Аутор Тема: Јагодићи, Куриџе, Јарићи...  (Прочитано 15593 пута)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Јагодићи, Куриџе, Јарићи...
« Одговор #20 послато: Септембар 30, 2015, 10:49:50 пре подне »

Мислим да неби требало одбацити Јарослав као крајну ономастичку опцију, поготову сада потврђеним резултатом К. Јарића, и вашим узајамним сродством од пре 1000г. Мислим да ту има нешто, неверујем да сте обоје добили презиме по малом јарету. Јарослав је и сада често име у Пољској, а и као топоним у југоисточној Пољској је распострањен. И син Св. Владимира Кијевског се звао Јарослав.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Кристијан Јарић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Јагодићи, Куриџе, Јарићи...
« Одговор #21 послато: Септембар 30, 2015, 10:00:28 поподне »
Ево и мене напокон да се прикључим форуму и дискусији,
Ја сам Кристијан Крстан Јарић рођен у Минхену, Немачка а тренутно живим у селу Бешка надомак градића Инђија. Мој деда Стјепан рођен је у Никшићу, као и његов брат који је нажалост преминуо када је био мали од болести(Тачан узрок није познат). Обојица браћа Јарића остају без оца и мајке, те као сирочиће узимају их пријатељи и кумови, Вучковићи и Јеловци. Вучковићи су преузели мог деда Стјепана и одгајали, такођер Вучковићи славе св.Ђорђа и отуд је вероватно наслеђе мог деде,а и присуство мале славе коју исто обележавамо а то је св.Никола која је сигурно симбол свих Јарића, јер их 90% славе. Вучковићи и Јеловци су Херцеговци, који су тада били разбацани по местима Требиње, Невесиње и Гацко, тако да је кретање мог деде било и тим крајевима заједно са тим породицама. По казивању кумова било је још породица са презименом Јарић у Никшићу и околини, али се услед немаштине расељавају у правцу Далмације и Босне, то је оквирни период од 1900 па надаље, па онда следе ратови.... По казивању деде на планини пиви у Црној Гори било је село Јарићи још и пре него што је рођен у Никшићу, али да су становници отишли одавно са те планине даље(наводно било је пуно женске чељади а мушких јако мало) те се домаћинства осипала и замирала. Ја сам се трудио да покушам да нађем неке информације о том селу и доста времена утрошио и нисам наилазио на ништа конкретно, до добијања информације од другара из Београда који се бави изучавањем Топономијом планина и казао ми је да је начуо нешто што би личило да заиста постоји неко село које се зове Јарић на Пивсокој планини, али није био сигуран из ког извора. На крају смо успели да сазнамо где је то начуо у питању је аутор Радојка Цицмил Реметић, која је урадила Топономију Пивске планине и напослетку аутор је рођен у тим крајевима и детаљно дефинисао све што има везе са том планином и селима која се тамо налазе. Ево копија дела де се помиње: FITOTOPONIMI I ZOOTOPONIMI U TOPONOMASTIČKIM RADOVIMA RADOJKE  CICMIL-REMETIĆ*
Bor (kao: Crnobor) – veće brdo na kome danas nema šume, sve je golo. Selo Jarići. Pivska planina (s. 304).

  По усменом казању говори се да смо од Васојевића, али сад се види да нисмо, пре изгледа да смо се кретали заједно са њима на одређеним просторима и тако завршили ту где смо сада.

Ван мреже Жељко Јарић

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 108
  • R-BY68536 | карпатско-далматински
    • LinkedIn
Одг: Јагодићи, Куриџе, Јарићи...
« Одговор #22 послато: Октобар 01, 2015, 08:58:26 пре подне »
Ево и мене напокон да се прикључим форуму и дискусији,
Ја сам Кристијан Крстан Јарић рођен у Минхену,
Добродошао Кристијане и хвала на разјашњењу. 

Оно што је у овој причи сасвим ново и битно за мене је претпоставка да је твој деда у ствари преузео славу од породице која га је подигла док је слава његових родитеља и предака била, ако сам добро схватио, Св. Никола (што се уклапа са осталим Јарићима).
Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи

Ван мреже Кристијан Јарић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Јагодићи, Куриџе, Јарићи...
« Одговор #23 послато: Октобар 18, 2015, 08:32:45 поподне »
Ево мене још са неким информацијама, наравно добијених копањем по разним архивама и од пријатеља. Такођер одговор за Жељка да су моји преци славили св. Николу потврђују кумови, али сплет околности довело је до узимања славе св.Ђорђа али и  да се  обележава св.Никола до данас остаје.
Ево још неких трагова о Јарићима из Црне горе, налази се у делу аутора Ротковић Радослав - одакле су дошли преци црногораца, у том делу се помиње следеће: 244. Jarici, Jaryz 1300 (I: 62) - Jarići, stanovnici sela Jare u Plavskoj župi 1330. godine.
По резултату испада да смо јако далеки рођаци, а  временом ће ваљда још неко да се тестира па да увидимо неку бар блиску сродност, али битно је да смо што се каже словенска крв. Време ће показати, бар се надам .Поздрав

Ван мреже Кристијан Јарић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Јагодићи, Куриџе, Јарићи...
« Одговор #24 послато: Октобар 18, 2015, 08:57:07 поподне »
Ево још неких интересантних података:
Под­руч­је да­на­шње оп­шти­не Плав је ма­ње од под­руч­ја Плав­ске жу­пе ко­ја је при­па­да­ла Де­чан­ском вла­сте­лин­ству о че­му свје­до­че Де­чан­ске хри­со­ву­ље, да­ров­ни­це срп­ских сред­њо­вје­ков­них вла­да­ра, и дру­ги исто­риј­ски по­да­ци. Из до­ба Не­ма­њи­ћа пр­ви ма­на­стир по пре­да­њу и не­ко­ли­ко за­пи­са на­пи­са­них на осно­ву пре­да­ња ко­ја су са­чу­ва­на до да­на­шњих да­на на­пра­вљен је око 1250. го­ди­не и ње­го­ви оста­ци – зи­ди­не, са­чу­ва­ни су до по­ло­ви­не два­де­се­тог ви­је­ка у се­лу До­љи код Гу­си­ња.
О раз­ви­је­ном цр­кве­ном жи­во­ту го­во­ре то­по­ни­ми и хи­дро­ни­ми ве­за­ни за име срп­ског про­све­ти­те­ља и све­ти­те­ља Све­тог Са­ве из све­то­род­не ло­зе Не­ма­њи­ћа: Са­ви­на во­да у До­љи код Гу­си­ња, Са­ви­ни из­во­ри у Гу­си­њу, Са­ви­но ка­ме­ње у се­лу Ја­ре не­да­ле­ко од Пла­ва, Са­ви­не сто­пе у Гор­њој Ржа­ни­ци, Са­ви­на че­сма на гра­ни­ци ата­ра се­ла Ма­шни­ца и Гор­ња Ржа­ни­ца...
Сва богатства хришћанске културе  и православља бива по­ру­шено  по ула­ску Ту­ра­ка у Пла­во-гу­сињ­ски крај 1455.год тако да на тим местима остали су само трагови у виду рушевина и по који симболични споменик....

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Јагодићи, Куриџе, Јарићи...
« Одговор #25 послато: Октобар 20, 2015, 01:00:08 поподне »
У Плаву/Гусињу постоји староседелачка муслиманска породица Јаровић
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Жељко Јарић

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 108
  • R-BY68536 | карпатско-далматински
    • LinkedIn
Одг: Јагодићи, Куриџе, Јарићи...
« Одговор #26 послато: Октобар 21, 2015, 07:04:49 пре подне »
Ево још неких трагова о Јарићима из Црне горе, налази се у делу аутора Ротковић Радослав - одакле су дошли преци црногораца, у том делу се помиње следеће: 244. Jarici, Jaryz 1300 (I: 62) - Jarići, stanovnici sela Jare u Plavskoj župi 1330. godine.


Хвала Кристијане на врло корисним новим подацима, за мене искрено чак и узбудљивим. У ком се тачно делу / раду Радослава Ротковића ово наводи? Има ли га у дигиталном облику на интернету? Такође сам заинтересован за пре поменуте радове Радојке Цицмил-Реметић.
Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи

Ван мреже Жељко Јарић

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 108
  • R-BY68536 | карпатско-далматински
    • LinkedIn
Одг: Јагодићи, Куриџе, Јарићи...
« Одговор #27 послато: Октобар 21, 2015, 07:14:08 пре подне »
У Плаву/Гусињу постоји староседелачка муслиманска породица Јаровић


Ово сасвим сигурно није случајно. Било би одлично када би неко из породице Јаровић могао да се тестира, спреман сам да финансирам али тренутно нисам у могућности да организујем. Има ли неко идеју како то учинити? Има ли неко рода тамо или редовно одлази? Хвала.
Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи

Ван мреже Жељко Јарић

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 108
  • R-BY68536 | карпатско-далматински
    • LinkedIn
Одг: Јагодићи, Куриџе, Јарићи...
« Одговор #28 послато: Октобар 21, 2015, 07:19:20 пре подне »
По резултату испада да смо јако далеки рођаци


Мене заправо интересује колико далеки, тј. процена неког од стручњака на Пореклу када је могао живети наш заједнички предак (од - до). Мени се (лаички) чини да је то било јако давно, пре бар 1000 година...
Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Јагодићи, Куриџе, Јарићи...
« Одговор #29 послато: Децембар 07, 2015, 01:07:06 поподне »
Помен кнеза Јарића (comes Yarich)   јануара 1371 у Бротњу са кнезом Хума Нелипчом Рубчићем и осталих великаша - Масловића и Нимичића. стр. 84

Mladen Ancic; Registri Zadarskoga i Splitskog kaptola(Registra Medievali Capitulorum Iadre et Spalatи, vol.5. Zagreb 2014

http://www.academia.edu/18535947/Registra_Medievalia_Capitulorum_Iadre_et_Spalati_vol._5_Fontes_20_Zagreb_2014
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Жељко Јарић

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 108
  • R-BY68536 | карпатско-далматински
    • LinkedIn
Одг: Јагодићи, Куриџе, Јарићи...
« Одговор #30 послато: Децембар 09, 2015, 10:17:44 пре подне »
Помен кнеза Јарића (comes Yarich)   јануара 1371 у Бротњу са кнезом Хума Нелипчом Рубчићем и осталих великаша - Масловића и Нимичића. стр. 84

Mladen Ancic; Registri Zadarskoga i Splitskog kaptola(Registra Medievali Capitulorum Iadre et Spalatи, vol.5. Zagreb 2014

http://www.academia.edu/18535947/Registra_Medievalia_Capitulorum_Iadre_et_Spalati_vol._5_Fontes_20_Zagreb_2014


Хвала Сол, ово је дакле досада најстарији документ (макар мени познат) у коме се помиње презиме Јарић.


Међутим, пре бих рекао да је овај кнез од Лапчана из Васке (десна страна реке Лике, територија данашњих села Вукелић и Горњи Косињ), дакле од племићке и католичке породице а не од мојих. За сада нема баш никаквог разлога претпостављати да смо род али би тестирање неког од хрватских Јарића који се сматрају потомцима ових доста помогло. Колико се сећам недавно сам замолио Јовицу да када буде у могућности употреби своје "хрватске везе" неби ли дошли до већ расположивих резултата ако их има или некако организовали тестирање . Спреман сам да финансирам део, претпостављам да би већ 37 маркера било сасвим довољно за потврду или одбацивање блиске сродности.


Географска блискост је прилично велика (око 80 км од Косиња до Зрмање), мећутим генетска блискост мојих Јарића и Јагодића је таква да би било логичније ићи тим путем.
Али ко зна...
Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Јагодићи, Куриџе, Јарићи...
« Одговор #31 послато: Децембар 26, 2015, 12:41:19 пре подне »
Жељко Јарић негде раније помену како нема племенитих Јарића, па да то испавимо, ево једне такве породице пореклом из Брода. Следи навод из Зборника племства Виктора Дуишина, који је од недавно доступан на стотињак страна за два слова из средине азбуке. А ова тема има баш срећу да уапдне у та слова. :)

Цитат
ЈАРИЋ

Племство (аустр.) с придјевком „од Бродберга“ подијељено г. 1797. Стјепану Ј., бродском грађанину, трговцу и градоначелнику.
Овој породици припадали су: Петар пл. Ј. Б. кап. II. кл. 53. пук (МШ. 1830), Стјепан, пл. Ј. Б., професор загребачке учитељске школе. Данас живи син професора Стјепана, Мук де Јарић, оперни пјевач, бивши члан хрв. нар. казалишта у Загребу, сада у Њујорку.

Што се тиче Јагодића, ево шта тачно и за њих Дуишин каже, након што смо видели само онај кратки текст од Атлагића.

Цитат
ЈАГОДИЋ

Одличнa српскa породицa, стaрином из Ливнa у Босни. Презиме Јaгодић нaстaло је по удовици Јaгоди из XVII. в. Онa је остaлa 11 синовa, од којих су се петорицa иселили у рaзнa мјестa, a нaјмлaђи син Брaнко истaкнуо се кaо српски војводa. (Од његa потјече српски јунaк кaп. Брaнко Ј. +1912.).

Потомство II. Гјуре, III. Јовaнa и IV. Михaјлa, стaрије брaће војв. Брaнкa, доселило се у Слaвонију, односно Војводину и ту су добили у три нaврaтa три посебне уг. племићке повеље. По стaрести тих повељa дијели се овa порцдицa у Ј. I., Ј. II. и Ј. IIII.

ЈАГОДИЋ I. Од Гјуре, II. синa Јaгоде, потекли су брaћa Фрaњо и Гјуро (син овогa тaкођер Гјуро), који су били прешли нa кaтоличку вјеру и њимa је подијељено плем. и грбовницa (уг.) 4. III. 1714. (I-P. KK.).

Многи члaнови ове породице живе у Хрвaтској, Слaвонији, Угaрској и Њемaчкој.

ЈАГОДИЋ II. Од Михaјлa, IV. синa Јaгоде, потекaо је у другом или трећем кољену кaп. Елек (Алексa). Њему, жени му Розaлији* Бернáрд и ђеци им Михaјлу, Фрaњи, Елеку и Јосипу подијељено је племство и гробвницa (уг.) 24. X. 1806. (I-P. KK.).

Кaп. Елек истaкнуо се у грaничaрској пук. бaр. Дaвидовићa у нaполеонским рaтовимa. Овој породици, нaводно, припaдa свеуч. професор Ј. у Бечу.

ЈАГОДИЋ III. КЕРЊАЧКИ.

Од Јовaнa војводе Ј., Црног, III. синa Јaгоде, (* у Ливну + у Вршцу), који се доселио у Вршaц, истaкнуо се у борбaмa против Турaкa и био велики кнез у Вршу до год. 1710., потј. син Пaвле (* у Ливну + у Пaвлишу). Он се нaселио и зaједно сa других 16 породицa основaо нaсеобину крaј Вршцa, по њему послије прозвaну Пaвлиш: Петaр, (*1730. у Пaвлишу + 1795. у Пaнчеву) велики кнез: Спaсоје (*1762. у Пaвлису + 1845. у Пaнчеву), велепосједнику у Крњaчи и пaнчевaчом трговцу, подијељено је плем. и грбовницa (уг.) с придјевком »Керњaчки« (de Kernecsa) 17. IX. 1824. (I-P. KK. и ориг. повељa код породице).

Овaј Спaсоје је зa вријеме српског устaнкa опскрбљивaо житом и живежом устaше, осим тогa истaкнуо се кaо српски културни рaдник и меценa српских умјетникa.

Од Спaсојa пл. Ј. К. и I. ж. Милице * Суботица (+ 1789. у Пaнчеву): I. Јовaн (*1788.) (родословље слиједи), a од II. ж. Рокше * Живaнов, кћери Јaковa: II Петaр (*1800.) (родословље слиједи), III. Еуфемијa (*1805.—1850.) у. зa кaп. Кезaнa, IV. Рaкилa (*1810.—+1849.), м. Гјуро II. Теодор де Пестyере, од којих потјечу по тaнкој лози бaр. Родићо, (кaо и II. ж. Богумилa пл. Ј.), бaр. Јовaновићи и гроф Гелдем-Егмонд, те гроф Монтефорте и вит. Виенер; V. Пaвле (*1812.—+1895.), кр. сaвјетник и подвојводa у срп. Војводини г. 1853., ж. Дрaгa * пл. Лaзaревић де Средиште: 1. Мaријa (*1842.—+1918.) м. Густaв гроф Веттер вон дер Лилие (од којих Мелaнијa м. Ф. пл. Елтз: Луизa гроф Ензенберг), 2. Пaулa (*1843.—1895.) м. подмaршaл Ф. Мaтес, 3. Петaр (*1845.—1917.), 4. Хеленa (*1847.) у. зa пруског мaјорa Путзa и 5. Алексaндaр (*1848.—11918.), мaјор у уг. гaрди, (МС. Рaнглист 1899.) ж. Вилмa * гроф. Вaсс, истaкнути сликaр.

Од спом. I. Јовaнa (*1788.—1842.) суцa, и ж. Еуфемије * Милић-Лукић (1867.): 1. Костa (*1817.-1877.) ж. Рузa * пл. Петровић Чудaновечкa: Јовaн (*1851.-1919.) ж. Стефaнијa * пл. Јовaновић Погaњетскa (1920.): Гaбријелa (*1881.) м. ФЗМ. Мaкс, пл. Чичерић Бaчaнски, 2. Алекс. (*1832.—+1918.) ж. Олгa * пл. Деспенић од Комориштa: Јовaнкa (*1873.) живи у Пaнчеву.

Од спом. II. Петрa (*1800.—+1867.) ц. и к. сaвјетникa, др. прaвa, поджупaнa крaш. жуп. и послaникa нa српској нaр. скупштини у Ср. Кaрловцимa и I. ж. Кaтинке Стојaновић: 1. +Емилијa, м. Стевaн Поповић и 2. Пaулa м. Бéлa гф. Кеглевић Бужински; II. ж. Лидијa * пл. Мaдaрaш-Сабо: 3. Богумил (*1865.— 1926.), који се много бaвио књижевношћу и умјетношцу и којем је било потврђено племство и придјевaк »од Керњaче« 11. I. 1897. (KB. MN. и ориг. повељa), I. ж. Аурелијa * пч. Алмaсy де Зaдäњи: 1.Велимир, (*1880.—+1921) чaсник 6. дрaгон. пук. a.-у. војске и сликaр, 2. Јовaн (*1888.) (родословље слиједи) и II. ж. Кaтинкa * бaр. Родић, којa живи у Вршцу, Бaнaт.

Спорн. 2. Јовaн (*1888.) дипи. инг. aгр. и дипл. јур. живи у Конaку (Војводинa), много се бaви истрaживaњем генеaлогијa војвођaнских породицa, собито српских, пa сурaђује и у овом Зборнику. Истaкнути је културни рaдник, писaц економских рaспрaвa и оргaнизaтор и пропaгaтор зaдругaрствa у Војводини, I. ж. Мaријa * Моровичaн (рaзведенa): 1. Ксенијa, II. ж. Тaтјaнa * пк. Мензингер од Преyсентхaлa (одвјетaк плем. породице из Гaлиције): 2. Роксaндa.



Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Јагодићи, Куриџе, Јарићи...
« Одговор #32 послато: Јануар 01, 2016, 04:26:13 поподне »
JÁGODICS ISTVÁN (Јагодич Иштван / Стипан Јагодић) - католички свештеник који је службовао у Баји, Калочи, Сантову, Душноку, Колуту, Сонти и Сомбору.
Највероватније је био пореклом из ''буњевачког троугла'': Суботица, Баја, Калоча. Уколико би то било тачно, могао би бити изданак Јагодића из Ливна (икавци) или Грахова, који су с Буњевцима доспели у Подунавље.
Јагодића (Jágodics) је у 19. веку још било и у насељу Дозмот, у жупанији Ваш, на самој граници с Аустријом.
http://www.mediafire.com/download/lka1w1azzolp34n/J%C3%A1godics+Istv%C3%A1n.jpg
Икавац

Ван мреже Blazhinho

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Јагодићи, Куриџе, Јарићи...
« Одговор #33 послато: Август 12, 2019, 04:31:47 поподне »
Pozdrav svima,

Da se i ja ukljucim. Od skoro sam u procesu pravljenja porodicnog stabla, pa sam naisao i na forum i sajt Poreklo.rs. Razlog zbog kojeg pisem ovde je taj sto i ja imam pretke koji su se prezivali Jaric, tacnije sa dedine strane (po majci). Ono sto sam do sad uspeo da pronadjem je sledece: deda je iz sela Bara kod Bosanskog Petrovca, a nakon Drugog svetskog rata se preselio u Mladenovac, gde je ziveo do smrti. Po knjizi Petra Radjenovica - "Bjelajsko polje i Bravsko" iz 1925, u selu Bara je bilo dve kuce Jarica, slavili su svetog Nikolu i pise da su dosli iz Drenovca kod Srba u Lici pre 70 godina, sto bi znacilo oko 1855. Sto se perioda pre toga tice, u knjizi "Popis Like i Krbave 1712. godine" Karla Kasera pominje se nekoliko Jarica koji su ziveli na nekoliko mesta blizu Srba, Gracca i Knina, dakle u istoj oblasti, pa verujem da mi je neko od njih direktni predak. Osim dede, znam samo za njegove roditelje (pradedu i prababu), i to samo njihova imena. Ako neko zna nesto vise i moze da mi pomogne oko porodicnog stabla, neka mi se javi.

Hvala unapred.

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Јагодићи, Куриџе, Јарићи...
« Одговор #34 послато: Септембар 04, 2019, 10:43:08 поподне »
Поздрав свим учесницима,
само да мало још замрсим причу о Јагодићима.Наиме моје комшије Ајдери (Рељино село-Гламоч), кажу да су од Јагодића, а предходно станиште је била Клачина код Босанског Грахова.Од тих Јагодића су и Баришићи, поменути Салићи,Миличићи-сви Никољштаци.Некако не иде теза о племству у Ливну из којег би неко одселио на границу ( географску између Далмације и Босанске крајине, као и међудржавну између турске царевине и млетачке државе) која је била крајње непоуздано мјесто за живот-стални упади и пљачке обадвије стране, плус хајдучија , ускоци ...Још да додам да је Клачина планински дио , који  не нуди гостољубљиво окружење , а ни довољан животни простор .Такође то је обрнути смијер кретања и сеоба српских породица , које су из далматинског залеђа мигрирале у западну Босну-преко Преоца (име само говори-преходац, прелаз) и преко Бјељајског поља.

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Јагодићи, Куриџе, Јарићи...
« Одговор #35 послато: Јануар 01, 2020, 09:39:49 поподне »
У књизи Есада Куртовића :"Коњ у средњовјековној Босни" наишао сам на помен Радоја Јагодића који из Дубровника караваном шаље своју робу у Подборач (Горње Подриње), године 1435.

Ван мреже kuridza

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
  • R1a > R-BY149000
Одг: Јагодићи, Куриџе, Јарићи...
« Одговор #36 послато: Мај 06, 2022, 06:35:43 поподне »
Да оживим стару тему, скоро сам се тестирао за српски днк пројекат, видим да сам тренутно једини Куриџа који је тестиран.

Отац ми је рођен у Билишанима, сматрамо да смо ту настањени најмање од Куриџине буне 1704, бар нисам чуо за неко друго порекло, док нисам наишао на сајт https://www.prezime-jagodic.org и теорију да потичемо из Подриња (16. век).

Елем, резултат тестирања је хаплогрупа R1a > R-BY149000, која се поклапа само са једним од шест Јагодића који су тестирани до сада, из Градишке.
Једини је који слави св. Николу од њих, као и ми.