Светски ДНК месец 2022

[Иван Вукићевић]

18. Пантовић, Аранђеловдан, Горажде, Беране, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности DYS19=11, DYS385=19 и DYS643=13.  Посебно се издваја вредност маркера  DYS19=11 пошто на том маркеру сви остали Васојевићи имају вредност 13.

Пантовићи су огранак Васојевића - Новаковића. Према подацима које је навео тестирани, у Горажде су се доселили 1826. године из засеока Ножице код Лијеве Ријеке.

[nikola.vucic]

Поштовани по још неким предањима од старијих из фамилије на просторе Пирота предак се доселио из Црне Горе.
То је све што знам, волео бих више да сазнам.

[НиколаВук]

Данас је предата 3. тура узорака за ову акцију, следи списак:

42. Рошул, Лучиндан, Тител
43. Кнежевић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи, Челинац
44. Ивановић, Ђурђевдан, Доњи Ступањ, Александровац
45. Поповић, Никољдан, Шпиљани, Тутин
46. Шпијуновић, Стевањдан, Мокра Гора, Ужице
47. Бијанац, Аранђеловдан, Добрица, Алибунар
48. Илић, Аранђеловдан, Дубово, Житорађа
49. Јелић, Ћириловдан, Црвско, Сјеница
50. Драгин, Никољдан, Чуруг, Жабаљ
51. Рошко, Никољдан, Илова, Прњавор
52. Ковљенић, Никољдан, Нуглашица, Босанско Грахово
53. Ристановић, Ђурђевдан, Равни, Ужице
54. Пауновић, Никољдан, Буковик, Нова Варош
55. Савић, Ђурђевдан, Баћевићи, Мостар
56. Ганић, Јовањдан, Вукосавци, Аранђеловац
57. Фунтуњеровић, Стевањдан, Манастирица, Кладово
58. Раичевић, Андријевдан, Бијело Поље
59. Радовић, Јовањдан, Горњи Гајтан, Медвеђа
60. Урошевић, Никољдан, Железник, Београд
61. Медић, Ђурђевдан, Дољани, Доњи Лапац
62. Илић, Никољдан, Ковин
63. Декић, Никољдан, Доња Гуштерица, Липљан
64. Капетановић, Аранђеловдан, Коренита, Лозница
65. Дробњак, Ђурђевдан, Пријелози, Бијело Поље
66. Решетар, Петковдан, Ново Село, Даниловград
67. Цвијановић, Стевањдан, Лукавац Горњи, Лукавац
68. Благојевић, Јовањдан, Батковић, Бијељина
69. Мандић, Никољдан, Главичорак, Бијељина
70. Јовић, Стевањдан, Батковић, Бијељина
71. Ројевић, Мала Госпојина, Чево, Цетиње
72. Станковић, Никољдан, Придворице, Смедеревска Паланка

[Небојша]

15. Аритоновић, Аранђеловдан, Ранилуг, Косовска Каменица, J2a-M67

Аритоновић је навео да је старије презиме породице гласило Алексић. Генетички је Аритоновићима најближа једна породица из Ранилуга, која такође слави Аранђеловдан (једна разлика на 23 маркера). Нема сумње да је реч о ближој вези. Осим тога, овом генетичком роду припадају још неке породице, понајвише из Шумадије и Западне Србије (Ганић/Аранђеловац; Ненадовић/Крупањ, итд). Занимљива је потенцијална веза са Самцима са Баније, који маркерима одударају од читаве ове групе, али није искључено да постоји нека даља веза. У сваком случају, ово би за сада био добар пример косовско-метохијске исељеничке струје која је присутна и на Западу Србије (не тако чест случај).

Савет за даље тестирање, J2a-M67 панел на YSEQ: http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=45213

[Црна Гуја]

3. Томић, Ђурђевдан, Супач, Милићи

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Хаплотип је очекивано близак модалном, без неких специфичних вредности, тако да има велики број релативно блиских поклапања. Потпуно поклапање на 23 упоредива маркера има са Кузмановићем из Горњих Кречана код Градачца (Ђурђевдан), Радановићем из Поточана код Прњавора (Никољдан), Ракићем из Кутине (Никољдан) и Савићем из Шареника код Ивањице (Никољдан). На само 1 од 23 маркера разликује се од двојице Спајића из Камена код Рогатице (Никољдан), Савића из Кестена код Бановића (Лазарева Субота), Павловића из Обудовца код Шамца и Шеварике из Бокана код Кнежева (Ђурђевдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), или тестирање појединачног SNP-a у компанији YSEQ (FT285270, Y290723 или FT288648). Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.

[Црна Гуја]

4. Јовановић, Никољдан, Тиња, Сребреник

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>FGC13681>YP5997, роду А ("Ракић-Бојић"). Не поседује вредности које одударају од модалних за овај род, а потпуно поклапање на 23 упоредива маркера има са Тешићем из Мионице, и Лукићем и Јевтићем из Осечине, сва тројица славе Јовањдан. И са већином осталих припадника овог рода има прилично блиска поклапања (од 1 до 3 маркера разлике). Јовановић је први припадник ове гране са подручја Босне и Херцеговине, што је прилично занимљиво узевши у обзир да добар део фамилија из овог рода има предање о пореклу из Босне. Тестирани Јовановић је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом "од преко Озрена". С обзиром да у овој грани тренутно имамо само једног који је радио дубински тест (Васић из Земуна), Јовановићу се препоручује неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер би се једним таквим тестом у потпуности профилисао овај прилично бројан и разгранат род.

[Црна Гуја]

5. Павков, Аранђеловдан, Велики Гај, Пландиште

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Не поседује вредности које значајније одударају од модалних за ову грану, али упркос томе нема претерано блиских поклапања међу припадницима ове гране. На 16 упоредивих маркера има потпуно поклапање са Кецманом из Дринића код Петровца (Св. Вартоломеј), али је то јако мали број маркера да би се на основу њих могли извлачити неки конкретнији закључци. И најближа поклапања на нешто већем броју маркера су са подручја Босне, од Павловића из Обудовца код Шамца (Марковдан) и Копање из Павловца код Бања Луке (Никољдан) разликује се на 2 од 23 маркера, па би она можда могла указивати да је даље порекло Павкова заиста са подручја данашње Босне и Херцеговине. Тестирани је у упитнику навео само да су им по предању близак род Поштини из Великог Гаја, који такође славе Аранђеловдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), или тестирање појединачног SNP-a у компанији YSEQ (FT285270, Y290723 или FT288648).

[Христифор]

17. Кнежић, Јовањдан, Шеменовци, Купрес

Припада хаплогрупи N2-FT182494. Има карактеристичне вредности DYS458=19 и DYS460=11.

За тестираног се на основи славе и географске локације са великом сигурношћу може претпоставити да припада још нижој грани FGC28435. Припадност тој грани се може потврдити директним тестом код YSEQ: https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108772

Боривоје Ж. Милојевић у свом раду 'Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље' за Кнежиће из Шемановаца пише:
"Кнежићи славе Св. Јована. Они су „од вета“. Прича се да су њихови стари „пасали сабље“ и ишли уз Турке у бој. Кад је био овладао „зулум“ један од њихових предака побегне „у Кавуре“. Доцније се поврати са тапијама у Копчић (Ускопље) и Турци му даду његову земљу. Он је подигао прво кућу у Долинама, на месту које се сад зове „Римино Кућиште“; доцније је сишао у село. Идризбеговићи из Врила отели су им много земље."

Кнежићи би могли бити ближе повезани са осталим српским N2 породицама на потезу Гламоч-Благај-Купрес, које такође славе Јовањдан (Малешевићи/Зубићи, Докићи, Драгољевићи). За потврду тога би био потребан неки од дубинских тестова код Небуле, Данте Лабса или ФТДНА.

Дакле дефинитивно не припадају роду Мириловића иако су биле веома опипљиве индиције.

[Црна Гуја]

6. Ковљенић, Никољдан, Нуглашица, Босанско Грахово

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY149000. Поседује практично модалан хаплотип, без неких специфичних вредности. Најближа поклапања има са групом фамилија које славе Срђевдан: Грбићем из Рачића код Бихаћа, Стегићем из Друговића код Лакташа, Љиљком из Горњег Жировца код Двора и Грунчићем из Зрењанина, од све четворице разликује се на само 1 од 23 маркера. Од Богдановића из Јелићке код Приједора, Грбића из Врховина, Јарића из Кома код Зрмање, Јагодића из Градишке и Савића из Буковића код Бенковца разликује се на 2 од 25 упоредивих маркера. Од наведене петорице, само Богдановић слави Срђевдан, док остали славе Никољдан. Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању у околину Босанског Грахова дошли из Задра, а да су још даљим пореклом из Грахова у Црној Гори, где им је старије презиме било Ковијенић. С обзиром да је припадност грани BY149000 неупитна, за даље тестирање се препоручује неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

[crni]

17. Кнежић, Јовањдан, Шеменовци, Купрес

Припада хаплогрупи N2-FT182494. Има карактеристичне вредности DYS458=19 и DYS460=11.

За тестираног се на основи славе и географске локације са великом сигурношћу може претпоставити да припада још нижој грани FGC28435. Припадност тој грани се може потврдити директним тестом код YSEQ: https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108772

Боривоје Ж. Милојевић у свом раду 'Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље' за Кнежиће из Шемановаца пише:
"Кнежићи славе Св. Јована. Они су „од вета“. Прича се да су њихови стари „пасали сабље“ и ишли уз Турке у бој. Кад је био овладао „зулум“ један од њихових предака побегне „у Кавуре“. Доцније се поврати са тапијама у Копчић (Ускопље) и Турци му даду његову земљу. Он је подигао прво кућу у Долинама, на месту које се сад зове „Римино Кућиште“; доцније је сишао у село. Идризбеговићи из Врила отели су им много земље."

Кнежићи би могли бити ближе повезани са осталим српским N2 породицама на потезу Гламоч-Благај-Купрес, које такође славе Јовањдан (Малешевићи/Зубићи, Докићи, Драгољевићи). За потврду тога би био потребан неки од дубинских тестова код Небуле, Данте Лабса или ФТДНА.

Текст новинарског чланка презентације књиге Мирка Матића, Матићи са Купреса, 2021.; "Турци су у купрешки крај дошли почетком шеснаестог века, када и овај крај захвата делимична исламизација и развлашћивање феудалног становништва. Први познати случај промене хришћанске вере догодио се 1528. године, када је Илијас, од оца Вукосава, Србин из Шујице, прешао на ислам. Већ 1574. године на Купрешкој висоравни постоји само један феудални поседник који није муслиман, кнез Петар Кнежић из Шеменоваца.", указује на шире размишљање Крунослава Драгановића (1903-1983) о овдје доњетим Милојевићевим наводима за Кнежиће из Шемановаца, гдје још можемо истакнути стање броја кућа 1920-21. године, Крндија 6, Марића 11 и Кнежића 34 куће.

"Sva preostala sela, kojih točniji smještaj (ubikaciju) ne znamo, a gdjekada nismo sigurni ni da je ime sigurno pročitano, leže iza linije Mrđebare-Rastičevo-Blagaj, dakle u sjevero-zapadnom kutu Kupreškog polja. Tu su već spomenuta sela Prosik i Bajramovci, dok su pobliže neodređena Rogonje (?), Gornji i Donji Nogaj, ako ga tako treba čitati, a zatim i Borak (Novak?)-polje. Neka od njih sigurno su današnja naselja Stražbenica, Šemanovci i Mrđenovci. Vrlo je zanimljiv slučaj sela Nogaj. Oba Nogaja i Borak-polje u posjedu su džemata kneza Petra, koji, osim toga, ima tu negdje i svoj vlastiti čifluk. Dakle, tipičan slučaj turskog spahije kršćanina, koji ima dužnost ići u rat na turskoj strani, na čelu ljudi svog džemata. Od primićura ili vojvode, kakvih je bilo na stotine još početkom XVI. vijeka napredovao je do spahije s vlastitim čiflukom i zvao se ponosno »knezom Petrom«. On je god. 1574. bijela vrana među turskim spahijama jedini kršćanin na Kupresu među nekih 35 muslimanskih čifluk-spahibija. Nije čudo da se živ spomen na to sačuvao u narodnoj predaji do danas. Mislim da ne ćemo pogriješiti ako tog kneza Petra smatramo rodonačelnikom jakog plemena Knežića u selu Šemanovcima²⁾. Interesantno je da se slična, iako dosta mutna tradicija sačuvala i s obzirom na hrvatsku obitelj Smolje, nekada Ćormarković u istom selu Šemanovcima, danas u Olovu. Bilo je sigurno i katolika s »vlaškim statusom« na Kupresu koji su bili obavezni poći u boj kao turski vojnici.

²⁾ Milojević, n. dj. 64. piše za Knežiće: Oni su od »veta« (fet, osvojenje Bosne). Priča se da su njihovi stari »pasali sablje« i išli uz Turke u boj. Kad je bio ovladao »zulum«, jedan od njihovih predaka pobegne »u Kavure«. Docnije se povrati sa tapijama u Kopčić (Uskoplje) i Turci mu dadnu njegovu zemlju. On je podigao prvo kuću u Dolinama, na mestu koje se sada zove »Rimino kućište«;  docnije je sišao u selo. Idrizbegovići iz Vrila oteli su im mnogo zemlje. - Ova vrlo stara tradicija jasno kaže, da su Knežići tu otkada su Turci zauzeli Kupres. Imali su obavezu ići s Turcima na vojsku, zato su imali mnogo zemlje i tapije na njih. Kasnije su prebjegli na kršćansku, mletačku stranu, slučaj koji se opetovao hiljadu puta. Vraćaju se opet pod Turke i ovi im na temelju tapija vraćaju zemlju, ali ne svu, jer im dosta toga otmu Idrizbegovići. Čovjek se pomalo čudi, kako su Turci brzo »zaboravljali« grijehe nevjernih podanika, ne osvećujući se do petog koljena. Možda je najviše bilo iz praktičnih razloga, potrebe za radnom snagom. Konačno ova tradicija spominje i stare katolike u selu, »Rimino kućište« - O Smoljama v. isto djelo 77."

Цитирани текст се може погледати на 318. страни Драгановићеве студије Naselja i migracije na Kupresu, 1994., (1970.).

[НиколаВук]

Текст новинарског чланка презентације књиге Мирка Матића, Матићи са Купреса, 2021.; "Турци су у купрешки крај дошли почетком шеснаестог века, када и овај крај захвата делимична исламизација и развлашћивање феудалног становништва. Први познати случај промене хришћанске вере догодио се 1528. године, када је Илијас, од оца Вукосава, Србин из Шујице, прешао на ислам. Већ 1574. године на Купрешкој висоравни постоји само један феудални поседник који није муслиман, кнез Петар Кнежић из Шеменоваца.", указује на шире размишљање Крунослава Драгановића (1903-1983) о овдје доњетим Милојевићевим наводима за Кнежиће из Шемановаца, гдје још можемо истакнути стање броја кућа 1920-21. године, Крндија 6, Марића 11 и Кнежића 34 куће.

"Sva preostala sela, kojih točniji smještaj (ubikaciju) ne znamo, a gdjekada nismo sigurni ni da je ime sigurno pročitano, leže iza linije Mrđebare-Rastičevo-Blagaj, dakle u sjevero-zapadnom kutu Kupreškog polja. Tu su već spomenuta sela Prosik i Bajramovci, dok su pobliže neodređena Rogonje (?), Gornji i Donji Nogaj, ako ga tako treba čitati, a zatim i Borak (Novak?)-polje. Neka od njih sigurno su današnja naselja Stražbenica, Šemanovci i Mrđenovci. Vrlo je zanimljiv slučaj sela Nogaj. Oba Nogaja i Borak-polje u posjedu su džemata kneza Petra, koji, osim toga, ima tu negdje i svoj vlastiti čifluk. Dakle, tipičan slučaj turskog spahije kršćanina, koji ima dužnost ići u rat na turskoj strani, na čelu ljudi svog džemata. Od primićura ili vojvode, kakvih je bilo na stotine još početkom XVI. vijeka napredovao je do spahije s vlastitim čiflukom i zvao se ponosno »knezom Petrom«. On je god. 1574. bijela vrana među turskim spahijama jedini kršćanin na Kupresu među nekih 35 muslimanskih čifluk-spahibija. Nije čudo da se živ spomen na to sačuvao u narodnoj predaji do danas. Mislim da ne ćemo pogriješiti ako tog kneza Petra smatramo rodonačelnikom jakog plemena Knežića u selu Šemanovcima²⁾. Interesantno je da se slična, iako dosta mutna tradicija sačuvala i s obzirom na hrvatsku obitelj Smolje, nekada Ćormarković u istom selu Šemanovcima, danas u Olovu. Bilo je sigurno i katolika s »vlaškim statusom« na Kupresu koji su bili obavezni poći u boj kao turski vojnici.

²⁾ Milojević, n. dj. 64. piše za Knežiće: Oni su od »veta« (fet, osvojenje Bosne). Priča se da su njihovi stari »pasali sablje« i išli uz Turke u boj. Kad je bio ovladao »zulum«, jedan od njihovih predaka pobegne »u Kavure«. Docnije se povrati sa tapijama u Kopčić (Uskoplje) i Turci mu dadnu njegovu zemlju. On je podigao prvo kuću u Dolinama, na mestu koje se sada zove »Rimino kućište«;  docnije je sišao u selo. Idrizbegovići iz Vrila oteli su im mnogo zemlje. - Ova vrlo stara tradicija jasno kaže, da su Knežići tu otkada su Turci zauzeli Kupres. Imali su obavezu ići s Turcima na vojsku, zato su imali mnogo zemlje i tapije na njih. Kasnije su prebjegli na kršćansku, mletačku stranu, slučaj koji se opetovao hiljadu puta. Vraćaju se opet pod Turke i ovi im na temelju tapija vraćaju zemlju, ali ne svu, jer im dosta toga otmu Idrizbegovići. Čovjek se pomalo čudi, kako su Turci brzo »zaboravljali« grijehe nevjernih podanika, ne osvećujući se do petog koljena. Možda je najviše bilo iz praktičnih razloga, potrebe za radnom snagom. Konačno ova tradicija spominje i stare katolike u selu, »Rimino kućište« - O Smoljama v. isto djelo 77."

Цитирани текст се може погледати на 318. страни Драгановићеве студије Naselja i migracije na Kupresu, 1994., (1970.).

Занимљиво, опет спомињање Ногаја у контексту са неким N2 родом. 

[drajver]

19. Минић, Лучиндан, Орашац, Аранђеловац

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y250780, роду Никшића Ровчана. Хаплотип на 23 маркера је као и код већине Никшића прилично модалан. Једино се издваја крајње необична вриједност DYS481=25. Оваква вриједност је нетипична не само за Никшиће, већ за сву I2-PH908. Хаплотип Минића посједује и донекле немодалну вриједност DYS458=16, која се независно појављује код разних никшићких грана, али је у овом случају корисна, јер потврђује везу између Минића и Тодоровића из Орашца. Иначе су Минићу по хаплотипу најближи Тодоровић из Орашца и Булатовић из Пожње, Колашин. У оба случаја разлика је само на маркеру DYS481, код Булатовића и Тодоровића је  DYS481=29.

Минићи су огранак Марићевића из Орашца.
"Марићевићи (Јоксимовићи, Минићи, Вукашиновићи, Пајевићи) 60 к. Слава: св. Лука. Најстарији досељеници. Дошли много пре Устанка из Ровца (Брда). Крај у коме су њихове куће и данас се зове „Ровачки Крај“. Из ове је фамилије кнез Тодосије, позната историјска личност."

С обзиром да су и раније тестирани Тодоровићи из Орашца дио Марићевића, резултатом Минића је овај род додатно генетички потврђен. Преко SNP резултата Тодоровића потврђена је и веза са ровачким братствима.

Препоруке за даље тестирање:
неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula)

[Небојша]

22. Крунић, Јовањдан, Кикинда, J1-M267

Тестирани највероватније припада подграни J-Z1828. Нема посебно блиских у днк пројекту, а није искључено да постоји нека даља веза са Радмужевићима из Шекулара. Асоцијација ка овој вези може бити и иста крсна слава, Св. Јован. Ипак превише је разлика на ово упоредивих маркера, па ће Крунић бити издвојен у посебан род.

Крунић није навео прецизније место порекла, а предање о пореклу из Пиве (од Крунића) по свему судећи није тачно, будући да тамошњи Крунићи припадају N-P189.2.

[Ojler]

28. Родић, Аранђеловдан, Трубар/Дрвар, I2-Y177643

Као што је било очекивано, тестирани припада роду Крајишких аранђеловштака о којима је много писано на засебној теми (Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055). Родићи су вероватно најпознатије и једно од најбројнијих братстава овог рода. Како се не бих понављао, за више информација о Родићима могу се погледати drajverovi прилози:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=666.msg171033;topicseen#msg171033
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=666.msg171196;topicseen#msg171196

Хаплотип тестираног одудара на четири вредности од модалног хаплотипа рода, али се не може рећи да су ове вредности карактеристичне, јер се јављају и код других тестираних из ове родовске групе. Оно што је занимљиво је да се три од ове четири вредности (DYS19=17, DYS389-II=30 и DYS458=16) јављају и код друге двојице Родића чији су нам резултати тестирања доступни, па би могле представљати ужу специфичност модалног хаплотипа овог братства.

[drajver]

20. Пиљак, Ђурђевдан, Дубраве, Гламоч

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је углавном модлалан са двије нешто рјеђе вриједности DYS19=15, DYS456=16. На подручју Крајине само Беаре, Ђурђевдан, из Лећевице имају обе ове вриједности,а по укупном хаплотипу се на три маркера разликују од Пиљка. Од географски блиских који славе Ђурђевдан, могао би се издвојити Козомора из Гламоча, који посједује DYS19=15, а по укупном хаплотипу разлика са Пиљком је 3/23. Близак је и Јованић, Ђурђевдан из Срба, удаљеност 2/23. Пиљак нема ниједно пуно поклапање на 23 маркера, али има доста блиских. Због модалности хаплотипа, већина тих поклапања нема филогенетички значај.

Пиљци су као презиме уско локализовани на гламочком подручју. За Пиљке у Дубравама стоји сљедеће: "Пиљак се доселио из Петрова Врела 1918. год, кад се оделио од оца." За Пиљке у Петрову Врелу пише: "Предак Пиљака био је у Малкочевцима у Топчије „најменик“. Одатле је дошао овде на агинску земљу средином 19. века. Слави Св. Ђурђа. У Малкочевце су Пиљци дошли из Јакира." Пиљака је било и у гламочком насељу Брду, гдје се за њих наводи: Пиљци су се доселили из Рудина средином 19 века. Славе Св. Ђурђа." По свим овим предањима, рекло би се да им је матица на подручју у насељима југоисточно од града Гламоча (Јакир, Рудине).

Препоруке за даље тестирање:
I2-M423 панел код YSeqa или неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula)

[drajver]

23. Грујић, Никољдан, Лакташи

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично карактеристичну вриједност DYS389-1=11, коју осим Грујића од тестираних I2-PH908 на СДП има још само Дражић из Чемернице, Вргинмост. Чињеница је да и Дражић слави Никољдан и са географског је подручја које је блиско Грујићевом. Ипак њих двојица имају и приличан број маркера разлике 6/23. Како год, због изразите карактеристичности маркера не бих искључио повезаност. Поред овог маркера, Грујићев хаплотип посједује још неке рјеђе и немодалне вриједности DYS385ab=15-15 и DYS456=16. нема посебно бликсих хаплотипова са којима би се могао повезати.

Тестирани је навео податке о поријеклу из Мојковца и Лике. Не знам да ли се ради о неким скоријим покретањима у 20. вијеку, али Грујића није било у Лици. Грујића који су славили Никољдан било је у више насеља бањалучког краја, са могућом матицом на подручју Пецке и Медне (Мркоњић град). Очекивано би било да Грујићи из Лакташа буду повезани са осталим Грујићима никољштацима у том дијелу Босанске крајине. Грујића који су славили Никољдан било је и у Лепавини, у сјеверозападној Хрватској. Грујића је било и на подручју Петриње и Војнића, али не знам коју су славили славу.

Препоруке за даље тестирање:
I2-M423 панел код YSeqa или неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula)

[Atlantische]

40. Младеновић, Аранђеловдан, Камбелевац, Бабушница

Припада хаплогрупи G2b-M3115>М377, могуће подграни M3124.

Ово је тек други хаплотип у бази пројекта који је предвиђен као припадник хаплогрупе G2b. Први тестирани је такође са југоистока Србије (околина Предејана) и такође слави Аранђеловдан, а тестиран је у студији САНУ. Од њега се Младеновић разликује на 4 од 17 упоредивих маркера: 389I, 389II, 437 и 458. Све разлике су једноструке. Када су у питању овако раритетне хаплогрупе, тестирани се и поред већег броја разлика на маркерима него што је то иначе случај сматрају ''блиским'', па сам их из тог разлога груписао у исти род.

Како род САНУ тестираног по предању потиче из околине Трна у Бугарској, може се изнети претпоставка да је матично подручје овог генетичког рода на простору између Власине и Пирота. Наравно, само се додатним тестирањем њихова маркерна блискост може дефинитивно потврдити.

Простор Понишавља у бази пројекта иначе представља праву оазу разноврсности G хаплогрупе, јер је до сада утврђено постојање најмање 10 различитих грана и подграна хаплогрупе G, укључујући најбројнију Y128028>Y128480. Статистички, тачно 8% у односу на српски просек од 3,2%. Сâма хаплогрупа G2b-M3115 је у Европи најрписутнија кроз велики ашкенаски кластер Y12975, док је у свету значајније присутна још код Паштуна и либанских Маронита.

[drajver]

32. Малетић, Стевањдан, Мајур, Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично модалан хаплотип без карактеристичних вриједности. Од немодалних вриједности издвајају се: DYS385ab=14-16, DYS576=17, DYS570=19. нема пуних поклапања на 23 маркера, али има доста блиских, која, због модланости хаплотипа не морају имати филогенетски значај. Од слављеника Стевањдана најближа су му поклапања 4/23:  Кушљић из Врбањаца/Котор Варош, Богдановић и Недељковић из Красаве/Крупањ. Са подручја сјевероисточне Босне није му далеко Илић из Сребренице (3/23), он посједује и немодалну вриједност DYS385ab=14-16, али он не слави Стевањдан, већ Никољдан.

Малетићи имају предање да су у Мачву дошли са друге стране Дрине и да су задржали презиме. То се слаже и са подацима из етнографске литературе гдје се за Малетиће у Мајуру каже: "Досељени почетком 19. века- од Првог српског устанка до 1829. године:МАЛЕТИЋИ (Степањдан, 7-1 к)." Није ми познато да ли је Малетића са овом славом било на подручју зворничко-тузланске епархије, али је у 19. вијеку на подручју дабробосанке митрополије Малетића који сиу славили Стевањдан било парохији Прњавор и Смртићи.

[drajver]

33. Клечак, католичка породица (Митровдан), Габрили, Конавле

Припада хаплогрупи I2-PH908. Jедина нешто рјеђа вриједност је DYS19=17 (уз DYS449=32 из проширеног сета). Нема пуних поклапања, али има доста блиских, која с обзиром на модалност хаплотипа немају филогенетски значај. Међу породицама које славе Митровдан нема блиских поклапања. На подручју Херцеговине такође нема несумњиво блиских хаплотипова. На основу самог хаплотипа не може се утврдити сигурна веза са другим тестираним.

Клечки насељавају заселак Клечак у габрилима, Конавле. Могу се матрати старијом конавоском продицом. Све породице у засоку Клечак, иако католичке, славе Митровдан. У селу Габрили постоји стара црква посвећена св. Димитрију Солунском са стећцима око ње. Помиње се у Габрилима и постојање манастира, а живо је предање о "грчком гробљу" и "грцима". Очигледно је становништво било православно и након преласка Конавала у руке Дубровчана у 15. вијеку покатоличавало се. О Клечкима је у етнографској литератури записано сљедеће:
"Клечки (једнина Клечак, 6 кућа) «cy се раније звали Клецковићи (Клечковићи). Не знају своје поријекло. У Гардошевини је била 1673/4. породица Луке Андрина Клечковића са 6 чланова."

[Exiled]

33. Клечак, католичка породица (Митровдан), Габрили, Конавле

Припада хаплогрупи I2-PH908. Jедина нешто рјеђа вриједност је DYS19=17 (уз DYS449=32 из проширеног сета). Нема пуних поклапања, али има доста блиских, која с обзиром на модалност хаплотипа немају филогенетски значај. Међу породицама које славе Митровдан нема блиских поклапања. На подручју Херцеговине такође нема несумњиво блиских хаплотипова. На основу самог хаплотипа не може се утврдити сигурна веза са другим тестираним.

Клечки насељавају заселак Клечак у габрилима, Конавле. Могу се матрати старијом конавоском продицом. Све породице у засоку Клечак, иако католичке, славе Митровдан. У селу Габрили постоји стара црква посвећена св. Димитрију Солунском са стећцима око ње. Помиње се у Габрилима и постојање манастира, а живо је предање о "грчком гробљу" и "грцима". Очигледно је становништво било православно и након преласка Конавала у руке Дубровчана у 15. вијеку покатоличавало се. О Клечкима је у етнографској литератури записано сљедеће:
"Клечки (једнина Клечак, 6 кућа) «cy се раније звали Клецковићи (Клечковићи). Не знају своје поријекло. У Гардошевини је била 1673/4. породица Луке Андрина Клечковића са 6 чланова."

Очекиво сам ДС код Клечка има пар разлога зашто а оно што је мени најзанимљивије је то да у Габрилима имамо и Војниће и Кипре, два презимена која се обавезно појављују у мојим трагањима. И ако се хаплотипски много не подударамо ја бих радо тестиро овог човека код Yseq-a.Па Клечак ако будеш чито ово слободно се јави или приватном поруком овде или на емејл:[email protected]