ДНК порекло > Историја и генетика

Славонија- поријекло становништва

(1/15) > >>

Amicus:

--- Цитат: Синиша Јерковић  Фебруар 02, 2017, 07:47:32 поподне ---Оно што и мени лично остаје загонетка јесте словенско становништво Доње Славоније и Срема које је у суштини штокавско, али се политички налазило изван српских државних творевина Србије и Босне.
--- Крај цитата ---

У ком смислу загонетка, Синиша?

Nebo:
Па, политичке границе се не морају подударати са језиком или наречјем који становништво говори.

Данашње становништво Доње Славоније и Срема је потомство Срба досељених од 16. века на даље из правца Србије и Босне, мањим делом и Херцеговине и ЦГ.

Који је био језик којим је говорило раније, предтурско словенско становништво,...? Хммм, ово становништво је било у великој мери мађаризовано, барем у Славонији. Срем је источним делом био насељен и Србима и у средњем веку (нпр. Свети Арсеније Сремац). 

Дробњак:

--- Цитат: Nebo  Април 04, 2017, 09:24:58 пре подне ---Па, политичке границе се не морају подударати са језиком или наречјем који становништво говори.

Данашње становништво Доње Славоније и Срема је потомство Срба досељених од 16. века на даље из правца Србије и Босне, мањим делом и Херцеговине и ЦГ.

Који је био језик којим је говорило раније, предтурско словенско становништво,...? Хммм, ово становништво је било у великој мери мађаризовано, барем у Славонији. Срем је источним делом био насељен и Србима и у средњем веку (нпр. Свети Арсеније Сремац).

--- Крај цитата ---
Мислим да је данашње становништво махом досељено у 18. веку. Становништво које је живело у Славонији у 16. веку се за време Османске власти постепено померало на запад, како католици, тако и православци. Иначе Славонија је била јако слабо насељена у периоду интезивних ратова између Османског Царства и Хабсбуршке Монархије. У 18. веку готово читава Славонија и западни део Срема били су, условно речено, пусти и њихово насељавање почиње након 1699. Као што Небо рече углавном из Босне и Србије. Неке сегменте насељавања Славоније и Срема регулишу Карлови урбари. Насељавање су плански спроводили Језуити, који су се углавном старали о насељавању римокатоличког становништва из Босне, онда граничарске власти и представници Коморе. Мени је лично занимљиво да су Карлови урбари поред немачког штампани и на другим језицима који су се говорили на ново освојеним територијама. За Славонију и Срем штампани су на тзв. Словинском језику. То је штокавско наречје икавског изговора, а писано је латиницом. Не знам да ли је тада можда то био доминатан дијалекат у Славонији.

Синиша Јерковић:

--- Цитат: Amicus  Април 03, 2017, 11:42:35 поподне ---У ком смислу загонетка, Синиша?

--- Крај цитата ---

Загонетка у смислу везе са осталом штокавском популацијом, генетским одређењем и сл.

Овдје прије свега мислим на католичке славонске штокавце, познатије као Шокце. Неки хрватски научници (као лингвиста Лисац) покушавају да их смјесте у некакву шћакавицу, која као није исто што и српска штокавица. С друге стране, неких мјешања са кајкавцима у контактној зони је свакако било, али нико не спори да је подручје Славоније одвајкада штокавско.

Такође, давно је уочена веза између средњебосанских староштокавских говора и шокачких славонских, такође староштокавских дијалеката, а и миграционе струје католичког становништва су ишле управо са подручја Босне и Усоре према Славонији.

Оно што је мени падало на памет јесте могућност постојања једне посебности унутар штокавског подручја, који би обухватао становништво средње Босне, Усоре и Славоније (овдје свакако не рачунам кајкавску Горњу Славонију). То становништво иако добрим дијелом католичко, касније и муслиманско, као да има и неке специфичне етнографске одлике, које прилично одударају од херцеговачке струје, било да се ради о западно- или источнохерцеговачкој.

Повећани проценти хаплогрупе R1a међу муслиманима Зенице и Тузле, упућују у том правцу да је унутар штокавског I2-PH908 мора, постајала и могућа R1a оаза, која је могла имати неку своју праплеменску R1a основу, управо на подручју средње Босне, Усоре и Славоније.

Проблем са Славонијом је што је становништво у њој неколико пута било испретурано и измјешена. Не треба заборавити досељавање Личана у 18. вијеку и буњевачких и православних, па и касније сеобе.

Што се Срба у Славонији тиче, ствар је ту прилично јасна, бар језички, а рекао бих и по поријеклу, све су то источнохерцеговачки ијекавци.

Amicus:
Моја нека запажања јесу да се Шокци покушавају прогласити аутохтоним славоснким становништвом, а да је то заправо становништво досељено са простора Босне, кроз разне периоде... већински данашње је скоро сигурно млађе становништво, јер се популациона слика Славоније битно мењала у турбулентним временима, као што треба имати на уму и ово што Дробњак запази, да је Славонија и иначе била ретко насељена.

Налазио сам неке мађарске карте где су означена пространства под шумама и мочварама у којима нема становништва. Та пространства су надилазила области где је живело становништво Славоније. А данас је та слика битно другачија, то је тако можда још од ослобођења Славоније од Турака, када су искрчене шуме, исушене мочваре, тј. изграђени канали, итд.

Под Славонијом ту подразумевам постосманску Славонију без Сремске жупаније.

Иначе, увек потенцирајући да се прави разлика између предосманске и постосманске Краљевине Славоније, урадио сам и сам разграничење тих двеју различитих области.



Пре Турака, црвеном линијом оивичени простор је Јужна Угарска, изузев овог малог "ентитета" на крајњем западу, који је припадао предтурској и већински кајкавској Краљевини Славонији. То становништво је до досељавања Хрвата и Срба на те просторе било најсличније словеначком становништву. У бити, то је нека врста Словеније у оно време, иако се у хрватској литератури обавезно везује за Хрватску.

Што се тиче те предосманске Краљевине Славоније, за тај простор интересантно је додуше питање помена Хрвата код Порфирогенита, који се спомињу да се од оних Хрвата који су стигли у Далмацију, један део одвојио и населио и у Илирик и Панонију, што би претпостављам могли бити управо ти доцнији кајкавски простори, између Гвозда и Саве, и северно од Саве до Драве.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна