиндан или Стевањдан.Има и породица који славе само Св.Мину по цркви из Шишића као и житељи Штаве на Копаонику.Дакле житељи Агрувиума,жупе Грбља,нису Саси нити су дошли из Рашке,већ домородачко словенско становништво Главатичићи,Врановићи,Шишићи,који су одатле отишли према Дривасту,после се многи ту и вратили у Грбаљска села.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #146 послато: Април 20, 2019, 04:22:05 поподне »
По месту одакле су дошли у Стари Влах,од Скадра,са Дрима јесмо Кулизе.Међутим традиционално Кулизама зову Мратињце,иако им нико и незна даље порекло.За моје Шапоњиће и Шапоње у Далмацији,неки старији житељи села код Нове Вароши кажу Кулизе Арнаути али надимак није стални јер ми славимо Св.Стефана,9.1

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #147 послато: Април 20, 2019, 05:01:54 поподне »
Било би добро вратити се изворима и литератури. Предања су занимљива, али овако са разних места сакупљена, њихова аутентичност се доводи у питање.



Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #148 послато: Април 20, 2019, 05:45:51 поподне »
Госп.Амикус.О свему што сам написао постоји литература записи,али уска,конкретно за одређена места,и одређено локално становништво,и конкретно време и напр.жупу.Тек сабирањем предања и историјских чињеница и повезивањем историјских кретања конкретних родова можемо доћи до одговора одакле су и зашто неки одређени родови спојени истом славом,надимцима,хаплотипом,дошли у данашња станишта.Наша је историја невероватно дуга компликована,тешко се порекло родова може објаснити у пар реченица у било којој књизи.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #149 послато: Април 21, 2019, 03:27:19 поподне »
Још бих овде додао да су надимак Кулизе Латини из Скадра дали Арбанасима у Задримљу,јер је реч cullo,више латинска значење просто,прљаво.Име Кулизе за локално Арбанашко становништво које се из Малезије спуштало у Задримље пренело се на досељене Грбљане у близини Дриваста.И данас много Грбљана слави Мратиндан али њих у Приморју крај Будве незову Кулизе.Само оне Мратинце који су од Дриваста отишли у Рашку.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #150 послато: Април 21, 2019, 03:31:34 поподне »
Госп.Амикус.О свему што сам написао постоји литература записи...

Када овако све то наведеш у форми слободног састава, можемо само да ти верујемо на реч. ... или не верујемо.
Без навођења извора, односно одакле си дошао до ових сазнања, твоје тврдње немају потребну тежину.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #151 послато: Април 21, 2019, 04:18:29 поподне »
Госп.Амикус.О свему што сам написао постоји литература записи,али уска,конкретно за одређена места,и одређено локално становништво,и конкретно време и напр.жупу.Тек сабирањем предања и историјских чињеница и повезивањем историјских кретања конкретних родова можемо доћи до одговора одакле су и зашто неки одређени родови спојени истом славом,надимцима,хаплотипом,дошли у данашња станишта.Наша је историја невероватно дуга компликована,тешко се порекло родова може објаснити у пар реченица у било којој књизи.

Ако погледамо уназад, можемо видети да је већина коментара праћена позивањем на изворе и литературу, и да увек се трудило колико је могуће размишљања темељити нечему што је научно утврђено или постављено као научна претпоставка, па и онда када би неко износио сопствену хипотезу. То је правилан начин дискутовања на форуму и њега се треба придржавати.

Када овако све то наведеш у форми слободног састава, можемо само да ти верујемо на реч. ... или не верујемо.
Без навођења извора, односно одакле си дошао до ових сазнања, твоје тврдње немају потребну тежину.

Управо тако, Ојлеру.



Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #152 послато: Април 21, 2019, 05:13:14 поподне »
Што се тиче овог конкретног рода о коме је писано на овом форуму ,Кулизе родови који славе Св.Мину и Св.Мрату,написани су многи текстови и књиге,као и књига Слободана Павловића  о Пореклу Кулиза.Већина свих његових података се односи на ове породице у јужној Србији,слављенике Св.Мине и Мрате,док се у делу Врака и Врачани,Пројекат Растко даје објашњење имена Кулизе.Ја сам желео да пронађем извориште ових Срба које зову Кулизе,где њихова специфична слава показује правац миграција.Јасно је да Мратињци Кулизе у Србији имају велики број хаплогрупа а надимак је добијен на основу боравка на одређеном простору конкретне племенске групе.Павловић је писао његове врло чудновате утиске и давао разне карактерне особине овом роду,али се њиховим стварним пореклом није бавио.Неможе се баш свако сазнање и кретање становника,породична миграција наћи у литератури разних писаца који често имају врло уско и површно познавање историје.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #153 послато: Април 21, 2019, 05:19:49 поподне »
Неможе се баш свако сазнање и кретање становника,породична миграција наћи у литератури разних писаца који често имају врло уско и површно познавање историје.
Управо би ти могао да нађеш доказе за своју теорију, кад већ није до сада то нађено...Ја мислим да је на климавим ногама твоја теорија да је твоја грана основа неког "племена" које се звало Кулизе...Управо због тога што та грана није доминантна међу Кулизама, јер по тој теорији, сви остали би требали да су прибраћеници, а није чини ми се забележено да је матична грана неког рода или племена, мањинска у том племену ...

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #154 послато: Април 21, 2019, 06:10:06 поподне »
Још бих овде додао да су надимак Кулизе Латини из Скадра дали Арбанасима у Задримљу,јер је реч cullo,више латинска значење просто,прљаво.Име Кулизе за локално Арбанашко становништво које се из Малезије спуштало у Задримље пренело се на досељене Грбљане у близини Дриваста.И данас много Грбљана слави Мратиндан али њих у Приморју крај Будве незову Кулизе.Само оне Мратинце који су од Дриваста отишли у Рашку.

Чему све ово?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #155 послато: Април 21, 2019, 07:35:00 поподне »
Нисте ме баш разумели.Нимало недоводим свој хаплотип у везу са родом који славе Мратиндан,који потврђено имају већи број различитих хаплогрупа и који имају име Кулизе,добијено у Задримљу.Моји преци могу бити део тог племена које је на том простору живело,једно од братстава тих Кулиза дошлих из Грбља,али никако не мислим да је мој хаплотип ту у тој групи био доминантан.Само мислим дасу у област Рожаја, Копаоника,Рашке дошли са једним именом,са бар две,три славе,и из истог правца.Овај род је врло погрешно окарактерисан,највише и због неке аверзије Срба из Рашке области према досељеницима из области Скадра и Дукађина.И моју фамилију су такође звали Кулизе са разним критикама,а ја нисам разумео зашто.То нема баш никакве везе са неким хаплотипом.У карактерним смислу мислим дасу потпуно погрешно оцењени.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #156 послато: Април 22, 2019, 07:54:15 пре подне »
    Ја сам Смилић из Штаве, тестирани у Српском ДНК пројекту, па хоћу да мало појасним порекло Штавских кулиза. Ми славимо Св. Мину,(не Мратин дан и не Св.Стефана Дечанског).Далеко порекло моје породице је из области Пилота код Скадра. На Копаоник смо досељени у 14.веку са подручија Штавице (данашња оптшина Тутин). Црва Св. Мине у Штави помиње се први пут почетком 15-тог века. Према мојим сазнањима око 2000 данашњих породица широм Србије па и региона вуче корене од Штавских кулиза.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #157 послато: Април 22, 2019, 08:16:13 пре подне »
Овде је госп.Смилић лепо објаснио одакле су Кулизе дошле на Копаоник и Стари Влах.А ту у Пилот дошли су из Грбља,где је у 14 и 15веку живело мешано старо романско, словенско и арбанашко становништво.Портал Аналитика,Мирослав Ћосовић пише о историји Грбља,пореклу и Етничком саставу Грбљана у Средњем веку,Побунама Грбљана против Которској власти и исељавању старог становништва Грбља у 15веку,према Скадру,у Апулију и Дубровник.Текст о историји Грбљана са цитатима Црногорских историчара је објављен 9.04.2018.

Ван мреже Рус

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 134
  • R1a-L1029>YP6047
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #158 послато: Април 22, 2019, 02:53:48 поподне »
Овде је госп.Смилић лепо објаснио одакле су Кулизе дошле на Копаоник и Стари Влах.А ту у Пилот дошли су из Грбља,где је у 14 и 15веку живело мешано старо романско, словенско и арбанашко становништво.Портал Аналитика,Мирослав Ћосовић пише о историји Грбља,пореклу и Етничком саставу Грбљана у Средњем веку,Побунама Грбљана против Которској власти и исељавању старог становништва Грбља у 15веку,према Скадру,у Апулију и Дубровник.Текст о историји Грбљана са цитатима Црногорских историчара је објављен 9.04.2018.
Ima li pravi link na ovaj clanak?

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #159 послато: Април 22, 2019, 02:59:29 поподне »
Мислите линк са овим Ћосовићи текстом о историји Грбља,или сте мислили на линк о Кулизама.Нисам Вас разумео.

Ван мреже Рус

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 134
  • R1a-L1029>YP6047
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #160 послато: Април 22, 2019, 03:39:28 поподне »
Мислите линк са овим Ћосовићи текстом о историји Грбља,или сте мислили на линк о Кулизама.Нисам Вас разумео.

Sa Cosovicevim tekstom

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #161 послато: Април 22, 2019, 04:19:52 поподне »
Линк Грбљани Порекло.Имате текст Након војног слома Грбаљ је насељен...на порталу Аналитика,коментар текста Ћосовић Мирослав,уз цитате др.Невенке Глушчевић,историчар Црне Горе.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #162 послато: Март 27, 2020, 11:55:50 поподне »
Досад сам написао само оно што већ знамо  :)
Радољуб Глигоријевић у својој књизи „У престоници војводе Мркше“ даје преглед породица у селу Штави на Копаонику:
Цитат
-засеок Миочиће (Мијочиће): Радисављевићи, Гавриловићи, Стевићи и Нешићи.
-засеок Жељево: Јовићи, Миленковићи (Гавриловићи), Митровићи,  Вучковићи и Младеновићи
-засеок Малкићи:  Танасковићи, Смилићи, Милетићи и Гавриловићи
-засеок Трешница: Јовићи, Лазаревићи, Стојковићи, Симићи и Виторовићи
засеок Добро Брдо: Миленковићи, Ђокићи и Митровићи
-засеок Крњци: Милетићи, Гавриловићи, Симићи, Смилићи и Милићи.
Из Штаве се, после ослобођења од Турака 1878. године, одселила породица Ковачевић. Три брата су отишла у три различита правца – у Тмаву код Куршумлије (сада Петровић), у Калудру, код Прокупља (задржали презиме Ковачевић), и у Паваштицу, код Куршумлије (сада Ристић). Четврти брат је остао у Штави и није имао потомака.
Фамилије у Штави славе Светог Мину, осим засеока Крњци, чија је слава Свети Агатоник, који сваке године пада 4. септембра. Литије у Штави се одржавају на Богојављање и Мали Спасовдан.


Радослав Љ. Павловић у свом раду "Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878. године" (Гласник Етнографског института САН, књ. IV-VI, Београд, 1957) на страни 65 набраја копаоничке усташке породице, као и оне српске породице које су заостале по одласку усташа , а које су се под притиском мухаџира из Топлице иселиле у ослобођене крајеве.
Међу њима се налазе и оне које су се после рата 1877-1878 вратиле у новоослобођене крајеве међу којима је и Младеновић Смил за кога каже да су од њега Смилићи из истог села. За њега, Смила, даље наводи да је исти род са осталим Штављанима који славе светог Мину и да су Кулизе, Кулизићи, по предању дошли "пре Косова (Косовске битке 1389.) из Штавице" (на горњем Ибру), а старином су из Северне Арбаније. Слава св. Мина, прекада "Богојавце" (Богојављање). Вратили се у ослобођену Штаву.

То би значило да је Младеновић старије презиме Смилића из засеока Малкићи (слава св. Мина).
« Последња измена: Март 27, 2020, 11:59:00 поподне Мића »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Војислав Симоновић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 54
    • http://симоновић.срб/
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #163 послато: Септембар 19, 2020, 11:42:03 пре подне »
Пажљиво сам, два пута до сада прочитао целу тему. Вековима уназад Симоновићи из Идвора славе Мратин-дан. Хаплогрупа наше фамилије је R1b > PF7562 > PF7563 > Y31335 > BY16680.

Потпуно је магловит термин "Кулизе". На страну карактерно опањкавање, смело, неправедно и непрофесионално генерализовање. Свакако, сматрам да је врло погрешно све свечаре Мратин-дана називати Кулизама односно да је међу свечарима овог свеца НЕКОЛИКО ГРУПАЦИЈА РОДОВА који су на РАЗЛИЧИТ начин, време и територији "запатили" слављење Мратин-дана. Овде пре свега мислим на оне који данас славе Светог Краља Стефана Дечанског, њих је у већини. Светоминци, чини ми се, имају јаснији смер истраживања који их води ка грчкој утицајној зони и није ми познато њихово присуство на западном Балкану.

Неодољиво ми се чини да силовање историје осим што изворно означава да историју пишу победници укључује и истраживаче односно научнике који по сваку цену желе да оставе траг и подиђу властитој сујети, те изумују појмове који се запате у литератури али немају утемељење у народу тј. на терену. Другим речима, усиљено уведени појмови, вештачки, неутемељено, генерализовано. Осим Кулиза, прво ми пада на памет као додатни пример -  Шопи. Постоје и Кулизе и Шопи, постоје дан данас презимена Кули(е)зић и Шопић, али нисам убеђен да су сви Мратинданци Кулизе, а сви источносрбијанци и западнобугари Шопи, јер толико је сведочења да они сами не називају себе тако и да само ретки појединци познају значење ових термина. Свако зна за шопску салату, а тек сваки десети ко су Шопи - лично тестирам :)

Занимљиво ми је да се родови који славе Мратин-дан доводе двојако у везу с издајом - посредством везе с Бранковићима (1) и посредством ономастичког значења термина "Кулизе" при везивању за турску етимологију речи (2). Свима нам је јасно колико је мит о издаји Вука Бранковића запаћен у народном предању и свести, иако неутврђене и недоказане тачности. Да ли је ово дим који најављује ватру?

Везивање Мратин-дана за Сасе не делује ми јасно, између осталог због моје друге хипотезе коју сам изнео на крају поста о присуству самог култа Мрате  (ма ко он био, Мартин Турски је само најизвеснији кандидат, никако не и 100% сигуран), јер је упечатљиво да је Мратин култ постојао пре доласка Саса и пре канонизовања Стефана Дечанског, и то широм Балкана. ДА ЛИ СТЕ САГЛАСНИ?
Не сумњам да су Саси такође неговали култ Мартина прекрштеног у Мрата ту и тамо. Штавише, укрштајући методолошки генетику и религију у контексту моје хаплогрупе и славе - врло интересантним ми делују и Трансилванија односно Ердељ као још једно стециште Саса.

Везивање Мратинданаца односно Кулиза за Скадар и Грбаљ, за Задримље, за прекрштавање првобитних католика у православце, па и за богумиле или павлићане - помно пратим, занимљиво ми је и лично и уопштено. Мало је података, али смер има довољно смисла.

Додао бих две хипотезе које се мени на крају крајева учинише смилсеним а непоменутим или ненаглашеним:
1. Део Мратиних свечара, нарочито они из "огранка" Стефана Дечанског, можда је локално и групно примио свеца као свог заштитника у подручју најјачег култа, логично у околини задужбеног манастира и на његовим метосима, дакле у околини Високих Дечана, а приликом крштавања или прекрштавања.
2.Неколико путоказа ме наводи на хипотезу да Мратин-дан ВРЛО УЧЕСТАЛО славе негдашњи Власи-сточари, староседеоци на Балкану. Ограђујем се само на сточаре, али расуте широм Балкана, чак и оне романизоване и никако немам у виду данашње источносрбијанске Влахе који празнују Светог Николу, Аранђеловдан или Свету Петку са крајње ретким изузецима. На ову претпоставку ме наводи  неспорно дуго присуство култа и помена Мрате манифестовани кроз обичаје и топониме везане за "вучјег свеца" односно називи места широм Балкана.
МОЖЕТЕ ЛИ ПРОКОМЕНТАРИСАТИ ОВЕ ДВЕ ХИПОТЕЗЕ?

Ван мреже Миодраг

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 86
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #164 послато: Септембар 19, 2020, 12:36:14 поподне »
Потпуно је магловит термин "Кулизе". На страну карактерно опањкавање, смело, неправедно и непрофесионално генерализовање. Свакако, сматрам да је врло погрешно све свечаре Мратин-дана називати Кулизама односно да је међу свечарима овог свеца НЕКОЛИКО ГРУПАЦИЈА РОДОВА који су на РАЗЛИЧИТ начин, време и територији "запатили" слављење Мратин-дана. Овде пре свега мислим на оне који данас славе Светог Краља Стефана Дечанског, њих је у већини. Светоминци, чини ми се, имају јаснији смер истраживања који их води ка грчкој утицајној зони и није ми познато њихово присуство на западном Балкану.

Ne znam ko su tačno Kulize ali znam za srodnika rođenog u centralnom Pomoravlju 17. (29.) novembra 1860. krštenog Minna (s dva "n"). Dakle niti rođen na dan svetog Mine (koji je 6 dana ranije a u međuvremenu ima još svetaca), niti mu je slava bila ni sveti Mina ni sveti Martin/Mrata. A ime dosta neobično za tu regiju, dok je poreklo iz Metohije.
« Последња измена: Септембар 19, 2020, 12:38:27 поподне Миодраг »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #165 послато: Септембар 19, 2020, 12:57:17 поподне »
Пажљиво сам, два пута до сада прочитао целу тему. Вековима уназад Симоновићи из Идвора славе Мратин-дан. Хаплогрупа наше фамилије је R1b > PF7562 > PF7563 > Y31335 > BY16680.

Потпуно је магловит термин "Кулизе". На страну карактерно опањкавање, смело, неправедно и непрофесионално генерализовање. Свакако, сматрам да је врло погрешно све свечаре Мратин-дана називати Кулизама односно да је међу свечарима овог свеца НЕКОЛИКО ГРУПАЦИЈА РОДОВА који су на РАЗЛИЧИТ начин, време и територији "запатили" слављење Мратин-дана. Овде пре свега мислим на оне који данас славе Светог Краља Стефана Дечанског, њих је у већини. Светоминци, чини ми се, имају јаснији смер истраживања који их води ка грчкој утицајној зони и није ми познато њихово присуство на западном Балкану.

Неодољиво ми се чини да силовање историје осим што изворно означава да историју пишу победници укључује и истраживаче односно научнике који по сваку цену желе да оставе траг и подиђу властитој сујети, те изумују појмове који се запате у литератури али немају утемељење у народу тј. на терену. Другим речима, усиљено уведени појмови, вештачки, неутемељено, генерализовано. Осим Кулиза, прво ми пада на памет као додатни пример -  Шопи. Постоје и Кулизе и Шопи, постоје дан данас презимена Кули(е)зић и Шопић, али нисам убеђен да су сви Мратинданци Кулизе, а сви источносрбијанци и западнобугари Шопи, јер толико је сведочења да они сами не називају себе тако и да само ретки појединци познају значење ових термина. Свако зна за шопску салату, а тек сваки десети ко су Шопи - лично тестирам :)

Занимљиво ми је да се родови који славе Мратин-дан доводе двојако у везу с издајом - посредством везе с Бранковићима (1) и посредством ономастичког значења термина "Кулизе" при везивању за турску етимологију речи (2). Свима нам је јасно колико је мит о издаји Вука Бранковића запаћен у народном предању и свести, иако неутврђене и недоказане тачности. Да ли је ово дим који најављује ватру?

Везивање Мратин-дана за Сасе не делује ми јасно, између осталог због моје друге хипотезе коју сам изнео на крају поста о присуству самог култа Мрате  (ма ко он био, Мартин Турски је само најизвеснији кандидат, никако не и 100% сигуран), јер је упечатљиво да је Мратин култ постојао пре доласка Саса и пре канонизовања Стефана Дечанског, и то широм Балкана. ДА ЛИ СТЕ САГЛАСНИ?
Не сумњам да су Саси такође неговали култ Мартина прекрштеног у Мрата ту и тамо. Штавише, укрштајући методолошки генетику и религију у контексту моје хаплогрупе и славе - врло интересантним ми делују и Трансилванија односно Ердељ као још једно стециште Саса.

Везивање Мратинданаца односно Кулиза за Скадар и Грбаљ, за Задримље, за прекрштавање првобитних католика у православце, па и за богумиле или павлићане - помно пратим, занимљиво ми је и лично и уопштено. Мало је података, али смер има довољно смисла.

Додао бих две хипотезе које се мени на крају крајева учинише смилсеним а непоменутим или ненаглашеним:
1. Део Мратиних свечара, нарочито они из "огранка" Стефана Дечанског, можда је локално и групно примио свеца као свог заштитника у подручју најјачег култа, логично у околини задужбеног манастира и на његовим метосима, дакле у околини Високих Дечана, а приликом крштавања или прекрштавања.
2.Неколико путоказа ме наводи на хипотезу да Мратин-дан ВРЛО УЧЕСТАЛО славе негдашњи Власи-сточари, староседеоци на Балкану. Ограђујем се само на сточаре, али расуте широм Балкана, чак и оне романизоване и никако немам у виду данашње источносрбијанске Влахе који празнују Светог Николу, Аранђеловдан или Свету Петку са крајње ретким изузецима. На ову претпоставку ме наводи  неспорно дуго присуство култа и помена Мрате манифестовани кроз обичаје и топониме везане за "вучјег свеца" односно називи места широм Балкана.
МОЖЕТЕ ЛИ ПРОКОМЕНТАРИСАТИ ОВЕ ДВЕ ХИПОТЕЗЕ?

Наравно да се треба чувати уопштавања!
При томе, родови који славе Светог Мрату су разнородни по мушким линијама.

И после свега, мислим да је старина велика, изгубило се предање, на дан кад се славио Мратиндан (Свети Мартин и Свети Мина), што је старије, придружио се и Свети Стефан Дечански, што временски млађе, тако да је тешко нешто рећи ..

Тек је сад генетика и поједноставила, али и закомпликовала, причу ...

Врло сам заинтересована за Брадиће, Мратиндан.

Ван мреже Челић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #166 послато: Септембар 19, 2020, 09:36:13 поподне »
Породица моје бабе (Босанска Крајина) је славила Св. краља Стефана Дечанског, али су њима (и околном становништву) називи Мратиндан и Св. Мрата потпуно непознати. Светитеља зову просто "свети Стеван" (за разлику од Св. архиђ. Стефана којег зову "свети Стеван по Божићу".
Не знам да ли може бити од неке користи, ал' неће да шкоди.
На Копаонику у селима око Блажева код родова који су и етнографски забележени као Кулизе нико не користи називе
Мратиндан или Свети краљ Стефан Дечански већ једноставно Свети Мина. 

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #167 послато: Септембар 20, 2020, 03:13:26 пре подне »
На Копаонику у селима око Блажева код родова који су и етнографски забележени као Кулизе нико не користи називе
Мратиндан или Свети краљ Стефан Дечански већ једноставно Свети Мина.
Моји даљи рођаци, Трошићи, из Медвеђе код Трстеника, славе Св. Мину...Фамилија од које је моја баба по мајци, Топаловић (Чумић, Крагујевац, порекло из Понора, Студеница), они славе Св. Мрату (Св. Мина се не помиње код њих)...Зависи из које области су пореклом свечари...Можда је западнији део Копаоника је сачувао назив Св. Мрата, а источни Св. Мина?
« Последња измена: Септембар 20, 2020, 03:24:10 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #168 послато: Септембар 20, 2020, 11:07:46 пре подне »
Тешко је код ове групе родова раздвојити духовни, канонски и традиционални аспект слављења Светог Мартина и шта је за кога било претежније? За Цркву канон, за појединца традиција.

У том преплитању једног (канон),  другог (традиција) и трећег (духовност која прати ритам срца и душе тј. њихове потребе) некада постоји склад, а некада размимоилажење

 
 

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #169 послато: Септембар 20, 2020, 11:32:17 пре подне »
Отишли сте предалеко и зашли у посебну тему о празновању св. Мрате, св. Мине, св. Стефана Дечанског. Подсећам вас, тема су пре свега Кулизе, а ову последњу дискусију ћемо покушати издвојити у посебну тему.



Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #170 послато: Септембар 20, 2020, 12:46:08 поподне »
Отишли сте предалеко и зашли у посебну тему о празновању св. Мрате, св. Мине, св. Стефана Дечанског. Подсећам вас, тема су пре свега Кулизе, а ову последњу дискусију ћемо покушати издвојити у посебну тему.

Колико видим, проблем код људи који славе славу 24 (11). новембра је да се идентификују са Кулизама.

Кулизе су познате из извора, попут Добриловинског катастиха, и везују се за област Потарја. У самом катастиху су у области Тарских Никшића. Преко резултата Фуштића и Вучинића из Потарја, вероватно и имамо хаплогрупу Кулиза. Такође претпостављам да је њима близак и Вулићевић из Кијевчића, раније Бишевци, што показује и правац миграције Кулиза. Иако сам Вулићевић не зна за термин Кулиза, како је својевремено писао, из старије литературе се види да су Кулизе. Тако би имали још млађи СНП који одређује Кулизе. Кулизе најчешће користе израз Мратиндан, у новије доба Св. Краљ, док родови из косовског Помиравља и уопште из јужнијих области, чешће користе назив Св. Мина.

Управо на Копаонику се та западна струја сусрела са јужноморавском. Па је дошло до преливања предања и слава међу њима, где су Кулизе преузимали Св. Мину, а Моравци назив Кулиза, па је данас тешко разазнати, без ДНК тестирања, ко је ко.

Зато би ову тему назвао: Кулизе, Мратиндан, а другу нову: Родови који славе Св. Мину, Св. Стефана Дечанског, Мратиндан.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #171 послато: Септембар 20, 2020, 01:57:03 поподне »
Колико видим, проблем код људи који славе славу 24 (11). новембра је да се идентификују са Кулизама.

Кулизе су познате из извора, попут Добриловинског катастиха, и везују се за област Потарја. У самом катастиху су у области Тарских Никшића. Преко резултата Фуштића и Вучинића из Потарја, вероватно и имамо хаплогрупу Кулиза. Такође претпостављам да је њима близак и Вулићевић из Кијевчића, раније Бишевци, што показује и правац миграције Кулиза. Иако сам Вулићевић не зна за термин Кулиза, како је својевремено писао, из старије литературе се види да су Кулизе. Тако би имали још млађи СНП који одређује Кулизе.

То би значило да су PH908 изворне Кулизе (или барем једна од изворних грана, ако би тумачили Кулизе као групу родова, можда и R1a Соврлића може да уђе у ту изворну причу) и да је матица Потарје (да се сам појам пренео сеобом)...Јел има тестираних из Студенице? (Понорци напр)
А то помињање у Добриловинском катастиху, ако је од пре Турака би разрешило сам појам (имао оне две верзије, једна је везана за "Куле", друга је погрдна, од "улизица", у смислу наводног односа према Турцима)...
« Последња измена: Септембар 20, 2020, 02:02:56 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #172 послато: Септембар 20, 2020, 02:03:28 поподне »
То би значило да су PH908 изворне Кулизе (или барем једна од изворних грана, ако би тумачили Кулизе као групу родова, можда и R1a Соврлића може да уђе у ту изворну причу) и да је матица Потарје (да се сам појам пренео сеобом)...Јел има тестираних из Студенице? (Понорци напр)
А то помињање у Добриловинском катастиху, ако је од пре Турака би разрешило сам појам (имао оне две верзије, једна је везана за "Куле", друга је погрдна, од "улизица", у смислу односа према Турцима)...

Соврлићи су изгледа преузели славу Кулиза. Њихов резултат не указује да су са тог матичног простора.

Из неког разлога мислим да су дуго у Потарју, али да им је матица Мратиње у Пиви  :)
« Последња измена: Септембар 20, 2020, 04:12:59 поподне Милош »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #173 послато: Септембар 20, 2020, 06:19:23 поподне »
Колико видим, проблем код људи који славе славу 24 (11). новембра је да се идентификују са Кулизама.

Кулизе су познате из извора, попут Добриловинског катастиха, и везују се за област Потарја. У самом катастиху су у области Тарских Никшића. Преко резултата Фуштића и Вучинића из Потарја, вероватно и имамо хаплогрупу Кулиза. Такође претпостављам да је њима близак и Вулићевић из Кијевчића, раније Бишевци, што показује и правац миграције Кулиза. Иако сам Вулићевић не зна за термин Кулиза, како је својевремено писао, из старије литературе се види да су Кулизе. Тако би имали још млађи СНП који одређује Кулизе. Кулизе најчешће користе израз Мратиндан, у новије доба Св. Краљ, док родови из косовског Помиравља и уопште из јужнијих области, чешће користе назив Св. Мина.

Управо на Копаонику се та западна струја сусрела са јужноморавском. Па је дошло до преливања предања и слава међу њима, где су Кулизе преузимали Св. Мину, а Моравци назив Кулиза, па је данас тешко разазнати, без ДНК тестирања, ко је ко.

Зато би ову тему назвао: Кулизе, Мратиндан, а другу нову: Родови који славе Св. Мину, Св. Стефана Дечанског, Мратиндан.
Погледах мало табелу,сви ми потврђениА20333 смо 11 на 391 а Фуштић је 10.Видим да си скоро па убеђен да је он позитиван на овај снип а ваљало би ако их ко нађе да пробају да гађају појединачно. Него,изгледа да их у Мојковцу има разнородних...

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #174 послато: Септембар 20, 2020, 06:33:16 поподне »
Погледах мало табелу,сви ми потврђениА20333 смо 11 на 391 а Фуштић је 10.Видим да си скоро па убеђен да је он позитиван на овај снип а ваљало би ако их ко нађе да пробају да гађају појединачно. Него,изгледа да их у Мојковцу има разнородних...

Нисам убеђен, али скоро, можда јесам, јер у супротном не бих користио изразе "вероватно" и "претпостављам". :) Мислим да је код Фуштића и Вучинића у питању приватна мутација на 391. Било би добро да се тестирају на неки СНП или још боље ураде неко дубље тестирање.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #175 послато: Септембар 20, 2020, 06:44:00 поподне »
Ако Фуштића из Брскова рачунате у Кулизе онда је јасно дасу изворне,најстарије Кулизе потомци рудара Саса,који су прешли у Православље.Становали у Рашкој одакле су мигрирали и према Скадру и Пилоту,одакле су се вратили у Рашку обл.,бар део њих,сједињени са Србима из Пилота.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #176 послато: Септембар 20, 2020, 06:44:49 поподне »
Нисам убеђен, али скоро, можда јесам, јер у супротном не бих користио изразе "вероватно" и "претпостављам". :) Мислим да је код Фуштића и Вучинића у питању приватна мутација на 391. Било би добро да се тестирају на неки СНП или још боље ураде неко дубље тестирање.
Уђох и на И2А пројекат и видим да су и узводне гране до У32084 стабилне са 11 на 391 тако да су ,по мом, мале шансе.А наравно приватне мутације су увјек могуће.....

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #177 послато: Септембар 20, 2020, 07:01:12 поподне »
Соврлићи су изгледа преузели славу Кулиза. Њихов резултат не указује да су са тог матичног простора.

Из неког разлога мислим да су дуго у Потарју, али да им је матица Мратиње у Пиви  :)

 Има све написано само треба пажљиво читати сваки детаљ....    ;) Али није Мратиње...  ;)

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #178 послато: Септембар 20, 2020, 07:01:40 поподне »
Ако Фуштића из Брскова рачунате у Кулизе онда је јасно дасу изворне,најстарије Кулизе потомци рудара Саса,који су прешли у Православље.Становали у Рашкој одакле су мигрирали и према Скадру и Пилоту,одакле су се вратили у Рашку обл.,бар део њих,сједињени са Србима из Пилота.
Много је "ако" ситуација овде свакако.Ако су заиста Саси онда по оном давнашњем Синишином тексту о Сасима  они нису динарик јужни него нека германска грана од И2А тако да бих ја држо генетике и тестирања.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #179 послато: Септембар 20, 2020, 07:05:03 поподне »

 Има све написано само треба пажљиво читати сваки детаљ....    ;) Али није Мратиње...  ;)
Ако има све записано што се замлаћијемо са овим тестирањима,о јаду се забависмо🙂

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #180 послато: Септембар 20, 2020, 07:14:33 поподне »
Ако има све записано што се замлаћијемо са овим тестирањима,о јаду се забависмо🙂

 Да потврдите...  ;)

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #181 послато: Септембар 20, 2020, 07:43:50 поподне »
Да потврдите...  ;)
Па како ти стојиш,јеси ли потврдио штогођ?🙂

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #182 послато: Септембар 20, 2020, 07:46:50 поподне »
Па како ти стојиш,јеси ли потврдио штогођ?🙂

 Прегршт презимена испод А22312 , сад полако следи постројавање по старости  ;)

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #183 послато: Септембар 20, 2020, 07:51:04 поподне »
Прегршт презимена испод А22312 , сад полако следи постројавање по старости  ;)
Свака част,само напред...

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #184 послато: Септембар 20, 2020, 08:11:19 поподне »
Ако Фуштића из Брскова рачунате у Кулизе онда је јасно дасу изворне,најстарије Кулизе потомци рудара Саса,који су прешли у Православље.Становали у Рашкој одакле су мигрирали и према Скадру и Пилоту,одакле су се вратили у Рашку обл.,бар део њих,сједињени са Србима из Пилота.

Као што имамо влахе касног средњег века, који и даље користе романску терминологију у сточарству и именослов, тако имамо и сасе, рударе по занимању, са исто таквим немачким терминина и именословом. Исто је и са култом Св. Мартина код Саса, али и саса рудара. Сама хаплогрупа делимично не иде у прилог саском пореклу, изузев ако су нпр. грана Y19359, што није немогуће. Тада би моја теорија пала у воду. Тако да је једини начин да сазнамо шта је овде права истина, да нађемо Фуштиће који би радили даља тестирања.

П.С. Симеоновић из Маринаца код Нуштара и Томић из Горње Драготиње код Приједора су мени доказ да је 391=10 код Фуштића и Вучинића приватна мутација. Док веза са Мратињем је преко једног резултата Херцеговца из Изгора који слави Мратиндан и има са свима њима веома сличан хаплотип. А веза свих њих са Кулизама је и преко резултата Стојановића из Горње Сабанте.
« Последња измена: Септембар 20, 2020, 08:36:59 поподне Милош »

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #185 послато: Септембар 20, 2020, 08:35:22 поподне »
Treba pročitati "Mit i religija u Srba" Veselina Čajkanovića pa će verovatno biti jasnije da ne postoji veza Mrate i Sv. Martina.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #186 послато: Септембар 20, 2020, 08:45:19 поподне »
За које хаплогрупе бисмо онда могли да кажемо дасу их међу Србе донели први рудари Саси кад су дошли у Брсково,бар две,три различите хаплогрупе за које можемо рећи сигурно ,,Саси,,.Дали су се до сада појавили Кулизе са бар једном од тих Саских хаплогрупа?Потомака рудара Саса који славе Мратиндан има и на Косову али их незову Кулизе.На Копаонику где је било највише Кулиза,било је и највише рудника и рудара Саса у 13веку.Морало је међу Кулизама бити и потомака првих Саса рудара који су били,Германи, католици,ал доста брзо утопљени у Србе,посебно у Рашкој.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #187 послато: Септембар 20, 2020, 08:55:45 поподне »
За које хаплогрупе бисмо онда могли да кажемо дасу их међу Србе донели први рудари Саси кад су дошли у Брсково,бар две,три различите хаплогрупе за које можемо рећи сигурно ,,Саси,,.Дали су се до сада појавили Кулизе са бар једном од тих Саских хаплогрупа?Потомака рудара Саса који славе Мратиндан има и на Косову али их незову Кулизе.На Копаонику где је било највише Кулиза,било је и највише рудника и рудара Саса у 13веку.Морало је међу Кулизама бити и потомака првих Саса рудара који су били,Германи, католици,ал доста брзо утопљени у Србе,посебно у Рашкој.

Има један старији Синишин чланак на тему генетског трага Саса на копаоничком подручју:

https://www.poreklo.rs/2013/10/13/cocici-sasi-medju-srbima/
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #188 послато: Септембар 20, 2020, 08:56:36 поподне »
Treba pročitati "Mit i religija u Srba" Veselina Čajkanovića pa će verovatno biti jasnije da ne postoji veza Mrate i Sv. Martina.

Препоручујем читање ове теме:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5530.0
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #189 послато: Септембар 20, 2020, 09:08:14 поподне »
Као што имамо влахе касног средњег века, који и даље користе романску терминологију у сточарству и именослов, тако имамо и сасе, рударе по занимању, са исто таквим немачким терминина и именословом. Исто је и са култом Св. Мартина код Саса, али и саса рудара. Сама хаплогрупа делимично не иде у прилог саском пореклу, изузев ако су нпр. грана Y19359, што није немогуће. Тада би моја теорија пала у воду. Тако да је једини начин да сазнамо шта је овде права истина, да нађемо Фуштиће који би радили даља тестирања.

П.С. Симеоновић из Маринаца код Нуштара и Томић из Горње Драготиње код Приједора су мени доказ да је 391=10 код Фуштића и Вучинића приватна мутација. Док веза са Мратињем је преко једног резултата Херцеговца из Изгора који слави Мратиндан и има са свима њима веома сличан хаплотип. А веза свих њих са Кулизама је и преко резултата Стојановића из Горње Сабанте.
Колко видим Милоше има више кандидата за А20333,није само Фуштић опција.УТолико лакше. Нажалост ја не знам каква је веза свих побројаних презимена,мислиш ли само на славу?

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #190 послато: Септембар 20, 2020, 09:10:59 поподне »
Sa zadovoljstvom pročitam i čitam Vaše poruke. Tako i ovu koja je objavljena nešto ranije.
Ali lično meni se dopada objašnjenje V.Čajkanovića.
 :)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #191 послато: Септембар 20, 2020, 09:11:16 поподне »
Treba pročitati "Mit i religija u Srba" Veselina Čajkanovića pa će verovatno biti jasnije da ne postoji veza Mrate i Sv. Martina.

Ово је његов цитат: "У германској религији бог стада, Weidegott, je Водан. У једном старом тексту (Wiener Hundsegen, в. Zeitschr. f. deutsche Philol., 24, 226) моли се Христос и „његов пастир свети Мрата", који је иначе наследио Водана (в. Е. Н. Meyer, Mythologie der Germanen, Strassburg, 1903, 389), да сачува стоку од вукова — а за светога Мрату знамо иначе да је, с обзиром на чињеницу да се у једном делу српске традиције он јавља као вучји пастир (о тој његовој функцији в. нарочито Ст. Димитријевић, 82 идд), светом Сави врло близак". Даље упоређује Св. Мрату са осталим светитељима, иако Св. Мрата као такав не постоји, нити имамо његову икону, нити је као такав забележен у црквеном календару.

А да је Св. Мрата уствари Св. Мартин видимо по датуму, који не може бити случајност. А веза са култом вука се може протумачити да се заправо култ вука прилагодио Св. Мартину, јер је вероватно светковање падало у истим данима. Не видим да је Чајкановић доказао или да је уопште желео да докаже нешто супротно, јер Св. Мартина у овом контексту спомиње само једном на 255. страни, где каже: "Да међу ове спада и свети Мартин, в. E. H. Meyer, Mythologie der Germanen, 389 и J. Grimm, Deutsche Mythologie4, 3, 57. Упор. и вашега светога Мрату и „Мратинце".

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #192 послато: Септембар 20, 2020, 09:12:05 поподне »
Колко видим Милоше има више кандидата за А20333,није само Фуштић опција.УТолико лакше. Нажалост ја не знам каква је веза свих побројаних презимена,мислиш ли само на славу?

Слава, хаплотип, географија... ;)

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #193 послато: Септембар 20, 2020, 09:17:09 поподне »
Слава, хаплотип, географија... ;)
Е па ако имате све предуслове ви их онда поређајте и на табели пројекта међу А20333  да нас буде више ;),и онако их је већина тамо без снип потврде...

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #194 послато: Септембар 20, 2020, 09:24:34 поподне »
Е па ако имате све предуслове ви их онда поређајте и на табели пројекта међу А20333  да нас буде више ;),и онако их је већина тамо без снип потврде...

Још је рано...

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #195 послато: Септембар 20, 2020, 09:27:25 поподне »
Из Синишиног текста ,,Саси међу Србима,,лако би се могло закључити да се народни надимак Кулизе односи баш на посрбљене рударе Сасе у време кад су прешли у Православце.Касније се њихов надимак пренео и на остале Србе Мратинце на Копаонику.Хаплогрупе Првих Саса пристиглих у Србију могле су бити и I2 и R1b и R1a(Лужички Срби)и I1Z63-две,три њене подгране.Свакако дасу у 13-14века били врло упадљиви и необични за Србе па су као странци били брзо окарактерисани и издвајамо па логично дасу брзо добили и свој надимак као етничка група ,,туђинаца,,потпуно друкчијих од Срба из тог времена.Њихов утицај у Србији у 13веку је био веома велики посебно у привреди.

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #196 послато: Септембар 20, 2020, 09:28:45 поподне »
Poštovani Miloše, ne bih da ulazim u polemiku sa Vama, zato što smo nas dvoje već razmenili mišljenja na ovu temu.
Ja sam preporučila V.Čajkanovića i knjigu , a smatram da svako ima pravo da iznese svoje mišljenje, ideju, zaključak, što ne znači da će se ostali forumaši složiti, ali isto tako ne znači da ako se neko od nas ne slaže sa iznetim mišljenjem da sad treba da ga ubedjujemo da je to "gotova stvar" Malte ne dogma.
Sve je podložno promeni, ne znači da je zastupnik nekog mišljenja u pravu,  ili to mora da ponovi na 10 poruka i da mi ostali koji zastupamo i drugačije mišljenje  shvatimo da nismo u pravu.
Vi ste sigurno više upućeni u sve teme od mene, svojim znanjem, pameću i umećem ste zaslužili da budete urednik, ali ja mogu da Vam kažem da ja mislim drugačije .

Ван мреже Војислав Симоновић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 54
    • http://симоновић.срб/
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #197 послато: Септембар 20, 2020, 09:31:19 поподне »
Treba pročitati "Mit i religija u Srba" Veselina Čajkanovića pa će verovatno biti jasnije da ne postoji veza Mrate i Sv. Martina.
Читао сам тек исечке... Може ли сажето објашњење порекла Мрате, мене то заправо највише интересује.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #198 послато: Септембар 20, 2020, 09:36:24 поподне »
Из Синишиног текста ,,Саси међу Србима,,лако би се могло закључити да се народни надимак Кулизе односи баш на посрбљене рударе Сасе у време кад су прешли у Православце.Касније се њихов надимак пренео и на остале Србе Мратинце на Копаонику.Хаплогрупе Првих Саса пристиглих у Србију могле су бити и I2 и R1b и R1a(Лужички Срби)и I1Z63-две,три њене подгране.Свакако дасу у 13-14века били врло упадљиви и необични за Србе па су као странци били брзо окарактерисани и издвајамо па логично дасу брзо добили и свој надимак као етничка група ,,туђинаца,,потпуно друкчијих од Срба из тог времена.Њихов утицај у Србији у 13веку је био веома велики посебно у привреди.

Моје мишљење је да је назив Кулиза настао по кули која је доминирала Брсковом.

http://www.polimskimuzej.me/b-r-s-k-o-v-o/

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #199 послато: Септембар 20, 2020, 09:37:24 поподне »
Poštovani Miloše, ne bih da ulazim u polemiku sa Vama, zato što smo nas dvoje već razmenili mišljenja na ovu temu.
Ja sam preporučila V.Čajkanovića i knjigu , a smatram da svako ima pravo da iznese svoje mišljenje, ideju, zaključak, što ne znači da će se ostali forumaši složiti, ali isto tako ne znači da ako se neko od nas ne slaže sa iznetim mišljenjem da sad treba da ga ubedjujemo da je to "gotova stvar" Malte ne dogma.
Sve je podložno promeni, ne znači da je zastupnik nekog mišljenja u pravu,  ili to mora da ponovi na 10 poruka i da mi ostali koji zastupamo i drugačije mišljenje  shvatimo da nismo u pravu.
Vi ste sigurno više upućeni u sve teme od mene, svojim znanjem, pameću i umećem ste zaslužili da budete urednik, ali ja mogu da Vam kažem da ja mislim drugačije .

Извињавам се. Заиста се не сећам да сам ово исто раније доказивао и полемисао.
« Последња измена: Септембар 20, 2020, 09:46:50 поподне Милош »

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #200 послато: Септембар 20, 2020, 09:44:03 поподне »
Читао сам тек исечке... Може ли сажето објашњење порекла Мрате, мене то заправо највише интересује.
"To sažeto objašnjenje, koje Vas najviše interesuje"moraćete sami da izvedete, ako pročitate navedeno.
Ja imam moje mišljenje i samo sam preporučila izvor ...

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #201 послато: Септембар 20, 2020, 09:48:22 поподне »
Извињавам се. Заиста се не сећам да сам ово исто раније доказивао.
Miloše, mnogo radite.....uredniče.. :)
Tema Nikšići I2 datum 15 septembar.....

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #202 послато: Септембар 20, 2020, 09:48:58 поподне »
Poštovani Miloše, ne bih da ulazim u polemiku sa Vama, zato što smo nas dvoje već razmenili mišljenja na ovu temu.
Ja sam preporučila V.Čajkanovića i knjigu , a smatram da svako ima pravo da iznese svoje mišljenje, ideju, zaključak, što ne znači da će se ostali forumaši složiti, ali isto tako ne znači da ako se neko od nas ne slaže sa iznetim mišljenjem da sad treba da ga ubedjujemo da je to "gotova stvar" Malte ne dogma.
Sve je podložno promeni, ne znači da je zastupnik nekog mišljenja u pravu,  ili to mora da ponovi na 10 poruka i da mi ostali koji zastupamo i drugačije mišljenje  shvatimo da nismo u pravu.
Vi ste sigurno više upućeni u sve teme od mene, svojim znanjem, pameću i umećem ste zaslužili da budete urednik, ali ja mogu da Vam kažem da ja mislim drugačije .

Догма је ствар религије, а ово о чему причамо је ствар чисте логике. Да рашчланимо:

-постоји ранохришћански светац који се зове Мартин
-не постоји светац који се зове Мрата
-постоји дан који се зове Мратиндан, тог дана се по садашњем календару СПЦ прослављају Св. Стефан Дечански и Св. Мина
-истог дана, по римском календару, се прославља управо Св. Мартин из Тура
-постојање лингвистичке појаве зване словенска метатеза ликвида, где се гласовна група -ар претвара у -ра (Мартин-Мратин, Мрата), која се на простору јужнословенских земаља вршила од 7. до почетка 10. века

Разумном доста. Да цитирам и део Милошеве претходне објаве:

"А веза са култом вука се може протумачити да се заправо култ вука прилагодио Св. Мартину, јер је вероватно светковање падало у истим данима. Не видим да је Чајкановић доказао или да је уопште желео да докаже нешто супротно, јер Св. Мартина у овом контексту спомиње само једном на 255. страни, где каже: "Да међу ове спада и свети Мартин, в. E. H. Meyer, Mythologie der Germanen, 389 и J. Grimm, Deutsche Mythologie4, 3, 57. Упор. и вашега светога Мрату и „Мратинце"."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #203 послато: Септембар 20, 2020, 09:49:36 поподне »
Umalo da zaboravim
Primam izvinjenje   :) :)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #204 послато: Септембар 20, 2020, 09:50:06 поподне »
Miloše, mnogo radite.....uredniče.. :)
Tema Nikšići I2 datum 15 septembar.....

Да, да... :) Али ту је нешто друго било у питању.

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #205 послато: Септембар 20, 2020, 09:54:06 поподне »
Nikola Vuk, nemojte se toliko trošiti...i objašnjavati mi kao da sam nerazumna....obzirom da ste naveli" razumnom dosta"
Zašto volite ili želite da uvek budete u pravu?
Ponekad nije pristojno biti uvek u pravu...

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #206 послато: Септембар 20, 2020, 10:43:29 поподне »
Nikola Vuk, nemojte se toliko trošiti...i objašnjavati mi kao da sam nerazumna....obzirom da ste naveli" razumnom dosta"
Zašto volite ili želite da uvek budete u pravu?
Ponekad nije pristojno biti uvek u pravu...

Није ствар бити у праву, већ је у питању елементарно логичко закључивање, па желим да се то подвуче. Ви слободно верујте у шта год желите.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Војислав Симоновић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 54
    • http://симоновић.срб/
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #207 послато: Септембар 20, 2020, 11:56:52 поподне »
Догма је ствар религије, а ово о чему причамо је ствар чисте логике. Да рашчланимо:

-постоји ранохришћански светац који се зове Мартин
-не постоји светац који се зове Мрата
-постоји дан који се зове Мратиндан, тог дана се по садашњем календару СПЦ прослављају Св. Стефан Дечански и Св. Мина
-истог дана, по римском календару, се прославља управо Св. Мартин из Тура
-постојање лингвистичке појаве зване словенска метатеза ликвида, где се гласовна група -ар претвара у -ра (Мартин-Мратин, Мрата), која се на простору јужнословенских земаља вршила од 7. до почетка 10. века

Разумном доста. Да цитирам и део Милошеве претходне објаве:

"А веза са култом вука се може протумачити да се заправо култ вука прилагодио Св. Мартину, јер је вероватно светковање падало у истим данима. Не видим да је Чајкановић доказао или да је уопште желео да докаже нешто супротно, јер Св. Мартина у овом контексту спомиње само једном на 255. страни, где каже: "Да међу ове спада и свети Мартин, в. E. H. Meyer, Mythologie der Germanen, 389 и J. Grimm, Deutsche Mythologie4, 3, 57. Упор. и вашега светога Мрату и „Мратинце"."
Ова логика је и мени најблискија, штавише твоје сличне објаве које резимирају проблематику су вероватно случајно обрисане као колатерална штета при мом брањењу од "натемисања" као Кулизе, скидача иконе итд.

Видим да у постовима посебно апострофираш метатезу ликвиду, заиста је ово најлогичније објашњење за трансформацију Мартина у Мрату и озбиљно сам почео да проучавам ову проблематику, за почетак рад Фредерика Кортландта "Од праиндоевропског језика до словенског (фонолошки развој)".

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #208 послато: Септембар 21, 2020, 12:12:41 пре подне »
Ова логика је и мени најблискија, штавише твоје сличне објаве које резимирају проблематику су вероватно случајно обрисане као колатерална штета при мом брањењу од "натемисања" као Кулизе, скидача иконе итд.

Видим да у постовима посебно апострофираш метатезу ликвиду, заиста је ово најлогичније објашњење за трансформацију Мартина у Мрату и озбиљно сам почео да проучавам ову проблематику, за почетак рад Фредерика Кортландта "Од праиндоевропског језика до словенског (фонолошки развој)".

Нису обрисане, само их је Амикус преместио у нову тему.  :) Ево линка:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5530.0

Драго ми је што сам својим писањем побудио додатна интересовања.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #209 послато: Септембар 21, 2020, 06:47:11 пре подне »
Ја бих овде још додао даје Мратиндан веома честа крсна слава посебно у Рашкој области,Копаоник,Косово,планинске области,јер попут Св.Стефана,Св.Николе,Св.Василија,спада у ред зимских ,,сточарских,,слава,време кад је Српски сељак сточар завршио све велике пољске послове ,затворио стоку у шталу,време великих снегова.Тад је имао и могао да спреми печеницу,и ракију, да са свим члановима породице дочека госте,јер зими су сви у кући.Вероватно сте приметили дасу код Срба посебно у планинским крајевима много бројнији свечари зимских слава,док су лети сељаци веома заузети и само се обележавају сеоске преславе или се иде на сеоски вашар,један дан,дасе направи пауза у косидби,скупљању сена,итд.У Новој Вароши кажу:Сељак Слави зими у снијегу,а љети је у ливади.Ми смо наследили њихове крсне славе,њихових предака,који су морали да живе у складу са природом и њеним ћудима.Знали су наши преци кад се шта ради и зашто.

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #210 послато: Септембар 21, 2020, 11:52:24 пре подне »
 Нека од божанстава у паганском периоду,чији је култ био веома јак и којима је народ  упућивао молитве и  приносио жртве, пренета су у хришћанство.Све оно што је било приписивано том паганском светитељу, сада је прешло на  хришћанског светитеља, који се прославља тога дана,када је раније прослављано паганско божанство.
Тако је постојало у паганству, вучје божанство. Религијски значај вукова као демонске животиње,која је у вези са инкарнацијом људске душе из мртвих, постоји у многим религијама, па такои у нашој претхришћанскојрелигији.Тако се унеким крајевима вампир изједначава са вуком. Код нас и даље постоје у Православном календару празник Покладе, које се у мањим местима обележавају на тај начин што се учесници, у  поворци  општег шаренила и маскирања за коју се верује да је поворка предака, маскирају у вукове.Овај обичај постоји и у другим религијама.
То паганско божанство у вучјем облику  је називано Мрата, па је у хришћанском периоду из настао хришћански светитељ Св.Мрата. Веровање да у тим зимским данима када се прославља Св. Мрата, он  сазива вукове и дели им храну у зимском периоду.
Постоји стари израз Мракати - терајући, подвикујући стоку, пожуривати
Мракнути - потезати стоку . Ови изрази само иду у прилог схватању да је Мрата  као паганско име, блиско животињама:стоци, вуку.
Постоји место Мратово у Далмацији код Книна,чији назив Мратово се помиње 60-те године н.е. када још није било раширено хришћанство.
Католички светац Мартин је живео у периоду 316- 397 године. Значи да много пре њега постоји Мрата као име и  божанство (паганско) тако да је моје мишљење ( а имам право да мислим и следим своју логику, на основу прочитаног и да закључак буде такав какав је,  а не мора нико да се слаже са изнетим) да назив Св. Мрата нема везе са Св. Мартином већ је одраз паганског божанства Мрате.
Св. Стефан Дечански  1281 - 1331 год. а 1343 год. његови остаци су откривени као нетрулежни, што ће рећи  да је од тада свети, а до 1281 године није ни постојао а народ је обележавао Мрату, као и пре 316 године и пре него је рођен Мартин,народ је обележавао, славио Мрату .
У"Политици" предратној у рубрици: свечари  стоји да је 24 новембра у Београду Св.Мрату славило 10 кућа а Св. Стефана  Дечанског 6 кућа.   
Све особине Мрате као вучјег божанства, приписани су Св. Стефану.
Наравно тога дана се прославља и Св.Мина чији је лик на посебној икони.
Ово је само моје мишљење и моје логичко закључивање, макар и погрешно, а не пусто аминовање....


Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #211 послато: Септембар 21, 2020, 01:31:57 поподне »
Што се тиче везе између славе Мратиндан и Кулиза то је већ потпуно потврђено.Скоро све фамилије које зову Кулизе славе Св.Мрату или Мину.Све Кулизе су Мратинци,али нису сви Мратинци Кулизе.Да ли су Кулизе били етничка група Саси рудари из Брскова иса Копаоника као што су говорили Радомир и Вера Ракић који су и слављенике Св.Томе из рударских места називали Кулизе.Њихова генетика,порекло треба да буде суштина ове теме,а не бескрајне анализе Св Мартина и Мрате.Ниједно питање и одговор на форуму нетреба да иде превише у ширину,јер губимо суштину теме о којој се пише.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #212 послато: Септембар 21, 2020, 02:07:59 поподне »
Нека од божанстава у паганском периоду,чији је култ био веома јак и којима је народ  упућивао молитве и  приносио жртве, пренета су у хришћанство.Све оно што је било приписивано том паганском светитељу, сада је прешло на  хришћанског светитеља, који се прославља тога дана,када је раније прослављано паганско божанство.
Тако је постојало у паганству, вучје божанство. Религијски значај вукова као демонске животиње,која је у вези са инкарнацијом људске душе из мртвих, постоји у многим религијама, па такои у нашој претхришћанскојрелигији.Тако се унеким крајевима вампир изједначава са вуком. Код нас и даље постоје у Православном календару празник Покладе, које се у мањим местима обележавају на тај начин што се учесници, у  поворци  општег шаренила и маскирања за коју се верује да је поворка предака, маскирају у вукове.Овај обичај постоји и у другим религијама.
То паганско божанство у вучјем облику  је називано Мрата, па је у хришћанском периоду из настао хришћански светитељ Св.Мрата. Веровање да у тим зимским данима када се прославља Св. Мрата, он  сазива вукове и дели им храну у зимском периоду.
Постоји стари израз Мракати - терајући, подвикујући стоку, пожуривати
Мракнути - потезати стоку . Ови изрази само иду у прилог схватању да је Мрата  као паганско име, блиско животињама:стоци, вуку.
Постоји место Мратово у Далмацији код Книна,чији назив Мратово се помиње 60-те године н.е. када још није било раширено хришћанство.
Католички светац Мартин је живео у периоду 316- 397 године. Значи да много пре њега постоји Мрата као име и  божанство (паганско) тако да је моје мишљење ( а имам право да мислим и следим своју логику, на основу прочитаног и да закључак буде такав какав је,  а не мора нико да се слаже са изнетим) да назив Св. Мрата нема везе са Св. Мартином већ је одраз паганског божанства Мрате.
Св. Стефан Дечански  1281 - 1331 год. а 1343 год. његови остаци су откривени као нетрулежни, што ће рећи  да је од тада свети, а до 1281 године није ни постојао а народ је обележавао Мрату, као и пре 316 године и пре него је рођен Мартин,народ је обележавао, славио Мрату .
У"Политици" предратној у рубрици: свечари  стоји да је 24 новембра у Београду Св.Мрату славило 10 кућа а Св. Стефана  Дечанског 6 кућа.   
Све особине Мрате као вучјег божанства, приписани су Св. Стефану.
Наравно тога дана се прославља и Св.Мина чији је лик на посебној икони.
Ово је само моје мишљење и моје логичко закључивање, макар и погрешно, а не пусто аминовање....

Од вас први пут чух да је постојало паганско божанство под именом "Мрата" које је старије од Св. Мартина. Чије је то божанство, словенско? Има ли некаквих извора који би потврдили ваш "логички след мисли" и постојање тог старог паганског божанства под именом Мрата?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #213 послато: Септембар 21, 2020, 03:13:22 поподне »
Ја бих овде поменуо фамилију Радовиће у селу Каменица општина Лепосавић,славе Јовањдан.За порекло ове фамилије на Гуглу за упит Село Каменица пише:Радовићи 4куће,Св.Јован)Кулизе из Мораче,дед из Пештерској Шара дошао у Вучу Локву па у Каменицу.Род су са Шарцима у Вучој.Такође за род Тигањи у Слатини код Новог Пазара пише даславе Стевањдан,Кулизе које се представљају као Клименти.Питање: Зашто ове родове називају Кулизе иако неславе Мратиндан?Како је то народ знао дасу ови Радовићи из Мораче Кулизе,или ови Тигањи,осим ако у Морачи нису знали њихово старије порекло без обзира на њихову крсну славу.Дакле има Кулиза и са неким другим славама само је велико питање како је то народ упамтио,знао,и како су аутори писци ових текстова то чули.Јер ко што је речено Тигањи за себе неговоре дасу Кулизе.

Ван мреже Војислав Симоновић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 54
    • http://симоновић.срб/
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #214 послато: Септембар 21, 2020, 04:41:07 поподне »

У"Политици" предратној у рубрици: свечари  стоји да је 24 новембра у Београду Св.Мрату славило 10 кућа а Св. Стефана  Дечанског 6 кућа.   


Врло занимљиво!... Имате ли неку тачнију одредницу у вези ове информације?

Ван мреже Војислав Симоновић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 54
    • http://симоновић.срб/
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #215 послато: Септембар 21, 2020, 05:05:32 поподне »

Постоји место Мратово у Далмацији код Книна,чији назив Мратово се помиње 60-те године н.е. када још није било раширено хришћанство.


Пажљиво читам и даље истражујем сваки пост. У Мратову се налази стара римокатоличка црква посвећена Светом Мартину као и дом извесних Мартиновића.... Можете ли поделити с нама извор за тврдњу о помену Мратова у првом веку?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #216 послато: Септембар 21, 2020, 05:27:46 поподне »
У Чешкој постоји место Мратин, и Мратински поток (не знам да ли има везе са појмом код нас, јер метатеза ликвида је везана за јужне Словене):
Mratín - ves- se připomíná první písemnou zmínkou v roce 1372. (први пут се помиње 1372.), али нисам нашао ништа о пореклу имена
https://www.mratin.cz/obec/ds-50/p1=51
https://en.wikipedia.org/wiki/Mrat%C3%ADn
Mratínský potok (притока Лабе)
https://arnika.org/mratinsky-potok

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #217 послато: Септембар 21, 2020, 05:34:11 поподне »
У Чешкој постоји место Мратин, и Мратински поток (не знам да ли има везе са појмом код нас, јер метатеза ликвида је везана за јужне Словене):
Mratín - ves- se připomíná první písemnou zmínkou v roce 1372. (први пут се помиње 1372.), али нисам нашао ништа о пореклу имена
https://www.mratin.cz/obec/ds-50/p1=51
https://en.wikipedia.org/wiki/Mrat%C3%ADn
Mratínský potok (притока Лабе)
https://arnika.org/mratinsky-potok

Та промена је карактеристична и за западнословенске језике:

https://en.wikipedia.org/wiki/Slavic_liquid_metathesis_and_pleophony
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #218 послато: Септембар 21, 2020, 05:45:34 поподне »
У Чешкој постоји место Мратин, и Мратински поток (не знам да ли има везе са појмом код нас, јер метатеза ликвида је везана за јужне Словене):
Mratín - ves- se připomíná první písemnou zmínkou v roce 1372. (први пут се помиње 1372.), али нисам нашао ништа о пореклу имена
https://www.mratin.cz/obec/ds-50/p1=51
https://en.wikipedia.org/wiki/Mrat%C3%ADn
Mratínský potok (притока Лабе)
https://arnika.org/mratinsky-potok
Метатеза ликвида се тиче и свих западнословенских језика. С тим да је пољски пошао још један ступањ даље с прегласом а>о  јер се је изгубила дужина слога.
У сваком случају процес метатезе ликвида окончан је до пријећа хришћанства, стога је и неважно за премјену Мартин у Мратин. Она мора да је постала у народу накнадно по механизму паралелизма и прилагођења к фонетичкому систему народнога говора.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #219 послато: Септембар 21, 2020, 06:06:39 поподне »
Метатеза ликвида се тиче и свих западнословенских језика. С тим да је пољски пошао још један ступањ даље с прегласом а>о  јер се је изгубила дужина слога.
У сваком случају процес метатезе ликвида окончан је до пријећа хришћанства, стога је и неважно за премјену Мартин у Мратин. Она мора да је постала у народу накнадно по механизму паралелизма и прилагођења к фонетичкому систему народнога говора.
Јел се та промена десила и код нас и код Чеха док смо још били у Полабљу? Не знам да ли могу такве промене да се десе независно на различитим местима

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #220 послато: Септембар 21, 2020, 06:29:16 поподне »
Јел се та промена десила и код нас и код Чеха док смо још били у Полабљу? Не знам да ли могу такве промене да се десе независно на различитим местима

У вријеме дотичних гласовних промјен словинска насеља од Солуна до Балтика и од Алп до Карпат редала су се без прекида једно на друго творећи континуум. Метатеза ликвида погодила је све у реченом предјелу каконо домино еффект.

У вријеме насељења првих Словин на Балкан доказано се је говорило још увијек на прасловијенском.
Дакле карва, варна, галва, мелка умјесто крава, врана, глава, млеко. Полабље и Поморје били су посљедњи у низу који нису спровели дату промјену или су спровели тек дјеломице.
« Последња измена: Септембар 21, 2020, 06:37:36 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #221 послато: Септембар 21, 2020, 06:40:39 поподне »
Пажљиво читам и даље истражујем сваки пост. У Мратову се налази стара римокатоличка црква посвећена Светом Мартину као и дом извесних Мартиновића.... Можете ли поделити с нама извор за тврдњу о помену Мратова у првом веку?
I mene je ovo malo zagolicalo.Ako je pojam star dva milenijuma to apsolutno znači da ne pripada ni hrišćanstvu niti Slovenima jer nas tada tamo nije bilo.Znači može pripadati nekim starosediocima a ima ovoga "kulta vuka" i dan danas po kojekavkvim maskaradama i u našim krajevima a i čini mi se preko puta u Italiji...

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #222 послато: Септембар 21, 2020, 06:50:34 поподне »
Врло занимљиво!... Имате ли неку тачнију одредницу у вези ове информације?
Naslov Srbi na Kosovu III Tatomir Vukomanović
Пажљиво читам и даље истражујем сваки пост. У Мратову се налази стара римокатоличка црква посвећена Светом Мартину као и дом извесних Мартиновића.... Можете ли поделити с нама извор за тврдњу о помену Мратова у првом веку?
Praistorija jugoslovenskih zemalja 02 ( 1979) str.525
I Atlas HR 47
Na žalost za prvu stavku nemam br. stranice odnosno taj blok mi je pun ,pa sam ga zamenila novim.... :)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #223 послато: Септембар 21, 2020, 07:41:39 поподне »
I mene je ovo malo zagolicalo.Ako je pojam star dva milenijuma to apsolutno znači da ne pripada ni hrišćanstvu niti Slovenima jer nas tada tamo nije bilo.Znači može pripadati nekim starosediocima a ima ovoga "kulta vuka" i dan danas po kojekavkvim maskaradama i u našim krajevima a i čini mi se preko puta u Italiji...

Појам није стар два миленијума, већ највише "добацује" до средњег века. Управо је у вези са црквом Св. Мартина коју је помињао Војислав.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #224 послато: Септембар 21, 2020, 07:48:46 поподне »
Naslov Srbi na Kosovu III Tatomir VukomanovićPraistorija jugoslovenskih zemalja 02 ( 1979) str.525
I Atlas HR 47
Na žalost za prvu stavku nemam br. stranice odnosno taj blok mi je pun ,pa sam ga zamenila novim.... :)

Погледао сам 525. страну у Праисторији југославенских земаља 2. том и нигде не пише да је Мратово назив који потиче из 1. века н.е. Мратово се помиње као једно од налазишта неолитске данилске културе:

 –— na nalazištima Mratovo, Islam Grčki, Vrsi, Benkovac, Lisičić, Piramatovci, ostaci ove faze sakupljeni su po površini...

Да ли је по вама и Лисичић или Бенковац назив који потиче из 1. века н.е. зато што су тамо пронађени предмети из средњег неолита?  :o Замолио бих вас да не ширите информације за које знате да су лажне, јер је то забрањено Правилником:

Члан 7.

Није дозвољено објављивање нити било каква размена података за које учесник форума зна или претпоставља да су лажни.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #225 послато: Септембар 21, 2020, 07:54:38 поподне »
A prezimena u Mratovu,da mi je šta smisleno reći....
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BE

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #226 послато: Септембар 21, 2020, 08:22:06 поподне »
Ова тема је посвећена Кулизама, њиховом пореклу,генетици,фамилијама које називају Кулизама,и њиховој карактеристичној слави.Питао бих Вас зашто на овој теми пишете о неким сасвим десетим стварима које са родом Кулиза у Србији немају никакве везе.Госп.Симоновићу, ја заиста незнам шта Вас у овој причи о Кулизама и њиховој слави уопште интересује?По вашим питањима очигледно Вас Кулизе са ове теме неинересују већ нека далека историја српског или словенског језика и речи,или нешто треће,молим потражите негде и те теме,али у ову тему сте очигледно потпуно погрешно разумели,или Вас неинтересује.Крсна слава је Св.Краљ Стефан Дечански или Мратиндан,треће име Св.Мина.Шта је ту толико нејасно?

Ван мреже Војислав Симоновић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 54
    • http://симоновић.срб/
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #227 послато: Септембар 21, 2020, 08:45:16 поподне »
Нејасно је све, одакле Кулизе дођоше, где дођоше, ко су им преци,коју славу славе, етимологија речи по којој су препознатљиви, зашто их комшије опањкавају... Но, свакако вас више нећу узнемиравати на овој теми, само ћу је помно пратити. Праштајте добри човече с најлепше српске планине Златара.

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #228 послато: Септембар 21, 2020, 08:56:07 поподне »
Погледао сам 525. страну у Праисторији југославенских земаља 2. том и нигде не пише да је Мратово назив који потиче из 1. века н.е. Мратово се помиње као једно од налазишта неолитске данилске културе:

 –— na nalazištima Mratovo, Islam Grčki, Vrsi, Benkovac, Lisičić, Piramatovci, ostaci ove faze sakupljeni su po površini...

Да ли је по вама и Лисичић или Бенковац назив који потиче из 1. века н.е. зато што су тамо пронађени предмети из средњег неолита?  :o Замолио бих вас да не ширите информације за које знате да су лажне, јер је то забрањено Правилником:

Члан 7.

Није дозвољено објављивање нити било каква размена података за које учесник форума зна или претпоставља да су лажни.
Ево овако: Не ширим информације за које знам да су лажне . Нити претпостављам да је лажна.  Значи када тако нешто тврдите,морате да докажете: 1. да сам знала, 2.да сам претпостављала 3. да сам ширила такве информације.
Тешко.
Омашком, сам поштованом Симоновићу, дала погрешну информацију, а наравно Ви сте то искористили да бисте ми се  непристојно обратили.
Ја признајем грешку, када погрешим, а Ви не, увек хоћете да будете у праву.
Нисам навела да назив Мратово потиче из 1-ог века, већ да се назив помиње 60-те године н.е.Покушавала сам да нађем белешке  и требало би да буде на стр.64 05 Годишњак Анубих 1967.
Верујем да ћете наћи, ако не, ја сам спремила ћебе, јер сад  већ очекујем да ћете доћи лично да ме ухапсите.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #229 послато: Септембар 21, 2020, 09:01:54 поподне »
Прочитајте ову тему од прве до десете стране,прочитајте рад Радослава Павловића,Радомира Ракића,косу и одакле су Кулизе,и зашто Мратиндан.Биће Вам много јасније и сами ће те наћи одговоре у коментарима од почетка теме.Њихова генетика је у теми изузетно битна даби добили одговор на питање Ко су и одакле су,и зашто је надимак остао само родовима пореклом из Рашке,а не и осталим Мратинцима напр.у Далмацији?

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #230 послато: Септембар 21, 2020, 09:11:12 поподне »
Прочитајте ову тему од прве до десете стране,прочитајте рад Радослава Павловића,Радомира Ракића,косу и одакле су Кулизе,и зашто Мратиндан.Биће Вам много јасније и сами ће те наћи одговоре у коментарима од почетка теме.Њихова генетика је у теми изузетно битна даби добили одговор на питање Ко су и одакле су,и зашто је надимак остао само родовима пореклом из Рашке,а не и осталим Мратинцима напр.у Далмацији?

А зашто је?  :o

Ја тек сад ништа не разумем!

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #231 послато: Септембар 21, 2020, 09:19:38 поподне »
Ево овако: Не ширим информације за које знам да су лажне . Нити претпостављам да је лажна.  Значи када тако нешто тврдите,морате да докажете: 1. да сам знала, 2.да сам претпостављала 3. да сам ширила такве информације.
Тешко.
Омашком, сам поштованом Симоновићу, дала погрешну информацију, а наравно Ви сте то искористили да бисте ми се  непристојно обратили.
Ја признајем грешку, када погрешим, а Ви не, увек хоћете да будете у праву.
Нисам навела да назив Мратово потиче из 1-ог века, већ да се назив помиње 60-те године н.е.Покушавала сам да нађем белешке  и требало би да буде на стр.64 05 Годишњак Анубих 1967.
Верујем да ћете наћи, ако не, ја сам спремила ћебе, јер сад  већ очекујем да ћете доћи лично да ме ухапсите.

60. година нове ере припада 1. веку нове ере. Погледао сам 64. страницу у наведеном броју Годишњака АНУБиХ, цитираћу реченицу у којој се помиње Мратово:

"XI legija ima 14 veteranskih natpisa: 5 iz Salone, 3 iz Burnuma (Knin, Mratovo), 2 iz Traguriuma, po 1 iz Pituntiuma, Scardone, Iadera i Novae. "

Бурнум је био римски војни логор, касније и град, који се налазио северно од Кистања у северној Далмацији. Ова реченица не говори о томе да су у то време постојала места која су се звала Книн и Мратово, већ да су у тим местима у модерно доба пронађени натписи легијских ветерана који се могу повезати са овим оближњим римским војним логором и градом. Надам се да је сада јасније. Ја признајем грешку када погрешим и не истрајавам у својој грешки када је увидим, за разлику од вас.  ;) 
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #232 послато: Септембар 21, 2020, 10:32:02 поподне »
Eh kad bi se moglo nekako zagrebati po skadarskom kraju i okolini,po Lješu itd...Naravno ne samo po našoj populaciji nego da se odradi "catch all" ,vjerujem da bi dobili dobre smernice za dalje traganje pa i rešenja...

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #233 послато: Септембар 22, 2020, 08:07:14 пре подне »
Da ne stavljam citat...
Ne, Nikola Vuk, nisam pogrešila, samo sam se potrudila da dokažem da postoje i drugačija mišljenja, odnosno da reč ili ime Mrata nije nastalo  od Martin, već je postojalo mnogo, mnogo ranije. Možda nisam u pravu, ali je to moje mišljenje.
A ne znači da ako se Vi ne slažete sa time da to nije tačno.U stvari, Vi se uvek oslanjate na nešto što je već drugi napisao i samo potvrdjujete, (naravno kod nekih tema tu nema zbora) a nikakav trud ne ulažete,da ste Vi lično nešto dokazali ili bar pokušali.
Tako se nismo složili ni oko mesta gde počivaju mošti Despota Stefana Lazarevića, Vi kažete u Manasiji, ja u Koporin.
Tako bi mogli do u nedogled...a to ne vodi ničemu.
Potrudite se i doktorirajte na nekoj temi, nemojte da Vaše znanje trošite na čitanje Pravilnika porekla i ispravljanje mišljenja forumaša...
Do neke naredne teme ja Vas pozdravljam  ;)

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #234 послато: Септембар 22, 2020, 08:08:34 пре подне »
Da treba pogledati i sanskrit..samo uporno i polako

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #235 послато: Септембар 22, 2020, 10:42:11 пре подне »
quote author=на Црвeњском путу link=topic=5530.msg142496#msg142
Što se tiče nadimka svetog Martina -- Mrata -- to je isto kao i sa svetim Sergijem, onim koji bi trebalo da se uvek slavi sa prijateljem Vakhom, koji je postao Srđa ili Srđ, dakle narod usvaja oblik koji mu je lakši za izgovor.

Tako i, mnogo posle završetka procesa metateze likvida -- naravno, ova metateza se vršila isključivo ispred konsonanata, što lingvisti najčešće ne pominju jer se podrazumeva a onda nelingvisti dobijaju svakakve besmislene ideje zbog nedovoljnog poznavanja materije -- i npr voćka iz Persije postaje praska, preska, tj breskva, a Madžari, onda kad su već pravi Madžari a ne više daleki Ugri, nju uzimaju kao "barack" (dok je "sarga barack" = žuto-smeđa breskva -- kajsija, kao što je i šarga-repa (sarga répa) "žuto-smeđa repa" tj mrkva). Dakle običajna metateza ispred konsonantskog "r" koja nema veze s sistematičnom metatezom od 4 veka ranije. Tako da je tu istina negde između vas dvoje.

A što se tiče despota Stefana, tu ste, Goco, u saglasju sa čitavom SPC koja je Koporin proglasila za mesto njegovog groba, dok su ta iskopavanja koja je u Manasiji ovlastila samo jedna eparhija SPC (verovatno iz razloga većeg interesovanja kroz verski turizam, iako Manasija kao parauniverzitet i značajno religiozno utvrđenje već ima mnogo toga da ponudi) pronašla kosti Vuka Brankovića, brata Stefanovog, onog kom je posvetio Slovo ljubve. To je potpuno jasno što se tiče litave SPC, a rekao bih i bitnog dela istoričara, a uostalom to pokazuje i DNK analiza -- da je u pitanju Lazarov sin, ali Vuk, a ne Stefan, jer pored svih uveravanja jednog arheologa željnog slave da je baš on "pronašao" despota, tj tvrdnji da je u pitanju mesto ktitorskog groba, ono to nije ni istorijski (nije se ktitorski grob nalazio baš u tom delu lađe crkve, iako jeste na toj strani lađe, tj najčešće nije, u nekim izuzetnim okolnostima mogao se naći i tu) a svakako ni po skromnoj opremi samog groba.

Миодраже, мени се чини и животно и језички логичним ово што сте написали о томе да је народ прилагођавао имена светаца свом начину говора.

Али ми није јасно, као лаику, да Мартин што је лако за изговор прерасте у Мрату (Мрата), а Марија, Марица и Мартина остану Марија, Марица и Мартина, уместо да постану Мратија, Мратица и Мратина?



« Последња измена: Септембар 22, 2020, 10:46:49 пре подне на Црвeњском путу »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #236 послато: Септембар 22, 2020, 11:41:20 пре подне »
quote author=на Црвeњском путу link=topic=5530.msg142496#msg142
Миодраже, мени се чини и животно и језички логичним ово што сте написали о томе да је народ прилагођавао имена светаца свом начину говора.

Али ми није јасно, као лаику, да Мартин што је лако за изговор прерасте у Мрату (Мрата), а Марија, Марица и Мартина остану Марија, Марица и Мартина, уместо да постану Мратија, Мратица и Мратина?

Можда је до овог МаРТин. Зато није баш упоредиво са Марија и Марица. Било би додуше са Мартија, што је име које постоји, а за Мратију нисам још чуо...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #237 послато: Септембар 22, 2020, 01:41:27 поподне »
Da ne stavljam citat...
Ne, Nikola Vuk, nisam pogrešila, samo sam se potrudila da dokažem da postoje i drugačija mišljenja, odnosno da reč ili ime Mrata nije nastalo  od Martin, već je postojalo mnogo, mnogo ranije. Možda nisam u pravu, ali je to moje mišljenje.
A ne znači da ako se Vi ne slažete sa time da to nije tačno.U stvari, Vi se uvek oslanjate na nešto što je već drugi napisao i samo potvrdjujete, (naravno kod nekih tema tu nema zbora) a nikakav trud ne ulažete,da ste Vi lično nešto dokazali ili bar pokušali.
Tako se nismo složili ni oko mesta gde počivaju mošti Despota Stefana Lazarevića, Vi kažete u Manasiji, ja u Koporin.
Tako bi mogli do u nedogled...a to ne vodi ničemu.
Potrudite se i doktorirajte na nekoj temi, nemojte da Vaše znanje trošite na čitanje Pravilnika porekla i ispravljanje mišljenja forumaša...
Do neke naredne teme ja Vas pozdravljam  ;)

Да, јесте погрешили, али тврдоглаво одбијате то и да признате и тиме се само још више "укопавате". Јасно сам указао на то да сте мислили да су Книн и Мратово места која су под тим именима постојала 60. године н.е. јер сте погрешно протумачили односно прочитали оно што је писало на 64. страни 5. броја Годишњака АНУБиХ из 1967. године. Дакле то није ваше мишљење већ је то ваша омашка, а очигледно сте сувише "поносни" да признате да вам се десила, што вас доводи до границе пристојности али и доброг укуса.

Боље је цитирати мишљење неког ко је за одређену тему стручан него правити омашке и потом то проглашавати за "своје мишљење".

Што се тиче деспота, то је за другу тему, а ову смо већ затрпали потпуно непотребном "дискусијом", искључиво због вашег ега.

Потрудите се да пажљиво прочитате нешто пре него што кренете у дебату са неким, поздрављам и ја вас.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #238 послато: Септембар 22, 2020, 02:00:51 поподне »
Искрено се надам да ћете се вратити причи о Кулизама у Старој Србији.Собзиром дасе каже дасу у Бишево код Рожаја,затим даље на Копаоник,у Стари Влах,Рашку,дошли из Пилота,Скадра и Дриваста,дали је реално рећи дасу Кулизе били Арбанаси католици који су се у Рашкој области мешали са Србима,постали Православни а по насељавању Бишева прихватили славу Св.Краља Стефана Дечанског.Петар Ж Петровић у свом раду ,,Рашка,антропогеографска испитивања,,за Кулизе тврди дасу Власи,попут првих Бурмаза.Имена су слична:Бурма зи,Кули зи.Могу ли се направити нека поређења ова два имена,пронаћи неке сличности?Такође на Копаонику Шошиће и фис Шоши у Малесији.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #239 послато: Септембар 22, 2020, 03:21:12 поподне »
У многим селима попут Слатине код Новог Пазара наводе се родови који славе Мратиндан,за које стоји податак:ПоСрбљене Кулизе.У селу Слатина има више родова иса другим крсним славама за које такође пише ПоСрбљене Кулизе.Може ли неко да објасни овај појам,тј Ко су ПоСрбљене Кулизе?Податак са Форума,Село Слатина,Нови Пазар Порекло родова.

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #240 послато: Септембар 22, 2020, 04:04:31 поподне »
Potpuno mi je jasno, o čemu govori Miodrag. Ali ipak saglasna sam sa, na Crvenjskom putu , jer je upravo to bila i moja dilema zašto od Martin, Mrata.!
Kako to da nije od Mart, Mrat ili od ženskog imena Marta Mrata...ili Rtanj..Ratanj. Od reči zadrt..zadrat? Hrt ...Hrvata ili kako već? Od imena Samarth ...Sramath..
U stvari to slovo R je jako u izgovoru ( krv, Srbin, Svarog, brdo, svekrva, kurs...) i iako je suglasnik R, neki put uzima oblik samoglasnika  kada je izmedju 2 suglasnika ( tako su nas učili)odnosno slogotvorno R...
Tako da nije to baš tako...prosto objašnjenje.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #241 послато: Септембар 22, 2020, 04:09:57 поподне »
У многим селима попут Слатине код Новог Пазара наводе се родови који славе Мратиндан,за које стоји податак:ПоСрбљене Кулизе.У селу Слатина има више родова иса другим крсним славама за које такође пише ПоСрбљене Кулизе.Може ли неко да објасни овај појам,тј Ко су ПоСрбљене Кулизе?Податак са Форума,Село Слатина,Нови Пазар Порекло родова.

Не знам о чему причате?

Али знам ово - наш народ српски је био такав, и данас је такав, да када се неко досели у њихово подручје из неког другог подручја на којем се говори другим језиком и већински живи неки други народ "пришије" дошљацима "етикете" Арбанас, Вла', Грк, још уже Сремац, Босанац, Сремац, Личанин, Пречани и итд., вероватно посматрајући ношњу новодосељених, говор, изглед, понашање, обичаје и итд.

Па су тако често и Србе досељене из Арбаније називали Арбанасима, а када им ови кажу: "па ми смо православни и славимо славу као и ви Срби" опет нису били "довољно добри" или "достојни пуног поверења" имајући у виду баш ту славу Свети Мрата која се славила у исти дан 12.11 (док је календар био заједнички) када католичка црква слави Светог Мартина.

Остаје ми да вам верујем  да код родова из Далмације, у католичком окружењу, где се Свети Мартин јако уважавао  није било "пришивања" православним родовима који славе Мратиндан етикете "Кулизе".

Скоро сам наишла на један коментар баш на сајту Порекла везано за Кулизе и Кулизиће

https://www.poreklo.rs/2012/10/27/iza-nekih-srpskih-prezimena-krije-se-morbidno-zna%C4%8Denje/


"Кулизе су фамилије пореклом из Рашке и Старе Србије који славе Св.Мрату,Св.Мину.Они су потомци рудара Саса католика са Копаоника,који су славили Св.Мартина па прешли у Православне и променили у Св.Мрату.С доласком Турака бјежали су у јужну Херцеговину а одатле,из Врма,према Скадру,Дривасту у Пилот.Ту су живели међу Арбанасима женили се од Арбанаса.Романско становништво Скадра звало их је Кулизе,Брђани Мјешанци.Мјешанци Католика-Германа,Срба Православаца и Арбанаса Брђана.Кулизе долази од латинске речи collisio-мјешавина.Из Пилота су отишли према Рожају и Старом Влаху.,Рашки,где се усталило њихов надимак Кулизе.Познају се по слави Мратиндан."

Не знам да ли је ово што се наводи тачно о некаквој мешавини народа (ако и јесте у чему је ту проблем - па сви смо нека мешавина) и да ли назив "кулизе" долази од латинског "collisio"?! 

« Последња измена: Септембар 22, 2020, 04:12:45 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #242 послато: Септембар 22, 2020, 04:20:58 поподне »
Potpuno mi je jasno, o čemu govori Miodrag. Ali ipak saglasna sam sa, na Crvenjskom putu , jer je upravo to bila i moja dilema zašto od Martin, Mrata.!
Kako to da nije od Mart, Mrat ili od ženskog imena Marta Mrata...ili Rtanj..Ratanj. Od reči zadrt..zadrat? Hrt ...Hrvata ili kako već? Od imena Samarth ...Sramath..
U stvari to slovo R je jako u izgovoru ( krv, Srbin, Svarog, brdo, svekrva, kurs...) i iako je suglasnik R, neki put uzima oblik samoglasnika  kada je izmedju 2 suglasnika ( tako su nas učili)odnosno slogotvorno R...
Tako da nije to baš tako...prosto objašnjenje.

Да, ни Х(рв)атима, ни С(рб)има не би требало да буде тешко изговарање речи Ма(рт)ин.


Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #243 послато: Септембар 22, 2020, 04:27:18 поподне »
На Црвењском путу,Хвала Вам за коментар,дали сте одговор.Колко сам раније прочитао Кулизе долази баш од Латинске речи Colissio,у значењу Мјешавина,Мјешати,тј измешати неке неспојиве елементе:Герман католик+Србин(киња) Православна+Арбанас(киња)католкиња,у Рашкој опет Православац.Скоро неспојиво,ал ето то су Кулизе.Ето има их и са другим славама,свакако се данас могу препознати по хаплогрупама и они који данас немају надимак Кулизе.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #244 послато: Септембар 22, 2020, 04:30:49 поподне »
Да, ни Х(рв)атима, ни С(рб)има не би требало да буде тешко изговарање речи Ма(рт)ин.

Није им било тешко ни да изговоре Arsa, па је ипак тај назив ликвидном метатезом прешао у Рас.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #245 послато: Септембар 22, 2020, 04:38:27 поподне »
Није им било тешко ни да изговоре Arsa, па је ипак тај назив ликвидном метатезом прешао у Рас.
Хм
Хвала

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #246 послато: Септембар 22, 2020, 04:41:15 поподне »
На Црвењском путу,Хвала Вам за коментар,дали сте одговор.Колко сам раније прочитао Кулизе долази баш од Латинске речи Colissio,у значењу Мјешавина,Мјешати,тј измешати неке неспојиве елементе:Герман католик+Србин(киња) Православна+Арбанас(киња)католкиња,у Рашкој опет Православац.Скоро неспојиво,ал ето то су Кулизе.Ето има их и са другим славама,свакако се данас могу препознати по хаплогрупама и они који данас немају надимак Кулизе.

Ствар је у томе што нисам сигурна да сте у праву.

Иначе colissio значи судар.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #247 послато: Септембар 22, 2020, 05:00:41 поподне »
Није им било тешко ни да изговоре Arsa, па је ипак тај назив ликвидном метатезом прешао у Рас.

Milan Mihaljević: Slavenska poredbena gramatika 1.dio - Uvod i fonologija, Školska knjiga 2002

Metateza je likvida jedna od najčešće opisivanih promjena u slavistici, ali smo još daleko od njezina zadovoljavajućeg objašnjenja. Neslaganje ne postoji samo oko toga jesu li promjene na rubovima slavenskoga područja međusobno genetski povezane ili nisu i jesu li odraz ranijega općeg stanja (arhaizmi) ili nisu, već i na mnogo površnijoj razini određivanja mehanizama same promjene. Razlike među predloženim opisima najčešće potječu otuda što različiti istraživači imaju različite, katkad i suprotne poglede o jezičnim univerzalijama, tj. o tome koje su promjene u jezicima moguće, a koje nisu. U poglavljima 1.3. i 1.4.3. rečeno je da su metateze razmjerno rijetke promjene i da se u većini jezika pojavljuju u izdvojenim riječima ili u samo nekoliko riječi. Budući da slavenski jezici pripadaju malobrojnim jezicima u čijoj se povijesti pojavljuje sustavna metateza, jasno je da su se već davno pojavile tvrdnje kako ta promjena ne može biti metateza u uobičajenom smislu te riječi, već da je vjerojatno rezultat postupnoga glasovnog razvoja u kojemu se pojavljuju i gube samoglasnici oko likvide, a da pritom premetanja (metateze) uopće nije bilo. Brojni su slavisti opisivali i opisuju tu promjenu upravo takvim oponašanjem (simulacijom) metateze."

"Mnogo toga još ne znamo ni o uzrocima metateze likvida. Većina se slavista slaže da je osnovni njezin uzrok zakon otvorenih slogova, ali on nije dovoljan da bi se objasnio zašto su njezini rezultati upravo takvi kakvi jesu.

Robert Abernathy navodi devet mogućih vrsta rješenja s pomoću kojih se može zadovoljiti zakon otvorenih slogova, a samo su tri vrste posvjedočene u stvarnom razvoju.To znači da se, osim zakona otvorenih slogova, moraju potražiti i dodatni uzroci za zbivanje te promjene. Jasno je da i oko toga postoje velika neslaganja među slavistima jer je to tijesno povezano s problemom određivanja stvarnih mehanizama promjene."



Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #248 послато: Септембар 22, 2020, 05:20:56 поподне »
Collisio,Мјешавина или судар несродних елемената,у једном човеку,тј ,,спој,,неспојивих етничких група,културолошки ,,судар,,у једној особи која долази у Рашку и враћа се православљу.Можда ја грешим,исправите слободно али молим Вас пишите о овој теми зашто држите лекције из Граматике?Какве то има везе са овим великим родом о коме се овде говори?

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #249 послато: Септембар 22, 2020, 05:47:52 поподне »
Collisio,Мјешавина или судар несродних елемената,у једном човеку,тј ,,спој,,неспојивих етничких група,културолошки ,,судар,,у једној особи која долази у Рашку и враћа се православљу.Можда ја грешим,исправите слободно али молим Вас пишите о овој теми зашто држите лекције из Граматике?Какве то има везе са овим великим родом о коме се овде говори?


Нико не држи лекције!
Не знам какво писање очекујете о овим родовима?
Нема шта није написано о њима!


Ван мреже Ђокић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #250 послато: Октобар 09, 2021, 11:26:32 поподне »
Иако тема није активна већ неко време, мислим да је право место да поделим своје резултате, с обзиром да се и моја породица у литератури сврстава у Кулизе. Ово су резултати и коментар уредника:

14. Ђокић, Витоше, Брус, Мратиндан (Св. Мина), E-V13>Z1057

Припада роду К из табеле Српског ДНК пројекта коме припадају Смилић   (Штава/Куршумлија), Максимовић (Трбуње/Блаце) и Мијатовић (Јариње/Лепосавић). Смилић и Максимовић такође славе Мратиндан, док Мијатовић слави Аранђеловдан. Хаплотип Ђокића се од хаплотипа Максимовића разликује на једном маркеру, док се од Смилића и Мијатовића разликује на два маркера. Карактеристичне вредности маркера за овај род су DYS390=25 и DYS643=13.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #251 послато: Октобар 17, 2021, 02:09:17 поподне »
Нијесам увјерен, је ли или није у пређешњијем порукама поменуто, ну неће бити сгорега поставити опет, ако и јест.

Разне Кулизе имају предања како су пошли од властеле. Кулизе из Чачка од Мрњавчевића, а они с Копаоника које зову Шиљокапићи од краља Вукашина и Мркше, а они из Бјелица од Бранковића.
Извор. Радослав Павловић, Гласник етнографског института САН, свезка I, стр. 26

 Назив Кулизе или по мени још старије Кулезе има типичан италијански наставак -езе, који означава мјесто поријекла. Кулезе или Кулизе би означавало на вњетачком човјека с неком везом с мјестом Куло, Кула, Кули или слично. Хврка је само да ријеч "куло" на италијанском и романскијем језицима значи ничеса другога до гузица, исто како и презиме Чолић, јер иста ријеч на далматском рече се чоло, а тако има и чудо породица Гузоња или Гузоњић. Јоште је занимљиво да Кулизе задиркују да славе Мину Кривогузога.

Ако ли су из Њемачке, култ св. Мартина и Вита јаки су у Баварској около Сулцбаха и Регенсбурга, па видите, ако има каквијех веза.




« Последња измена: Октобар 17, 2021, 02:18:00 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Milijan

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #252 послато: Октобар 31, 2021, 11:43:10 пре подне »
 Интересује ме што се тиче Јовановића село Боранци у близини Бруса, слава Св. Мина одакле вучу порекло?

Ван мреже eustahije

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 3
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #253 послато: Новембар 01, 2021, 12:04:32 поподне »
Јовановићи из Боранца вуку порекло из села Штава одакле су се доселили пре око 300 година. Такође њима сродне породице у Боранцу су Станисављевићи и Станојевићи.Славе Св. Мину 24.11.Расељени су у Крушевцу и околини, Лепосавићу а пар њих још увек живи у Боранцу. Хаплогрупа би требало да буде Е-V13.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #254 послато: Новембар 26, 2021, 10:47:11 пре подне »

"У селу Штави, у Копаонику, има неки Васа Стевић-Јовић. Сељаци уверавају (мада он одриче) да Васа има турски берат, и некаку чашу од сребра (неки веле да је чаша од сувога злата).

И берат и та чаша дошли су Васи овим путем: Давно joш некакав Васин чукундед био је, веле, врло вешт рудар у копаоничким ковницама, па слије од сува злата једну јабуку, и пошаље је на дар цару. Цар сe обрадује и, као уздарје, пошаље вештоме ливцу берат на неколико околних села, међу којима је чак и Белоњин у данашњем прокупачком срезу, и скупоцену чашу да њоме пије вино.

Други опет веле да је цар тога Васинога прадеда, као врло вешта ливца, водио преко мора у Азију, у некаке своје руднике, те му тамо учио друге рударе. И за то му је, веле, дао берат и чашу."

Извор: https://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/digitalna-biblioteka/1884-Kraljevina-Srbija-Novi-Krajevi.pdf страна 231 у пдф-у или 412 у књизи.

У студији Радослава Павловића помиње се Мркша који је добио златну чашу:
"Мих. Ризнић објавио је предање о подизању цркве у Штави. Према том предању, „Мркша, војвода, цара Лазара, надгледао је рад у копаоничким рудницима из којих се вадило сребро и злато“, па је „ископано благо слао у Гњилане и Ново Брдо да се тамо кује новац”. Мркша је „подигао овој двор“ у близини Штаве и „цркву у Штави”. „Због своје вештине, блага и поштења“ Мркша је добио од султана „златну чашу, сребрно посуђе и ферман, по коме је његова и његових синова сва земља од Копаоника па до Јастрепца, Топлице и Белољина.“"
https://www.poreklo.rs/2013/07/13/kulize-rodovi-koji-slave-sv-mratu/
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић