Иначе 1444. се од Бјелопавлића помињу Радосав Димитровић и Радоња Ружић. Вјероватно је Радосав син особе по коме се зове ово село Димитровић из 1485.
Да Радосав Дмитровић је син Митра, који је син "Бјелога Павла". 1444 године Радосав је вјероватно у касним 30им и раним 40им годинама.
1477. на територији Херцеговачког санџака помиње се у дијелу нахије Бјелопавлићи војвода Радосав без имена оца. Могуће да је то управо Радосав Димитровић из 1444. обзиром на титулу "војвода" која је котирала изнад кнеза, то би упућивало и да је старији 1477. 1477. по имену оца нема особа које би били његови синови, док се 1485. у селу Димитровић јавља неколико особа са презименом "Радосалић". Обзиром да се у пљачкама и сличним ситуацијама у Дубровачком архиву тада поименице највише помињу главни људи у неком катуну/племену вјероватно је ова особа била мећу главним Бјелопавлићима тада, ако не и главни.
Дио нахије који се помиње је вјероватно ван граница земље Ивана Црнојевића. Овај дио нахије Бјелопавлића који је пописан признаје турску власт, док дио нахије који је признаје бласт Ивана Црнојевића није пописан. Пописан је тек 1485 године. На основу поређења пописа 1477 и 1485 може се видјети да има доста имена у Вржегрмцима који се поклапају између ова два пописа, тако да је попис из 1477 вјероватно стање које је затечено на том подручију те године.
Но, ако се вратимо 3 године у назад, и обрати пажња да је Ђорђо Мерула у опису опсаде Скадра 1474 забиљежио:
"Secondly, a treacherous vojvode, to save his possessions, took a bribe and did not give our men the support they needed. "
А Ђурђев од Бјелопавлића преузео причу:
Треба још додати да предаље зна да је Раслав Бубин признао
турску власт. Он је - према предаљу - прешао у Вражегрмце
из Мартинића. Наводно се он оженио ћерком Ивана Црнојевиhа.
Наишли су већ били и Турци. Некакав бег Соколовић из
Босне побратими се са Раславом и затражи од њега земље колико
може покрити волујска кожа. Тако је тај бег посео село Добро
Поље поред Зете. Због тога је Иван Црнојевић пошао против њега
и уништио му кућу и породицу, а оставио само жену у другом
стаљу која је имала касније два сина.
А зна се да је Иван Црнојевић дао ћерку војводи влашком Радулу, и да је Радул/Радослав/Раслав војвода пописан 1477 године, који је прије женидбе задавао муке Ивану Црнојевићу упадајући му у посједе, те му је Иван да га придобије дао шћер. О некаквом бегу Соколовићу треба погледати џемат сина Николина сина Павлова. Наиме дукађински војвода Павле, који је био католик, имаше сина Николу, који имаше сина Прогона кога Турци узеше док је био дијете је 1477 године већ стасао и у роду своме који се након пропале опсаде Скадра 1474 са братствима извукаоа у околину Бјелопавлића, у којима је већ 70ак година живјела ближа родбина Димитријева. Имали су на тај начин тампон зону између земље Црнојевића и Вржегрмаца. Ко познаје конфигурацију тог терена зна о чему причам. 1478 године Турци узимају Скадар. Доста фамилија, међу њима и Иван Црнојевић са својом бјежи у Италију. Али се након пар година враћа, и прави удар који је народ записао. АКо се упореди број пописаних у области Вржегрмаца 1477 и 1485, када су Турци повратили власт, види се да је број пописаних спао са 200 на 29. Исто обратити пажњу да 1477 харач није купњен, нити је описано гдје је та дружина издизала стоку. Просто зато што је то била војна формација, на тактичком положају. Али 1485 године је пописан Радуле Богданов у Вржегрмцима, тако да је тај удар вјероватно преживо. Могло би се писати о овим претпоставкама још, али ово је један низ хронолошких радњи од 1474 до 1485 године у области Вржегрмаца, који показује могућ правац кретања групе из правца Скадра, и идентификује двојицу вођа Раслава Богдановог, и Ахмеда Николиног. А и предање јасно пише да се ради о побратимству. Али то је неки дио приче који се односи на релацију имеђу Бјелопавлића Бубића и Дукађиновића. А титула војводе влашког је насљедна, јер му је ђед Стефан био војвода влашки у Фарсали и Домокосу.
Зор, да ти одговоим на цитат... На основу горе изложеног не бих рекао да је Радослав Димитрије био војвода у Вржегрмцима. Његови посједи су били у оквиру земље Црнојевића, а он је био превише стар и не толико моћан да ратује под Скадром, жени се са одивом Црнојевићком, и братими са амбициозним и лукавим Ахмедом. Да су неколицина Радосалића из села Дмитровић синови Радослава Димитријевог, то је тачно.
