Аутор Тема: Рачунање колена и степена сродства  (Прочитано 50210 пута)

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #60 послато: Фебруар 26, 2018, 08:28:55 поподне »
Ја знам за братњик (брат од ујака, тетке, стрица)
Исто наглапавају братњичке / сестрињске ђећи ( имали су заједничког прадеду)
Интересантно је да је тетка  =њања, њањика, а теча швагор, шогор, то вуче на Мађарски, док су ујак и стриц =бачи, бачика, а ујна, стрина анђика.
Када се каже сестра то је рођена сестра, а брат то је рођени брат.

Такође и ја користим називе, деда ујка ( бабин брат,) и слично
Šogor je sigurno slovenski termin, ali bači može biti upravo mađarski jer znam da mađari dodaju to bači posle imena u smislu čiko, čika

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #61 послато: Фебруар 26, 2018, 09:05:26 поподне »
Šogor je sigurno slovenski termin, ali bači može biti upravo mađarski jer znam da mađari dodaju to bači posle imena u smislu čiko, čika
Изгледа да је ипак немачка реч, ;)

начења: {{{1}}}

[1] рођак по жени, шурак, пашеног, зет.
Скраћенице:

Порекло:

(н. Schwager)


На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #62 послато: Фебруар 26, 2018, 09:27:40 поподне »
Изгледа да је ипак немачка реч, ;)

начења: {{{1}}}

[1] рођак по жени, шурак, пашеног, зет.
Скраћенице:

Порекло:

(н. Schwager)
Шогор је исто што и пашеног, муж женине сестре.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #63 послато: Фебруар 26, 2018, 10:41:57 поподне »
Šogor je sigurno slovenski termin, ali bači može biti upravo mađarski jer znam da mađari dodaju to bači posle imena u smislu čiko, čika

Постоји ова реч и у румунском, у коме данас има значење "пастир, чобанин", али је раније означавао старешину једног катуна (или бачије); такође се јавља и у албанском у облику "бац", и ту има значење "стари човек, стрико, чича". Такође је овај термин присутан и у читавом низу словенских језика. Постоји добар текст о томе на страници румунског етимолошког речника, уз Google Translate се углавном добро разуме:

https://dexonline.ro/definitie/baci

bací (bací), s. m. – 1. Cioban care conduce o stînă. – 2. Formulă de reverență cu care se adresează persoanelor în vîrstă sau de un nivel superior. – 3. La jocul de arșice, copilul care aruncă primul. – Mr. baci, bagi, megl. baci. Origine necunoscută. Opinia predominantă este că avem a face cu un cuvînt de proveniență orientală, dar anterior contactului cu turcii (ceea ce pare a se adeveri prin prezența sa în dialecte, și de asemenea prin apariția sa constantă, ca nume de persoană, din sec. XIII; cf. Hasdeu 2296). Ar fi, prin urmare, cuvînt cuman sau turanic (DAR), sau derivat de la iranianul bac (Densusianu, GS, IV, 149). Evident, este dificil de combătut fundamentele acestor opinii, atîta vreme cît nu se poate indica, pe de o parte, etimonul turanic exact, sau, pe de altă parte, calea de pătrundere a cuvîntului iranian. Cert este că termenul se află în toate limbile balcanice slave care înconjoară teritoriul rom. (bg. bač, sb. bač(a), slov., ceh. bača, mag. bacs(i), bacsó, pol. bacza, ca și ngr. μπάσσιοσ, alb. bats. Însăși aria de răspîndire a cuvîntului pare a indica proveniența sa rom., căci numai rom. a fost direct legată de toate limbile menționate mai sus, și faptul că acest cuvînt nu se explică prin mijloacele proprii nici uneia din aceste limbi. Totuși, nu este posibil să-l explicăm, pînă în prezent, numai prin intermediul rom. În ce ne privește, și dat fiind că în orice caz ne aflăm pe terenul fragil al conjecturilor, nu excludem posibilitatea de a se fi conservat în baci un cuvînt autohton, poate cel care corespunde lat. pater și posibil același care s-a păstrat în bade. Originea dacică a cuvîntului fusese postulată încă de Hasdeu, Columna lui Traian, 1874, 104. – Celelalte explicații vechi par prea puțin plauzibile. După Miklosich, ar fi vorba de un termen sl. care trebuie pus în legătură cu bašta „tată” (Slaw. Elem., 14) și cu baština „moștenire” (Lexicon, 12), ipoteză greu de susținut, datorită dificultăților fonetice. Șeineanu, II, 42, propunea ca etimon tc. baș „șef”, care la rîndul lui nu poate fi posibil nici din punct de vedere istoric, nici fonetic. Gáldi, Dict., 103, propune mag. ca izvor al rom., poate pe baza hazardatei despărțiri pe care o face DAR la sensul 2 al cuvîntului baci, considerat acolo ca diferit de 1 și derivat din mag. – Pentru proveniența rom. a bg. bač, bačjo, bačija, cf. Candrea, Elemente, 401 și Berneker 37; și din ngr. μπάσσιοσ, cf. G. Meyer, Neugr. St., II, 76. Rosetti, II, 109, indică numai identitatea rom. cu alb. Der. băcie, s. f. (cășărie; ocupația baciului); băcioi, s. m. (baci); băcit, s. n. (dijmă care se plătește baciului); băciță, s. f. (nevasta baciului; femeie care conduce o stînă); băciui, vb. (a prepara brînză; a face pe baciul; a munci într-o doară, a trage chiulul; a conduce).

sursa: DER (1958-1966)  adăugată de blaurb.  acțiuni
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #64 послато: Фебруар 27, 2018, 02:10:27 поподне »
Шогор је исто што и пашеног, муж женине сестре.

Одакле сам ја никада нијесам чуо шогор нити пашеног. У сусједних Славонаца сам чуо пашанац. Шогор говоре сусједни кајкавци који су то узели из аустроњемачскога швогор, али стандардном њемачском рече се швагер. Ми женину сестру називамо свастиком а њена мужа сваком. Индоевропска сродност међу швагер и свак је очигледна. На сличан начин у њемачском се свекар назива швигер.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #65 послато: Фебруар 27, 2018, 03:07:57 поподне »
Наилазио сам на барем три, четири различите верзије ових назива за претке и почињем помало да сумњам да ту има и неких накнадних калемљења и компилација различитих израза који су се користили за исти степен сродства у различитим крајевима. Први пут када сам за неке од ових назива чуо беше то пре тридесетак година у роману Милорада Павића "Предео сликан чајем" и тада је Бела орлица била десети пас. Видим да је у међувремену узнапредовала до шеснаестог паса.

Да су ове ријечи постојале, Вук не би пропустио забиљежити их.
Сви словјенски језици сагласно чату до прадједа и прабабе а потом само удвостручавају пра- по потреби (прапрадјед, прапрабаба). За јасним означавањем даљих непосредних предака није било истините потребе особито узевши у обзор накадашњу највише достижиму старост.

Смјешно је и жалостно како су се неки тобоже учени људи толико навукли на поспрдно дјело Црнчевића у вези с новопеченими националисти. У једном разговору с Политиком 1995. сам је изјавио, да је то све била само шала. Човјек је афорист! Што ту још има додати!?

Што се тиче чукундједа, то је се говорило у Далмацији, те потиче од вњетачске ријечи zuccone /цукуне/ и значи дословно "тикван" (итал. цукини - тиква) а пренесено "глупак, сенилан, онај који је спор и не памти ништа".
Познато је вајарско дијело Донатела "Lo Zuccone" које представља старца.
 






Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #66 послато: Фебруар 27, 2018, 03:17:51 поподне »
Да су ове ријечи постојале, Вук не би пропустио забиљежити их.
Сви словјенски језици сагласно чату до прадједа и прабабе а потом само удвостручавају пра- по потреби (прапрадјед, прапрабаба). За јасним означавањем даљих непосредних предака није било истините потребе особито узевши у обзор накадашњу највише достижиму старост.

Смјешно је и жалостно како су се неки тобоже учени људи толико навукли на поспрдно дјело Црнчевића у вези с новопеченими националисти. У једном разговору с Политиком 1995. сам је изјавио, да је то све била само шала. Човјек је афорист! Што ту још има додати!?

Ја сам се са тим називима први пут сусрео у основној школи, можда коју годину касније у уџбенику Нераскидиве везе : читанка за природу и друштво, у издању Завода за уџбенике.

Мада, иако је настала из шале, то је листа нових речи које имају своја значења.

Зашто их не бисмо користили, поготово ако за тим имамо потребу?

Што се каже, да их нема, требало би их измислити. ;)



Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #67 послато: Фебруар 27, 2018, 03:25:28 поподне »
САНСКРТ     

nana
matri
сини
bhratri
свасри
бабу
anučina
udavah, udavahati
divira
девр, девара
свакура
свакру
јатри
зјала
teta
пра
пакша
гаспати
мануса
udha
дама
пати
дамапати
priya
priyas
priyathi
priyosrija

СРБСКИ

тата, отац
нана, нена
мати
син
брат
сестра
баба
унуче
удавати
дјевер
девер, дјевер
свекар
свекрва
јетрва
заова
тета, тетка
пра, пред (пра-отац)
пашеног

господар
муж
удата жена
домаћица
пастир
дома пастир, домаћин
прија
пријатељ
пријатан, гостољубив
стриноприја, женскарош

СЛОВЕНАЧКИ

očka, ata
mamica
mati
sin
brat
sestra
baba, starka
vnuček
možiti (se)
svak
svak
tast
tašča
svakinja
svakinja
teta
pra, pred, (praoče)
svak
gospodar
mož
omožena
gospodinja
pastir
gospodar

prijatelj
prijaten
ženskar

СЛОВАЧКИ

otec

matka
syn
brat
sestra
babka, babička
vňuk
vydať sa
švagor
švagor, dever

svokor
svokra
švagriná
švagriná

ťeta
pra, pra-otec
švagor

hospodar
muž
vydatá žena
domáca
pastier
domáci
priateľ
prijemný
pohostinný
ženkár
« Последња измена: Фебруар 27, 2018, 03:29:15 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #68 послато: Фебруар 27, 2018, 09:06:26 поподне »
Ја сам се са тим називима први пут сусрео у основној школи, можда коју годину касније у уџбенику Нераскидиве везе : читанка за природу и друштво, у издању Завода за уџбенике.

Мада, иако је настала из шале, то је листа нових речи које имају своја значења.

Зашто их не бисмо користили, поготово ако за тим имамо потребу?

Што се каже, да их нема, требало би их измислити. ;)

На вољу ти, пријатељу, да свога предка ословљаваш помоћ' "50 shades of Cur". Што значе кур, ђел, ђуп(а) можда ти могу рећи они који врве љимбу.  Ја ти могу рећи да је најњежнија погрдност од тијех ријечи курајбер, која значи само Kühräuber - (краво) крадац, разбојник. Ја своје предке тако називат' нећу, јер нијесу ни они своје и јер је сврха тијех назива извргавање руглу лахкомисленност овдјењих људи. Не сумњам да има много бољих начина својим рођеним језиком изразити своје сродство с предтечами.

Аскурђел
Курђуп
Курлебало
Сукурдов
Ожмикур
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #69 послато: Фебруар 27, 2018, 09:16:37 поподне »
На вољу ти, пријатељу, да свога предка ословљаваш помоћ' "50 shades of Cur". Што значе кур, ђел, ђуп(а) можда ти могу рећи они који врве љимбу.  Ја ти могу рећи да је најњежнија погрдност од тијех ријечи курајбер, која значи само Kühräuber - (краво) крадац, разбојник. Ја своје предке тако називат' нећу, јер нијесу ни они своје и јер је сврха тијех назива извргавање руглу лахкомисленност овдјењих људи. Не сумњам да има много бољих начина својим рођеним језиком изразити своје сродство с предтечами.

Аскурђел
Курђуп
Курлебало
Сукурдов
Ожмикур

Док се не смисли боље, ово је у оптицају, шта да се ради?



Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #70 послато: Фебруар 28, 2018, 04:05:06 пре подне »
Сунце ти имаш право.  ;D Заиста, чему овакви називи?! Народ их пре није имао из разумљивих разлога, тј. непрагматичности. А ко је у међувремену смислио ову, да простите, спрдачину?

Амикусе, врати ме у детињство. И ја сам први пут ове називе нашао у Нераскидивим везама. Једна страна је била за мушке, а друга за женске претке и ваљда је сваки имао неку илустрацију, као карикатуру чиним‘ се :-)

пс: Јесу ли сунце и Невски један исти човек? Питам пошто оба користе све падеже и не вермају гласовне промене.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #71 послато: Фебруар 28, 2018, 06:50:26 пре подне »
Сунце ти имаш право.  ;D Заиста, чему овакви називи?! Народ их пре није имао из разумљивих разлога, тј. непрагматичности. А ко је у међувремену смислио ову, да простите, спрдачину?

Амикусе, врати ме у детињство. И ја сам први пут ове називе нашао у Нераскидивим везама. Једна страна је била за мушке, а друга за женске претке и ваљда је сваки имао неку илустрацију, као карикатуру чиним‘ се :-)

пс: Јесу ли сунце и Невски један исти човек? Питам пошто оба користе све падеже и не вермају гласовне промене.

Ту спрдачину смислио је југословенски шалун (афорист) Бранислав Црнчевић у једном од својих романа. Он се није ни надао да ће тај сарказам на рачун новопечених "националиста" достићи толики успијех, те је 1995. у Политици саобћио да је шалу смислио једне ноћи у крчми (кахвани).
Неке од тих речи постоје у Барањи и Бачкој нпр. "аскурђала ти твога" - у суштини просто опонашање мађарских звукова azt kurva angyelat што се чита као аскурванђелат а значи курвинскога ти анђела 'бем. И остале ријечи су тек опонашање мађарских псовки.

Невски и ја нијесмо исто лице, но дјелимо став о том, да је србски кано и сваки словјенски језик смислено писати коренским исписом и старамо се избјежавати туђице, ако имамо своју словјенску ријеч, ма била она и устерјела (архаична). Нпр. ми никада не бисмо употријебили ријеч фермати која је из италијанскога фермаре, но бисмо рекли поштовати, уважавати. Ми веома често посежемо за ријечми које су остале сахрањене у појединих областих, често у данашњој Црној Гори, нпр. лажица или ожица, бјечва, сусјед намјесто турских кашика, чарапа, комшија. Разлика између мене и Невскога је да он не воли букву "ј" но вазда пише "й". Но по средњевјековному правопису које има узор у грчском "ј" се је писало пред самогласником, а й пред сугласником и на крају ријечи. Невски мрзи Вука Стевановића веће него га мрзе наши западни сусједи, а ја Вука поштујем, јер је сабиратељ народнога умнога блага, многих пјесама и ријечи и јер је био искрен. Невски мисли, да је Вук кривац, да је србски данас лишен старога падежнога уређења (система), но ја сматрам да је народ тако проговорио и Вук је записао, како је народ гдје говорио. Ипак ја сматрам, да се не морају све промјене прихватити, но да се о језик ваља његовати, што је у доба турскога јарма пало у мрак и заборав, да се сада у доба слободе просвјетли и опет узроди. Освјем тога и ја и Невски имамо узке везе с Москвом. Но ипак смо два различна лица.

« Последња измена: Фебруар 28, 2018, 06:55:58 пре подне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #72 послато: Фебруар 28, 2018, 11:49:11 пре подне »
Ја сам мислио да је "фермати" чист турцизам. Оно као, брате, ферман. :D

Шалим се мало, не замерајте. Необично ми је видети да неко тако пише као Невски са руским ј (старословенским, свеједно) а још чуднија ми је употреба ЈАТа. Не мислим ништа лоше, напротив, симпатично је, и у већини се слажем са ставовима обојице. Избацивање јата у великој мери је кумовало стварању нових језика и то на основу дијалеката, наречја и сл.

Него, да се вратим на тему. Може ли извор за Брану Црнчевића или информација о називу романа где је то рекао? Верујем да су ово нове кованице, само ми је невероватно да су се тако брзо примиле и још без проблема до уџбеника стигле.



Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #73 послато: Март 05, 2018, 04:31:49 поподне »
Да ли сте се икада запитали колико људи носите у себи?!
Да почнемо
Отац и мајка                        2
деде и бабе                          4
 прадеде и прабабе           8
чукундеде и чукунбабе   16

То је већ 30 људи! А колико генерација је још пре морало да се роди, живи и оставе потомке да би ми данас били ту где јесмо?! И колико пута је тај низ могао бити прекинут, али ипак није?

То је налик оној легенди о шаху

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Проблем_са_пшеницом_и_шаховском_таблом


По томе ако идемо 64 колена уназад онда укупно имамо 18.446.744.073.709.551.614  људи који нам предходе.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #74 послато: Март 05, 2018, 04:57:17 поподне »
Да ли сте се икада запитали колико људи носите у себи?!
Да почнемо
Отац и мајка                        2
деде и бабе                          4
 прадеде и прабабе           8
чукундеде и чукунбабе   16

То је већ 30 људи! А колико генерација је још пре морало да се роди, живи и оставе потомке да би ми данас били ту где јесмо?! И колико пута је тај низ могао бити прекинут, али ипак није?

То је налик оној легенди о шаху

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Проблем_са_пшеницом_и_шаховском_таблом


По томе ако идемо 64 колена уназад онда укупно имамо 18.446.744.073.709.551.614  људи који нам предходе.

Али у ствари није тако ;) У том низу од 64 генерације већина њих као и ми данас је имала неке заједничке претке, тако да је овај број далеко мањи. Скоро је извесно да не постоје два Србина која нису у неком сродству, посматрано 64 колена у назад, а тако је и са осталим људима.
« Последња измена: Март 05, 2018, 05:01:43 поподне Velibor »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #75 послато: Март 05, 2018, 05:15:53 поподне »
Сигурно да јесте тако.
Поготово што је људска врста била далеко малобројнија него што је данас  ;)

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #76 послато: Март 05, 2018, 05:17:44 поподне »
Али у ствари није тако ;) У том низу од 64 генерације већина њих као и ми данас је имала неке заједничке претке, тако да је овај број далеко мањи. Скоро је извесно да не постоје два Србина која нису у неком сродству, посматрано 64 колена у назад, а тако је и са осталим људима.

Са овим се слажем да не буде забуне
:)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #77 послато: Март 05, 2018, 05:22:29 поподне »
Са овим се слажем да не буде забуне
:)

Да, разумели смо се. Неке процене кажу да је за претходних 50 хиљада година на земљи живело укупно око 100 милијарди људи. Упоређујући тај број са овим колико сваки човек има предака у 64 генерације, све је јасно.

Када год се поведе разговор о овој теми, сетим се једног дела из књиге Била Брајсона, "Кратка историја безмало свачега":

Цитат
...
Da se vaših dvoje roditelja nisu spojili baš tada kad jesu – moguće do sekunde, moguće i do nanosekunde – vas ovde ne bi bilo. A da se njihovi roditelji nisu spojili na precizan, blagovremeni način, opet vas ne bi bilo. I da njihovi roditelji nisu učiniti slično, kao i njihovi roditelji pre njih, i tako dalje, očigledno i beskrajno, vas ovde ne bi bilo.
Ako se vratite unazad kroz vreme, ti dugovi predaka počnu da se gomilaju. Vratite se samo za osam generacija, negde u vreme kada su rođeni Čarls Darvin i Abraham Linkoln, i biće tu već više od 25 ljudi od čijeg blagovremenog snošaja zavisi vaše postojanje. Nastavite dalje, do vremena Šekspira i putnika sa Mejflauera i imaćete ništa manje od 16.384 pretka koji su revnosno razmenjivali genetski materijal na način koji će, na kraju i nekim čudom, za rezultat imati vas.
Pre dvadeset pokolenja, broj ljudi koji su se razmnožavali u vašu korist popeo se na 1.048.576. Pet generacija pre toga, vaše postojanje zavisilo je od ništa manje do 33.554.432 muškaraca i žena. Pre trideset generacija, ukupan broj vaših predaka – upamtite, to nisu braća od strica, tetke i drugi uzgredni rođaci, već samo roditelji i roditelji roditelja u liniji koja neumoljivo vodi do vas – veći je od milijarde (1.073.741.824, da budemo precizni). Ako se vratite unazad za šezdeset četiri generacije, u doba Rimljana, broj ljudi od čijeg zajedničkog truda zavisi vaše individualno postojanje raste na približno milion biliona, što je nekoliko hiljada puta više od ukupnog broja ljudi koji su ikada živeli.
Očigledno, ovde je u našoj matematici neka greška. Odgovor glasi, a možda će vas i zanimati da to znate, da vaša linija i nije tako čista. Ne bi vas bilo bez malo incesta – u stvari bez poprilično incesta – mada na genetski diskretnoj udaljenosti. Sa toliko miliona predaka iza vas, sigurno je bilo mnogo prilika kada vam se neki rođak sa majčine strane porodice spojio s nekom dalekom rođakom po očevoj liniji. U stvari, ako ste sada u vezi s nekim ko pripada vašoj rasi i zemlji, odlični su izgledi da ste na nekom nivou u rodu. Štaviše, ako se obazrete oko sebe u autobusu, parku, kafiću ili ma kom posećenom mestu, većina ljudi koje ugledate verovatno su vam rođaci. Kada vam se neko pohvali da je potomak Šekspira ili Viljama Osvajača, treba smesta da odgovorite: „I ja!” U najbukvalnijem i najfundamentalnijem smislu svi smo jedna porodica.
...
« Последња измена: Март 05, 2018, 05:27:58 поподне Velibor »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #78 послато: Март 05, 2018, 05:36:47 поподне »
Чим црква забрањује брак где су супружници ближи од седмог колена, онда значи да је преко тога дозвољено...У попису већих родова у селима (где је више презимена у оквиру ширег рода, са истом славом), готово свуда се наводи да се узимају и међу собом, управо зато што се род разгранао, а степен сродства им је тај да црква дозвољава брак...Зато је та прогресија немогућа што се тиче броја предака...
« Последња измена: Март 05, 2018, 05:42:27 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Рачунање колена и степена сродства
« Одговор #79 послато: Март 05, 2018, 05:43:25 поподне »
Чим црква забрањује брак где су супружници ближи од седмог сродства, онда значи да је преко тога дозвољено...У попису већих родова у селима (где је више презимена у оквиру ширег рода, са истом славом), готово свуда се наводи да се узимају и међу собом, управо зато што се род намножио, а степен сродства им је тај да црква дозвољава брак...Зато је та прогресија немогућа што се тиче броја предака...

Шта значи то што кажеш, нисам те разумео? Мислиш, ако би црква дозвољавала бракове испод седмог степена сродства да би људи могли имати јединствене крвне линије по свим предачким гранама? То нема никакве везе са црквеним одлукама, а "спуштање лествице" чини ствар још гором.
Уосталом, то што црква не дозвољава нема никакве везе са реалношћу. Баш ме занима колико се то правило поштовало у мањим срединама, да двоје људи који ступају у брак немају ни једног заједничког претка кроз седам генерација по свим крвним линијама.
« Последња измена: Март 05, 2018, 05:44:56 поподне Velibor »
Kамене рабъ и госодинъ