Аутор Тема: Свети Немањићи  (Прочитано 19545 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #60 послато: Мај 14, 2018, 09:45:56 пре подне »
Наша Црква данас обележава успомену на Светог краља Стефана Уроша Првог, у монаштву преподобног монаха Симеона.


Фреска из Сопоћана, Урош и млади Драгутин


Рођен је око 1220. године, као најмлађи син краља Стефана Првовенчаног и краљице Ане (из млетачке куће Дандоло).

Трећи је син краља Стефана Првовенчаног који је владао Србијом, након своје браће Радослава и Владислава. Кад је, 1241. године, у Србију дошла вест о смрти бугарског цара Јована Асена Другог, таста тадашњег краља Србије Владислава, незадовољна властела је подстакла младог принца Уроша да се побуни против брата и затражи престо. Након краћег грађанског рата, у којем Владислав није имао ничију подршку, Урош преузима власт и 1243. године се званично крунише за краља Србије.

Оженио је принцезу из анжујске династије (италијански огранак) – Јелену. Позната је прича о томе како се Урош старао да угоди својој жени и омогући да јој живот у Србији буде што лепши, па у склопу тога и доношење цвета јоргована из Француске који је засађен свуда по долини Ибра. Са друге стране, Јелена је Урошу родила двојицу синова – Драгутина и Милутина.

За разлику од своје браће, који су се држали у вазалном односу према Византији (Радослав), односно Бугарској (Владислав), Урош је водио самосталну политику у бурним временима обнове Византијског царства, постепеног пропадања бугарске моћи и успона Дубровачке републике. Са Угарском је одржавао варљиве односе, од пријатељских до ратних сукоба. У једном таквом сукобу, којом приликом је Урош са војском хтео да истера Угаре из Мачве, бива заробљен, 1268. године. Током сужањства, Урошу је наметнуто вазалство, као и услов да његов старији син Драгутин ожени угарску принцезу Каталину, те да се установи институт „младог краља“ - престолонаследника, у овом случају Драгутина. Овим је Угарска настојала учврстити свој сизеренски однос према Србији.

Драгутинов брак са угарском принцезом биће кобан по краља Уроша. Наговорен од тазбине, Драгутин је 1275. године затражио од оца половину државе на управу, што је био један од услова наметнутих Урошу током сужањства код краља Беле Четвртог. С обзиром да је Урош ово одлучно одбио, Драгутин добија угарску војну помоћ и у битци код Гацка, у јесен 1276. године, односи победу над Урошевом војском. Након овог догађаја, краљ Урош се повлачи са престола и одлази у Захумље. Тамо се замонашио и упокојио као монах Симеон, 14/1. маја 1277. године. Краљица Јелена је Урошево тело пренела у његову задужбину, Манастир Свете Тројице у Сопоћанима у Рашкој (подигнут око 1260. године), и свечано сахранила.

Мошти Светог краља Уроша се и данас налазе у Сопоћанима.
« Последња измена: Мај 14, 2018, 06:51:05 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #61 послато: Мај 14, 2018, 09:59:18 пре подне »

Манастир Сопоћани

http://manastiriusrbiji.com/manastir-sopocani/


Србија у време владавине краља Уроша доживљава јак привредни напредак. 1240-их година, склањајући се од монголске најезде, велики број саских рудара из Трансилваније склања се у Србију. Захваљујући њима, долази до обимнијег и стручног искоришћавања рудног богатства. Први од значајних рудника где је покренуто ископавање био је Брсково на Тари, а обновљени су и многи стари рудници као што су Трепча, Ново Брдо, Рудник и др. Рударство је поспешило развој трговачких односа, нарочито са Дубровником и Италијом, као и ковање новца. Урош уводи и сталну плаћеничку војску. Колики је био привредни успон Србије у то време види се и по задужбинарству и просветитељском раду, у чему је предњачила краљица Јелена.
« Последња измена: Мај 14, 2018, 10:01:25 пре подне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #62 послато: Мај 14, 2018, 10:58:21 поподне »
Занимљив сусрет Србије и Византије 1269. године, на Урошевом двору:

"Византијски историчар Георгије Пахимер забележио је значајну епизоду о покушају цара Михаила VIII Палеолога да склопи савез с Стефаном Урошем I (1243—1276). Савез, који је требало да запечати удаја Михаилове ћерке Ане за краљевог сина Милутина, пропао је већ на првом кораку, захваљујући обостраном неразумевању, посебно на културном плану"...

(Византијски извори за историју народа Југославије, Том VI, Београд 1986, стр. 22-30)

Даље на:

http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:stefan-uros-i-evnusi
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #63 послато: Мај 19, 2018, 12:09:43 поподне »
Наша Црква данас прославља празник - Пренос моштију Светог Саве.

На данашњи дан (19/6. маја) 1237. године, краљ Владислав је, на предлог архиепископа Арсенија Сремца, пренео мошти свог стрица, првог србског архиепископа равноапостолног просветитеља Срба - Саве, из бугарске царске престонице Трнов (где су почивале више од годину дана) у Србију, где су свечано положене у кивот у Манастиру Милешева.

Мало опширније о томе:

http://www.spc.rs/sr/prenos_spaljivanje_moshtiju_svetog_save

« Последња измена: Мај 19, 2018, 12:26:27 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #64 послато: Јул 05, 2018, 01:40:11 поподне »
Нa данашњи дан (5. јула / 22. јуна), према неким изворима - јучерашњи (4. јула /21. јуна), у манастирском миру упокојила се Света мати Анастасија Србска - Ана Њемањић, жена Стефана Немање и мајка светитеља Саве и Стефана Првовенчаног.
 



О њеном пореклу и животу већ имамо леп чланак Предрага Пузовића („Српско наслеђе“) на Пореклу, па да не понављам већ написано:

https://www.poreklo.rs/2012/09/19/tajanstveno-poreklo-ane-supruge-%c5%beupana-stefana-nemanje/


Њено тело данас почива у Богородичиној цркви Манастира Студеница.




Иначе се њен празник календарски обележава на данашњи датум, али ове године је обележавање (није ми познато зашто) померено на 4. јул.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #65 послато: Април 13, 2019, 09:37:53 поподне »
Пре неколико дана Румунски парламент је усвојио је закон којим је празник Светог Саве постао званичним празником у Румунији.

Празник Светог Саве – званични празник у Румунији

Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан присуствовао је 10. априла 2019. године, на позив румунског Парламента, седници поводом свечаног проглашења празника Светог Саве за званични и посебним законом признати празник у Румунији.



На свечаној седници у великој дворани Парламента говоре су одржали: српски посланик г. Славољуб Аднађ, иначе иницијатор закона о проглашењу празника Светог Саве за званични празник у Румунији, државни секретар за сарадњу са црквама и верским заједницама г. Виктор Опасхи, представници Владе и Парламента пружајући подршку за усвајање закона. Затим су представници свих парламентарних партија, уз пригодно обраћање представника парламентарних група, безрезевно подржали закон којим је празник Светог Саве једногласно изгласан за званични и законом признати празник у Румунији.

У оквиру радне посете Букурешту, Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан посетио је, у пратњи српског посланика у румунском Парлманету г. Славољуба Аднађа и архијерјског заменика протојереја-ставрофора др Маринка Маркова, село Клежан поред Букурешта. Са благословом надлежног епископа Амвросија, у цркви Светих архангела Михаила и Гаврила епископа Лукијана и пратњу дочекали су румунски свештеници: епархијски егзарх архимандрит Михаил Мускариу, игуман манастира Летка, отац Сава Опреану и месни парох протојереј-ставрофор Данијел Кристеа.

Управо у Клежану и околним селима у Влашкој равници, према Дунаву, налазе се задужбине великог српског сина Капетан Мише Михајла Анастасијевића: црква Светих архангела Михаила и Гаврила, Занатска школа - тада највећа у Европи, конак - копија београдског Капетан-Мишиног здања, али нажалост сада само у рушевинама и у сећању потомака Срба који су из Шумадије дошли са Капетан-Мишом, а који и дан-данас усред Влашке говоре и разумеју српски!

У присуству неколико житеља села који још увек разумеју српски, Преосвештени Епископ г. Лукијан и његова пратња били су свечано дочекани у велелепном барокном храму. Домаћини су, у знак пажње, Преосвештеног Епископа и пратњу даривали пригодним поклонима. Владика је истакао значај Капетан-Мише како за српски тако и за румунски народ. Дивећи се портретима ктитора изузетно добро урађеним и очуваним који се налазе изнад западног улаза у цркву, Епископ је приметио да је мајор Михајло Анастасијевић носилац високог одликовања - капетан Дунава, које му је доделила владарска кућа Обреновића. Домаћини су госте увели и у крипту, где је над гробом Капетан-Мише одслужен помен том великом сину српског рода. Преосвећени Владика је захвалио румунским пријатељима на веома топлом дочеку, као и епископу Амврозију, у наду да ће и Клежањ постати још једна спона пријатељства два православна народа у крилу Једне Свете Саборне и Апостолске Мајке Цркве.

Извор: СПЦ.рс



Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #66 послато: Август 10, 2019, 11:16:57 поподне »
Победник овогодишњег „Бизантфеста“, јединог светског онлајн фестивала православног филма, јесте „Трон Светог Саве“ четрнаестогодишњег режисера из Србије Јакова Попова. Филм је посвећен 800-годишњици аутокефалности Српске православне цркве, а млади редитељ урадио га је уз помоћ родитеља и четворо браће и сестара.

<a href="https://www.youtube.com/watch?time_continue=6&amp;v=kMPfiMOruVY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/watch?time_continue=6&amp;v=kMPfiMOruVY</a>

Више о томе: https://rs-lat.sputniknews.com/kultura/201908101120591290-zbog-filma-malog-jakova-ceo-svet-ce-cuti-za-svetog-savu-video/?fbclid=IwAR2RwnlIq2XN52wt0ZQ-C_tnRkOM5fXwrbvcFXCtdJmoGPSDXv4GWqbRXsQ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #67 послато: Октобар 06, 2019, 08:31:27 пре подне »
"Српска православна црква ове године обележава највећи догађај у својој историји - 800 година аутокефалности, а централна прослава у Србији почиње данас светом литургијом у манастиру Жича, а наставиће се наредних дана различитим манифестацијама..."

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3686397/centralna-proslava-jubileja-spc-u-zici.html
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #68 послато: Октобар 29, 2021, 09:50:51 поподне »
Софија - Обележавање 700-годишњице представљења Светог краља Милутина:

<a href="https://www.youtube.com/v/sw-Eb6Yy9UQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/sw-Eb6Yy9UQ</a>

У нашој Цркви, празник посвећен Светом краљу Милутину пада 12. новембра по грегоријанском, односно 30. октобра по јулијанском календару. Велика годишњица.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #69 послато: Новембар 12, 2021, 04:38:04 поподне »
Данас је та велика годишњица и за нашу Цркву, и цео народ србски - седам столећа упокојења Светог краља Милутина.

Да се не понављам, на првој страници ове теме има по нешто о њему и његовом животослову.

Свечана академија биће одржана вечерас у Врању:



http://www.spc.rs/sr/svechana_akademija_sveti_kralj_milutin_sedam_vekova_od_upokojenja

Не знам да ли ће нешто бити (или је било?) у Београду. Око подне, видео сам како се поставља бина и столице за публику испред цркве Светог Марка.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #70 послато: Новембар 13, 2021, 01:51:17 поподне »
Не знам да ли ће нешто бити (или је било?) у Београду. Око подне, видео сам како се поставља бина и столице за публику испред цркве Светог Марка.

Ово је, на жалост, била обична заблуда. Бина испред цркве је постављена за потребе снимања новогодишњег програма  :(
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #71 послато: Децембар 15, 2021, 08:50:03 пре подне »
Још једна велика годишњица - 650 година упокојења Светог цара Уроша.
Црква га прославља данас, мада се може наћи и податак да је дан његовог упокојења 17 / 4. децембар 1371. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #72 послато: Децембар 15, 2021, 06:10:52 поподне »
Још једна велика годишњица - 650 година упокојења Светог цара Уроша.
Црква га прославља данас, мада се може наћи и податак да је дан његовог упокојења 17 / 4. децембар 1371. године.

Иначе да се зна да је умро и да је био сахрањен у НЕРОДИМЉУ 😀 А датум и начин његове смрти је дискутабилан јер га је по традицији убио краљ Вукашин а по званичној историји да је умро природном смрћу.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #73 послато: Децембар 15, 2021, 07:26:45 поподне »
Иначе да се зна да је умро и да је био сахрањен у НЕРОДИМЉУ 😀 А датум и начин његове смрти је дискутабилан јер га је по традицији убио краљ Вукашин а по званичној историји да је умро природном смрћу.

С обзиром да је Маричка битка, у којој је Вукашин погинуо, била крајем септембра 1371. године, а да је Урош умро почетком децембра исте године, јасно је да није могао бити убијен од стране Вукашина.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #74 послато: Децембар 15, 2021, 09:20:51 поподне »
Да, писано је већ о свему томе:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2486.20
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #75 послато: Фебруар 21, 2022, 11:47:19 поподне »
Иначе, мени овај део стабла Немањића, од Вукана до кнегиње Милице, изгледа прилично натегнуто:

Наиме, Вукан који је рођен средином 12. века је чукунђед Милици која је рођена око 1335-те. Уз највећи напор и „штеловање“ година у родослову, ово тешко може бити истина. За Вукана се зна да је рођен пре него је његов отац Стефан Немања постао велики жупан, а то је било између 1166. и 1168. године. Најчешћи податак о години Немањиног рођења који се по литератури може наћи је да се ради о 1113. години. Ако је Стефан Првовенчани рођен око 1165. године, Вукан би могао бити рођен око 1160-те. Димитрије, монах Давид је био трећи Вуканов син. Да узмемо да је рођен око 1205 – 1210. године. Треба имати у виду да је свом најстаријем сину Георгију (или Ђорђу) Вукан предао део поседа 1208. године, па можемо закључити да је био довољно зрео за то, односно да је имао најмање 20 година, што ће рећи да је био рођен најкасније 1188. године, те не би требало годину Димитријевог рођења узимати после 1205-те. С обзиром да се Димитрије – Давид упокојио средином 1280-их, ово се до сада још и уклапа, премда за услове средњег века чуди да су сви добијали потомство тако касно.

Димитрије је имао Вратислава, о којем нема много података. Да узмемо да је жупан Вратислав рођен најкасније 1250. године, његов син жупан Вратко („Југ Богдан“) би, у најнатегнутијем случају могао бити рођен око 1300. године. Ако је кнегиња Милица рођена око 1335. године, ово би се могло уклопити. Буни једино чињеница (ако је уопште истинита) да је Вратко са 90-ак година учествовао у Косовском боју. Извесније је да је Вратко умро пре Косовског боја, као и његов син жупан Никола Вратковић који је умро 1379. године и сахрањен у цркви Светог Николе код данашње Куршумлије.

Имена Вратислав и Вратко пре личе на имена ђеда и унука, а не оца и сина. Могуће је да постоји још један заборављени пас између њих двојице. У том случају би, можда ови превелики распони у пасовима у лози Вукановића били прихватљивији.

Baveći se vladarima kneževine Srbije, a potom i kraljevine i carevine i ja dođoh do sličnog stanovišta...
Svaka čast na ovom delu teme o Nemanjićima. Veliko poštovanje.

Na vikipediji piše da je njihov potomak preko ženskih linija, bila kneginja Julija Hunjadi, supruga kneza Mihaila Obrenovića. Na sličan način kao što je to bila kraljica Marija, supruga kralja Aleksandra Karađorđevića.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #76 послато: Фебруар 22, 2022, 12:07:36 пре подне »
Ne znaju se imena majki dva značajnija srpska vladara srednjega veka, majke kneza Stefana Nemanje i kneza Lazara Pribčevića, tu se nažalost ništa ne može.

A istoričari ni do dan danas nisu sasvim tačno utvrdili, niti su jedinstveni oko interpretacije porekla majke kralja Stefana Nemanje Prvokrunisanog i arhiepiskopa Save I.
Najverovatnije je bila ili srpskog porekla, bilo iz Srbije, Duklje, Huma ili Bosne ili je bila vizantijska plemkinja.

Mislim da je ona bila sestra vizantijskog cara Manoila I Komnina, Ana Komnin, koja je prvo bila supruga Stefana Kontostefana i da se njom Nemanja oženio da bi se orodivši sa vizantijskim carem, legitimizovao za budućeg srpskog vladara, dobio političku podršku i vratio na presto svoga dede kneza Vukana, koji je njegovom ocu Zavidi, oteo brat od strica Uroš. Nemanju je Manoilo Komnin odveo vezanog u Carigrad, jer je proširivao Srbiju na račun Vizantije i bio je nepokoran i nelojalan Vizantiji. On se posle toga vratio kući, Manoilo mu je oprostio. Možda Nemanjinu buntovnost i hrabrost možemo delimično opravdati srodnošću sa carem i carevom sentimentalnošću prema sestri.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #77 послато: Фебруар 22, 2022, 08:37:33 поподне »
Baveći se vladarima kneževine Srbije, a potom i kraljevine i carevine i ja dođoh do sličnog stanovišta...
Svaka čast na ovom delu teme o Nemanjićima. Veliko poštovanje.

Хвала велико  :)
"Наша мука ваља за причешћа"


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #79 послато: Мај 30, 2022, 10:21:54 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"