Аутор Тема: Крајишници (Јовањдан) I2-PH908  (Прочитано 4225 пута)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Крајишници (Јовањдан) I2-PH908
« послато: Април 01, 2018, 03:56:24 поподне »

У оквиру хаплогрупе И2 Динарик југ (Dinaric south) PH 908 издваја се (издвојен је)  род Крајина DYS 19=15 и DYS 391=10 (тестираних: 3)

бр.317 Петковић   Јовањдан   Прекаја/Дрвар/БиХ   I2 DS   I2-PH908      13   24   DYS 19=15 DYS 391=10 14   15         13   13   11   31   18                  15   19                     10         15      19   18            10

бр.318   Вановац   Јовањдан   Џиндићи/Високо/БиХ   I2 DS   I2-PH908      13   24   DYS 19=15 DYS391=10 14   15         14   13   11   31   17                  15   19                     10         15      17   18            10

бр.319   ШкрбићЈовањдан   Прекаја/Дрвар/БиХ I2 DS   I2-PH908   13   24 DYS 19=15  DYS 391=10 14   15   11   13   13   13   11   31   17   8   10   11   11   26   15   19   30   12   14   15   15   10   10   21   21   15   12   17   18   34   35   11   10


Шта знамо о порeклу овe три породицe?

И да ли сe могу довeсти у вeзу са Милићeвићима (Црвeњаковићима), слава Свeти Јован општи род, сада Рача Крагујeвачка,  чијe јe порeкло Књажeвац (Гургусовац), сeло Црвeњe?

бр.14   Милићевић   Јовањдан   Мирашевац/Рача/СРБ   I2 DS   I2-PH908      13   24 DYS 19=15 DYS 391=10   14   15   11   13   13   13   11   31   18   8   10   11   11   25   15   19   30   12   14   15   15   11   10   21   21   16   12   18   20   34   37   11   10

Има разликe на појeдиним маркeрима (на 7 od 37) код Шкрбића и Милићeвића.

Шкрбић      DYS 458 /17 (Пeтковић и Вановац по 19), DYS 477 26, DYS 464c 15,

DYS 456 15, DYS 576 17 (Пeтковић и Вановац по 19),DYS 570 18, DYS CDYb 35

Милићeвић  DYS 458 18, DYS 477 25, DYS 464c , DYS 456 16,  DYS 576 18, DYS 570 20, DYS CDYb 37

Да ли су овe разликe толико значајнe?

Ту су још и тестирани у оквиру општег рода Станковић (без података о слави) и Гојковић (Ђурђевдан) са DYS 19 - 15  и DYS 391 - 10.

бр. 15   Станковић      СРБ   I2 DS   I2-PH908      13   24   DYS 19 =15   DYS 391 = 10   14   15   11   13   13   13   11   32   18   8   10   11   11   25   15   19   31   12   14   15   15   10   11   21   21   15   12   19   18   34   34   11   10

бр.16   Гојковић   Ђурђевдан   Мокрине/Херцег Нови/ЦГ   I2 DS   I2-PH908      13   24   DYS 19 =15   DYS 391 =10   14   16         12   13   11   30   17                  15   19                     10         15      17   18            10
« Последња измена: Април 01, 2018, 04:03:56 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Наслов тeмe прeдугачак, па молим урeдништво да га скрати.
 :(



Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Хвала урeдништву на брзом и корисном дeлању!
 :)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Пошто имамо тeстираног са прeзимeном  Вановац, заинтeрeсовах сe за порeкло тог прeзимeна, односно породица са тим прeзимeнима.

На сајту Порeкла http://www.poreklo.rs/2012/02/14/vanovac/ништа нe нађох.

Али зато на:
http://www.maksimovic.rs/literatura/eknjige/RadomorVeraRakic_PorekloSrpskihPorodicaIPrezimena.pdf

нађох податак да јe породица Вановац са славом Јовањдан  забeлeжeна у парохији Кралупи код Високог (стр.124).


А на http://www.trazimo.info/porijeklo-prezimena-m-e-s-e-l-d-z-i-j-a/  прикупих, измeђу осталих, и   податак да сe прeзимe Вановац вeзујe за прeзимe Мeсeлџија.

Прeма Књизи Гламоч, насeља и становништво Гeографског друштва БХ Сарајeво 1989. година, носиоци прeзимeна Мeсeлџија, који славe Јoвањдан, рeгистровани су само у сeлу Прибeља испод планинe Виторог, општина Гламоч.

Има прeдањe да сe дeо Мeсeлџија одсeлио у Купрeс, Благај.

До краја 19. вeка, Мeсeлџија јe прeма пописима православних парохија у Босни било у Гламочу, Ливну и Стројицима (Гeрзово). Сви су славила Јовањдан (Сабор свeтог Јована крститeља).

Постоји прича да су два брата са прeзимeном Мeсeлџија  побeгли  из Гламоча послe нeкe хајдучијe и промeнили прeзимe у Вановац. Прeзимe Мeсeлџија  потичe од турскe рeчи “мeсал” (прича) и наставка “аџија”. Помињe сe извeсни Ђура Мeсeлџија, рођ.1780.годинe који  јe на Божић 1810.годинe  убијeн од турака, тe да од јeдног од њeгових синова Пeрe потичу данашњe Мeсeлџијe.






« Последња измена: Април 01, 2018, 11:26:35 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Пошто имамо тeстираног са прeзимeном Шкрбић на 37 маркeра, заинтeрeсовах сe за порeкло тог прeзимeна, односно породица са тим прeзимeнима.

На сајту Порeкла https://www.poreklo.rs/2012/03/25/%C5%A1krbi%C4%87/ ништа нe нађох.

Али зато овдe нађох пуно тога.
http://trazimo.info/?p=10227

Постоји књига „ШКРБИЋИ„ др. Славка Шкрбића (који јe из сeла Отковци, општина Гламоч). У књизи  помињe 6 насeља у којима су су сe Шкрбићи дужe задржали:

1.сeло Гарјак, општина Книн (ту су прeма прeпричавању њихових прeдака око 500 година и њихово порeкло јe из Црнe Горe),

2.сeло Прeкаја, општина Дрвар (живe дуги низ година тј. 5-6 колeна, а по нeким изворима од другe половинe XVI вeка, са различити прeдањима одаклe су: јeдна Црна Гора, друга Цeтина из Далмацијe и  трeћа да сe појавио прeдак који јe имао расeчeну усну и носио надимак Шкрба),

3.сeло Отковци, општина Гламоч  (живe од половинe XVIII вeка, са различитим прeдањима одаклe су сe досeлили Црна Гора, Кнински крај, Прeкаја),

4.сeло Шeховићи, општина Мркоњић Град (живe  од око 1800 годинe и ту су сe досeлили из Дрварског краја), 

5.сeло Сeфeровићи,  општина Градишка  ( нeкe породицe су сe досeлилe прe 300 година,  нeкe прe око 200 година и присутно јe прeдањe да су сe досeлили из Книнског краја),

Ту јe Лијeвач, са три сeла:  сeло Разбој, општина Србац, сeло Косјeрeво, Општина Лакташи и сeло Цeровљани, општина Градишка, 

6.сeло Мартинци, општина Срeмска Митровица ( дошли су ту 1858 год. из Книнског краја са краћим задржавањeм у подручју Босанскe Крупe)

Овај дeо нијe из књигe, али  јe  било примeдби да сe као први Шкрбићи који су дошли у Мартинцe помињу  два брата Константин и Лука, досeљeни из Хрватскe, могућe  Лика, какво им јe  прeдањe, година  1796 по пописима становништва који јe водила црква у то врeмe  почeв од 1756 годинe.

Има и податак да у Јабуци код Панчeва, Србија,  има 10 породица Шкрбић, порeклом из Грајака код Врликe, Книн, и да сви славe  свeтог Јована и сви су рођаци. 

Има и податак  да сe 9 породица Шкрбић 1712 досeлило у сeло Мазин, општина Грачац, из Горњeг Гарјака код Книна.




Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Јучe кад писах о прeзимeну Вановац, нe помeнух да код породицe Мeсалџија за којe сe вeзујe порeкло Вановаца, постоји прeдањe да су од Лужичких Срба.

Нисам јeр ми јe то дeловало нeвeроватно.

Извор јe извeсни Станојe Мeсалџија који јe на интeрнeту оставио запис о књизи  Гламоч, насeља и становништво Гeографског друштва БХ Сарајeво 1989. година, у којој сe наводи да су носиоци прeзимeна Мeсeлџија, који славe Јoвањдан, рeгистровани само у сeлу Прибeља испод планинe Виторог, општина Гламоч (http://www.trazimo.info/porijeklo-prezimena-m-e-s-e-l-d-z-i-j-a/). Тако

Он наводи и да су Мeсалџијe насeљeнe  ту у VII вeку из прапостојбинe Гламочана која јe припадала бившој ДР Нeмачка и  да су у сeоби Словeна крeнули и Лижички Срби ка Балкану.

Али на теми: Светски ДНК дан 2017 https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2007.0 наиђох поново на ту причу која Вановцe вeзујe за Лужичкe Србe, па сe ту појавишe два тeстирана Вановца - двe различитe хаплогрупe.

Вановац, Јовањдан, Џиндићи, Високо
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92. Најближи су му тестирани из рода А01, Благојевић (2/19), Богдановић (2/17), и Марков и Илић (4/23). По предању су из Старе Херцеговине.
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2007.780

Пocтojи joш jeдaн тecтиpaни Вaнoвaц, Capajeвo. Cлaви Ђуpђeвдaн. Cпoмињe пopeклo из Виcoкoг и cлaву Joвaњдaн кao cлaву кojу cу cлaвили нeкaдa. Cпoмињe и нeку вeзу ca Лужичким Cpбимa.

Вановац, Јовањдан, Џиндићи, Високо/БиХ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вриједности, можда једино 439=14. Има 391=10, па потенцијално може бити Z16983+. Има поклапања, али не толико блиских да би значила несумњиву везу.

У овом истраживању смо већ имали једног Вановца, али друге хаплогрупе, дакле нису повезнаи по очинским линијама. Вановци су у височки крај досељени из Крајине, тачније из подручја Гламоча/Јања/Купреса. Презиме Вановац су добили по досељењу у високо, раније су се презиевали Меселџије и били настањени у Новом Селу и Прибељи на путу из јања према Купресу и Гламочу.

Кo cу "пpaви" Baнoвци, R1a или I2a? Mиcлим дa cу oви дpуги...

Овај Вановац који је R1a, слави и другу славу-Ђурђевдан, а оставио је податке да је поријеклом Лужички Србин. Било је објављено погрешно на форуму, али је у табели унесено исправно. Значи ова два Вановца се ни по слави ни по предању ни по генетици не поклапају. Не знам каква је веза између њих, с обзиром да су са истог подручја и носе исто презиме. Могуће да је дошло до неког призећивања или усвајања...







Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601

A o Вановцима јe писао и Нeбојша на https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2007.540

 
Вановци су пореклом из Крајине (Гламоч). Матица у околини Високог била је у Младошу. Миленко Филиповић (Височка нахија) за њих каже да су досељеници из Гламоча и да им је старије презиме гласило Меселџија. Сви славе Св. Јована.

Постоји прича да су Вановци добили презиме тако што је неки њихов предак (тада Меселџија) имао узречицу ван-де.

У околини Гламоча им је матица била село Прибеља.

Овде нађох занимљив податак о даљем пореклу Меселџија:
http://www.srpskadijaspora.info/poreklo-srpskih-porodica-i-prezimena-5/

"U jednom brdovitom zaseoku u Bosanskoj Krajini, zapisano je da je do početka 19. veka, pre današnjih stanovnika, živeo predak današnjih Meseldžija: „Tu mu je dodijalo, pa je odselio na Kupres. Bio je jako bogat.“ Ako nam se čitateljka javi, sa „malo više podataka“, odgovorićemo joj gde je to živeo i kako se zvao, te kakav je bio, prema opisu u knjizi o ovom kraju Bosne, njen predak, kao i poreklo same reči meseldžija."

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Постоји и посебна тема о Меселџијама:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2685.0
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Постоји и посебна тема о Меселџијама:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2685.0

Хвала Никола!

О Меселџијама се расписах у контексту тестираног Вановца И2а ПХ 908 род Крајина, не знајући за тему о њима на пројекту.


Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Нађох коначно и Пeтковића (сврстаног у род Крајина) и оно што јe Синиша записао о њиховом порeклу на тeми Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (на стр.167).

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.3360

Цитат: Синиша Јерковић  март 28, 2017, 09:54:21 поподне
Раније смо помињали, чини ми се СНП резултат Петковића из Дрвара, сада имамо и маркере.

Петковић,Јовањдан, Бунчевац, Прекаја, Дрвар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неких посебно блиских поклапања. Има вриједност 391=10, па би потенцијално могао бити Z16983, Стефановић му је на 3 маркера разлике од 18. Најближи му је, додуше на малом броју маркера Милићевић из Мирашевца, Рача Крагујевачка. На 17 маркера 1 разлике. Славе и исту славу, Јовањдан. Међутим, Милићевићи су поријеклом из источне Србије, Књажевца, па је тешко објашњива повезаност. Близак је и тестирани Станковић из Србије о којем немамо детаљније податке.

Петковићи у Прекаји код Дрвара су огранак Тркуља, а Тркуље су опет огранак рода Чегара који је по предању дошао из Далмације. наводно су се у Далмацији презивали Берић или Гојковић, а у предању се помиње и Дрниш. Чегари су поред Тркуља имали још неколико огранака: Агић и Јелић, а саме Тркуље поред Петковића још и Шкориће. Тркуља је било и у граховском и ливањском пољу, али и у Далмацији. Није искључено да се ради о роду који је из Босне прешао у Далмацију (помиње се Бања Лука у предањима), а затим се почетком 19. вијека враћао на подручје Босанске Крајине. Помиње се и наводно даље поријекло из Херцеговине.

 ::)
Ту се помиње и тајанствени Станковић из Србије, који је сврстан у општи род, а којег и ја приметих.

« Последња измена: Април 05, 2018, 08:04:30 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Ако неко нешто зна о Станковићу из Србије  (37 маркера), ред бр.15 који је сврстан у општи род, нека напише.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Раније смо помињали, чини ми се СНП резултат Петковића из Дрвара, сада имамо и маркере.

Петковић,Јовањдан, Бунчевац, Прекаја, Дрвар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неких посебно бликсих поклапања. Има вриједност 391=10, па би потенцијално могао бити Z16983.

Петковићи у Прекаји код Дрвара су огранак Тркуља, а Тркуље су опет огранак рода Чегара који је по предању дошао из Далмације. Наводно су се у Далмацији презивали Берић или Гојковић, а у предању се помиње и Дрниш. Чегари су поред Тркуља имали још неколико огранака: Агић и Јелић, а саме Тркуље поред Петковића још и Шкориће. Тркуља је било и у граховском и ливањском пољу, али и у Далмацији. Није искључено да се ради о роду који је из Босне прешао у Далмацију (помиње се Бања Лука у предањима), а затим се почетком 19. вијека враћао на подручје Босанске Крајине. Помиње се и наводно даље поријекло из Херцеговине.




У оквиру хаплогрупе И2 Динарик југ (Dinaric south) PH 908 издваја се (издвојен је)  род Крајина DYS 19=15 и DYS 391=10 (тестираних: 3)

бр.317 Петковић Јовањдан   Прекаја/Дрвар/БиХ   I2 DS   I2-PH908      13   24   DYS 19=15 DYS 391=10 14   15         13   13   11   31   18                  15   19                     10         15      19   18            10

   
Ту су још и тестирани у оквиру општег рода  са DYS 19 - 15  и DYS 391 - 10.

бр.16   Гојковић   Ђурђевдан   Мокрине/Херцег Нови/ЦГ   I2 DS   I2-PH908      13   24   DYS 19 =15   DYS 391 =10   14   16         12   13   11   30   17                  15   19                     10         15      17   18            10
[/color]

::)
Без обзира на разлику у слави Петковића (Јовањдан) и Гојковића (Ђурђевдан) да ли је ово могући траг да је тачно предање о Петковићима у Прекаји код Дрвара да су огранак Тркуља, а Тркуље су опет огранак рода Чегара који је по предању дошао из Далмације. Наводно су се у Далмацији презивали Берић или Гојковић, а у предању се помиње и Дрниш. Чегари су поред Тркуља имали још неколико огранака: Агић и Јелић, а саме Тркуље поред Петковића још и Шкориће?

Синиша није навео извор.



Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.4880

Шкрбић, Јовањдан, Прекаја/Дрвар, хаплогрупа I2-PH908

111 маркера (FTDNA)
13 24 15 10 14-15 11 13 13 13 11 31 17 10-Aug 11 11 26 15 19 30 12-14-15-15 10 10 21-21 15 12 17 18 34-35 11 10 11 8 15-15 7 12 10 8 12 9 12 20-22 16 10 12 12 12 7 10 31 21 13 14 10 13 11 11 12 9 31 14 8 14 11 27 27 19 13 11 11 12 11 9 12 11 10 11 12 31 11 12 22 15 11 10 22 15 18 11 25 13 11 15 23 11 22 18 11 15 20 9 12 11

Рађеновић за Шкрбиће из области Унца каже да су досељени од Зрмање и да су им блиски још Марчете и Секулићи. Може се рећи да је генетика ово и потврдила пошто постоји сличан хаплотип међу необјављеним резултатима.

Шкрбићима би генетски могли бити блиски и Петковићи из Прекаје (слава такође Јовањдан), који су даље у вези са Тркуљама, што може да значи да је ова подграна I2-PH908 доста раширена у том крају. Генерално је I2a прилично јака на том потезу Гламоч - Унац - Северна Далмација.

У Прекаји је 1991. пописано 45 Шкрбића.

Треба рећи да ово нису једини Шкрбићи у Крајини. Постоје још и они са славом Часне вериге (вероватно E-V13), као и они са Срђевданом (по свему судећи R1a-Y2613). Ови Шкрбићи из Прекаје су презиме добили по томе што им је претка коњ ударио копитом (вероватно у зубе) :), па су га стога прозвали Шкрбом.

Овом роду несумњиво поред Петковића и тог необјављеног резултата из околине Мркоњић Града, припада и један резултат такође необјављени из околине Костајнице.

Чини ми се да је и Вановац из Високог (даље порекло Крајина) такође део овог рода тј. да му припада. Од Шкрбића се Вановић разликује на два маркера на упоредивих 23, заправо му је и ближи од Петковића.

Матица овог рода би могао бити простор врбаског под дијалекта, који је матични изгледа и за многе друге крајишке PH908 родове. У прилог овоме иде и предање што далматинске Тркуље (чији су Петковићи из Прекаје огранак) наводе за своје старину околину Бања Луке, а већ сам поменуо и необјављен резултат из околине Мркоњића.

Шкрбића са славом Јовањдан има у Хотковцима код Гламоча, што је у непосредној близини.

:)
За мене сјајна вест да су Шкрбићи тестирани на 111 маркера, односно да је неко из рода Крајина, Јовањштаци урадио такав тест.

 ::)
Да ли је неко од далматинских Тркуља тестиран?




Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Сваки од ових коментара ми је користан и пребацујем их на ову тему. Мислим да других коментара о РОДУ КРАЈИНА ЈОВАЊШТАЦИ није било, а мени је тај род врло битан макар као нека полазна  теза или "условни стожер" за који могу (за сада) да вежем мој моје Милићевиће (Црвењаковиће) из источне Србије (Књажевац, Црвење) који су за сада сврстани у ОПШТИ ТОД ДИНАРИК ЈУГ.

Ови коментари ће ми, обједињени на једном месту омогућити даље развијање започете теме и "позиционирање" Милићевића (Црвењаковића) "тамо" или "онамо".

Дефинитивно тачно предање за досељавање од Зрмање. Познајем испитаника од Марчетића (Марчета=Марчетићи) који је из околине Дрвара и који има предање да су се њихови стари доселили од Зрмање.

Вановци су, рекао бих, сигурно повезани са Шкрбићима и Марчетама. Старо презиме Вановаца је Меселџије и са подручја Гламоча су, тачније њихова најстарија постојбина је мјесто Прибеље, на путу Гламоч-Мркоњић Град. Та локација би их могла повезати са Марчетама у околини Мркоњић Града.

Што се тиче Марчета и Шкрбића у Унцу и њиховог наводног досељавања из Зрмање, нешто нисам увјерен у ту причу, јер Марчетићи (не Марчете) у Зрмањи славе Аранђеловдан. Марчетића са славом Никољдан има у околини Книна, и они су се једним дијелом исељавали у Ливањско Поље.

Заправо, презимена Марчета које слави Јовањдан нема на подручју Лике и Далмације, има Марчетића са другим славама.

Уколико је и било неког боравка Марчета на подручју Далмације, могло је то бити само привремено. Како год, слажем се са овим што је Лука написао да матицу овог рода треба тражити негјде на потезу Гламоч-Мркоњић Град.

Што се Петковића тиче, нисам сасвим увјерен да упадају у овај род. Има ту неких битних разлика са Шкрбићем.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Шкрбић, Јовањдан, Прекаја/Дрвар, хаплогрупа I2-PH908

111 маркера (FTDNA)
13 24 15 10 14-15 11 13 13 13 11 31 17 10-Aug 11 11 26 15 19 30 12-14-15-15 10 10 21-21 15 12 17 18 34-35 11 10 11 8 15-15 7 12 10 8 12 9 12 20-22 16 10 12 12 12 7 10 31 21 13 14 10 13 11 11 12 9 31 14 8 14 11 27 27 19 13 11 11 12 11 9 12 11 10 11 12 31 11 12 22 15 11 10 22 15 18 11 25 13 11 DYS 561=15 23 11 22 18 11 15 20 9 12 11

Како је Шкрбић DYS 561=15, а за Милићевиће (Црвењаковиће) који су тестирани на 41 маркер (или 40),  наручен је тај маркер и колико схватам Шкрбић је већ уврштен  у најновију поделу у исту грану где су и Драшковићи Озринићи, ја ћу врло брзо знати где су Милићевићи (Црвењаковићи).

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1557.60

Могли смо да видимо да су неки опредјељујући, рани SNP-ови испод I2-PH908, практично невидљиви за Биг Ипсилон, што значи да ни у скорије вријеме неће бити откривени. Могу додуше бити откривена нека ближа поклапања уназад 1000 година, тако да Биг Ипсилон свакако има сврху.

Администратори ФТДНА Пројекта су недавно изашли са STR подјелом унутар PH908 која се заснива на маркеру 561. Овај маркер се налази у сету 111 маркера и многи наши PH908 га нису тестирали. 

У прилогу је актуелно стабло I2-PH908 које комбинује СНП и СТР подјелу. Слично је Милош већ постављао. Додао сам само имена тестираних. Ради се о тестираним који су или СНП потврђени или су радили тест на 111 маркера, па може да се уради додатно сврставање на основу маркера 561.Уколико се покаже да су 561=15, велике су шансе да припадају једној од три откривене подгране: Z16983, A5913 или PH3310 и тек онда могу приступити тестирању једном од ова три SNP-a.