Аутор Тема: Бубањe I2-PH908  (Прочитано 94284 пута)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #20 послато: Мај 16, 2015, 06:59:25 поподне »
Покушавам да поставим неки прилог који сам добио од Ранка Бубање али ми никако не иде. Добијам поруку да је прилог већи од 128 кб колико је максимално могуће.
« Последња измена: Мај 16, 2015, 07:03:10 поподне vojinena »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #21 послато: Мај 16, 2015, 09:35:09 поподне »
ANNALES RAGUSINI ANONYMI item  Nicolai de Ragnina, Zagreb, 1883
« Последња измена: Мај 28, 2015, 01:48:18 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #22 послато: Мај 17, 2015, 12:10:29 пре подне »
Појасните ми, како и на који начин се дубровачки Conti Војновићи de Usize , као наводни потомци Јова Војнова (око 1560 г.) из Херцеговине  уклапају у Алтомановићки род?
Најпре наведите коме сте упутили питање. Ако мене питате, онда могу укратко да вам дам одговор. 
Вујо Војиновић живео је почетком XVII века у Поповом Пољу. Његови синови су сердар Милош Вујов Сердаревић и Јован Вујов Војиновић катунски кнез у Поповом Пољу, одакле су се у време Бечког рата доселили око 1690. у Херцег Нови. Војиновићи су користили и презимена Кнежевићи и Сердаревићи. Венецијанска република је Војиновиће признала за кнезове, сердаре, колонеле и касније им је доделила титулу грофова венецијанске републике, тј. конта (conte venteo), која је у Русији била призната као титула грофова (страног порекла). Војиновићи су се истакли као поморски капетани, трговци у Трсту и Одеси. Породица грофова Војиновића из Херцег Новог сматра да води порекло од средњовековних Војиновића. Нема поузданих историјских извора који би могли да потврде да Војиновићи из Херцег Новог воде порекло од средњовековних Војиновића. Међутим, Венецијанска република им је признала (после 1771) грб Војиновића (штит са три једноглава орла, између којих се налази угласта пруга) на основу чега су користили титулу ужичких грофова тј. конте ужички, јер је Ужице био град у поседу Војиновића, тј. Алтомановића. Аустрија је признала грб Војиновићима 1815.
О овим Војиновићима писао је и проф. др. Јосип Голомбек ,,Породица Југословенских Војновића - Монографија о Иву Војновићу''.
О косовској грани Војиновића тј. о Вуку Брајанову и његовом потомству постоје записи од Милорада Лукина Вујовића који је у ,,Монографија Црмнице - Родослови и таблице'' дао детаљан опис развоја братства Вујовић. Податке о овим Вујовићима потомцима косовске гране Војиновића имате помена и у другим издањима која дају приказ Црне Горе и њених племена као нпр код Ј. Ердељановића.
Било би неопходно упоредити ДНК резултате теста неког од ових Вујовића са резултатима мог теста и теста Ћетковића, пошто обојица припадамо потомству кнеза Богдана Војинића (Војновића) за кога постоји народно предање које га везује за ову средњевековну властелинску породицу, и на тај начин утврдити да ли народно предање има основе за такве тврдње или је све то само плод нечије бујне маште и погрешних закључака појединих хроничара. Али индикативно је то да у две по многим детаљима различите верзије народног предања везују кнеза Богдана за средњевековне Војиновиће, а трећа помиње некаквоg спахију Војина пореклом из Херцеговине, као претка кнеза Богдана Војинића. Село које се помиње као место из кога је кренула сеоба Богдана и његове породице данас се зове Војинићи и давно је ушло у састав племена Озринићи тј. припојено је територијално области Чево или Кчево, а у турском попису из 1521. односно 1523. год. помиње се под именом Војновићи и уписано је као махала односно засеок уписан одмах иза уписаног села (karye) Cuce. 

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #23 послато: Мај 17, 2015, 06:22:55 пре подне »
Хвала вам vojinena на исцрпном одговору!

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #24 послато: Мај 17, 2015, 07:32:42 поподне »
         


       Bubagna (Бубања), род, јавља се у XIV вијеку још само са својим посљедњим мушким представником Laurentis-oм f. gu Martoli de Bubagna (1290-1324). Тешко је рећи да ли је овај Laurentius посљедњи изданак самосталног или само једне гране неког већег рода којем се име Bubagna усталило као презиме баш у његовој генерацији. Ово име потиче од његовог дједе Bubanna filius Petri (1228–57). Не може се са сигурношћу ни тврдити да се у овом случају ради о специфичној дубровачкој породици. У Улцињу је постојала породица Roncino, у којој се у XIV вијеку име Bubagna употребљавало као лично, на шта је већ Јиричек указао (табела XIII). Међутим већ у XIII вијеку живјели су чланови породице Roncino у Дубровнику, а свјештеник Bubagna Vitalis (1249–91), кога Јиречек наводи као примeр за појаву имена Bubagna у Дубровнику, а који се у времену од 1259–1262. јавља у неким изворима као canonicus et dom archiepiscopi iuratus notarius, зове се пуним именом Bubana f. Vitalis de Roncino; њега уосталом само ријетко називају овим пуним именом. Са сигурношћу се, међутим, може толико рећи: дубровачка породица Bubagna, чија је последња генерација изумрла почетком XIV вијека, живјела је у Дубровнику већ од XII вијека и уживала је тамо велики углед. Bubanna Petri спомиње се средином XIII вијека редовно као iudex (судија). Његови унуци Bubagna и Laurentius, синови Martholus-a Bubane, подијелили су 1283., своју кућу, земљу и новчане обавезе. Старији Bubagna је умро ускоро послије тога, око 1285.; жена му је била Сплићанка. 
       Laurentius, који је од тада био једини мушки представник рода, учествовао је живо и активно у јавном животу града у току читаве прве четвртине XIV вијека; био је редовно члан Већа умољених, а често члан Малог већа или iudex. Понекад су га слали као посланика у Млетке, Србију и на преговоре са сусједним Словенима из Требиња и Конавала. 
       Laurentius се двапут женио. Прва жена Gaia, која је као једна од шест ћери Ursacius-a de Gulerico потицала из породице, која је у XIII вијеку била врло угледна, али је та породица изумрла. Други пут се Laurentius оженио једном Которанком и поред тадашње забране склапању бракова између Которана и Дубровачана. Међутим, од казне у износу од 500 перпера, која му је због тога изречена, опроштен му је дио од 200 перпера који је припадао Млецима.                             
       Године 1313., замолио је Laurentius дужда да му препусти убирање пореза на острву Ластову а тиме и управу острва. Овај порез припадао је тада млетачком comes-у у Дубровнику, а убирао га је један vicecomes. Laurencius de Bubagna хтио је да добије право на убирање тога пореза (и тиме могућност добитка за себе); одређну своту пореза би предавао comes-у. Молба је изгледа одбијена. 
       Послије Laurentius–ове смрти 1327. остале су му само кћери. Једна од њих, Cathena је била удата за Junius-a de Volcasso, једног од најбогатијих патриција тога доба. Да је и њен отац Laurentius спадао међу најбогатије људе оног времена, види се поред осталог из чињенице, што је Cathena добила мираз од 2.000 перпера, док су мирази тада обично изнсили само око 500–800 перпера.
       Године 1332., пошто је изумрла дубровачка породица Bubagna добио је један члан горе споменуте породице Roncino из Улциња, Nicola Filius Bubagna de Roncino de Lucigno, права дубровачког грађанина. Он и његов брат Michael били су у сродству са дубровачким властеоским породицама (табела XIIIa); међутим, они сами нијесу стекли право да буду чланови дубровачког Већа. Због тога И. Манкен и не говори подробније о овим Bubagna (односно Bube).
       
       Употреба породичних имена у смислу сталних, наследних надимака продрла је као принцип тек око 1300. Развој ове појаве може се пратити током цијелог XIII вијека. Код пучана у већини случајева недостају стална породична имена и током цијелог XIV и XV вијека. Породична имена су се прво одомаћила код значајних трговачких породица, које су се од трговаца–патриција, углавном разликовале само по томе што нијесу имале право учешћа у Вијећу и што у управи града нијесу имале важнијег удјела.
       Уговор закључен између Пизе и Дубровника 1169. у Дубровнику садржи само проста лична имена: vobis consulibus Ragusli Vitali et Lucaro et Lampredio et Felicio et Michatio et Dabraslauo... coram testibus Stephano, Vito, Cerno, Valentino, Nicolao, civibus Ragusii.
       У споразуму из 1190. између хумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање, и Дубровника налазе се само имена састављена из два дијела: '' Vitalis Pudisii, Lucarus comitis, Nicolaii, Petrus de Predi, Michatius vicarius, Petrus Bubanne, Michael Gouslavi, Vitalis Vulpis, Michael eius nepos, Grosius Goyslaui, Theodorus de Stilii, archidiaconus Marinus... итд.
       Из дугог пописа од 60 имена види се да је најприродни надимак било очево име, али да је и очево име пружало само једну могућност ближег одређивања уз лично име. Било је уобичајено и довољно такође и навођење положаја у јавном животу (iudex, vicarius, archidiaconus), а и то евентуално као патронимик.


И. Манкен, Дубровачки патрицијат у XIV вијеку, књига I, САНУ, Београд, 1960. стр. 160, 161,
« Последња измена: Мај 18, 2015, 07:46:04 пре подне Ранко Бубања »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #25 послато: Мај 17, 2015, 07:42:03 поподне »
Уговор потоње зетске књегиње Десиславе са Дубровником, о уступању
два брода

(20. августа 1189.)
 

У име Христа.

       Године утјеловљења господњег 1189, мјесеца августа, о дану св. Стефана, код града Дубровника, пред свједоцима ниже забиљеженим. Ја књегиња Десислава, великог кнеза Михаила жена, будући безбједна, од своје воље, уступам свој галијун и сагитију општини дубровачкој, одређујући да, докле буду остали у граду иста дријева (лигна), остану у моме власништву, али у служби општине Дубровчана, а што се буде догодило с њима, који би се могли штетовати, одређујем да ми општина да 100 перпера, а сада кад ја напустим Дубровник, или се вратим, исти ће се бродови водити као моја имовина. А кад бродови буду стајали у Дубровнику, или изгњију или им се друго догоди, како је речено, биће на штету само општине дубровачке, ако узмогну 100 речених перпера мени исплатити.
       Усљед ове одредбе општина дубровачка звоњењем звона, скупивши се на састанак, прими бродове.
       На ово се потписаше: прво Георгије, барски надбискуп, жупан Чернеха, Виталис Бодације (Будац), Десимир, судија дубровачки, Гросијус Гојислав, Доброслав Бодације (Будац), викар Михат, Петар Бубања, Доброслав Слабе (Сладе?), Теодор Капутаси, Дуесиус Ветрије, Лампридијус Матеј, Балотија Белетуси, Поверсенус (Површко) Пезане, Михат Фуратере, Беривој Костин, жупан Крепун, Касвеј Грдомир, Пелегрин Сергије, Радован Нејевјеријус, Братоје Тихомирић, с којим и ја, Марин дијак и општински нотар бијах назочан и ово написах.
       Само да општина усчува ове бродове као своје властите.

(А. Вучетић, ''Срђ'' Дубровник, 15. јун 1906, I, 54 - 55, Шекуларац, 26-28).
« Последња измена: Мај 18, 2015, 01:12:33 пре подне Ранко Бубања »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #26 послато: Мај 17, 2015, 09:53:27 поподне »
XIII Bubagna

Petrus Bubanne --------Bubanna -----Martolus Bubanie----Bubagna, Laurentius, Maria, Anna, Dragoslava; 
  (1189-1199)  (filius Petri 1228-57)
Tomo de Bubagna ----------- Andreas, Margrita; Andreas------ Desa;
Vito de Bubana -------Nikolas, Clericus, Dimiano; Nikolas-----Vito;

XIIIa Bube

Brailo de Roncino---Bubagna---Nicola, Michael; Nicola----Bube; Michel----Slaua, Parue, Andre;
de Dulcigno             (1324)
(1324)           

И. Манкен, Дубровачки патрицијат у XIV вијеку, књига II, САНУ, Београд, 1960.

« Последња измена: Мај 18, 2015, 06:39:48 пре подне Ранко Бубања »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
« Последња измена: Мај 17, 2015, 11:23:45 поподне Ранко Бубања »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #28 послато: Мај 18, 2015, 06:15:13 пре подне »
 ANNALES RAGUSINI ANONYMI item  Nicolai de Ragnina, Zagreb, 1883.

Bubagnia (Bubagna), (di) Bosna (di) Puglia, (estinti) .... 1324.

Che i Bubagna fossero oriundi dalla Puglia, si stenta a credere. I Libri Ref. nominano due maschi di questa famiglia: Laurentius de Bubagna, che Г ultima volta ricorre nel 1324, е
 Mieho de Bubagna de Olsinio, che pare morto nel 1348, 1' anno della grande peste, lasciando delle figlie. Puglia е forse errore per Olsinio (Dolcigno)
 
il quale, secondo la geografia dell' au tore, sarebbe in Bosnia. L' anno, poi, 1324 pu essere Г anno della morte di Lorenzo, ma non di Miho; е pare perci , che convenga correggerlo nel 1348.

Bubagna, di Zara, obiit 1324. (Бубања, из Задра)

У родословној таблици XIII Bubanga, уписан је Laurentius de Bubagna, док нема Mieho de Bubagna de Olsinio штозначи да је било још Бубања, односно изгледа да нијесу сви изумрли.

Надам се да ће Маргита мало прокоментарисати моје објаве.
« Последња измена: Мај 18, 2015, 07:49:41 пре подне Ранко Бубања »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #29 послато: Мај 18, 2015, 06:15:33 поподне »
 ANNALES RAGUSINI ANONYMI item  Nicolai de Ragnina, Zagreb, 1883.

Bubagnia (Bubagna), (di) Bosna (di) Puglia, (estinti) .... 1324.
« Последња измена: Мај 28, 2015, 01:49:35 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #30 послато: Мај 18, 2015, 06:50:03 поподне »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #31 послато: Мај 18, 2015, 07:34:22 поподне »
ANNALES RAGUSINI ANONYMI item  Nicolai de Ragnina, Zagreb, 1883.
« Последња измена: Мај 28, 2015, 01:52:12 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #32 послато: Мај 18, 2015, 08:12:06 поподне »
Незнам годину издавања и издавача, ево могућег линка на стр.169: http://www.academia.edu/3079550/Grb_Pavlovića_-_The_Coat_of_Arms_of_the_Pavlović_Family

Хвала Маргита.

Малопре нађох један извор који спомиње дубровачке Bubagne као грбоносце, реч је о књизи Зденке Јанековић Румер под називом Оквир слободе : Дубровачка властела између средњовјековља и хуманизма, коју је издала Хрватска академија знаности и умјетности 1999. године.



Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #33 послато: Мај 18, 2015, 08:58:58 поподне »
Хвала Маргита.

Малопре нађох један извор који спомиње дубровачке Bubagne као грбоносце, реч је о књизи Зденке Јанековић Румер под називом Оквир слободе : Дубровачка властела између средњовјековља и хуманизма, коју је издала Хрватска академија знаности и умјетности 1999. године.

Нема на чему Amicus-e, свака похвала на уложеном труду.
« Последња измена: Мај 28, 2015, 02:36:32 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Demetrius

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #34 послато: Мај 18, 2015, 09:09:56 поподне »
Занимљиво је што на простору сјеверне Далмације постоји род Бубоња.
Матица им је у Голубићу код Книна, гдје су према Сави Накићеновићу дошли у XVII вијеку из Босне. Према попису СР Хрватске из 1948. године било их је 12 кућа. Крсна слава голубићких Бубоња је Никољдан, али у истом селу постоји неколико родова који славе Алимпијевдан.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #35 послато: Мај 18, 2015, 09:12:55 поподне »
Био сам слободан да упутим мејл Архиву у Дубровнику с молбом да погледају у њиховом грбовнику да ли имају грб дубровачких Бубања. Били су врло брзи и обавијестили су ме да њихов Архив нема грб породице Бубања. Упутили су ме да о дубровачким Бубањама могу да погледам нешто више у књизи Nenada Vekarića, Vlastela grada Dubrovnika, vol. 3, str 231.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #36 послато: Мај 18, 2015, 09:25:03 поподне »
У монографији Бубање у матици и на новим огњиштима, Београд, 2001. коју је радио мој рођак Војислав Бубања обрађени су и Бубоње из Голубића. Тамо је дат и родослов, али је непотпун и не може се утврдити ко је њихов родоначелник. Контактирао сам преко 20 Бубоња са жељом да тај родослов допунимо и ажурирамо, али су они показали потпуну незаинтересованос. Предлагао сам им да ураде и ДНК тест и видимо да ли је Војислав био у праву када их је уврстио у монографију о Бубањама, али је само остало на томе. Чак су се чудили како не видим да су они Бубоње.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #37 послато: Мај 18, 2015, 09:31:00 поподне »
Занимљиво је што на простору сјеверне Далмације постоји род Бубоња.
Матица им је у Голубићу код Книна, гдје су према Сави Накићеновићу дошли у XVII вијеку из Босне. Према попису СР Хрватске из 1948. године било их је 12 кућа. Крсна слава голубићких Бубоња је Никољдан, али у истом селу постоји неколико родова који славе Алимпијевдан.

Ово је веома важан податак о могућем сродству Бубоња са Бубањана.  У доле наведеном линку се помињу гране  Бубање из Босне (Bubagnia de Bosna)

http://de.scribd.com/doc/223331605/Nikša-Andretić-Ranjina-Nicola-Ragnina-Annales-Ragusini-Anonymi-Nicolai-de-Ragnina-Anali-Di-Ragusa-Gamulin-Mice#scribd

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #38 послато: Мај 18, 2015, 10:03:22 поподне »
ANNALES RAGUSINI ANONYMI item  Nicolai de Ragnina, Zagreb, 1883.
« Последња измена: Мај 28, 2015, 01:53:14 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #39 послато: Мај 19, 2015, 09:31:32 поподне »
Гласник етнографског музеја, књига 60, Београд, 1996. стр. 155

Прије десетак дана дошао сам до овог броја гласника. У њему је Стеван Поповић објавио чланак Карађорђево поријекло. Поред осталог пише и ово:

        О овом Трипку Гурешу постоји прича и пјесма у Ровцима (Ровчани кажу Гуриш), коју је објавио С. М. Сарајлија у Пјеванији црногорској и херцеговачкој, гдје је он неко вријеме живио па, побивши неке колашинске харачлије, побјегао у Васојевиће. На основу те пјесме појавио се у ''Зборнику Историјског музеја Србије'' (бр. 15-16, стр. 71-74, Бгд. 1979.) чланак који се не може узети озбиљно, јер је писан тенденциозно. Наиме, чланкописац (Д. Вуковић) својом тврдњом да су преци Карађорђеви из Роваца имао је намјеру да ''докаже'' да је тај Трипко Гуриш род његовим Вуковићима, који потичу од сеоског кнеза Богдана Војинића (из села Војинића на Чеву) а којега он назива Војиновић, који тобоже потиче од косовских Војиновића, властеле и сродника цара Душана, па, према томе, и његово братство Вуковићи. Ово је измишљотина, јер такво предање не постоји у Ровцима. Ровчани показују мјесто у селу Веље Дубоко гдје је тај Трипко Гуриш живио, али га не вежу ни за једно ровачко братство, него се однекуд доселио, живио неко вријеме у Ровцима, а затим се, послије убиства харачлија, одселио у Васојевиће, кажу Ровчани.

(ИЗ, књ. XL, 3, 81-82, 1979.)
Уз књигу Стевана Поповића ''Ровца и Ровчани у историји и традицији'', Никшић, 1990.
« Последња измена: Мај 19, 2015, 09:40:43 поподне Ранко Бубања »