ДНК порекло > Организоване акције тестирања

Новогодишња ДНК недеља 2022

<< < (36/36)

Посо:

--- Цитат: drajver  Јануар 18, 2022, 09:07:33 пре подне ---Радојчићи су једна од четири најстарије породице насељене у Бојанцима. Поред њих ту су још и Врлинићи (Ђурђевдан), Кордићи (Лазарева субота), Миросаљац (изумрли, могуће Словенци Мирославићи у близини). Судећи по доступним документима, Бојанци су насељени 1549. године, и то од стране групе Срба са Цетине који су 1538,. године прешли у Жумберак и настанили се у његовом најзападнијем дијелу. Бела Крајину су заправо населили они цетински Срби који нису успјели да се смјесте у Жумберку. Самим тим, један дио цетинских Срба је остао у Жумберку (словеначкој страни Жумберка). Овим цетинским Србима је краљ Фердинанд 16. априла 1539. године издао привилегије, при чему су наведени и њихови предводници: Вујица(Јовица?) Вуковић,војвода Иван Пејак, војвода Павко Карановић, поп Радоја, кнез Милош Хераковић, кнез Андријаш Стањевић, кнез Драгосав, кнез Станиша, кнез Иваниш Врлинић и други.



Занимљиво је презиме Карановић присутно међу овим цетинским Србима. Чини ми се да није опстало у Белој Крајини и Жумберку, али јесте присутно презиме Павковић (славе Никољдан) међу Жумберчанима. Питам се да ли би ови Павковићи могли бити потомци војводе Павка Карановића из 1539. године. Карана, Карановића има и N2 и I1-P109 у Крајини.  Врлинићи су једино презиме са овог списка које се у континуитету може испратити до данас, и било би заиста одлично када би се и они тестирали.

Што се Радојчића тиче, индикативан је помен попа Радоја на горњем списку. Ако су Радојчићи заједно са Врлинићима основали Бојанце није искључено да су могли потицати и од овог попа Радоје из 1539. године.

Језик Бојанчана је ијекавски источно-херцеговачки, значи радило се о ијекавским досељеницима са Цетине, мада нека имена (Иван, Иваниш) можда указују и на икавску мјешавину. Цетина је под Турке пала око 1510-1520. године, неки ијекавци су могли бити насељени тада, па двадесетак година касније мигрирати у Жумберак, али исто тако могло је бити међу њима и старих цетинских Влаха (икаваца?) који су на подручју Цетине присутни од почетка 14. вијека.

У сваком случају, резултат Радојчића ће бити интересантан.

--- Крај цитата ---

Неки од ових главара са Цетине нису отишли у Жумберак. Један од њих је, вјероватно, војвода Биовица Вуковић (Wiouiza Wukhouitsch).

Он се може препознати, у османском попису 1550. године као кнез "села Козорци и Тугомирци са мезром Прписи", Бијовча, син Вучка.

Ради се о данашњем Биовичином селу.

Главари овог насеља у првој половини 17. вијека називају/презивају се Цетињанини. Њихов огранак су Корлати. Славе св. Николу.

Equinox:

--- Цитат: Ojler  Фебруар 02, 2022, 07:35:37 поподне ---18. Филиповић, Прекадин/Прокупље Врачевдан, I2-Y3120

Тестирани је навео да је његова породица раније носила презиме Начић, те да су се у Прекадин доселили са Косова, из Племените код Обилића. Ради се уствари о огранку Ночића из Племените који такође славе Свете Враче, а који су се у ово место доселили почетком 19. века из Бајчине код Подујева. Крајем 19. века Ночићи у Племенити су чинили једну задругу, која је бројала 40 чланова. На прелазу из 19. у 20. век ова задруга се поделила. Око 1890. године део породице се преселио у Прилужје код Вучитрна, где их је тридесетих година 20. века било четири куће. Према наводима Атанасија Урошевића 1934. године у Племенити је било шест кућа Ночића. Урошевић наводи и да су се око 1905. године две куће Ночића иселиле у Топлицу, у село Прекодим, што су очигледно били преци тестираног Филиповића.

Посматрано у односу на модални хаплотип гране I2-Y3120, хаплотип тестираног Филиповића из Прекадина карактерише нешто ређа вредност маркера DYS391=10, као и ретка повишена вредност маркера DYS576=20 (>18). У бази СДНКП нема резултата за које би се могло рећи да указују на могућу генетичку блискост Филиповића са неким од тестираних појединаца. Најближи овом хаплотипу могао би се сматрати резултат Гојковића (Горња Трепча/Чачак, Аранђеловдан), који се разликује на четири од 23 упоредива маркера, а поседује ређи маркер DYS391=10, као и повишену вредност маркера DYS576=19 (>18) . Ипак, због географске удаљености, различите славе и непостојања предања о заједничком пореклу, ова делимична сличност хаплотипова не може бити довољна да би се закључило да су Филиповићи/Ночићи и Гојковићи ближе повезани.

--- Крај цитата ---

Филиповић је, због претпоставке да припада једној од две гране Ковачана које припадају Z17855, насумично прво тестиран на више снп-а испод Z17855 код Yseq-a и негативан је на BY153008, Y59595, као и A16413. Међутим, тестиран је позитивно на Z17855.

Тренутно се тестира на А1221 и биће интересантно видети којој дубљој подрграни припада.

Посо:

--- Цитат: Посо  Јануар 27, 2022, 03:32:10 поподне ---Предак тестираног Шкорића пописан је у катастру Биовичиног села 1709. године као Stoian Grubisich q: Score.
Како има пар родова са истом славом у скрадинском Грачацу, могло би се додати како се 1654. године спомињу православци Илија Грубишић из Скрадина и Тома Грубишић.

--- Крај цитата ---

Овдје сам превидио нешто битно.
Stoian Grubisich q: Score који је пописан у Горњем Биовичином селу, није живио тамо, већ је ту посједовао само нешто мало земље.
Да ли се ради о добро познатој пракси подуплавања презимена код пописивача, што је корисна ствар или нечем другом, али у Доњем Биовичином селу 1709. пописан је Stoian Liuboeuich q:m Score. Ради се сасвим сигурно о истој личности.
По овоме, логички: Скорићи/Шкорићи из Биовичиног села и других мјеста са славом Игњатијевдан су настали од Грубишића, који су били огранак Љубовића из Биовичиног села, који славе Ђурђевдан.

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију