Аутор Тема: Новогодишња ДНК недеља 2022  (Прочитано 23122 пута)

Ван мреже ivanc79

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 199
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #20 послато: Јануар 18, 2022, 03:45:12 поподне »
Када се очекују први резултати?

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #21 послато: Јануар 18, 2022, 04:05:06 поподне »
Када се очекују први резултати?

У последњој недељи јануара и првој половини фебруара.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #22 послато: Јануар 18, 2022, 06:33:33 поподне »
25. Батица, Јовањдан, Цетина, Цивљане
Nu, mi tražimo Baticu a on se sam "nađe". Još kad bi našao Kurobasu i Gavrana. Pa da zatvorimo Cetinu.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #23 послато: Јануар 24, 2022, 11:13:59 пре подне »
Здраво, докле се стигло са сакупљањем узорака са ове акције, јел може списак?

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #24 послато: Јануар 24, 2022, 11:37:01 пре подне »
16. Васиљевић, Опово (раније Украјина) Занимљиво, верујем да је реч о Русину или  Украјинцу, може више информација?

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #25 послато: Јануар 24, 2022, 12:06:57 поподне »
Здраво, докле се стигло са сакупљањем узорака са ове акције, јел може списак?

У петак је предата друга тура узорака, следи списак кандидата:

28. Прибаковић, Томиндан, Венчац, Александровац
29. Моровић, Ђурђевдан, Кути, Херцег Нови
30. Жежељ, Ђурђевдан, Модрино Село, Кистање
31. Мажибрада (по оцу Тодоровић), Стевањдан, Карановац, Варварин
32. Гарчевић, Аранђеловдан, Мурино, Плав
33. Крагуљац, Стевањдан, Горња Чемерница, Вргинмост
34. Марковић, Ђурђиц, Кончић, Прокупље
35. Коцић, Петковдан, Лесковац
36. Недељковић, Илиндан, Прекопуце, Прокупље
37. Зрињанин, Јовањдан, Бански Моравци, Карловац
38. Јовановић, Петковдан, Лесковац, Петровац
39. Станимировић, Никољдан, Гроцка
40. Радосављевић, Врачевдан, Висибаба, Пожега,
41. Пантелић, Ђурђевдан, Горња Добриња, Пожега
42. Кресић, Ђурђевдан, Липово (Барања, Мађарска)
43. Симић, Никољдан, Обади, Сребреница
44. Пејић, Аћимовдан, Нишићи, Илијаш
45. Лучић, Аранђеловдан, Шашинци, Сремска Митровица
46. Рајлић, Василијевдан, Горња Вријеска, Ђуловац
47. Стојиљковић, Јовањдан, Гаџин Хан
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #26 послато: Јануар 26, 2022, 04:26:25 поподне »
Данас је предата трећа (и последња) тура узорака, списак кандидата је следећи:

48. Ђоговић, Никољдан, Крушево
49. Иванов, Јовањдан, Чуруг, Жабаљ
50. Антић (по деди Вучуровић), Гацко
51. Шеварика, Ђурђевдан, Бокани, Кнежево
52. Радуловић, Лучиндан, Штаваљ, Сјеница
53. Радић, Ђурђевдан, Рума
54. Димитријевић, Никољдан, Грачаница
55. Пејовић, Аранђеловдан, Подгорица
56. Марковић, Ђурђевдан, Бастаји, Кнежево
« Последња измена: Јануар 26, 2022, 09:38:43 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #27 послато: Јануар 26, 2022, 06:01:00 поподне »
5. Гобељић, Лазаревдан, Шушуре, Сјеница

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2902. Не поседује ниједну специфичнију вредност, па му је хаплотип прилично близак модалном. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, који су сви из околине Пријепоља. Са Петрићем из Горње Косатице и двојицом Безаревића из Скокућа има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера, док се од Јовановића из Мушковине разликује на само 1 од 17. Безаревићи и Јовановић такође славе Лазаревдан, док Петрић слави Стевањдан. Занимљиво је да је тестирани Јовановић у упитнику навео да им је родовски надимак Гобељићи, што и дефинитивно потврђује блиску везу са Гобељићем. Да би се утврдила најмлађа подграна којој припадају Гобељић и остали тестирани из рода А, препорука је даље тестирање помоћу R1a панела, или још боље помоћу неког од дубинских тестова (WGS, BigY). У тексту на порталу за Гобељиће пише да су досељени у 17. веку из околине Гацка.

https://www.poreklo.rs/2015/02/04/poreklo-prezimena-selo-susure-sjenica/
« Последња измена: Јануар 26, 2022, 06:27:51 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #28 послато: Јануар 26, 2022, 06:23:02 поподне »
6. Радојчић, Никољдан, Бојанци, Чрномељ

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од нешто ређих вредности треба споменути повишену DYS390=26 и нешто нижу DYS570=18. Најближа поклапања очекивано има са тестираним припадницима ове гране из западних подручја (Босанске Крајине, Лике, Далмације). Најближи су му Јањетовић из Бистрице код Бањалуке (Никољдан), Копања из Павловца код Бањалуке (Никољдан), Загорац из Медака код Госпића (Никољдан) и Огњеновић из Какња код Кистања (Јовањдан), од све четворице се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS, BigY).

На теми је већ писано о Радојчићима, па ћу овде пренети драјверову поруку са претходне странице:

Радојчићи су једна од четири најстарије породице насељене у Бојанцима. Поред њих ту су још и Врлинићи (Ђурђевдан), Кордићи (Лазарева субота), Миросаљац (изумрли, могуће Словенци Мирославићи у близини). Судећи по доступним документима, Бојанци су насељени 1549. године, и то од стране групе Срба са Цетине који су 1538,. године прешли у Жумберак и настанили се у његовом најзападнијем дијелу. Бела Крајину су заправо населили они цетински Срби који нису успјели да се смјесте у Жумберку. Самим тим, један дио цетинских Срба је остао у Жумберку (словеначкој страни Жумберка). Овим цетинским Србима је краљ Фердинанд 16. априла 1539. године издао привилегије, при чему су наведени и њихови предводници: Вујица(Јовица?) Вуковић,војвода Иван Пејак, војвода Павко Карановић, поп Радоја, кнез Милош Хераковић, кнез Андријаш Стањевић, кнез Драгосав, кнез Станиша, кнез Иваниш Врлинић и други.



Што се Радојчића тиче, индикативан је помен попа Радоја на горњем списку. Ако су Радојчићи заједно са Врлинићима основали Бојанце није искључено да су могли потицати и од овог попа Радоје из 1539. године.

Језик Бојанчана је ијекавски источно-херцеговачки, значи радило се о ијекавским досељеницима са Цетине, мада нека имена (Иван, Иваниш) можда указују и на икавску мјешавину. Цетина је под Турке пала око 1510-1520. године, неки ијекавци су могли бити насељени тада, па двадесетак година касније мигрирати у Жумберак, али исто тако могло је бити међу њима и старих цетинских Влаха (икаваца?) који су на подручју Цетине присутни од почетка 14. вијека.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #29 послато: Јануар 26, 2022, 06:43:35 поподне »
17. Станојевић, Јовањдан, Брзан, Баточина, J2a-M67

Dragićevići (Nikolići 3 k., Simići 2 k., Dragićevići 1 k., Đorđevići 1 k., i Stanojevići 1 k., (ukupno 8 k., Sv. Jovan), doseljeni 1737 godine iz Bosne.
https://www.poreklo.rs/2013/04/21/poreklo-prezimena-selo-brzan-bato%C4%8Dina/

Тестирани се добро уклапа у род Б у пројекту. Сви у оквиру овог генетичког рода имају мање-више блиска поклапања на 23 маркера, а једине разлике су практично само на маркерима 576 и 570, који нарочито осцилирају у оквиру ове "групе". С обзиром на предање о пореклу Станојевића (Босна), можда треба поменути породицу Стојановић (иста слава) из околине Новог Пазара (некадашњи Новопазарски санџак).

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #30 послато: Јануар 26, 2022, 07:18:44 поподне »
9. Михајлов, Никољдан, Панчево

Припада хаплогрупи I1-Z63, највјероватније грани I1-Z63>Y2245>Y7234>Y7666. Припадност овој грани може се претпоставити на основу карактеристичних маркера DYS389-1=13, DYS576=15, DYS481=22, DYS643=10. Посебно је карактеристична доста ниска вриједност DYS481=22, која је присутна код свих припадника хаплогрупе I1-Y7234. Михајлов је први српски припадник ове гране. Има најближе поклапање са Бугарином из околине града Русе на сјеверу Бугарске (FTDNA IN11145) , који није оставио податке о презимену и поријеклу. Михајлов и Бугарин се разликују на 2 маркера од упоредивих 23. При томе унутар хаплогрупе Y7666 њих двојица једини имају DYS643=10. С обзиром да је Бугарин потврђен Y7666, основано се може претпоставити да и Михајлов припада овој хаплогрупи. У грани Y7234 има Нијемаца, Руса, Француза, Шпанаца, Пољака. Оваква географија указује на образац кретања источногерманских племена (Гота можда и понајвише).

О Михајловима у Панчеву нисам нашао неке сигурне податке. Тестирани је навео да су његови у Панчеву живјели и почетком 20. вијека, али није оставио податке о даљим предањима. Једино што сам успио наћи јесте да се у попису српских становника Панчева из 1733. године помиње и Јанко Михајлов. Да ли се ради о истим Михајловима, не знам.

Препоручујем за почетак тест на појединачни SNP Y7666 код YSeqa.
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=1&products_id=21008
« Последња измена: Јануар 26, 2022, 08:10:11 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #31 послато: Јануар 26, 2022, 08:06:31 поподне »
15. Била, Ђурђевдан, Мартиновићи, Глина

Припада хаплогрупи I1-P109, грани I1-P109>FGC22045 и роду Дробњака. Има скоро па модалан хаплотип за род Дробњака. Једина нешто карактеристичнија вриједност је DYS439=12, али од географски најближих хаплотипова Били, нико је не посједује. На 1 маркеру разлике од 23, близак му је већи дио тестираних. Од географски најближих има једна маркер разлике са Вишњићем из Маљевца са Кордуна, али Вишњић слави Никољдан, па је питање колико је ова веза суштинска. Била би могао бити близак оним тестиранима из околине његовог поријекла који славе Ђурђевдан: крајишким Карановићима, Бомештрима, Ћеранима, Дробњацима. Посебно треба обратити пажњу на Дробњака из Горње Млиноге код Петриње, јер иако Дробњак и Била имају три маркера разлике на 23 маркера, због исте славе и географске блискости могли би бити повезани. Поготово јер Била наводи Доњу Млиногу као једно од мјеста свог поријекла.

Била је српско презиме уско локализовано на подручју Баније, гдје је претпостављам и настало. Насељавали су мјеста глинске општине: Мартиновиће и Доњу Млиногу. Немам неких других податка о њиховом поријеклу, уколико Петар зна нешто више замолио бих га да напише.

Од даљих тестирања, препоручујем неки од геномских тестова: BIGY, Dante, Nebula, YSeq WGS400.

Ван мреже Miloss19g70

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #32 послато: Јануар 26, 2022, 08:52:48 поподне »

Поштовани, хвала на одговору. С обзиром да сам нов на форуму, молим за помоћ око тога шта је "род Б" како сте навели?

Хвала и поздрав!


17. Станојевић, Јовањдан, Брзан, Баточина, J2a-M67

Dragićevići (Nikolići 3 k., Simići 2 k., Dragićevići 1 k., Đorđevići 1 k., i Stanojevići 1 k., (ukupno 8 k., Sv. Jovan), doseljeni 1737 godine iz Bosne.
https://www.poreklo.rs/2013/04/21/poreklo-prezimena-selo-brzan-bato%C4%8Dina/

Тестирани се добро уклапа у род Б у пројекту. Сви у оквиру овог генетичког рода имају мање-више блиска поклапања на 23 маркера, а једине разлике су практично само на маркерима 576 и 570, који нарочито осцилирају у оквиру ове "групе". С обзиром на предање о пореклу Станојевића (Босна), можда треба поменути породицу Стојановић (иста слава) из околине Новог Пазара (некадашњи Новопазарски санџак).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #33 послато: Јануар 26, 2022, 09:16:23 поподне »
С обзиром да сам нов на форуму, молим за помоћ око тога шта је "род Б" како сте навели?

Хвала и поздрав!

17. Станојевић, Јовањдан, Брзан, Баточина, J2a-M67

Dragićevići (Nikolići 3 k., Simići 2 k., Dragićevići 1 k., Đorđevići 1 k., i Stanojevići 1 k., (ukupno 8 k., Sv. Jovan), doseljeni 1737 godine iz Bosne.
https://www.poreklo.rs/2013/04/21/poreklo-prezimena-selo-brzan-bato%C4%8Dina/

Тестирани се добро уклапа у род Б у пројекту. Сви у оквиру овог генетичког рода имају мање-више блиска поклапања на 23 маркера, а једине разлике су практично само на маркерима 576 и 570, који нарочито осцилирају у оквиру ове "групе". С обзиром на предање о пореклу Станојевића (Босна), можда треба поменути породицу Стојановић (иста слава) из околине Новог Пазара (некадашњи Новопазарски санџак).

То значи да су вам поменуте породице генетички најближе. Реч је о блискости заснованој на 23 упоредива маркера, код којих одступају најчешће вредности на поменутим 576 и 570. Осим Стојановића из Новог Пазара, нико од теситраних из ове групе није још увек објављен (део необјављеног истраживања), али могу рећи да је највише "генетичких рођака" на простору Централне и Јужне Србије. Такође, нико није радио никакво дубинско истраживање, тако да се тренутно може само нагађати о дубљој подграни. Нека претпоставка је да би то могла бити J-Z6271.

Једини начин да се то провери јесте наручивање поменутог SNP-a, тј додатно тестирање. Или је можда сврсисходније урадити J-M67 Panel код YSEQ, али је то и скупља варијанта.
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=45213

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #34 послато: Јануар 26, 2022, 09:23:11 поподне »
То значи да су вам поменуте породице генетички најближе. Реч је о блискости заснованој на 23 упоредива маркера, код којих одступају најчешће вредности на поменутим 576 и 570. Осим Стојановића из Новог Пазара, нико од теситраних из ове групе није још увек објављен (део необјављеног истраживања), али могу рећи да је највише "генетичких рођака" на простору Централне и Јужне Србије. Такође, нико није радио никакво дубинско истраживање, тако да се тренутно може само нагађати о дубљој подграни. Нека претпоставка је да би то могла бити J-Z6271.

Једини начин да се то провери јесте наручивање поменутог SNP-a, тј додатно тестирање. Или је можда сврсисходније урадити J-M67 Panel код YSEQ, али је то и скупља варијанта.
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=45213

Сад видим да заправо нисам одговорио на постављено питање: "шта је род Б"

Род Б у оквиру хаплогрупе J2a-M67 представља скуп свих породица за које се, на основу генетичке блискости, може претпсотавити да припадају истој (дубљој) подграни.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #35 послато: Јануар 27, 2022, 08:23:47 пре подне »
15. Била, Ђурђевдан, Мартиновићи, Глина

Припада хаплогрупи I1-P109, грани I1-P109>FGC22045 и роду Дробњака. Има скоро па модалан хаплотип за род Дробњака. Једина нешто карактеристичнија вриједност је DYS439=12, али од географски најближих хаплотипова Били, нико је не посједује. На 1 маркеру разлике од 23, близак му је већи дио тестираних. Од географски најближих има једна маркер разлике са Вишњићем из Маљевца са Кордуна, али Вишњић слави Никољдан, па је питање колико је ова веза суштинска. Била би могао бити близак оним тестиранима из околине његовог поријекла који славе Ђурђевдан: крајишким Карановићима, Бомештрима, Ћеранима, Дробњацима. Посебно треба обратити пажњу на Дробњака из Горње Млиноге код Петриње, јер иако Дробњак и Била имају три маркера разлике на 23 маркера, због исте славе и географске блискости могли би бити повезани. Поготово јер Била наводи Доњу Млиногу као једно од мјеста свог поријекла.

Била је српско презиме уско локализовано на подручју Баније, гдје је претпостављам и настало. Насељавали су мјеста глинске општине: Мартиновиће и Доњу Млиногу. Немам неких других податка о њиховом поријеклу, уколико Петар зна нешто више замолио бих га да напише.

Од даљих тестирања, препоручујем неки од геномских тестова: BIGY, Dante, Nebula, YSeq WGS400.

Биле су потврђене на подручју Мартиновића током друге половине XVIII века.

У крајишким извештајима насталим у периоду од јануара 1779. до октобра 1786. године, помињу се Игњатија Била и Стеван Била из Мартиновића (реч је о људима из исте породичне задруге). Извесно је да су и раније били присутни у поменутом селу, пошто за хусарску компанију која је обухватала Мартиновиће недостају подаци из 1772. године, а Игњатија Била био је управо хусар.

Мартиновићи су матица свих банијских Била, па тако и огранка из Млиноге. Занимљиво је да су Биле једини род у Мартиновићима који прославља Ђурђевдан. Било како било, поучени досадашњим искуствима у вези банијских родова, можемо очекивати да ће се сродници Била и Дробњака пре или касније појавити међу Ђурђевштацима из околних села.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #36 послато: Јануар 27, 2022, 08:49:24 пре подне »
5. Гобељић, Лазаревдан, Шушуре, Сјеница

Још понешто о Гобељићима:

https://www.poreklo.rs/2020/11/10/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-4-deo/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Miloss19g70

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #37 послато: Јануар 27, 2022, 10:30:07 пре подне »
Сад видим да заправо нисам одговорио на постављено питање: "шта је род Б"

Род Б у оквиру хаплогрупе J2a-M67 представља скуп свих породица за које се, на основу генетичке блискости, може претпсотавити да припадају истој (дубљој) подграни.

Хвала пуно на одговорима, покушаћу да некако "уђем у траг". :)

Јел зна неко где бих могао да сазнам неки детаљ о подграни J-Z6271 ?


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #38 послато: Јануар 27, 2022, 10:36:39 пре подне »
Хвала пуно на одговорима, покушаћу да некако "уђем у траг". :)

Јел зна неко где бих могао да сазнам неки детаљ о подграни J-Z6271 ?

Нема на чему. Yfull стабло J-Z6271: https://www.yfull.com/tree/J-Z6271/

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #39 послато: Јануар 27, 2022, 10:44:00 пре подне »
14. Тегелтија, Ђурђевдан, Горња Подгорја/Мркоњић Град, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328

Тегелтије нису обрађиване у етнографској литератури којом располажемо. Матично подручје ове породице је Мркоњић Град, где су најбројнији у насељима Медна и Горња Подгорја. Може се претпоставити да се ово братство ширило из села Медна, где Тегелтије живе у засеоку који носи њихово презиме. Презиме Тегелтија јавља се искључиво код Срба и у БиХ га носе и породице из околине Јајца, Кључа, Шипова, Лакташа, Србца и Травника. Сви они славе Ђурђевдан и вероватно су сродни, а за оне из околине Травника се зна да воде порекло из Медне. На подручју Српца забележено је слично презиме Тегелтић код породице која такође слави Ђурђевдан, па је могуће да је у питању огранак Тегелтија. Тегелтија има доста и по Војводини где су се населили у послератним колонизацијама.

Презиме Тегелтија је турцизам и том речи се назива меко ћебе које се поставља на коњска леђа испод седла. Чини се да је као презиме у употреби прилично дуго: у попису становништва Срема из 1736/1737. године на вуковарском властелинству се помиње извесни Тегелтић.

Хаплотип тестираног нема посебно карактеристичних маркера, али се у односу на модални хаплотип гране I2-Y3120 ипак могу издвојити ређе вредности DYS391=10 и DYS385a=15. Подударање на овим маркерима и сличност са разликом до три вредности уочава се са хаплотиповима већег броја тестираних широм српског етничког простора. Већина њих припада хаплогрупи I2-A1328, што ме је и определило да претпоставим припадност хаплотипа Тегелтије овој грани. Међу тестиранима из поменуте групе ипак нема никога ко слави Ђурђевдан, па се сигурно ради о родовима који су са Тегелтијама у далекој генеалошкој вези.
Међу резултатима који поседују поменуте ређе вредности DYS391=10 и DYS385a=15, на 23 упоредива маркера хаплотипу тестираног Тегелтије најближи је хаплотип Стевановића из Мале Плане код Смедеревске Паланке који слави Св. апостола Филипа (род Шаренкапића), са разликом на једном маркеру, а од географски блиских, хаплотип Љубоје из Копљевића код Мркоњић Града са славом Марковдан, који се разликује на два маркера (једна разлика је за два).
Kамене рабъ и госодинъ