Драги форумаши,
Паде ми на памет како на форуму имамо теме о познатим српским књижевницима,уметницима и ратницима,но постоји много професија као и начина на које су нас наши стари могли задужити осим поменутих.Зато сам се одлучио да направим тему која ће да обједини све професије и која ће обухватити знамените Србе из свих крајева који су нас својим открићима,радом и делима задужили ,што би се рекло за вјек вјекова.Намера ми је, са једне стране да се већ утврђене ствари о тим великанима у кратким цртама изложе како би се људи подсетили или чак научили нешто ново о њима .Са друге стране у овој теми простор треба да постоји и за новооткривене чињенице које многима нису познате.
Почео бих са човеком из своје струке,човеку модерних схватања ,без залажења у његово религијско прихватање или одбацивање истог,
др Јовану Стејићу(Арад 1803-Београд 1853).Био је први Србин,свршени доктор медицине из Хабзбуршке монархије који је дошао да живи и ради у ослобођеној Србији.Један је од оснивача српског грађанског санитета као и издавач медицинског списа(Поученије за лечење болести Холере) у Србији.Иначе био је стипендиста Саве Текелије и средњу школу завршио је у Сегедину,након тога Медицину је студирао у Пешти а дипломирао је у Бечу 1829.године.У Шабац је код Јеврема Обреновића, који га је стипендирао и помагао на крају студија, дошао 1829.године,а код кнеза Милоша Обреновића је дужност породичног лекара обављао у периоду 1830-1832.године.Након издавања своје прве књиге Сабор поуке и истине,због одбијања употребе црквенословенских речи дошао је у сукоб са Вуком Караџићем након чега је напустио земљу а вратио се тек 1840.године по Милошевом протеривању и након тога је обављао функцију шефа грађанског санитета а 1845.године и секретара Државног совјета.
Представља првог човека који је отворио питање о утицају исхране и начина живота на здравље а може се сматрати и пиониром трансфузиологије обзиром да је у књизи Макровиотика разматрао утицај трансфузије ,у време када нико у Европи о томе није мислио а зна се да је она покренута тек у Првом Светском Рату.У црквеним матичним књигама Арада уписан је под презименом Живанов,те мислим да је то новина коју мало ко зна.
О њему и његовим делима више ћете наћи у чланку на Википедији
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%98%D0%B8%D1%9B
