ДНК порекло > Организоване акције тестирања

Светски ДНК месец 2023

<< < (2/47) > >>

drajver:
2. Васић, Јовањдан, Торник, Љубовија

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично високу вриједност маркера DYS19=18. Овако висока вриједност на овом маркеру забиљежена је само код једног од припаднаика рода Зубаца у Херцеговини. Поред ове повишене вриједности Васић и Зупци дијеле и немодалну DYS391=10, међутим по укупном хаплотипу и осталим карактеристичним маркерима Зубаца се значајније разликују, па су мале шансе да су ближе повезани. Поред поменутих, Васић има и нешто нижу DYS458=16. Све остале вриједности су модалне. По хаплотипу су Васићу најближи Спасојевић, Лучиндан из Патковаче, Бијељина (2/23) и два повезана рода из Далмације која славе Јовањдан: Иваниши и Крњаје из Жегара и Каштела Жегарског (2/23). Иако су географски удаљени, занимљива је блискост са овим јовањштацима из Далмације.

У етнографској литератури о Васићима је забиљежено сљедеће:
"Торник... Васићи су дошли из Јакља од Марковића; дошли да буду јатаци некаквом свом чувеном хајдуку Теодору из тога доба (15 к.; Св. Јован)."
"Јакаљ... Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован)."

Тестирани је оставио податак о "несигурном предању о сродству са кнезом Петром Васићем"

У складу са наведеним предањима, може се рећи да Васићи немају ближих поклапања на подручју Подриња или Пиве.

Селаковић:

--- Цитат: drajver  Април 27, 2023, 09:12:52 пре подне ---2. Васић, Јовањдан, Торник, Љубовија

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично високу вриједност маркера DYS19=18. Овако висока вриједност на овом маркеру забиљежена је само код једног од припаднаика рода Зубаца у Херцеговини. Поред ове повишене вриједности Васић и Зупци дијеле и немодалну DYS391=10, међутим по укупном хаплотипу и осталим карактеристичним маркерима Зубаца се значајније разликују, па су мале шансе да су ближе повезани. Поред поменутих, Васић има и нешто нижу DYS458=16. Све остале вриједности су модалне. По хаплотипу су Васићу најближи Спасојевић, Лучиндан из Патковаче, Бијељина (2/23) и два повезана рода из Далмације која славе Јовањдан: Иваниши и Крњаје из Жегара и Каштела Жегарског (2/23). Иако су географски удаљени, занимљива је блискост са овим јовањштацима из Далмације.

У етнографској литератури о Васићима је забиљежено сљедеће:
"Торник... Васићи су дошли из Јакља од Марковића; дошли да буду јатаци некаквом свом чувеном хајдуку Теодору из тога доба (15 к.; Св. Јован)."
"Јакаљ... Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован)."

Тестирани је оставио податак о "несигурном предању о сродству са кнезом Петром Васићем"

У складу са наведеним предањима, може се рећи да Васићи немају ближих поклапања на подручју Подриња или Пиве.

--- Крај цитата ---

Јесу ли ближе повезани са овима?


--- Цитат: Синиша Јерковић  Мај 12, 2016, 06:42:05 поподне ---Васић, Јовањдан,Доља Љубовиђа, Љубовија

Припадају хаплогрупи I2a Динарик југ. Најближи су им Гачевићи из Матаруга (Пљевља) и Марковићи из Беле Цркве код Крупња.

Колико сма успио видјети Васићи су у Доњу Љубовиђу дошли из Торника (Љубовија) гдје се за њих каже: "Васићи су дошли из Јакља од Марковића; дошли да буду јатаци некаквом свом чувеном хајдуку Теодору из тога доба (15 к.; Св. Јован)."

У Јакљу (Бајина Башта) за ове Марковиће се каже:

"Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован)."

Можда онда и не треба да чуди ова бликсост са пљеваљским Гачевићима. треба испитати и везу са Марковићима код Крупња.

--- Крај цитата ---

drajver:

--- Цитат: Селаковић  Април 27, 2023, 09:33:12 пре подне ---Јесу ли ближе повезани са овима?

--- Крај цитата ---

Добро си ово примјетио, Селаковићу. Вјероватно их нисам уочио јер имају солидан број разлика на маркерима, међутим поклапају им се предања, славе и неке карактеристичне вриједности маркера, повишен DYS19 и DYS391=10. Укупна маркерна разлика је 6/23. И поред овог не бих искључио могућност везе. Није први пут да унутар неког рода имамо повећане варијације на 23 маркера.

drajver:
6. Дајевић, Мратиндан, Каровићи, Чајниче

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично модалан хаплотип, са већим бројем блиских поклапања која не морају имати филогенетички значај. Са Мазалицом из Великог Дворишта/Козарска Дубица има пуно поклапање на 23 маркера. Битније је поклапање са Дајовићем из Доњих Рудница/Пљевља који слави Мратиндан. Разликују се у два маркера од 23 маркера и свакако су дио истог рода. Предање које је навео тестирани такође говори о досељавању из околине Пљеваља.

По ономе што је записано у етнографској литератури Дајовићи су дио стариначког рода Курепа из Тушине у Дробњаку. На подручју Дробњака ово је једини род који слави Мратиндан. Из овог рода су поред Дајовића досад тестирани и Перовићи Курепе из Тушине, али они припадају дробњачком роду I1-FGC22045. Са друге стране, тестирани Дајовићи нису са подручја Дробњака, већ Пљеваља, а и на подручје Дробњака (Подгора) су досељени у 19. вијеку из Пљеваља. Тешко је рећи у овом тренутку која је права хаплогрупа рода Курепа.

Лубурић је о Дајовићима записао сљедеће:
"Дајовићи (2 куће) у Подгори. Дајовићи су огранак Курепа. Не може се сазнати кад су се одвојили од главног стабла. Зна се да су становали код цркве у Тушини. Некада су били бројни, па су се током времена иселили у Санџак и у Србију. Најпосле y Тушини остану Марко и Милинко Дајовићи. Марко се 1859 год. преселио у Србију, а Милинко је доцније прешао у Буковицу. а 1889 г. пређе у Србију. Неки Дајовићи су се раније преселили у село Глисницу у Затарју и ови данашњи Дајовићи у Подгори су од њих. Доселио им се Петар 1875 г. као ускок из херцеговачке буне.
У Тушини су оставили трага y називима: „Бара Дајовића“ и „Дајовића Зидине."
Славе Мратињ дан."

Занимљива је подударност да су на подручју Пљевља присутне и Мазалице које славе Мратиндан и које се сматрају огранком Курепа. Ово помињем због блиског поклапања резултата Дајовића са резултатима Мазалица (Јовањдан) у Крајини, иакоје мало вјероватно да би се нека веза могла извести.

drajver:
11. Филиповић, Ђурђевдан, Рудо

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Тепчана. Посједује све карактеристичне маркере рода Тепчана: DYS391=10, DYS439=11, DYS481=29, DYS549=12. Од модала Тепчана одступа само нешто повишене вриједност DYS19=17. Од досад тестираних Тепчана наближи су му Бадњар из Подгоре/Жабљак, Ђокић из Врањана/Пожега и један необјављени из околине Рудог. Сви они на удаљености 2/23. Необјављени тестирани из околине Рудог би могао бити занимљива веза.

О поријеклу Филиповића нисма нашао детаљнијих податка у етнографској литератури нити је тестирани оставио неки податак. У сваком случају, на основу генетичких резултата може да се наведе заједничко предање о роду Тепаца. Тепчани су вјероватно стариначко становништво неке од српских жупа на подручју данашњих Дробњака.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију