Аутор Тема: Лика и Личани  (Прочитано 76114 пута)

Ван мреже Загорац

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Лика и Личани
« Одговор #60 послато: Јануар 07, 2018, 10:14:45 поподне »
Славили су Светог Николу такође. Каква је судбина тих "хрватских" Загораца, да ли су они на неки начин повезани са овим српским?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #61 послато: Јануар 07, 2018, 10:47:43 поподне »
Славили су Светог Николу такође.

Онда можда и постоји веза.

Каква је судбина тих "хрватских" Загораца, да ли су они на неки начин повезани са овим српским?

Не би требало. Потпуно друга прича/миграција. Хрвати Загорци су наводно име добили по селу Загорју близу Саборскога, док су Загорци из Далмације презиме добили по даламтинској Загори.

Ван мреже Загорац

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Лика и Личани
« Одговор #62 послато: Јануар 07, 2018, 10:53:44 поподне »
У мојој породици се сматрало је наше презиме настало на тај начин што су ти неки први Загорци, насељавали просторе иза горе, односно за гором, па одатле и презиме Загорац. Не знам тачно на који географски прсотор су милсили и о којој гори је био реч.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Лика и Личани
« Одговор #63 послато: Јануар 07, 2018, 11:39:18 поподне »

Онда можда и постоји веза.

Не би требало. Потпуно друга прича/миграција. Хрвати Загорци су наводно име добили по селу Загорју близу Саборскога, док су Загорци из Далмације презиме добили по даламтинској Загори.

Већ сам једном писао, да сам био запрепашћен, кад сам у турском дефтеру из 15 или 16, века, са подручја Скадарске нахије, наишао на лична имена Загорац и Покрајац.

Ван мреже Загорац

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Лика и Личани
« Одговор #64 послато: Јануар 08, 2018, 12:38:28 пре подне »
Већ сам једном писао, да сам био запрепашћен, кад сам у турском дефтеру из 15 или 16, века, са подручја Скадарске нахије, наишао на лична имена Загорац и Покрајац.
Занимљиво... Да ли су то била имена православаца (Срба) или?

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Лика и Личани
« Одговор #65 послато: Јануар 08, 2018, 02:22:56 поподне »
Видим да се за личке Војводиће каже да славе Светог Николу..само не пише одакле су тј. у којим местима се данас јављају или су се јављали у неким првим поменима(почетком 18.века).Има ли неко идеју или зна нешто више о том роду? :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #66 послато: Јануар 08, 2018, 08:44:42 поподне »
Видим да се за личке Војводиће каже да славе Светог Николу..само не пише одакле су тј. у којим местима се данас јављају или су се јављали у неким првим поменима(почетком 18.века).Има ли неко идеју или зна нешто више о том роду? :)

И Војводићи би требали бити део те сеобе Вилићана. На простору Горње Крајине славили су углавном Никољдан и нешто мало Јовањдан.

Овде их је било у Лици 1915. године: Дабар (Оточац), Грабушић (Кор.), Кореница, Г. Лапац, Круге (Лапац), Мазин, Нетеке (Срб), Широка Кула, Врановача (Кор.)

Најбројнији су били у Мазину (33 куће). Славе Никољдан. Ту је становништво махом пореклом из Северне Далмације и нешто мало из старих крајишких области. Није сигурно које су струје део ови Војводићи.

У Далмацији има доста Војводића. Славе Никољдан махом, али и друге славе (Ђурђевдан нпр.). Ови са Св. Николом досељени су углавном из Лике.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #67 послато: Јануар 08, 2018, 08:51:20 поподне »
И Војводићи би требали бити део те сеобе Вилићана. На простору Горње Крајине славили су углавном Никољдан и нешто мало Јовањдан.

Овде их је било у Лици 1915. године: Дабар (Оточац), Грабушић (Кор.), Кореница, Г. Лапац, Круге (Лапац), Мазин, Нетеке (Срб), Широка Кула, Врановача (Кор.)

Најбројнији су били у Мазину (33 куће). Славе Никољдан. Ту је становништво махом пореклом из Северне Далмације и нешто мало из старих крајишких области. Није сигурно које су струје део ови Војводићи.

У Далмацији има доста Војводића. Славе Никољдан махом, али и друге славе (Ђурђевдан нпр.). Ови са Св. Николом досељени су углавном из Лике.

У Книну је било доста Војводића, и сви дошли из Лике, већина у новије време.

Накићеновић је записао за Војводиће из Книна који славе Никољдан да су дошли из Лике (из Срба) пре 50 година што од данас било пре око 150 година.

Кад се спомене презиме Војводић, мој отац често каже да је то "личко" презиме.  :)



« Последња измена: Јануар 08, 2018, 08:58:16 поподне Свевлад »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Лика и Личани
« Одговор #68 послато: Јануар 09, 2018, 04:55:10 поподне »
И Војводићи би требали бити део те сеобе Вилићана. На простору Горње Крајине славили су углавном Никољдан и нешто мало Јовањдан.

Овде их је било у Лици 1915. године: Дабар (Оточац), Грабушић (Кор.), Кореница, Г. Лапац, Круге (Лапац), Мазин, Нетеке (Срб), Широка Кула, Врановача (Кор.)

Најбројнији су били у Мазину (33 куће). Славе Никољдан. Ту је становништво махом пореклом из Северне Далмације и нешто мало из старих крајишких области. Није сигурно које су струје део ови Војводићи.

У Далмацији има доста Војводића. Славе Никољдан махом, али и друге славе (Ђурђевдан нпр.). Ови са Св. Николом досељени су углавном из Лике.

Хвала пуно ! Знам да их има у Касеровим пописима 1712.године а у Срем су дошли пред крај 18.века из Крајине али се не наводи са ког простора или места.Негде на форуму сам прочитао да се доводе у везу са Хрвојем Вукчићем великашем Твртка Котроманића и да су пореклом из Херцеговине а одатле су прешли у Крајину.
У Книну је било доста Војводића, и сви дошли из Лике, већина у новије време.

Накићеновић је записао за Војводиће из Книна који славе Никољдан да су дошли из Лике (из Срба) пре 50 година што од данас било пре око 150 година.

Кад се спомене презиме Војводић, мој отац често каже да је то "личко" презиме.  :)

Мени некако увек презимена која нису на ић вуку на крајишко порекло(Бакљина,Матавуљ,Сурла,Загорац,Сантрач и слична презимена) мада је за Војводиће сачувано то предање да су из Крајине пореклом. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #69 послато: Јануар 09, 2018, 05:30:43 поподне »
Хвала пуно ! Знам да их има у Касеровим пописима 1712.године а у Срем су дошли пред крај 18.века из Крајине али се не наводи са ког простора или места.Негде на форуму сам прочитао да се доводе у везу са Хрвојем Вукчићем великашем Твртка Котроманића и да су пореклом из Херцеговине а одатле су прешли у Крајину.
Мени некако увек презимена која нису на ић вуку на крајишко порекло(Бакљина,Матавуљ,Сурла,Загорац,Сантрач и слична презимена) мада је за Војводиће сачувано то предање да су из Крајине пореклом. :)

Кад су Срби у питању убедљиво највише презимена која нису на ић има међу Личанима. Постоји анегдота да кад је Аустрија завладала Ликом и кад су правили пописе и спискове за служење војске да су Личани неретко уместо правих презимена говорили надимке или нешто што им падне на памет, а да су Аустријанци то записали а ови су морало стварно то да прихвате за презимена. Слично прича постоји да су Срби из Војводине често на пописима избацивали ић (можда су били приморани) и да су тако настала она презимена код Срба из Војводине које се завршавају на ов или ин.  Колико је ово за личка и војвођанска презимена тачно не знам, нисам се бавио са тим, али то чуо од многих људи. 

Презимена код Срба која нису на ић су доста честа и у Херцеговини, Далмацији и Босанској Крајини али ипак су ређа него у Лици, заправо могу се наћи у читавом динарском појасу, мислим да је главни разлог томе то што су у динарском појасу надимци често прелазили у презимена. Добар пример за то је род Николе Тесле. Они су се некад презивали Драганић, један Теслин предак је имао криве зубе као алатка тесла ("тесласте зубе") па су га прозвали  Тесла, што је касније прешло у презиме. 
Највише презимена са ић међу Србима има у Србији јужно од Саве и Дунава, међутим у Србији (изузев Војводине) презимена су се усталила тек средином 19-ог века, а до тад су била изведена о очевог имена. Михаило Обреновић је донео одлуку да презимена морају усталити. Људима из уже Србије чињеница да су презимена формирана тек средином 19-ог века је отежавало праћење порекла дубље у прошлост због тога што су се пре средине 19-ог века презимена мењала у свакој генерацији, захваљујући генетици то је сад превазиђено. 
« Последња измена: Јануар 09, 2018, 05:33:08 поподне Свевлад »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Лика и Личани
« Одговор #70 послато: Јануар 09, 2018, 06:41:52 поподне »
Кад су Срби у питању убедљиво највише презимена која нису на ић има међу Личанима. Постоји анегдота да кад је Аустрија завладала Ликом и кад су правили пописе и спискове за служење војске да су Личани неретко уместо правих презимена говорили надимке или нешто што им падне на памет, а да су Аустријанци то записали а ови су морало стварно то да прихвате за презимена. Слично прича постоји да су Срби из Војводине често на пописима избацивали ић (можда су били приморани) и да су тако настала она презимена код Срба из Војводине које се завршавају на ов или ин.  Колико је ово за личка и војвођанска презимена тачно не знам, нисам се бавио са тим, али то чуо од многих људи. 

Презимена код Срба која нису на ић су доста честа и у Херцеговини, Далмацији и Босанској Крајини али ипак су ређа него у Лици, заправо могу се наћи у читавом динарском појасу, мислим да је главни разлог томе то што су у динарском појасу надимци често прелазили у презимена. Добар пример за то је род Николе Тесле. Они су се некад презивали Драганић, један Теслин предак је имао криве зубе као алатка тесла ("тесласте зубе") па су га прозвали  Тесла, што је касније прешло у презиме. 
Највише презимена са ић међу Србима има у Србији јужно од Саве и Дунава, међутим у Србији (изузев Војводине) презимена су се усталила тек средином 19-ог века, а до тад су била изведена о очевог имена. Михаило Обреновић је донео одлуку да презимена морају усталити. Људима из уже Србије чињеница да су презимена формирана тек средином 19-ог века је отежавало праћење порекла дубље у прошлост због тога што су се пре средине 19-ог века презимена мењала у свакој генерацији, захваљујући генетици то је сад превазиђено.
За Крајину сам и ја чуо те приче али не знам колико то може да буде тачно.У Млетачким катастрима Далмације рецимо 1709.године доста породица има већ формирано презиме које је задржало и стотинама година након пописа.Што се Баната тиче мислим да то да су презимена на ов,ин наметнута од стране аустријске управе није тачно јер сам имао прилику да гледам Катастре за Црепају и Долово од 1799.године па до почетка 20.века и могу да кажем да је доста породица имало презимена са наставком ић,док у црквеним православним књигама које су у то време вођене они су уписани под наставком ов/ев.Што се тиче топонимских презимена ту је ствар другачија.Баш данас сам у пописима 12.банатске регименте са линка који је генијалан члан форума поставио нашао свог аскурђела у попису  компаније Ковачице 1789.године и означен је под презименом Панчевачки,док је у црквеним књигама ситуација другачија и за време свог живота а то је до 1827.године уписиван је увек под презименом Панчевац.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Лика и Личани
« Одговор #71 послато: Јануар 09, 2018, 07:46:18 поподне »
Ја мислим да је главни разлог тај што у време када су се Срби у збеговима насељавали у 17. и 18 в. нису тада имали то "ић" као наставак свог презимена, можда понеко и јесте али већина вероватно није. Када је Обреновић увео обавезу сталног презимена са наставком "ић" то није обухватило Србе "пречане" јер су живели под аустријском царевином, а њиховим  политичким интересима свакако није ишло у прилог нити би дозволили да се по истом принципу уводи правило и за Србе који су тамо живели. Поготово што је увођење тога сматрано као утицај њиховог највећег такмаца Руске царевине.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Лика и Личани
« Одговор #72 послато: Јануар 09, 2018, 10:55:31 поподне »
Ја мислим да је главни разлог тај што у време када су се Срби у збеговима насељавали у 17. и 18 в. нису тада имали то "ић" као наставак свог презимена, можда понеко и јесте али већина вероватно није. Када је Обреновић увео обавезу сталног презимена са наставком "ић" то није обухватило Србе "пречане" јер су живели под аустријском царевином, а њиховим  политичким интересима свакако није ишло у прилог нити би дозволили да се по истом принципу уводи правило и за Србе који су тамо живели. Поготово што је увођење тога сматрано као утицај њиховог највећег такмаца Руске царевине.
То си у праву,то знам јер сам неке претке нашао да су имали 2 имена уместо презимена( рецимо породица Вукосављев-Милојкови из Долова добили презиме и шпицнаме по Милојку Вукосаву граничару из Плочица).Кажу да су ти наставци са ов и ев трагови најстаријег српског становништва у Војводини(и пре Велике Сеобе),док се генерално може рећи да су презимена углавном доста стара па и раме уз раме са крајишким презименима по старини(250-300 година минимум).Ипак она су доста била подложна промени а мени се чини да је и велики утицај цркве био(у зависности ко је био парох разичито је уписивао презимена).Због учесталих промена(од Стојковића до Стојкова или презимена неретко по личним особинама) Аустрија је 1817.године чини ми се донела одлуку да презимена која су породице имале у том тренутку буду дефинитивна због војних обвезника..мада ми се чини да то није баш увек поштовано.Још један битан фактор који је утицао на опстанак таквих презимена је менталитет самог српског народа у Војводини.Дал смо сви такви пркосни,поносни,плаховити(неки пут и благо сујетни) без обзира о ком крају је реч или смо те особине понели са територија са којих смо дошли на простор Војводине али истина је да ће један Банаћанин исто као и Црногорац,Херцеговац или Личанин рећи за себе како је он највећи и најбољи Србин тј. како су генерално сви Банаћани у предности у односу на друге наше сународнике.Због тога су се дешавале ситуације да када један староседеоц промени презиме он бива исмеван и одбачен од своје средине а неретко се цела ситуација завршавала насиљем.Пример је један од чланова породице Лујански која важи за стару панчевачку породицу,који се одлучио да презиме промени на Лујановић како би било српскије што је наишло на општу осуду од стране остатка породице али и сународника.Цела та прича о Банаћанима као мирним ,тихим ,повученим и успореним људима ми се чини пренапумпаном и нетачном,макар у јужнијим ,некада милитарним крајевима Баната.
« Последња измена: Јануар 09, 2018, 10:58:09 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #73 послато: Јануар 27, 2018, 02:55:20 поподне »
Национални састав општине Доњи Лапац на пописима 1961, 1971, 1981 и 1991. године.


Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Лика и Личани
« Одговор #74 послато: Јануар 27, 2018, 03:52:45 поподне »
Национални састав општине Доњи Лапац на пописима 1961, 1971, 1981 и 1991. године.




У време пописа 1961. постојала је општина Срб, тако да им нису упоредиви подаци са каснијим пописима.

1961. године, у границама општине Доњи Лапац из каснијих пописа, било је 10.727 становника, од којих 10.255 Срба и 274 Хрвата.

Број становника Лике (све личке општине без Карлобага) на основу резултата пописа 1857-1991.


1857   157.471
1869   168.319
1880   155.090
1890   172.063
1900   189.479
1910   183.746
1921   181.121
1931   176.695
1948   128.976
1953   124.067
1961   117.124
1971   105.457
1981   89.144
1991   82.883

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #75 послато: Јануар 28, 2018, 01:42:53 пре подне »
Број становника Лике (све личке општине без Карлобага) на основу резултата пописа 1857-1991.


1857   157.471
1869   168.319
1880   155.090
1890   172.063
1900   189.479
1910   183.746
1921   181.121
1931   176.695
1948   128.976
1953   124.067
1961   117.124
1971   105.457
1981   89.144
1991   82.883

Имаш ли податке колики је био удео Срба а колики Хрвата на овим пописима?

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Лика и Личани
« Одговор #76 послато: Јануар 28, 2018, 12:22:44 поподне »
Требало бих да гледам сваки попис посебно.

Ове упоредне податке о укупном броју становника на пописима 1857-2001 нашао сам овде:
https://www.dzs.hr/App/PXWeb/PXWebHrv/Menu.aspx?px_tableid=Tabela4_15.px&px_path=&px_language=hr&px_db=Naselja+i+stanovni%u0161tvo+Republike+Hrvatske&rxid=fc9d580f-2229-4982-a72c-cdd3e96307d3

Е сад, питање је колико су ти загребачки подаци поуздани.   :-\

Ту су подаци за сва насеља и данашње општине.

За целу Лику по општинама у данашњим границама то изгледа овако:



Онда сам нашао овај наш попис 1931.
https://www.scribd.com/document/80583599/Popis-1931

Сабрао сам податке за тадашње срезове Бриње, Доњи Лапац, Госпић (без Карлобага), Грачац, Оточац, Перушић, Удбина, Кореница, и из среза Бихаћ тадашњу општину Личко Петрово Село која је тада припадала Бихаћу.

Укупно 178.200 становника, од тога 99.051 Срба. Апсолутна већина 55,6%.



Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #77 послато: Јануар 30, 2018, 08:11:15 поподне »
Интересантне карте.




« Последња измена: Јануар 30, 2018, 08:13:20 поподне Свевлад »

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Лика и Личани
« Одговор #78 послато: Јануар 31, 2018, 12:01:39 пре подне »
Сјајне мапе, ако имате објавите и остале општине РСК.
бити Србин је светиња

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Лика и Личани
« Одговор #79 послато: Јануар 31, 2018, 12:26:27 пре подне »
Географска карта целе Републике Српске Крајине

http://www.krajinaforce.com/slike/karta_rsk.jpg

« Последња измена: Јануар 31, 2018, 09:30:00 пре подне НиколаВук »