ДНК порекло > Организоване акције тестирања

Српски ДНК месец 2023

<< < (64/64)

Небојша:
108. Вуковић, Ђурђевдан, Мојковац, J2b-M205>Y22059


Као и нешто раније објављени Пејовић, тестиран такође у склопу ове акције, Вуковић припада генетичком роду Дедејића J2b-Y22063. Потпуно поклапање са претходно тестираним Вуковићем из Штитарице (то је вероватно место и овог Вуковића). Блиски су му хаплотипови и осталих из рода Дедејића, чија је карактеристика вредност 24 на маркеру DYS481.

Цитираћу део објаве резултата Пејовића:


--- Цитат: Небојша  Новембар 09, 2023, 05:41:13 поподне ---37. Пејовић, Ђурђевдан, Доња Поља, Мојковац, J2b-M205>Y22059


Пејовићи из Поља су огранак Дедејића. Литеритура их негде уже везује за Смоловиће (такође огранак Дедејића), али они су више пута тестирани и сви припадају хаплогрупи R1a. Већи број братства, која по предању воде порекло од Дедејића, припада хаплогрупи J2b-M205 (болдовани у доњем тексту).

"Дедејићи. Добрија Дедејић је живио у Чеву.Око 1570. године одселио је из Чева јер је била неродна година. Предање каже да је Добрија орао њиву. Снаха му донесе ручак и орачи поједу ручак, а снаху не понуде H она остане гладна. Због глади се заплаче. Тада Добрија закоље једног вола и нахрани породицу. Одлучио је да нађе земљу која ће моћи да му прехрани породицу. Настанио се на ријеци Тари, на мјесту које ће се по њему назвати Добриловина. Дедејићи сматрају да је Добриловина добила име по њиховом претку Добрији, али се Добриловина под именом Добрихнина помиње још у средњем вијеку као засеок Прошћења. То земљиште главари касније одредише као погодно за изградњу манастира и ту изградише манастир Добриловину. Добрији су у замјену дали друго имање у Прошћењу. Главари подигну манастир а Добрију не упишу ни као оснивача ни као дародавца.

По другом предању на Чеву је живио Доброје са својих осам синова. Једном приликом дошли су у сукоб са неким Миликићима па напусте Чево и настане се у Лужницу код Спужа. Ту им није било безбједно због присуства Турака па су преко Роваца и Колашина доселили у Добриловину на ријеци Тари. Неки Чевљани сматрају да су Дедејићи расељени послије упада везира Кукавице 1612. године. Сва братства Дедејића славе Ђурђевдан. Раније су прислуживали прву недељу по Великој Госпођи. Дедејићи су се у Дробњаку временом подијелили на више братстава: Дедејићи, Благојевићи, Раонићи, Крејовићи, Зејаци, Калпачине, Микићи, Шпањи, Јелићи. Истог поријекла са Дедејићима у Шаранцима и Дробњаку су и братства: Вељовићи у Подбишћу, Видојевићи у Бијелом Пољу, Вујичићи из Прошћења, Вукадиновићи у Прошћењу, Вуковићи (од Раосављевића) у Штитарици, Гребовићи у Бијелом Пољу, Ђоговићи (од Зејака) у Прошћењу, Крвавци у Прошћењу, Кргушићи у Прошћењу, Крушчићи у Мојковцу, Меди (Медојевићи) у Прошћењу, Пејовићи — Смоловићи из Поља и Подбишћа, Раосављевићи у околини Колашина, Ратковићи (од Вукадиновића) у Бијелом Пољу, Топовићи (од Медојевића), Ћорићи у Бијелом Пољу, Филиповићи у Бијелом Пољу и Прошћењу, Чокорлије (Ђоговића) код Томашева."

извор: Жељко Остојић, Озринићи (2017)
--- Крај цитата ---

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију