Аутор Тема: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки  (Прочитано 31021 пута)

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #40 послато: Август 13, 2017, 06:12:38 поподне »
Имам за све једно питање: Можете ли ми навести један једини пример где се једна реч тако ни из каквих морфолошких или других линвистичких разлога изоловано издваја и примењује изузетак, тако из политичких разлога, изричито за њу (значи, без икаквог системског правила или групе речи са којима би по иоле икаквом моделу правило било дељено)? Дакле најидеалније би било пронаћи у нашем или неком од наших блиских језика (рецимо, јужнословенских), али уопштено питам, да ли неко може пронаћи и навести макар једно слично правописно одступање код иједног јединог писаног језика који је стандардизован данас на земаљској кугли?

Захваљујем се унапред ономе ко успе пронаћи слични пример.

Знам примѣр йезика прѣпуна глупостий и неправилностий. То йе такозвани "срПски".

За почетак, глагол хтѣти у трећем лицу йеднине садашњега врѣмена.

У множини трећега лица се по пропису не смѣйе користити ни йедан множински облик (хоте/хоћейу/хоћеду-хћев), него се мора користити йеднински облик ("хоће"), те имамо:

Он хоће   они хоће

што йе чиста глупост и наказност. У нийедном другом глаголу у такозваном срПском йезику нѣйе обавезно коришћење йеднинскога облика уместо множинскога.

он ради они раде
он пѣва они пѣвайу
он доспе они доспейу
он краде они краду

Ето ти одлична примѣра тога што тражиш.

А зашто йе то тако? Па, због правила тршићске бабе Йегде.

Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Некрич

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #41 послато: Август 13, 2017, 07:49:20 поподне »
Знам примѣр йезика прѣпуна глупостий и неправилностий. То йе такозвани "срПски".

За почетак, глагол хтѣти у трећем лицу йеднине садашњега врѣмена.

У множини трећега лица се по пропису не смѣйе користити ни йедан множински облик (хоте/хоћейу/хоћеду-хћев), него се мора користити йеднински облик ("хоће"), те имамо:

Он хоће   они хоће

што йе чиста глупост и наказност. У нийедном другом глаголу у такозваном срПском йезику нѣйе обавезно коришћење йеднинскога облика уместо множинскога.

он ради они раде
он пѣва они пѣвайу
он доспе они доспейу
он краде они краду

Ето ти одлична примѣра тога што тражиш.

А зашто йе то тако? Па, због правила тршићске бабе Йегде.

Ово нема апсолутно никакве везе како са мојим питањем, тако ни са овом темом.

То што си написао ни на који начин се не односи на правопис и (српско или не) писмо уопште (ћирилицу, латиницу или пак икоје друго).

Моје је питање:

Имам за све једно питање: Можете ли ми навести један једини пример где се једна реч тако ни из каквих морфолошких или других линвистичких разлога изоловано издваја и примењује изузетак, тако из политичких разлога, изричито за њу (значи, без икаквог системског правила или групе речи са којима би по иоле икаквом моделу правило било дељено)? Дакле најидеалније би било пронаћи у нашем или неком од наших блиских језика (рецимо, јужнословенских), али уопштено питам, да ли неко може пронаћи и навести макар једно слично правописно одступање код иједног јединог писаног језика који је стандардизован данас на земаљској кугли?
« Последња измена: Август 13, 2017, 07:53:56 поподне Некрич »

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #42 послато: Август 13, 2017, 10:05:02 поподне »
Ово нема апсолутно никакве везе како са мојим питањем, тако ни са овом темом.

То што си написао ни на који начин се не односи на правопис и (српско или не) писмо уопште (ћирилицу, латиницу или пак икоје друго).

Моје је питање:

Разумѣх добро твойе питање, али одговорих другим примѣром, показуйућим сву глупост и безумност тршићства.

Но, ти хоћеш рећи да неки од нас користе болестно "правило йедначења по звучности" у свих рѣчих осим при корѣну "срб". Не знам за друге, али што се мене тиче, грдно се вараш. Я га не користим нигдѣ гдѣ би се његовом употрѣбом кварио корѣн рѣчи. Тиме поштуйем и спроводим члан правописа говорећи да се исто не трѣба користити када квари корѣн. Ето, я се више држим важећега правописа од тебе тршићевца.  ;D

Према томе, у мене изузетков нема. А у тебе? Шта би с ВашинГТоном, ТБилисийем, с ГиБСоном, са хрваТСким... Избѣгаваш ли одговора?
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #43 послато: Август 13, 2017, 10:25:10 поподне »
Гледам нешто оне Арапе, код њих је мјерило писмености познавање класичног арапског, тј. курејшијског арапском којим је говорио Мухаммед и на којем је објављен Кур'ан. Ако се не знаш служити тим језиком, ти си неписмен за њих. Свако има право говорити својим дијалектом и чак и писати дијалекатску књижевност, али кад се говори изричито о арапском језику, мисли се на класични арапски.
То што се је тако говорило прије 1400 година, то што је тај језик давно еволуирао у бројне потомке, то ником није битно. И класични арапски користе сви Арапи, били хришћани или муслимани.

Мада, кад мало боље размислим, ми смо и боље прошли него Грци. Њих су тек унаказили са димотикијем.

Ван мреже Некрич

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #44 послато: Август 14, 2017, 12:11:59 пре подне »
Разумѣх добро твойе питање, али одговорих другим примѣром, показуйућим сву глупост и безумност тршићства.

Но, ти хоћеш рећи да неки од нас користе болестно "правило йедначења по звучности" у свих рѣчих осим при корѣну "срб". Не знам за друге, али што се мене тиче, грдно се вараш. Я га не користим нигдѣ гдѣ би се његовом употрѣбом кварио корѣн рѣчи. Тиме поштуйем и спроводим члан правописа говорећи да се исто не трѣба користити када квари корѣн. Ето, я се више држим важећега правописа од тебе тршићевца.  ;D

Према томе, у мене изузетков нема. А у тебе? Шта би с ВашинГТоном, ТБилисийем, с ГиБСоном, са хрваТСким... Избѣгаваш ли одговора?

Извини, али нисам сигуран колико је ревелантно, чак на теми коју си ти сам покренуо, твоје мишљење. Ти говориш једним специфичним обликом српског језика, те залажеш за реформу писма; то је једна врло интересантна идеја и немам никакав коментар на њу; штавише, могао бих те само на одређен начин похвалити за оригиналност и инвентивност.  :) Морао бих много порука које сти ти написао прочитати пре него што бих схватио која су правила које си осмислио и како их примењујеш (осим ако ниси негде систематски то написао и образложио?) пре него што бих уопште улазио у оцену идеја.

Не знам шта си покушао рећи хрватским примером. У њему не постоји једначења по звучности. Не пише се хрвадско, зашто у овом случају (испред гласа с) нема озвучавања сугласника т.

Не постоји правописна одредба по којој је потребо избегавати гласовне промене да би се очувао корен речи, тако да не можеш рећи ни да ти примењујеш то правило доследније од мене. Оно на шта ти мислиш јесте правило транскрибовања страних речи, односно страних властититих имена, која су настала правилима потпуно страним српском језику, тј. другачијим од њега. Вашингтон је одличан пример тога што си навео, а одличан пример сличне природе би било и Велингтон, Бангкок или Хонгконг. Ове речи нису у духу српског језика и оне имају сачување облике како бисмо их лакше разумели и, евентуално, пронашли на карти (преко Google претраживача, и слично) и то се тиче питања основне форме како је ушао тај назив у српски језик.

Транскрипција страних речи је једно цело поглавље правописних норми само по себи и оно треба увек бити посматрано, као и друге, као засебну целину правописа (српског) језика. Не постоји ниједан објективан разлог да се потреба очувавања корена речи прошири и на домаће властите именице јер бисмо могли онда да отворимо питање укидања те гласовне промене у целини, односно његове смислености, а о чему се овде уопште не ради, јер говоримо о искључиво једној јединој речи (присвојном придеву од Србин, Србија). Штавише, транспоновање правила које је ту ради дефинисања иначе врло проблематичног поља, које се стандардизује и мења из године у годину, звано транскрипција иностраних имена, на ове речи, једноставно нема никаквог смисла. То би значило да су за Србе - Србија, Срби, и сл. стране речи, које сами Срби не разумеју, па због тога морамо усвајати изузетак од правила у овом случају да не би дошло до забуне и да бисмо знали о коме се ту ради. Ту се крије и иронија, зато што ти заправо и пишеш, на неки начин, страним језиком, Александре Невски.  ;)

Но, овде уопште није расправа о томе да ли треба једначење по звучности уклонити и у домаћим властитим именима. Уопште. Напротив, овде се ради о његовом уклањању у једној јединој речи у целом речничком фонду, одабраној из политичких, а не лингвистичких разлога.

Дакле, ја понављам моје неодговорено питање: на планети постоје на хиљаде стандардизованих писаних језика. Да ли ми може неко наћи макар један једини пример где имамо овакав један случај, ето не мора уопште ни у нашем језику?

Ван мреже Некрич

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #45 послато: Август 14, 2017, 05:22:37 поподне »
До сада више путъ расправљасмо йе ли исправно "срб*" или "срп*" (иако знамо да йе по аустрийских правилах дозвољено само "срп*"). Мислим да бисмо то трѢбали издвойити у посебан прѣдмет разговора и присталицам Аустрийе дати прилике да ни обясне зашто "србски" не може, а "Гибсон", "Вашингтон" и "хрватски" може, и од куда им таква двострука мѣрила.
Почињем навођењем одличнога писания нађенога на мрежи, односно на Лицокњизи.

Да ли је ово размишљање са Лицекњижја преузето од овог аутора?

https://www.youtube.com/v/MGWKug--7fM#t=4615

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #46 послато: Август 14, 2017, 07:55:57 поподне »
Разумѣх добро твойе питање, али одговорих другим примѣром, показуйућим сву глупост и безумност тршићства.

Но, ти хоћеш рећи да неки од нас користе болестно "правило йедначења по звучности" у свих рѣчих осим при корѣну "срб". Не знам за друге, али што се мене тиче, грдно се вараш. Я га не користим нигдѣ гдѣ би се његовом употрѣбом кварио корѣн рѣчи. Тиме поштуйем и спроводим члан правописа говорећи да се исто не трѣба користити када квари корѣн. Ето, я се више држим важећега правописа од тебе тршићевца.  ;D

Извини, али нисам сигуран колико је ревелантно, чак на теми коју си ти сам покренуо, твоје мишљење. Ти говориш једним специфичним обликом српског језика, те залажеш за реформу писма; то је једна врло интересантна идеја и немам никакав коментар на њу; штавише, могао бих те само на одређен начин похвалити за оригиналност и инвентивност.  :) Морао бих много порука које сти ти написао прочитати пре него што бих схватио која су правила које си осмислио и како их примењујеш (осим ако ниси негде систематски то написао и образложио?) пре него што бих уопште улазио у оцену идеја.

Не знам шта си покушао рећи хрватским примером. У њему не постоји једначења по звучности. Не пише се хрвадско, зашто у овом случају (испред гласа с) нема озвучавања сугласника т.

Не постоји правописна одредба по којој је потребо избегавати гласовне промене да би се очувао корен речи, тако да не можеш рећи ни да ти примењујеш то правило доследније од мене. Оно на шта ти мислиш јесте правило транскрибовања страних речи, односно страних властититих имена, која су настала правилима потпуно страним српском језику, тј. другачијим од њега. Вашингтон је одличан пример тога што си навео, а одличан пример сличне природе би било и Велингтон, Бангкок или Хонгконг. Ове речи нису у духу српског језика и оне имају сачување облике како бисмо их лакше разумели и, евентуално, пронашли на карти (преко Google претраживача, и слично) и то се тиче питања основне форме како је ушао тај назив у српски језик.

Транскрипција страних речи је једно цело поглавље правописних норми само по себи и оно треба увек бити посматрано, као и друге, као засебну целину правописа (српског) језика. Не постоји ниједан објективан разлог да се потреба очувавања корена речи прошири и на домаће властите именице јер бисмо могли онда да отворимо питање укидања те гласовне промене у целини, односно његове смислености, а о чему се овде уопште не ради, јер говоримо о искључиво једној јединој речи (присвојном придеву од Србин, Србија). Штавише, транспоновање правила које је ту ради дефинисања иначе врло проблематичног поља, које се стандардизује и мења из године у годину, звано транскрипција иностраних имена, на ове речи, једноставно нема никаквог смисла. То би значило да су за Србе - Србија, Срби, и сл. стране речи, које сами Срби не разумеју, па због тога морамо усвајати изузетак од правила у овом случају да не би дошло до забуне и да бисмо знали о коме се ту ради. Ту се крије и иронија, зато што ти заправо и пишеш, на неки начин, страним језиком, Александре Невски.  ;)

Но, овде уопште није расправа о томе да ли треба једначење по звучности уклонити и у домаћим властитим именима. Уопште. Напротив, овде се ради о његовом уклањању у једној јединој речи у целом речничком фонду, одабраној из политичких, а не лингвистичких разлога.

Дакле, ја понављам моје неодговорено питање: на планети постоје на хиљаде стандардизованих писаних језика. Да ли ми може неко наћи макар један једини пример где имамо овакав један случај, ето не мора уопште ни у нашем језику?

У усташкой НДХ йе постояо израз "За Србе и псе приступ забрањен". Или други примѣр, примѣр маћехинскога односа "наше" државе према свойим суграђаном, гдѣ наши грађани на наплатной станици Дољевац плаћайу путарину више од странаца (наши 220 дин, а странци 1.5е = око 180 дин).

Е на све то ме подсѣћа ово ваше правило, на рѣчи "ВашинГТон" или "ГиБСон" се не смѣйе примѣњивати, али на рѣч "србски" мора. Ви Тршићевци сте ти койи уводите изузетке у сопствена правила и измишљате разлоге да то оправдате. Не дозвољавате примѣну вашега накараднога правила "йедначења сугласников по звучности" на страна имена, како их не бисте унаказивали, док их нам намећете. Како ве нѣйе срамота што се тако служите двострукими мѣрили? Ви сте људи без способности расуђивања, папагайски понављате глупости койе сте чули од других, йер сами нѣсте способни мућнути главом, чак ни када су ствари тако просте. Ваши циљеви су ясни, унаказивање нашега народнога имена и йезика уопште и довођење народа у стање расула и самопрѣзира.

Такозвано "Правило йедначења по звучности" трѣба укинути, или бар свести на разумну мѣру, користити га само тамо гдѣ не квари корѣн, ако и толико. Рецимо у рѣчих "иСчитати", "поТписати". То би могло бити прѣлазно рѣшење прѣ одбацивања на сметлиште повѣсти.

Што се йезика тиче, за тебе йе србски заиста страни йезик. Твой йезик йе англо-латино-срПски, Франкенштайново чудовиште. Нѣси способан саставити 3-4 рѣченице на србском без мѣшања са страними йезикы. Ево неколиких рѣчий из твойега писания не припадайућих србскому йезику: "ревелантно", "теми", "специфичним", "реформу", "интересантна идеја", "коментар", "оригиналност и инвентивност", "систематски", "транскрибовања", "евентуално", "карти", "форме", "Транскрипција", "објективан", "транспоновање", "дефинисања", "проблематичног", "стандардизује", "иронија", "фонду", "политичких", "лингвистичких", "планети", "стандардизованих".

И йош нешто, господо Тршићевци. Молим ве, дайте нашим рѣчим поштовања колико дайете и страним, не више, само толико. Те их немойте унаказивати и извртати. Знам да ви то неће бити тешко, ионако нашим йезиком не говорите.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Некрич

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #47 послато: Август 14, 2017, 10:37:16 поподне »
Тог једначења чак и нема, слагали су нас, у питању је меко Б, које клизи ка П.
То језикословци врло врло добро знају, али се не оглашавају јавно.
Пробај изговорити са наглашеним чистим П, јако тешко иде јер реч се преломи иза тог П, настане као мали предах, али са меким Б, тих тешкоћа нема.
Дакле није у питању јако Б, као код "боровине" већ меко Б.

Овде је главни проблем, као и најчешће, у незнању. Они који подржавају да се изведе ова правописна реформа, не знају уопште ни која су то правила, па тако мешају једначење по звучности са другим гласовним променама.

Тако је нпр. као што видимо у емисији Славиша Миљковић истакао да се та иста гласовна промена не примењује код хрватског етнонима, па се не пише хрвацко, већ хрватско, јер би по једначењу по звучности т и с требало да се споји у ц. Исту тврдњу је поставио и отварач ове теме, Александар Невски. А ниђе везе ту нема са овом гласовном променом, нити је ишта ту са сврхом да би се очувао хрватски етноним, односно његов корен.

Нешто бесмисленија је Миљковићева опаска да је пример са придевом који се изводи из именице грб јасан приказ да се ту ради о двоструким стандардима. А нико грбско не збори, сем оних који потежу овај аргумент, нити би то, наравно, уопште било правило (већ, грпско, када би уопште и постојала чак та реч у употреби).

Ако може швеДски Сто, може и срБска сарма!

Али ипак, не може.

Шведски сто се не пише шведски да би се очувао корен шведског етнонима, нити се пише српска салата да би се тај корен искварио.

Тоерије завере које конструишу ову слику немају апсолутно никакво упориште у стварности, већ су ствар фантазије која постоји само у машти пропонената ове правописне реформе, баш као што то идилично приказује пример са придевом грбски, који као реч која се тако пише постоји само у овим дискусијама.

Такође, да поновим своје питање:

Имам за све једно питање: Можете ли ми навести један једини пример где се једна реч тако ни из каквих морфолошких или других линвистичких разлога изоловано издваја и примењује изузетак, тако из политичких разлога, изричито за њу (значи, без икаквог системског правила или групе речи са којима би по иоле икаквом моделу правило било дељено)? Дакле најидеалније би било пронаћи у нашем или неком од наших блиских језика (рецимо, јужнословенских), али уопштено питам, да ли неко може пронаћи и навести макар једно слично правописно одступање код иједног јединог писаног језика који је стандардизован данас на земаљској кугли?

Захваљујем се унапред ономе ко успе пронаћи слични пример.

Од стотина и стотина стандардизованих писаних језика који постоје данас, зар је стварно немогуће наћи макар један једини пример где тако постоји као изоловани изузетак једна једина реч, одабрана из политичких разлога?

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #48 послато: Август 14, 2017, 11:36:56 поподне »
Такође, да поновим своје питање:

Од стотина и стотина стандардизованих писаних језика који постоје данас, зар је стварно немогуће наћи макар један једини пример где тако постоји као изоловани изузетак једна једина реч, одабрана из политичких разлога?

Из политичког разлога одлучено ие, да се Горњи и Долњи Лужичани - Serbja и Serby на немачком (и у међународнои употреби) именуиу -
 Sorben.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Некрич

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #49 послато: Август 15, 2017, 03:14:17 пре подне »
Из политичког разлога одлучено ие, да се Горњи и Долњи Лужичани - Serbja и Serby на немачком (и у међународнои употреби) именуиу -
 Sorben.

А на који то начин, конкретно, именица Sorben у немачком језику представља одступање од правописа, односно, у случају којег тачно немачког правила у писању та реч представља изузетак?
« Последња измена: Август 15, 2017, 03:16:41 пре подне Некрич »

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #50 послато: Август 15, 2017, 06:00:54 пре подне »
Овде је главни проблем, као и најчешће, у незнању. Они који подржавају да се изведе ова правописна реформа, не знају уопште ни која су то правила, па тако мешају једначење по звучности са другим гласовним променама.

Тако је нпр. као што видимо у емисији Славиша Миљковић истакао да се та иста гласовна промена не примењује код хрватског етнонима, па се не пише хрвацко, већ хрватско, јер би по једначењу по звучности т и с требало да се споји у ц. Исту тврдњу је поставио и отварач ове теме, Александар Невски. А ниђе везе ту нема са овом гласовном променом, нити је ишта ту са сврхом да би се очувао хрватски етноним, односно његов корен.

Нешто бесмисленија је Миљковићева опаска да је пример са придевом који се изводи из именице грб јасан приказ да се ту ради о двоструким стандардима. А нико грбско не збори, сем оних који потежу овај аргумент, нити би то, наравно, уопште било правило (већ, грпско, када би уопште и постојала чак та реч у употреби).

Али ипак, не може.

Шведски сто се не пише шведски да би се очувао корен шведског етнонима, нити се пише српска салата да би се тај корен искварио.

Тоерије завере које конструишу ову слику немају апсолутно никакво упориште у стварности, већ су ствар фантазије која постоји само у машти пропонената ове правописне реформе, баш као што то идилично приказује пример са придевом грбски, који као реч која се тако пише постоји само у овим дискусијама.

Такође, да поновим своје питање:

Од стотина и стотина стандардизованих писаних језика који постоје данас, зар је стварно немогуће наћи макар један једини пример где тако постоји као изоловани изузетак једна једина реч, одабрана из политичких разлога?

Ти се и даље правиш блесав и верглаш йедно те исто, а више пута ти йе речено да йе читаво правило кварења наших рѣчих тршићско смеће койега се трѣба отрести. Ви Тршићевци се иживљавате над нашим именом и над йезиком у цѣлини.
Поређење са забраном кварења хрватскога имена йе веома умѣстно, йер йе йе све то дѣо ширега тршићскога правила "Пиши (неправилно) као што говориш (неправилно)". Како се у хрватско име нѣйе смѣло дирати, односно записивати га онако како се говори (хрвацки), онда Вук мораше одустати. Иако йе он био писао "хрвацки".
А неправилно и накарадно писање "срПски" йе опстало из политичких разлогов, ради понижавања нашега народа. Тако йе то када неписмени простак пише правила.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Некрич

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #51 послато: Август 18, 2017, 04:24:22 поподне »
У усташкой НДХ йе постояо израз "За Србе и псе приступ забрањен". Или други примѣр, примѣр маћехинскога односа "наше" државе према свойим суграђаном, гдѣ наши грађани на наплатной станици Дољевац плаћайу путарину више од странаца (наши 220 дин, а странци 1.5е = око 180 дин).

Е на све то ме подсѣћа ово ваше правило, на рѣчи "ВашинГТон" или "ГиБСон" се не смѣйе примѣњивати, али на рѣч "србски" мора. Ви Тршићевци сте ти койи уводите изузетке у сопствена правила и измишљате разлоге да то оправдате. Не дозвољавате примѣну вашега накараднога правила "йедначења сугласников по звучности" на страна имена, како их не бисте унаказивали, док их нам намећете. Како ве нѣйе срамота што се тако служите двострукими мѣрили? Ви сте људи без способности расуђивања, папагайски понављате глупости койе сте чули од других, йер сами нѣсте способни мућнути главом, чак ни када су ствари тако просте. Ваши циљеви су ясни, унаказивање нашега народнога имена и йезика уопште и довођење народа у стање расула и самопрѣзира.

Такозвано "Правило йедначења по звучности" трѣба укинути, или бар свести на разумну мѣру, користити га само тамо гдѣ не квари корѣн, ако и толико. Рецимо у рѣчих "иСчитати", "поТписати". То би могло бити прѣлазно рѣшење прѣ одбацивања на сметлиште повѣсти.

Што се йезика тиче, за тебе йе србски заиста страни йезик. Твой йезик йе англо-латино-срПски, Франкенштайново чудовиште. Нѣси способан саставити 3-4 рѣченице на србском без мѣшања са страними йезикы. Ево неколиких рѣчий из твойега писания не припадайућих србскому йезику: "ревелантно", "теми", "специфичним", "реформу", "интересантна идеја", "коментар", "оригиналност и инвентивност", "систематски", "транскрибовања", "евентуално", "карти", "форме", "Транскрипција", "објективан", "транспоновање", "дефинисања", "проблематичног", "стандардизује", "иронија", "фонду", "политичких", "лингвистичких", "планети", "стандардизованих".

И йош нешто, господо Тршићевци. Молим ве, дайте нашим рѣчим поштовања колико дайете и страним, не више, само толико. Те их немойте унаказивати и извртати. Знам да ви то неће бити тешко, ионако нашим йезиком не говорите.

Александре Невски,

нема никакве потребе за таквим етикетирањем. Ја нити сам из Тршића, нити некакав идолопоклоник лика и дела Вука Караџића, ако сам ову етикету коју си мени (и још некима, изгледа) прилепио добро разумео. Дакле, ако желиш да разговарамо нормално, то ваљда подразумева и уважавање својих саговорника. Ја поштујем твоју намеру за реформом српског језика и писма и уважавам то што је твоја одлука да пишеш нешто другачијим језиком и писмом од овог које ја сада користим. Нигде те ја нисам етикетирао или покушао сврстати под некакву категорију; зато бих и замолио да не говориш ви Тршићевци, јер тако не доприносиш ни накоји начин нормалном развоју дискусије. А иначе, ако смем додати, мислим да нема претераног смисла цело Српство сводити на "тршићство", зато што би, ако сам добро ову погрдну одредницу којом си ме назвао разумео, готово сви Срби спадају под тзв. "Тршићевце". То би било равно рецимо етикети ви Назарећани, само због тога што су Срби суштаствено хришћанска нација.

Видим да овде помињеш усташе и НДХ. Да ли је теби познато које је правописне реформе увела усташка НДХ? Увела је да се придев изведен од Srbin мора писати srbski:



Ево ти овде маленог извода из усташког правописа, који је био издат 1942. године у Загребу:

http://www.korienskopisanje.hrvati-amac.com/u1dockorien.pdf

Цитат
sporazumjeti se,
sporazumijem se
(vidi umjeti)
sprečavati, ali sprie-
čiti
spriečiti, ali spre-
čavati
sprieda
(rasla, v. srasti)
sraslica
srasti, srastao, srasla
Srbkinja
srbski

srbstvo
srčan, (junačan,
vidi srdčan)

Последњи пут када се тако писало у нашој историји био је за време усташког геноцида и због њигових прописа...кад си већ одлучио да поменеш те Хрвате.

Верујем да се управо зато и може пронаћи - понављам, не говорим да је ово случај код тебе конкретно, нити инсинуирам, да не помислиш - толико често та употреба на форумима и блоговима нацифашистичких оријентација, као рецимо Stormfront, где се тако ако се не варам и редовно пише...а тамо многи желе рестаурацију Велике Хрватске.
« Последња измена: Август 18, 2017, 04:32:05 поподне Некрич »

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #52 послато: Август 21, 2017, 07:24:27 поподне »
Александре Невски,

Видим да овде помињеш усташе и НДХ. Да ли је теби познато које је правописне реформе увела усташка НДХ? Увела је да се придев изведен од Srbin мора писати srbski:



Ево ти овде маленог извода из усташког правописа, који је био издат 1942. године у Загребу:

http://www.korienskopisanje.hrvati-amac.com/u1dockorien.pdf

Последњи пут када се тако писало у нашој историји био је за време усташког геноцида и због њигових прописа...кад си већ одлучио да поменеш те Хрвате.

Верујем да се управо зато и може пронаћи - понављам, не говорим да је ово случај код тебе конкретно, нити инсинуирам, да не помислиш - толико често та употреба на форумима и блоговима нацифашистичких оријентација, као рецимо Stormfront, где се тако ако се не варам и редовно пише...а тамо многи желе рестаурацију Велике Хрватске.

Проваљен сам. Признайем, обожавалац сам усташ и их дѣл. На зидовах мойега дома свуда су слике поглавника Анта Павелића, блаженога Петра Брзице, Макса Лубурића, Еугена Кватерника, Љуба Милоша и фра Мирослава Майсторовића. И наравно, Томпсона. Обожавам његову гласбу и на његове свирке редовно идем, наравно у пригодной црной одежди са словом У на челу. На леђих имам изцртан лик вољенога Поглавника, а на руках ми пише "За дом, спремни". "Шта се оно на Динари сяйи, Павелићу слово У на глави" - то ми йе крилатица.
И то йе главни разлог што пишем "срБски", када вас поштен свѣт пише правилно "срПски", осим шачице мойих усташких истомишљеников Бугара, Словенаца, Словаков, Чехов, Русов, Пољаков, Украинаца, Бѣлорусов, Лужичких Сербов. Чак користим познате усташке рѣчи попут "тисушта", "сусѣд", "разина" умѣсто правих срПских "хиљада", "комшия" и "ниво". И не само то, користим чак и усташке називе мѣсецев (просинац, вељача, ожуяк, травањ...). И лѣтуйем у Широком Бригу, а зимуйем у Љубушком.
И нѣсам први усташа међу Србими, а ни йедини. Ево наш Небо има урезано слово У на десном рамену. А тек у нашой повѣсти колико их йе, Немањићи (толике усташе су били да су изкључиво користили усташке рѣчи койе малопрѣ наведох, а не наше, срПске), Црни Ђорђе, Његош, итд.
И у наших самостанах има усташ, ево рецимо на дверих женскога самостана Враћевшница пише усташами измишљен израз "србски". Нѣйе ни чудо, обзиром да се управница зове Усташица Павелић-Францетић.
« Последња измена: Август 21, 2017, 07:27:34 поподне Александар Невски »
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #53 послато: Август 21, 2017, 07:50:18 поподне »
Ево наш Небо има урезано слово У на десном рамену.

Добро, да не претерујемо, то ми је ожиљак из детињства кад сам пао са суседове (илити, што би Срби рекли - комшијине) трешње, коју сам, признајем, брао без дозволе, и направио гадну посекотину у облику латиничног слова U.
Али, морам да признам, велики сам фан (што'но би рекли Срби) Томпсонов, то је прави RNR, не пропуштам његове концерте! Какви Пинк Флојди, - Томпсон, брале!  ;D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Некрич

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #54 послато: Август 23, 2017, 12:17:43 поподне »
Проваљен сам. Признайем, обожавалац сам усташ и их дѣл. На зидовах мойега дома свуда су слике поглавника Анта Павелића, блаженога Петра Брзице, Макса Лубурића, Еугена Кватерника, Љуба Милоша и фра Мирослава Майсторовића. И наравно, Томпсона. Обожавам његову гласбу и на његове свирке редовно идем, наравно у пригодной црной одежди са словом У на челу. На леђих имам изцртан лик вољенога Поглавника, а на руках ми пише "За дом, спремни". "Шта се оно на Динари сяйи, Павелићу слово У на глави" - то ми йе крилатица.
И то йе главни разлог што пишем "срБски", када вас поштен свѣт пише правилно "срПски", осим шачице мойих усташких истомишљеников Бугара, Словенаца, Словаков, Чехов, Русов, Пољаков, Украинаца, Бѣлорусов, Лужичких Сербов. Чак користим познате усташке рѣчи попут "тисушта", "сусѣд", "разина" умѣсто правих срПских "хиљада", "комшия" и "ниво". И не само то, користим чак и усташке називе мѣсецев (просинац, вељача, ожуяк, травањ...). И лѣтуйем у Широком Бригу, а зимуйем у Љубушком.
И нѣсам први усташа међу Србими, а ни йедини. Ево наш Небо има урезано слово У на десном рамену. А тек у нашой повѣсти колико их йе, Немањићи (толике усташе су били да су изкључиво користили усташке рѣчи койе малопрѣ наведох, а не наше, срПске), Црни Ђорђе, Његош, итд.
И у наших самостанах има усташ, ево рецимо на дверих женскога самостана Враћевшница пише усташами измишљен израз "србски". Нѣйе ни чудо, обзиром да се управница зове Усташица Павелић-Францетић.

Невски, не видим разлог за овакав сарказам.

Споменуо сам усташе зато што си рекао да су ствари које те ја пишем подсетиле на одређену усташку крилатицу. Зато сам ти овако одговорио, а одговорио сам чињенуцом - у српским земљама задњи пут се тако писало зато што су усташе наметале. То је чињеница и неспорна онолико колико је, рецимо, чињеница да је увођењем куне уместо динара као своје валуте 1993. године учињена реминисценција (Независна држава Хрватска). 

Но, ако ћемо причати озбиљно, о чињеницама, онда хајдемо тако разговарати, јер ова читава порука изнад ми искрено делује као троловање (немој да се увредиш). Јербо, ако погледаш поруку коју си цитирао изнад, подвукао сам експлиците да се ти не осетиш прозваним јер нисам на тебе мислио, а управо ти је одговор у том духу.

Када већ толико вређаш и прозиваш друге људе и то директно, зовући их разним погрдним терминима - мене и још неке зовеш тршићевцима што и даље у потпуности не разумем, но добро, зашто не допуштат право другима да макар изразе своје мишљење? Да ли си ти модератор овог форума? А моје мишљење јесте - да писањем србски изражава се непоштовање према Српству и српском језику, односно осећем се, као Србин тј. припадник српског народа, увређеним.

Но, као што написах, ако ћемо разговарати о чињеницама, хајдемо о њима да причамо и то као одрасли људи, а не да се овако детињимо безразложно. Обично се каже да ако неко нема ништа одговорити рационално и конкретно, то одражава непостојање икаквих аргумената са његове стране. Да ли то значи да је твоја порука изнад доказ да се писање србски не може са рационалног становишта одбранити?

За крај, овде бих подсетио оно што је на целој овој теми најбитнија ставка:

Цитат
Дакле, ја понављам моје неодговорено питање: на планети постоје на хиљаде стандардизованих писаних језика. Да ли ми може неко наћи макар један једини пример где имамо овакав један случај, ето не мора уопште ни у нашем језику?

Пошто до сада ама баш нико није дао одговор на ово питање, а ти Александре Невски ниси уопште ни покушао, да ли се можемо сви сложити барем око тога да нигде у целокупном човечанству (односно стандардизованим писаним језицима) нема овако нечег?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #55 послато: Август 23, 2017, 08:22:17 поподне »
Мој друже Невски, он све одлично разуме, али је себи зацртао да избори свој став по сваку цену.
Не знам које су му побуде, али овакве ликове је најбоље ставити на "ignore", што би рекли ми Срби  ;)
Што се брисања тиче, ево, јавно ћу рећи да од мене има жути картон због оног помињања неонацизма.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #56 послато: Август 23, 2017, 08:34:24 поподне »
Опет лупеташ, Некриче.

То што се ти као припадник "срПскога" народа осѣћаш уврѣђеним што я свой србски народ називам његовим србским именом мене лично заболе. Очито йе да не припадамо исту народу.
Ево ти проста обяшњења, и то послѣдњи пут. Иако знам да одлично схваташ, али да се из теби знаних ДБ-овских разлогов правиш блесав те не зезаш овдѣ свойими глупостими.
Народ се зове "СРБи" (а не Српи), те йе и присвойни придѣв "србски". Просто. А ти можеш измишљати койе хоћеш прописе, мене нѣйе брига. И будеш ли наставио с лупетањи овдѣ, постараћу се да твоя писания буду обрисана.

Када бих дозволио да ми йедва полуписмен човѣк с трима разредима основне школе одређуйе како трѣбам говорити и писати, онда бих био гори од њега.

Зaштo ceби дajeтe зa пpaвo дa билo чиja пиcaниja бpишeтe, caмo зaтo штo дpугaчиje paзмишљa... Штaвишe, ви cтe у мaњини. Нe paдитe тaкo, ниje тo дoбap нaчин...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #57 послато: Август 23, 2017, 08:43:41 поподне »
Зaштo ceби дajeтe зa пpaвo дa билo чиja пиcaниja бpишeтe, caмo зaтo штo дpугaчиje paзмишљa... Штaвишe, ви cтe у мaњини. Нe paдитe тaкo, ниje тo дoбap нaчин...

Друже, није поента у другачијем мишљењу. Прочитај пажљиво какве квалификације Некрич користи коментаришући постове Невског и моје. Да ли би ти прешао преко тога?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #58 послато: Август 23, 2017, 08:58:12 поподне »
Мало ли је један Помоћник уредника на Госта, већ ударила два. Јуначки...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 327
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #59 послато: Август 23, 2017, 09:00:40 поподне »
Зaштo ceби дajeтe зa пpaвo дa билo чиja пиcaниja бpишeтe, caмo зaтo штo дpугaчиje paзмишљa... Штaвишe, ви cтe у мaњини. Нe paдитe тaкo, ниje тo дoбap нaчин...

Управо. Преко отворених претњи и увреда се изгледа прелази ако долазе од појединаца којима је то допуштено...