Скорашње поруке

Странице: 1 2 3 4 5 [6] 7 8 9 10
51
Језикословље / Одг: Утицај матерњег језика на црте лица и облик вилице
« Последња порука НиколаВук послато Април 15, 2024, 10:28:08 пре подне »
Тада сам размишљао о томе и питао се, да ли језик може утицати и на неки општи карактер говорника тог језика (мимо индивидуалних карактеристика својствених свакој индивидуи понаособ)? Код Чеха и Словака чини ми се то можда има утицај, чешки хумор и склоност ка шали, која можда проистиче из бржег говора, код Словака мало већа интровертност у односу на Чехе (спорији говор, мања склоност ка "вицу", прилично обичније и једноставније конверзације у односу на Чехе). Мађарски не знам, али код њих ми њихов језик вуче на дело и акцију, конкретност (једнолична интонација са брзином и оштрином у говору). Они као да генерално мимоилазе неке дилеме и упуштају се у директно решавање проблема (у војсци су Мађари били можда и највреднији када је требало нешто да се одради лопатом, ашовом, најбрже би се латили алата када је требало неки радни задатак да се обави и ћутке су то радили, концентрисано и предано, без размишљања,док би се ми прво питали зашто се то ради, који је смисао тога, па тек онда би се латили алата)

То је генерално особина Срба, да се о свему и свачему распитују и дају своје мишљење, чак и у ситуацијама када то није потребно или пожељно.  :)
52
Простор Паноније је рекло би се био веома генетички и археолошки комплексан управо почетком бронзаног доба. На истом простору имамо и Бел Бикеровце на сјеверозападној страни, Јамна традицију у источном дијелу, енеолитско становништво Старе Европе на југу. Све се то негдје прожима на простору Паноније. На примјеру културе Мокрин/Марош видимо управо то прожимање.

Штета што у кластеризацији нису обухватили и узорке вучедолске културе, која је битна за цијелу причу. Езеро култура је присутна кроз узорке из Бугарске који представљају и најстарије узорке општег кластера 0_4_3_2.

Ови узорци које си навео, иако су неки од њих археолошки Бел Бикеровци, генетички су ипак енеолитски староевропљани, међутим њихово присуство у Бел бикер арехолошком контексту показује да су те двије популације свакако имале додира и међусобних преливања. Није искључено да је то био један од начина како се и I2-CTS4002 помјерио западније.

Моје је мишљење да је кластер 0_4_3_2_4 био основа Чернавода културе, а да се касније десила асимилација ове културе од стране мигрирајућих припадника Јамне културе и да су носиоци ове новонастале групе мигрирали уз Дунав према Панонији, где су се нашли у Бел Бикер културном окружењу и утопили у њега.
53
Забава / Одг: Бесане ноћи
« Последња порука Небо_Сав послато Април 14, 2024, 11:17:23 поподне »
Мој трилинг надреалиста
https://www.youtube.com/v/iT4HQw6cQQ4
 "Песма „Питао сам малог пужа“, с немилосрдним, непрестајућим ритмичким „кецом“ какав имају севдалинке (поред румунског, био је приметан и утицај босанске песме на Шабана): изнад непромењивог куцања пулса бенда певач изводи серију вокалних бравура за које се не зна јесу ли технички или емотивно теже, преко шест минута развијајући тужбалицу о томе како је на коцки („на картама, на барбут“) изгубио све паре".

Ја сам  ја, Јеремија
https://www.youtube.com/v/ZGiwHnl9MKg

Иде Миле лајковачком пругом
[url]https://www.youtube.com/v/cpVxARL8j6c]https://www.youtube.com/v/ZGiwHnl9MKg[url]

Иде Миле лајковачком пругом
[url]https://www.youtube.com/v/cpVxARL8j6c
54
Језикословље / Одг: Утицај матерњег језика на црте лица и облик вилице
« Последња порука ДушанВучко послато Април 14, 2024, 11:14:39 поподне »
Тада сам размишљао о томе и питао се, да ли језик може утицати и на неки општи карактер говорника тог језика (мимо индивидуалних карактеристика својствених свакој индивидуи понаособ)? Код Чеха и Словака чини ми се то можда има утицај, чешки хумор и склоност ка шали, која можда проистиче из бржег говора, код Словака мало већа интровертност у односу на Чехе (спорији говор, мања склоност ка "вицу", прилично обичније и једноставније конверзације у односу на Чехе). Мађарски не знам, али код њих ми њихов језик вуче на дело и акцију, конкретност (једнолична интонација са брзином и оштрином у говору). Они као да генерално мимоилазе неке дилеме и упуштају се у директно решавање проблема (у војсци су Мађари били можда и највреднији када је требало нешто да се одради лопатом, ашовом, најбрже би се латили алата када је требало неки радни задатак да се обави и ћутке су то радили, концентрисано и предано, без размишљања,док би се ми прво питали зашто се то ради, који је смисао тога, па тек онда би се латили алата)
55
Језикословље / Одг: Утицај матерњег језика на црте лица и облик вилице
« Последња порука ДушанВучко послато Април 14, 2024, 10:50:23 поподне »
Мени се чини да различити језици носе пре различита темпа говора и мимикрије, па зато исти говорник различитих језика може да има другачији израз (уколико на сличном нивоу зна више језика). Словачки има мало мирнији темпо, тамо сам приметио на себи да имам другачији темпо говора и израз у комуникацији са њима (него када сам разговарао са нашим људима), а њима се чинило да када ми Срби између себе разговорамо, да је то мало агресивније, са више емоција , некада као да се свађамо, иако то није. Чешки је мало бржи од словачког, "врцавији", и ту сам по себи приметио да ме је говор тог језика несвесно подстицао на изражајније покрете лица, очију За драмску уметност је чешки много погоднији него словачки, па је било у Чехословачкој напр словачких глумаца који већи израз и утисак пружали глумећи на чешком него на словачком језику
56
Језикословље / Утицај матерњег језика на црте лица и облик вилице
« Последња порука VeljkoDj послато Април 14, 2024, 10:24:28 поподне »
Поздрав свима! Први пут отварам тему на овом форуму, па вас молим да опростите ако нешто није у реду или ако се ова тема преклапа са неком постојећом.
Наиме желио бих да дискутујемо о једној теми на коју сам наишао на страним форумима али мислим да би одговарала и овом одјељку Језикословље.
Интересантно ми је да ли можда постоји утицај матерњег језика на формирање црта лица и облика вилице? Ту постоји више мишљења.
Прво, у вези ког сам доста скептичан, је да матерњи језик заиста утиче на ове карактеристике. Ја сам мишљења да је ипак генетика та која је заслужна за разлике у цртама лица међу географски блиским народима. Међутим, треба размотрити и ову прву могућност.
Друго, по мени вјероватније објашњење је да, постојање различитих гласова и положаја усана и језика при изговору, доприноси овој “илузији” различитих карактеристика лица. Сам говорим четири језика, укључујући матерњи српски, од којих су два балканска и два са географски удаљенијих простора.
Имам доста добар изговор и акцентовање страних језика и примијетио сам на неким снимцима да при изговору појединих, доста другачије изгледам.
Раније сам негдје чуо, можда баш на овом форуму, за појам “социјална мимика”, можда и у радовима Цвијића, исправите ме ско гријешим, тешко је сјетити се. Углавном, то је феномен да, када живиш окружен другим народом дуг период, и сам почнеш да личиш на њих, гестикулацијом и начином облачења.
Да ли сте и ви некад размишљали о овоме?
57
Имамо са новим груписањем узорака древне ДНК на основу IBD уломака, датим у недавно објављеном раду о Германима, назнаке да би Бел Бикер могао бити кључ за одгонетање ове загонетке. У кластер 0_4_3_2_4 у који је смештен узорак I10479, али и узорци I10480 са истог налазишта у Румунији и I2176 из Смјадова, који припада хаплогрупи I2a-M223>L701>Y5606*, и то огранку којем припада и један савремени узорак из Немачке покрајине Рајна-Палатинат. Ове две хаплогупе су очигледно део исте бронзанодобске популације, као што сам и раније сугерисао. Каснији узорци из овог кластера се померају према Панонији, очигледно заједно са новопридошлим степским народима и тако учествују у етногенези источног Бел Бикера. Имамо два узорка из околине Будимпеште који припадају овом кластеру, старости око 4300 година. Један од њих је мушки узорак и припада хаплогрупи R1b-Z2103>Z2109. На крају у овом кластеру имамо два женска узорка из византијског Трогира, I15463 и I15743.

Простор Паноније је рекло би се био веома генетички и археолошки комплексан управо почетком бронзаног доба. На истом простору имамо и Бел Бикеровце на сјеверозападној страни, Јамна традицију у источном дијелу, енеолитско становништво Старе Европе на југу. Све се то негдје прожима на простору Паноније. На примјеру културе Мокрин/Марош видимо управо то прожимање.

Штета што у кластеризацији нису обухватили и узорке вучедолске културе, која је битна за цијелу причу. Езеро култура је присутна кроз узорке из Бугарске који представљају и најстарије узорке општег кластера 0_4_3_2.

Ови узорци које си навео, иако су неки од њих археолошки Бел Бикеровци, генетички су ипак енеолитски староевропљани, међутим њихово присуство у Бел бикер арехолошком контексту показује да су те двије популације свакако имале додира и међусобних преливања. Није искључено да је то био један од начина како се и I2-CTS4002 помјерио западније.
58
Ово је онда суштински још један аргумент у рукама оних који тврде да је I2 ушла у прото Словене са запада. Односно да је резултат миграције са ширег простора данашње јужне Немачке на исток са Бел Бикерима.

Да, мени то делује као најизгледнија опција за сада. Треба у сваком случају сачекати археогенетску потврду за коначан закључак.
59
Ово је онда суштински још један аргумент у рукама оних који тврде да је I2 ушла у прото Словене са запада. Односно да је резултат миграције са ширег простора данашње јужне Немачке на исток са Бел Бикерима.
60
Црна Гора / Одг: Шекулар
« Последња порука Gorance послато Април 14, 2024, 09:38:58 пре подне »
Свака част,Сунце. Него,јел имамо неку тему на Језикословљу да се ово пребаци тамо да не гушимо браћу Шекуларце?
Странице: 1 2 3 4 5 [6] 7 8 9 10